Microwave
Buduća legenda
- Poruka
- 28.623
A bio sam ubedjen da dobijamo cetvrtog mobilnog operatera
-
- Popularno:
- Ministar Mali o budžetu za 2026 godinu
- Da li zna neko?
- Da li je moralno voziti kola po gradu?
- Predsednik: Vlada, ako hoće, može da...
- Ovo je Merima (24) koja je pokušala da...
- Slatkiš vašeg detinjstva
- Ima li vlast strategiju širu od...
- Štimac iz svog života precrtao...
- Da li je Ćacilend blokaderski...
- Stop separatizmu u Vojvodini! Vučević:...
MOBING U SRBIJI
- Začetnik teme evaras
- Datum pokretanja
A bio sam ubedjen da dobijamo cetvrtog mobilnog operatera
PAC-PAC
Domaćin
- Poruka
- 3.894
Нас независне заболе за мобинг али да постоји- постоји.
- Poruka
- 3.042
hmm da seksualno i psihicko maltretiranje lepseg pola je sveprisutnije
konstatovano je da zakon ne postoji
medjutim postoji jos jedna stvarcica
u glavama zena u srbiji prisutan je jos jedan sindrom iz proslog sistema
a to je redovni dolazak na posao i time je za njih reseno sve dakle bitno je da je na broju i onda tako i shvata posao kao nema drugog bitno je to
pa ako dozivi ponizenje i maltretiranje pogne glavu i trpi
ali kako je konststovano da je ovo srbija bre i da nema zakona zaboravlja se jedna stvarcica
maltretiranje uglavnom rade sitni dziberi vlasnici kioska trecerazrednih butika levih kafica firmica u pokusaju i nasledno ofucani referenti u sektorima javnih preduzeca pa su zenskinje pozaboravile da je ipak lomljenje jednog ekstremiteta u npr beogradu oko pedesetak evrica po komadu
a ako se zeli izdvojiti vise onda se za olekskluziv varijantu treba izdvojiti oko dvestapedesetak evrica i napasnik ce do kraja zivota jesti na slamcicu a zivana ce mu na pisanje nositi pomocnik ili ce imati pelenu
konstatovano je da zakon ne postoji
medjutim postoji jos jedna stvarcica
u glavama zena u srbiji prisutan je jos jedan sindrom iz proslog sistema
a to je redovni dolazak na posao i time je za njih reseno sve dakle bitno je da je na broju i onda tako i shvata posao kao nema drugog bitno je to
pa ako dozivi ponizenje i maltretiranje pogne glavu i trpi
ali kako je konststovano da je ovo srbija bre i da nema zakona zaboravlja se jedna stvarcica
maltretiranje uglavnom rade sitni dziberi vlasnici kioska trecerazrednih butika levih kafica firmica u pokusaju i nasledno ofucani referenti u sektorima javnih preduzeca pa su zenskinje pozaboravile da je ipak lomljenje jednog ekstremiteta u npr beogradu oko pedesetak evrica po komadu
a ako se zeli izdvojiti vise onda se za olekskluziv varijantu treba izdvojiti oko dvestapedesetak evrica i napasnik ce do kraja zivota jesti na slamcicu a zivana ce mu na pisanje nositi pomocnik ili ce imati pelenu
porin50
Ističe se
- Poruka
- 2.137
Mobing se ne odnosi samo na psihičko maltretiranje ženskog spola
već općenito na omalovažavanje i ponižavanje radnika kao i
namjerno obezvrijeđivanje njihovog radnog učinka, što nerijetko
dovodi i do samovoljnog otkaza radnika ali i psihičkog oboljenja.
već općenito na omalovažavanje i ponižavanje radnika kao i
namjerno obezvrijeđivanje njihovog radnog učinka, što nerijetko
dovodi i do samovoljnog otkaza radnika ali i psihičkog oboljenja.
R.Žiskar
Elita
- Poruka
- 15.608
Resenje : budite poslodavac!
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
По мени је ово најпрецизнији опис мобинга!
Рад и суботом и недељом и док се не заврши посао, а при том не плаћање тог,
како се некада звао, прековременог рада.
Такође и ово, свака плата мања од 20.000 је мобинг, или сурова експлоатација.
