MOJ OTAC

Moj pokojni cale je bio alkohola-man......tzv.solo drinker shpajizar......pravio sra.nja po kuci i sta sve ne. Nije bio fizicki agresivan ali jeste verbalno. Ja sam se u pocetku kidao od nerviranja dok ga na kraju nisam prihvatio takvog. Nekako mi sad nedostaje da zaurla na mene i da mi psuje kevu jer sam se ja u tome uvek zezao sa njim.
 
Moj otac je otisao...Tiho i necujno kako je i ziveo....Izdahnuo mi je na rukama....Uvek smeran,nenametljiv,tako mali i sitan,a tako veliki covek...I u trenutku najvecih bolova i agonije svestan koliko je njegova bolest bila mucna i teska i za mene a ne samo za njega,smogao je snage da se on meni izvini za sve...Izvinio se za sve neprospavane noci,za vodjenje do toaleta,za presvlacenje...Izvinio se jer je takav,plakao je svaki put kad sam ga vodila do toaleta dok je mogao da hoda,plakao je i izvinjavao se svaki put kad sam ga presvlacila,kad sam ga kupala...Bilo je momenata kada je dolazio sebi i govorio da idem da ne bi rekao nesto cime bi me povredio ili uvredio...Mali veliki koji i na samom kraju nije mislio na sebe....
 
zoya-1:
Moj otac je otisao...Tiho i necujno kako je i ziveo....Izdahnuo mi je na rukama....Uvek smeran,nenametljiv,tako mali i sitan,a tako veliki covek...I u trenutku najvecih bolova i agonije svestan koliko je njegova bolest bila mucna i teska i za mene a ne samo za njega,smogao je snage da se on meni izvini za sve...Izvinio se za sve neprospavane noci,za vodjenje do toaleta,za presvlacenje...Izvinio se jer je takav,plakao je svaki put kad sam ga vodila do toaleta dok je mogao da hoda,plakao je i izvinjavao se svaki put kad sam ga presvlacila,kad sam ga kupala...Bilo je momenata kada je dolazio sebi i govorio da idem da ne bi rekao nesto cime bi me povredio ili uvredio...Mali veliki koji i na samom kraju nije mislio na sebe....
Kliknite za proširenje...
znam kako se osecas...i nama je nas otac izdahnuo na rukama...meni i mojim sestrama...koliko je samo suza prolio zbog svoje bolesti i koliko bolova pretrpeo...i uvek se izvinjavao...kad god smo morali da ga kupamo,presvlacimo dajemo mu da jede...umirao je na mukama...rak kostiju ga je uzimao svaki dan po malo...toliko bola i patne sto je on doziveo nikada nikome ne bih pozelela...od tako velikog coveka ostalo je samo dvadesetak kilograma...i na kraju pre nego je upao u komu...nikda necu zaboraviti...pitao nas je dal je umro...a pogled mu je bio negde iza mojih leda gledao je kroz mene...i rekao mi da ga vise nista ne boli...tri dana je bio u komi...jos mu je samo to veliko srce kucalo...i onda je izdahnuo...:(
 
I moj otac je bio u strahovitim bolovima...Na zalost nije bio te srece da ga i jednog momenta napusti bol...Nije pao u komu, bio je svestan do poslednjeg sekunda....Povremeno se gubio,pricao nepovezane stvari,ali je ipak smogao snage da bude priseban i zamoli sa sklopljenim rukama da mu jos jednom dovedem unuku da je vidi...I video je, vec je bio slep na jedno oko ali je video i zahvalio mi se sto sam mu to icinila...Bio je toliko hrabar da sakrije svu bol i patnju tih nekoliko minuta dok je ona bila tu...Obziran i u tim najtezim i najgorim trenutcima...Najvise me boli sto je morao da umre u tolikim mukama i patnjam jer nicim u svom zivotu nije zasluzio da toliko ispasta, da u tolikoj meri izgubi svoje dostojanstvo i da bude toliko nemocan a da je svega toga svestan i da uz sve jos pati i zbog toga....
 
zoya-1:
I moj otac je bio u strahovitim bolovima...Na zalost nije bio te srece da ga i jednog momenta napusti bol...Nije pao u komu, bio je svestan do poslednjeg sekunda....Povremeno se gubio,pricao nepovezane stvari,ali je ipak smogao snage da bude priseban i zamoli sa sklopljenim rukama da mu jos jednom dovedem unuku da je vidi...I video je, vec je bio slep na jedno oko ali je video i zahvalio mi se sto sam mu to icinila...Bio je toliko hrabar da sakrije svu bol i patnju tih nekoliko minuta dok je ona bila tu...Obziran i u tim najtezim i najgorim trenutcima...Najvise me boli sto je morao da umre u tolikim mukama i patnjam jer nicim u svom zivotu nije zasluzio da toliko ispasta, da u tolikoj meri izgubi svoje dostojanstvo i da bude toliko nemocan a da je svega toga svestan i da uz sve jos pati i zbog toga....
Kliknite za proširenje...

