MOJ OTAC

Каже Хелен, стари...
А пре пар месеци звала га ја да одржи мојим ђацима час музичког. Обрађивали смо песму коју је он компоновао, а ја не свирам клавир, па се он понудио да дође.
Радо прихватим, кажем ђацима да ће доћи мој тата да им држи час, и кажем им да је то један стар човек, који има скоро 80 година, да се понашају нормално, да не покушавају да скрену пажњу којечиме...и да му опросте ако негде погреши...

Он дође, одело, бела кошуља, кравата..(тако и чисти двориште! )z;)
Седне за клавир, одржи фантастичан час. Ђаци одушевљени, а ја видим да има трему..
Но, рекох, тече час, кад, долази један дечак до њега да га пипне! И каже:,,Па Ви нисте стари, Ви немате више од 50 година!'' z:)
А једна девојчица, кад се час завршио, каже:,,Ми целог часа чекали старог човека, али њега нема...''

Тако ми је то све било лепо...целог дана сам била разнежена, и опет поносна на њега, као много пута у животу...
 
Puno volim moga tatu.:D
Ali ga tek sad upoznajem:heart:
On je bio i ostao zidar koji je radio 20h.dnevno
Kao dete sam ga retko vidjala.Pamtim njegove ispucale i krvave ruke.
I uvek sam molila Boga da me ne pomazi jer kao da me je pomazio smirglom:eek:
Kad god je imao slobodnog vremena igrao se sa nama.
Jahali smo ga ,obarali,igrali sah.....
Ali to je bilo retko kada.Danas je on stariji covek koji prica sa mnom o svemu i svacemu.
Pruza mi podrsku na svakom koraku.Ali i dalje ga nema kuci .
Opet zida neku kucicu na placu.:dontunderstand:
Dosta je bolestan ali to ne priznaje.Kaze vodi ti racuna o sebi ja sam moje prosao:sad2:
Kad mu spomenem krevet i da bi trebalo nekada da se odmori:rtfm:
On mi odgovori:"krevet je samo za spavanje i umiranje'
Mnogo ga volim jer je pravedan,posten,vredan i sve naj...:heart:
Ali strah me je da ga ne izgubim.
Mnogi su me ovde bacili na razmisljanje sta onda????......
 
setala sam ovih dana po ulicama jednog velikog grada koji je mom tati bio jako blizak...i videla ga svuda ... i kako pije kafu i kako na brzaka pred sastanak jede onaj svoj kroasan ... kako seta onim ulicama i trgovima kao da je bas tu negde odrastao...zao mi je sto tuda nisam setala sa njim
 
Ne slazem se.
Ima mnogo emocija na ovoj temi, ali je to njen kvalitet.
I ja sam plakala i dok sam citala i dok sam pisala, ali mi je drago i sto sam je citala i sto sam ostavila komentar.
Sigurna sam da je tako i sa ostalim ucesnicima.
 
:) Divno je kako opisujete ljubav prema svom ocu...suze moraju poteci i...najboljim "skrivacima" emocija...:rumenko: :( Tuzne su...pojedine sudbine...ali...roditelj je nesto...sto niko ne moze zameniti...ponekad...razumeti...otac? :think:
:sad2: Cerke su vezane puno vise...kao i ocevi za njih...jer...mogu izraziti i pokazati ono, vazno, osnovno za osecaj srece...ljubav...neznu, neprohtevnu ljubav...koju ocevi (vecinom) nisu u stanju...:D

P.S. Rdeki, drago mi je da si opisao svoje vidjenje o ocu :D
 
pasivna gradnja:
:) Divno je kako opisujete ljubav prema svom ocu...suze moraju poteci i...najboljim "skrivacima" emocija...:rumenko: :( Tuzne su...pojedine sudbine...ali...roditelj je nesto...sto niko ne moze zameniti...ponekad...razumeti...otac? :think:
:sad2: Cerke su vezane puno vise...kao i ocevi za njih...jer...mogu izraziti i pokazati ono, vazno, osnovno za osecaj srece...ljubav...neznu, neprohtevnu ljubav...koju ocevi (vecinom) nisu u stanju...:D

P.S. Rdeki, drago mi je da si opisao svoje vidjenje o ocu :D
Kliknite za proširenje...
Hvala ti.

No, bilo tužno ili ne, ovakve teme bude uspomene na neke lepe trenutke i nama drage ljude, i mislim da je svakako ne treba zatvarati.
 
Moj otac je u stvari jedna draga dusa:heart:
Koja nije imala vremena da se posveti nama-deci.
A sada kad je star toliko ima svojih prica koje nije stigao da nam isprica.
Ali retko ko ima vremena od nas da ga saslusa.
Sada to mi isto radimo:eek:
Nemamo vremena da salusamo jedni druge:sad2:
 
I ja sam se rasplakala citajuci sve odgovore. Ali niste svesni koliko ste mi pomogli.Moj otac je bio jedan jako jednostavan , posten covek sa umiljatim decjim osmehom, tako su ga i drugi ljudi videli.Pratio je svaku grimasu na mom licu, znajo sta mislim u svakom trenutku.Malo je rci koliko sam ga obozavala.Poginuo je u saobracajnoj nesreci, to sam dozivela kao kaznu i posle 10 godina ja ne mogu da prebolim.Jos uvek ga trazim , trazim u drugima. Znam da me cuva i dalje, sigurna sam, bez toga ne bih mogla ziveti.Moj sef na poslu se nekad sprda na moj racun, govori kako to nije normalno,prica tipa bio, nema ga vise, nek je poredu.
Preko sad vasih komentara vidim da su moja osecanja normalna i cak citajuci vase komentare shvatim da su takva osecanja divna , treba da sam prezadovoljna sto su mi takva.
Niste svesni koliko ste mi pomogli.