Неко је напоменуо да има више пријава мобинга у државним фирмама, али сматрам
да су људи ту донекле слободнији и осећају неку већу правну сигурност, па се зато и
усуђују да пријављују мобинг у оваквим фирмама, међутим, мобинга има сигурно далеко
више у приватним фирмама, поготово тамо где су власници фирми у директној спрези са влашћу.
Још бих додала, да сматрам, како је и не давање уговора о раду и не плаћање пензионог и
социјалног, такође грубо кршење радних права, а све то може да се подведе под мобинг.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Занимљиво да оно од чега се живи, мало кога занима.
Lacibg
Buduća legenda
- Poruka
- 26.498
Maltretiranje i zakidanje radnika u okruženju gde ima milion nezaposlenih je idealna prilika. Ovim se bavi i samo ministrastvi finansija. Svi zaposleni "rade dok se ne završi posao". Prekovremeni ? Ne, to ne postoji.
Победоносцев
Stara legenda
- Poruka
- 86.220
Moram da vam skrenem paznju da po Britaniji i Americi vecina van drzavne sluzbe ostaje da radi posle radnog vremena, sto bi znacilo da su zrtve mobinga
Kapitalizam bato! Nego izljubite se sa decom pa na posao.
Lacibg
Buduća legenda
- Poruka
- 26.498
Brat mi je pričao o zaštiti i pravima radnika u Švedskoj ... Da ne poželiš da si vlasnik !
alergicna
Iskusan
- Poruka
- 6.805
TV Sveti Djordje je privatna televizija.
Ko drzi zaposlene da ne traze drugi posao? KOliko vidim iz navoda, ta Verica je (kako vlasnik kaze) "dizala neku revoluciju" u privatnoj firmi?
Da radi kod mene, ne bi stigla ni r od revolucija da kaze, vec bi gledala u vrata ali sa spoljne strane...
Ali, kako je za pojedince istina samo ono sto objavi u92...molim lepo.
Kako to da ljudi ne shvataju da dobijaju ono sto su trazili? Hocete kapitalizam? E, to vam je kapitalizam...one price o Svedskoj i njihovom standardu zaboravite...to je bio secer oko gorke pilule...
tebi je dovoljno da vidiš b92, pa da izvedeš zaključak, zanemarujući činjenicu da je pomenuta novinarka dala izjavu koju su oni preneli
samo ime tv stanice, govori kako se ponaša seljačina, koji svom bizMisu da ime svoje krsne slave, sve u nadi da će mu svetac zaštitnik, pomoći da se obogati, pa ne čudi ni takvo ponašanje jer je očigledno o kakvom tipu se radi, pa još potkrepljuje pretnju rečenicom kako je prošao Zoran Djindjić
u pravu si kada kažeš da treba zaboraviti kako te stvari funkcionišu u Švedskoj jer to je pravna i dobro uredjena državam od koje smo mi mnogo daleko
državu čine ljudi
kakvi smo takva nam je i država jer to je projekcija većinskog stanja svesti
Победоносцев
Stara legenda
- Poruka
- 86.220
Svi bi da budu Svedska od pre dvadeset godina, a niko da bude Moldavija.
E pa nece moci.
E pa nece moci.
evaras
Zainteresovan član
- Poruka
- 239
Profit preči od zdravlja radnika
Autor: R. Marković | 27.11.2007 - 06:03
Iako su poslodavci u Srbiji bili dužni da do septembra obave posao procene rizika radnog mesta u svojim firmama, najveći broj njih to ni do danas nije uradio. Ta činjenica pokazuje da je svest poslodavaca kod nas o važnosti bezbednosti i zdravlja na radu još uvek niska i da oni vođeni nagonom profita na zdravlje radnika uglavnom zaboravljaju.
Procenu koliko je koje radno mesto rizično i mere koje mogu pomoći da se taj rizik smanji, kako navode u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu rada i socijalne politike, uradili su uglavnom veliki domaći poslovni sistemi i firme koje su kupili stranci ili intenzivnije posluju sa strancima. Ipak ogromna većina radnika u Srbiji zapravo nema crno na belo procenu koliko je radno mesto na kome rade rizično po njihovu bezbednost i njihovo zdravlje. I to zbog poslodavaca kod kojih rade, jer su po zakonu poslodavci ti koji su odgovorni za bezbedna radna mesta.