Boze dragi...koliko boli....to je strasno...moj otac nazalost nije doziveo da vidi unuku...a to ga je drzalo...jer ja sam par meseci pre njegove smrti izgubila bebu...u devetom mesecu...ziveo je za ta...govorio samo da dozivim da mi je doneses i stavis na postelju...pa da srecan odem...ali ...eto sudbina se poigrala...i sa tim...zao mi je jako sto je tvoj otac bio na tolikim mukama...mi smo uvek molili Boga bar da taj trenutak ne bude u tolikim bolovima...i eto zaspao je i izdahnuo...
 
Pa i moj matori je samo pao u hodniku, ja mu prisao i podigao glavu, vidim krklja i pocinje da plavi ali sam srecom ostao pribran. Umro je tu predamnom dok sam ga drzao. Hvala Bogu sto nije dopustio da se muci. Secam se da mi je uvek govorio da njegovu smrt podnesem bez ikakve frke i panike, vec smireno. To je govorio jos pre mnogo godina nego sto je umro.
 
Kapetan Dusan Radovic:
Pa i moj matori je samo pao u hodniku, ja mu prisao i podigao glavu, vidim krklja i pocinje da plavi ali sam srecom ostao pribran. Umro je tu predamnom dok sam ga drzao. Hvala Bogu sto nije dopustio da se muci. Secam se da mi je uvek govorio da njegovu smrt podnesem bez ikakve frke i panike, vec smireno. To je govorio jos pre mnogo godina nego sto je umro.
Kliknite za proširenje...

tuzno...zao mi je :(...i stvarno dobro je da si ostao pribran...mene je pribranost nazalost zaobisla...:(
 
punih sedam godina dolazim na temu, pokusam da napisem nesto i odem..
danas je bilo punih sedam godina kako je otisao..
kolicinu emocija koju sam od njega dobila, ne mogu recima da prenesem..
 
Poslednja izmena:
dive:
punih sedam godina dolazim na temu, pokusam da napisem nesto i odem..
danas je bilo puno sedam godina kako je otisao..
kolicinu emocija koju sam od njega dobila, ne mogu recima da prenesem..
Kliknite za proširenje...

ja te razumem u potpunosti...ja sam dugo citala sve sto ljudi pisu ovde i nikako da nesto napisem...pocnem da pisem...pa obrisem...ali evo...mnogo mi je lakse kada svoju bol i tugu podelim sa ljudima...ponekad mi je jednostavno lakse da dodem ovde i napisem nesto nego da razgovaram sa ljudima koji su deo mog zivota...
 
goxy:
Otkad sam povredio ruku više puta je zvao i interesovao se za moje zdravlje...Makar nešto lepo i normalno u ovom shebanom svetu.
Kliknite za proširenje...
Naravno !!! Još uvek je na snazi Zakon o roditeljskom izdržavanju, po kome, ako dete i posle 27 - me ostane trajno nesposobno za rad, neko od roditelja ga mora izdržavati !!! :D
 
zoya-1:
Moj otac je otisao...Tiho i necujno kako je i ziveo....Izdahnuo mi je na rukama....Uvek smeran,nenametljiv,tako mali i sitan,a tako veliki covek...I u trenutku najvecih bolova i agonije svestan koliko je njegova bolest bila mucna i teska i za mene a ne samo za njega,smogao je snage da se on meni izvini za sve...Izvinio se za sve neprospavane noci,za vodjenje do toaleta,za presvlacenje...Izvinio se jer je takav,plakao je svaki put kad sam ga vodila do toaleta dok je mogao da hoda,plakao je i izvinjavao se svaki put kad sam ga presvlacila,kad sam ga kupala...Bilo je momenata kada je dolazio sebi i govorio da idem da ne bi rekao nesto cime bi me povredio ili uvredio...Mali veliki koji i na samom kraju nije mislio na sebe....
Kliknite za proširenje...

kako je život surov
bože, kako surov...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

prvepruge
Sta uradi otac ubice Carlija Kirka..
2 3 4
Odgovora
77
Pregleda
1.347
blablablahh
blablablahh

Back
Top