Odlicna tema, HVALA VAM
I kao sve sto radim pa i ovo mom ocu na koga sam ponosna,
 
...malo sam svratila da pročitam, šta ste pisale o svojim očevima
i opet sam plakala, opet mi se nešto stislo u grlu i ni makac....:(
...ne, nikako nemojte zaključati ovu temu...bila bi velika šteta,
možda neke nove tate, provire od nekud pa pročitaju, nauče nešto,
što će im koristiti, što će ih naučiti kakvi bi trebali da budu, da znaju
koliko je važna njihova ljubav i pažnja za njihovu decu....
...višestruke koristi su ove teme...a, a zaboli svaki put kad je čitam,
zaboli...ali boli i bez nje...i boleće uvek...čak i posle toliko godina i
sad me stigne tuga, zašto nisam, da li sam, jesam li...ma hiljadu
pitanja bez odgovora..ali uspome su tu, uvek prisutne....:sad2:
 
Uh, sad bas nadjem ovu temu... sednem na sec. da odmorim od pripreme i naletim. I pocinje ono stiskanje i onaj bol.... Moj je jako rano otisao imao je samo 37 god. onda kada je trebalo jos nesto da mi kaze, jos jednom da me poljubi, jos sa jednog sastanka da me saceka, jos jednom da mu se isplacem... prodje toliko godina i sve je teze, prosao je i onaj kad kada sam na svet donela jedno zlato i ridala zato sto on nije tu da je vidi, proslo je hiljadu deda sa svojim unukama i svojim cerkama i svakog puta sam priznajem bila ljubomorna, evo blizi se dan 11.05 trinaesta godina, a ja jos uvek cekam da dodje i da svojim cerkama kazem imate pravog dedu, cekam ga onako nasmejanog i punog zivota, cekam ga da mu kazem da nije uspelo ono sto je pokusao da od mene napravi jaku, da mu kazem da sam covek onakav kakav je on bio, da ne brine, da ga ljudi i dan danas pamte i pricaju o njemu kao o heroju i jos uvek sa velikim postovanjem, hiljadu stvari, a jedino sto mogu je to da legnem na onu plocu i budem besna na njega, na sebe, i na prokleti maj.... Hvala mom veeeelikom tati, hvala jednom coveku koji je jos uvek tu, samo se malo sakrio... jednom kad ga nadjem ima da ga nakrpim a onda da mu placem i pricam i nikada ga necu pustiti, obecavam.
 
joiv:
Uh, sad bas nadjem ovu temu... sednem na sec. da odmorim od pripreme i naletim. I pocinje ono stiskanje i onaj bol.... Moj je jako rano otisao imao je samo 37 god. onda kada je trebalo jos nesto da mi kaze, jos jednom da me poljubi, jos sa jednog sastanka da me saceka, jos jednom da mu se isplacem... prodje toliko godina i sve je teze, prosao je i onaj kad kada sam na svet donela jedno zlato i ridala zato sto on nije tu da je vidi, proslo je hiljadu deda sa svojim unukama i svojim cerkama i svakog puta sam priznajem bila ljubomorna, evo blizi se dan 11.05 trinaesta godina, a ja jos uvek cekam da dodje i da svojim cerkama kazem imate pravog dedu, cekam ga onako nasmejanog i punog zivota, cekam ga da mu kazem da nije uspelo ono sto je pokusao da od mene napravi jaku, da mu kazem da sam covek onakav kakav je on bio, da ne brine, da ga ljudi i dan danas pamte i pricaju o njemu kao o heroju i jos uvek sa velikim postovanjem, hiljadu stvari, a jedino sto mogu je to da legnem na onu plocu i budem besna na njega, na sebe, i na prokleti maj.... Hvala mom veeeelikom tati, hvala jednom coveku koji je jos uvek tu, samo se malo sakrio... jednom kad ga nadjem ima da ga nakrpim a onda da mu placem i pricam i nikada ga necu pustiti, obecavam.
Kliknite za proširenje...

Sad si me rasplakala...
.I kod mene je slično. Mog nema već dvadeset i tri godine, isto je prerano otišao. Tiho kao što je i živeo, iznenada me ostavio jednog hladnog zimskog jutra. Rodila sam sina i dala mu ime po dedi... I liči malo na dedu..ne mogu više da pišem
 
dve godine su prošle...
juče smo mu pričali kako su mu unuci porasli, kako imaju devojke, kao je Inter pobedio Barsu...tek da zna, da bude u toku...
ponos i ljubav me toliko ispunjavaju da nema mesta za tugu
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

prvepruge
Sta uradi otac ubice Carlija Kirka..
2 3 4
Odgovora
77
Pregleda
1.426
blablablahh
blablablahh

Back
Top