- Procena rizika radnog mesta u stvari je samo finalni posao zaokruživanja bezbednosti na radu čiji je glavni cilj da se smanji broj povreda na radu. Poslodavcima koji poštuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu nije teško da i taj finalni akt urade. To onda ne košta mnogo. Međutim, za one koji se o zakon oglušuju u smislu da još nisu nabavili zaštitnu opremu za radnike, nisu obezbedili redovne lekarske preglede za zaposlene niti odredili osobu nadležnu za bezbednost na radu, pa sade rade sve ispočetka, to je veliki posao - pojašnjava za „Blic“ Vera Božić-Trefalt, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Inspekcija rada može poslodavcima koji su se ogrešili o ovaj rok izreći kaznu od 800.000 do milion dinara. Međutim, inspektori se, kako za „Blic“ navodi Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad, još suzdržavaju od izricanja ove kazne.
- Još uvek delujemo preventivno. Upozoravamo poslodavce da im je to zakonska obaveza i ostavljamo im rok do koga tu nepravilnost moraju da otklone. Međutim, nećemo moći još dugo tako da postupamo, tako da početkom sledeće godine treba očekivati i novčano kažnjavanje poslodavaca koji se ne pridržavaju zakonskih propisa - kaže Ristanović.
Broj povreda
U Srbiji se godišnje na radu, bar prema zvaničnim podacima, povredi oko 1.000 ljudi. Procenjuje se, međutim, da je stvarni broj povreda znatno viši, možda čak i duplo, jer poslodavci često povrede i ne prijavljuju. Ipak, ohrabruje podatak da je u prvih devet meseci ove godine broj smrtnih povreda na radu smanjen. Tako je od januara do kraja septembra ove godine smrtno povređeno 16 radnika, dok su u prvih devet lanjskih meseci zabeležene 43 smrtne povrede.
Autor: R. Marković | 27.11.2007 - 06:03
Iako su poslodavci u Srbiji bili dužni da do septembra obave posao procene rizika radnog mesta u svojim firmama, najveći broj njih to ni do danas nije uradio. Ta činjenica pokazuje da je svest poslodavaca kod nas o važnosti bezbednosti i zdravlja na radu još uvek niska i da oni vođeni nagonom profita na zdravlje radnika uglavnom zaboravljaju.
Procenu koliko je koje radno mesto rizično i mere koje mogu pomoći da se taj rizik smanji, kako navode u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu rada i socijalne politike, uradili su uglavnom veliki domaći poslovni sistemi i firme koje su kupili stranci ili intenzivnije posluju sa strancima. Ipak ogromna većina radnika u Srbiji zapravo nema crno na belo procenu koliko je radno mesto na kome rade rizično po njihovu bezbednost i njihovo zdravlje. I to zbog poslodavaca kod kojih rade, jer su po zakonu poslodavci ti koji su odgovorni za bezbedna radna mesta.
- Procena rizika radnog mesta u stvari je samo finalni posao zaokruživanja bezbednosti na radu čiji je glavni cilj da se smanji broj povreda na radu. Poslodavcima koji poštuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu nije teško da i taj finalni akt urade. To onda ne košta mnogo. Međutim, za one koji se o zakon oglušuju u smislu da još nisu nabavili zaštitnu opremu za radnike, nisu obezbedili redovne lekarske preglede za zaposlene niti odredili osobu nadležnu za bezbednost na radu, pa sade rade sve ispočetka, to je veliki posao - pojašnjava za „Blic“ Vera Božić-Trefalt, direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Inspekcija rada može poslodavcima koji su se ogrešili o ovaj rok izreći kaznu od 800.000 do milion dinara. Međutim, inspektori se, kako za „Blic“ navodi Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad, još suzdržavaju od izricanja ove kazne.
- Još uvek delujemo preventivno. Upozoravamo poslodavce da im je to zakonska obaveza i ostavljamo im rok do koga tu nepravilnost moraju da otklone. Međutim, nećemo moći još dugo tako da postupamo, tako da početkom sledeće godine treba očekivati i novčano kažnjavanje poslodavaca koji se ne pridržavaju zakonskih propisa - kaže Ristanović.
Broj povreda
U Srbiji se godišnje na radu, bar prema zvaničnim podacima, povredi oko 1.000 ljudi. Procenjuje se, međutim, da je stvarni broj povreda znatno viši, možda čak i duplo, jer poslodavci često povrede i ne prijavljuju. Ipak, ohrabruje podatak da je u prvih devet meseci ove godine broj smrtnih povreda na radu smanjen. Tako je od januara do kraja septembra ove godine smrtno povređeno 16 radnika, dok su u prvih devet lanjskih meseci zabeležene 43 smrtne povrede.
R.Žiskar
Elita
- Poruka
- 15.608
Tebi je dovoljno da cujes da je neko pomenuo krsnu slavu pa da ga okvalifikujes kao seljacinu?
U cemu je razlika? A, da, imate mucenika vise.
Svedska je pravna i dobro uredjena zemlja zato sto oni znaju svoja prava i svoje obaveze.Mi uglavnom ne znamo koja su nam prava pa trazimo preko hleba pogace a da ne spominjem odnos prema obavezama...uglavnom se misli da je jedina obaveza da se pojavis na vreme na poslu i da ne napustis radno mesto pre isteka radnog vremena...
Doticna gospodjica mesecima trpi sikaniranja (ako je to tacno) i sad je resila da progovori?? Ma kako da ne...
Pokusali su i sa mnom te fore prekovremenog i slicno...reseno za 5 min. Izvadis zakon ispred onoga ko ti prica o prekovremenom i to sa zapisanim brojem inspekcije na koricama i da vidis kako se druga pesma peva.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Србија у врху европских земаља по "мобингу"
Блиц - Пре 45 минута
Србија је у врху европских земаља по "мобингу", како се назива веома стара појава различитих врста уземиравања, шиканирања и насиља над запосленима, упозорили су данас стручњаци у расправи за округлим столом на тему "Кршење људских права на послу - Мобинг у Србији".
Расправу су у београдском Медија центру организовали Амбасадори животне средине и Развојна мрежа за културу и демократију, а поводом промоције монографије др Весне Балтезаревић "Хоћу да знам шта је мобинг". Ауторка је писала на основу истраживања које је спровела током 2006. године. Истраживањем је било обухваћено 400 испитаника и то 250 запослених у државним и 150 у приватним фирмама, с тим што је међу њима 70 одсто жена и 30 одсто мушкараца.
Према речима Балтезаревићеве, 43 одсто анкетираних је потврдило да је било изложено дуже од шест месеци различитим видовима узнемиравања, 18, 2 одсто вербалним претњама и физичком нападу, а 11 запоселних или 0,6 одсто, сексуалном угрожавању. Истраживање је показало да је код нас веома присутно обезвредивање резултата рада, што је потврдило чак 46 одсто анектираних, док је више од 68 процената погођено активности којима је циљ ширења непроверених гласина, клевета, препричавања сексуалних интрига ради деградације личности. Готово 57 одсто је навело постојање исмевања због начина говора, држања, хода и одевања, а више од 30 процената омаловажавање због пола, националности, социјалног порекла, приватног живота.
На оптужбе без кривице пожалило се 53,5 одсто испитаника, а 24 одсто да је у позицији "дежурног кривца", док је 39 одсто навело да је искључено из друштвених активности, а 53 процента из програма едукације. Испитаници су се жалили и на такозвани синдром "празног стола" (24,5 одсто), када им послодавац одузима посао како би их навео да оду из колектива, односно "препуног стола" (54 одсто) када их затрпава послом да не би размишљали да оду или да их туже.
Постојање различитих "мобинг" активности, попут претераног надзора и контроле с намером да се по сваку цену нађе компромитујући материјал који би требало да послужи за оптужбе или стварање интрига, потврдило је 28 одсто анкетираних. На одсуство директне пословне комуникације пожалило се 36 одсто испитаника, на сталне критике надређеног 28,5 процената и нешто више од 24 одсто на критике колега. Зато не чуди да више од 62 одсто испитаника осећа умор због посла који обавља, психичке сметње осећа њих 37 одсто, а физичке 30,5 процената, рекла је Балтезаревићева истакавши да су последица тога кардиоваскуларна и цереброваскуларна обољења.
Она је упозорила да агресивни мобинг који се одвија испланирано и у дужем периоду "попут ратне стратегије" треба разликовати од ситних сплеткарења и трачева, тренутног сукоба запослених и кршења права из радног односа.
Рецензенти монографије "Хоћу да знам шта је мобинг", проф др Миливоје Павловић и проф др Добривоје Станојевић, указали да је "мобинг" болест савремене цивилизације и да је у његовој основи поремећена комуникација. Према њиховој оцени, посебно су вредна поглавља монографије која говоре о опасности од надолазећег "стратешког мобинга" којем су изложене земље у транзицији попут Србије, одговорности корпорација и новопеченом менаџменту који брише линији између управљања и владања људима.
Блиц - Пре 45 минута
Србија је у врху европских земаља по "мобингу", како се назива веома стара појава различитих врста уземиравања, шиканирања и насиља над запосленима, упозорили су данас стручњаци у расправи за округлим столом на тему "Кршење људских права на послу - Мобинг у Србији".
Расправу су у београдском Медија центру организовали Амбасадори животне средине и Развојна мрежа за културу и демократију, а поводом промоције монографије др Весне Балтезаревић "Хоћу да знам шта је мобинг". Ауторка је писала на основу истраживања које је спровела током 2006. године. Истраживањем је било обухваћено 400 испитаника и то 250 запослених у државним и 150 у приватним фирмама, с тим што је међу њима 70 одсто жена и 30 одсто мушкараца.
Према речима Балтезаревићеве, 43 одсто анкетираних је потврдило да је било изложено дуже од шест месеци различитим видовима узнемиравања, 18, 2 одсто вербалним претњама и физичком нападу, а 11 запоселних или 0,6 одсто, сексуалном угрожавању. Истраживање је показало да је код нас веома присутно обезвредивање резултата рада, што је потврдило чак 46 одсто анектираних, док је више од 68 процената погођено активности којима је циљ ширења непроверених гласина, клевета, препричавања сексуалних интрига ради деградације личности. Готово 57 одсто је навело постојање исмевања због начина говора, држања, хода и одевања, а више од 30 процената омаловажавање због пола, националности, социјалног порекла, приватног живота.
На оптужбе без кривице пожалило се 53,5 одсто испитаника, а 24 одсто да је у позицији "дежурног кривца", док је 39 одсто навело да је искључено из друштвених активности, а 53 процента из програма едукације. Испитаници су се жалили и на такозвани синдром "празног стола" (24,5 одсто), када им послодавац одузима посао како би их навео да оду из колектива, односно "препуног стола" (54 одсто) када их затрпава послом да не би размишљали да оду или да их туже.
Постојање различитих "мобинг" активности, попут претераног надзора и контроле с намером да се по сваку цену нађе компромитујући материјал који би требало да послужи за оптужбе или стварање интрига, потврдило је 28 одсто анкетираних. На одсуство директне пословне комуникације пожалило се 36 одсто испитаника, на сталне критике надређеног 28,5 процената и нешто више од 24 одсто на критике колега. Зато не чуди да више од 62 одсто испитаника осећа умор због посла који обавља, психичке сметње осећа њих 37 одсто, а физичке 30,5 процената, рекла је Балтезаревићева истакавши да су последица тога кардиоваскуларна и цереброваскуларна обољења.
Она је упозорила да агресивни мобинг који се одвија испланирано и у дужем периоду "попут ратне стратегије" треба разликовати од ситних сплеткарења и трачева, тренутног сукоба запослених и кршења права из радног односа.
Рецензенти монографије "Хоћу да знам шта је мобинг", проф др Миливоје Павловић и проф др Добривоје Станојевић, указали да је "мобинг" болест савремене цивилизације и да је у његовој основи поремећена комуникација. Према њиховој оцени, посебно су вредна поглавља монографије која говоре о опасности од надолазећег "стратешког мобинга" којем су изложене земље у транзицији попут Србије, одговорности корпорација и новопеченом менаџменту који брише линији између управљања и владања људима.
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Србија је благо за израбљивање.
Не постоји примена закона, као ни синдикат. Иако званично постоје, синдикати су постављени по политичком основу или се баве маргиналним групама запослених.
рецимо да су запослени у органима управе или судству - маргинални јер 60% запослених у србији ради по разним приватним фирмама и СТР-овима.
Е, сада!
Да би се заштитио радник, значи најосновније- 8 часовно радно време, пауза за топли оброк и један слободни дан у недељи- то би погодило крупне капиталисте попут Мишковића- који пак финансира владу и опозицију, стога од тога нема ништа.
Синдикати који треба да брину о радницима- не постоје. Они који на папиру раде, кедноставно нису заступљени где требају.
Не постоји примена закона, као ни синдикат. Иако званично постоје, синдикати су постављени по политичком основу или се баве маргиналним групама запослених.
рецимо да су запослени у органима управе или судству - маргинални јер 60% запослених у србији ради по разним приватним фирмама и СТР-овима.
Е, сада!
Да би се заштитио радник, значи најосновније- 8 часовно радно време, пауза за топли оброк и један слободни дан у недељи- то би погодило крупне капиталисте попут Мишковића- који пак финансира владу и опозицију, стога од тога нема ништа.
Синдикати који треба да брину о радницима- не постоје. Они који на папиру раде, кедноставно нису заступљени где требају.
alergicna
Iskusan
- Poruka
- 6.805
ti opet gledaš na stvari iz svog tupog ugla
ne slave samo seljaci, i gradjanske porodice slave slavu, samo ti takve ne poznaješ
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Данас и није чудо што се нико не меша у свој посао.
Сада су приватници без обзира на величину помислили да су мали богови и да се у све разумеју. Њихов циљ је да нађу грешку раднику и да му дају отказ. поштује се само њихова иницијатива док се од радика тражи слепо слеђење њихових "великих идеја".
Значи радник гледа овако
1. Увек могу да добијем отказ.
2. Боље да не таласам и не истичем се да небих добио отказ
3. Пошто ћу вероватно да добијем отказ, нема потребе да претерано радим и залажем се за фирму
4. Пошто добијем отказ, запослићу се на неком месту где је неко добио отказ исто као и ја.
5. радим само оно што морам, избегавам да се истичем и чекам да ми прође радно време.
Резултат притиска и мобинга је увек- пропадање фирми. радници се уместо за посао интересују искључиво за то да не буду малтретирани. Како то избећи? Не истицати се. То значи, не радити превише, уклопити се у просечност.
Сада су приватници без обзира на величину помислили да су мали богови и да се у све разумеју. Њихов циљ је да нађу грешку раднику и да му дају отказ. поштује се само њихова иницијатива док се од радика тражи слепо слеђење њихових "великих идеја".
Значи радник гледа овако
1. Увек могу да добијем отказ.
2. Боље да не таласам и не истичем се да небих добио отказ
3. Пошто ћу вероватно да добијем отказ, нема потребе да претерано радим и залажем се за фирму
4. Пошто добијем отказ, запослићу се на неком месту где је неко добио отказ исто као и ја.
5. радим само оно што морам, избегавам да се истичем и чекам да ми прође радно време.
Резултат притиска и мобинга је увек- пропадање фирми. радници се уместо за посао интересују искључиво за то да не буду малтретирани. Како то избећи? Не истицати се. То значи, не радити превише, уклопити се у просечност.
i hrvatskih ustasa i slovenskih konjusara koji pokupovali sve u Srbiji...
ben tara
Poznat
- Poruka
- 7.065
ben tara
Poznat
- Poruka
- 7.065
- Poruka
- 1.071
A ta zena kao nema musko u kuci, bilo da je muz, brat, otac itd. itd. Sa takvim poslodavcima dovoljno je jednom popricati i objasniti mu da ce drugi put biti odran kao svinja a glava ce mu biti nabijena na kolac na sred gradskog trga. Definitivno bi ga iskido, SAW 5 bi snimili po tom scenariju.
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
А посебно ке парадоксална ситуација да је најниже квалификовани радник обученији за посао које обавља од послодавца.
Српски послодавци су људи који најчешће немају везе са послом који се ибавља, немају обавезу да се обучавају, и немају поверења у стручни управни кадар.
Србија је преплављена "менаџерима" који су завршили неке курсеве и никакво искуство у управи немају.
проблем да се послодавац разуме у све води ка томе да онемогућава стручни кадар да води фирму. највећи део Српског приватног сектора се ослања на старе пословне везе основане у доба ООУР и Социјализма, тзв. "Старе партнере". Први пут када наиђу на праву конкурентску фирму- пропадају.
Зашто?
Српску фирму води "Велики газда", а страну 200 стручњака. То резултира најчешће куповином Српске фирме или затварањем. Бивши КВ мајстор који је постао газда, Ситни шверцер који је постао "Власник ланаца трговина", социјалистички шефић који је постао "Директор фармацеутског концерна" постали су то 90-их јер су имали од почетка улоге монополиста.
Да закључимо:
Српски студенти, научници, инжењери, ВКВ, КВ и неквалификовани радници, чак и трактористи могу да нађу посао у Европи-
До сада нисам чуо ни једном да се неки српски шеф или послодавац запослио у Европи.
Европи требају радници и стручни људи.
Србија их има.
Стручних менаџера и шефова- нема.
Српски послодавци су људи који најчешће немају везе са послом који се ибавља, немају обавезу да се обучавају, и немају поверења у стручни управни кадар.
Србија је преплављена "менаџерима" који су завршили неке курсеве и никакво искуство у управи немају.
проблем да се послодавац разуме у све води ка томе да онемогућава стручни кадар да води фирму. највећи део Српског приватног сектора се ослања на старе пословне везе основане у доба ООУР и Социјализма, тзв. "Старе партнере". Први пут када наиђу на праву конкурентску фирму- пропадају.
Зашто?
Српску фирму води "Велики газда", а страну 200 стручњака. То резултира најчешће куповином Српске фирме или затварањем. Бивши КВ мајстор који је постао газда, Ситни шверцер који је постао "Власник ланаца трговина", социјалистички шефић који је постао "Директор фармацеутског концерна" постали су то 90-их јер су имали од почетка улоге монополиста.
Да закључимо:
Српски студенти, научници, инжењери, ВКВ, КВ и неквалификовани радници, чак и трактористи могу да нађу посао у Европи-
До сада нисам чуо ни једном да се неки српски шеф или послодавац запослио у Европи.
Европи требају радници и стручни људи.
Србија их има.
Стручних менаџера и шефова- нема.
bas procitah ovdje svasta...( Srbija i Hrvatska postaju "moderne" drzave)
mobing nije bolest drustva niti bolest kapitalizma...to je bolest pojedinca koji nije u stanju i nema sposobnosti izdrzati pritisak prohtjeva radnog mjesta...ali uvijek bolest pojedinca a ne i drustva ili sistema...mobing pocinje onog momenta kad tvojim radnim kolegama dosadi da rade posao za koji si ti placen i pocmu da ti se "osvecuju"..osim toga, mobing je izmisljotina zapadnih psihologa, psihoanaliticara i na stotine psihoterapeuta, koji su, smanjenjem socijalnih budzeta izgubili 70% klijenata, i izmislili novu bolest, samo da (kao poslodavci) i dalje imaju posla...mobing nema veze sa pravima radnika ili sa organiziranoscu sindikata i sl., a najmanje sa nasom socijalisticko-komunistickom svijescu o pravima radnika (kao vlasnicima proizvodnih sredstava) cija efilasnost rada je pet puta manja(minimum) nego onoga radnika na zapadu...za nas nerad, muljanje i odnos prema poslu, koji je recidiv staroga sistema, imamo novu ispriku...mobing...(koji je posljedica i produkt prezasicenog zapada sa pregustom socijalnom mrezom, ali jos uvijek samo pojedinacan)
cast izuzecima, od mobinga pate samo nesposobni i oni koji su nedorasli poslu koji obavljaju...( a koliko je to humano, je druga prica)
mobing nije bolest drustva niti bolest kapitalizma...to je bolest pojedinca koji nije u stanju i nema sposobnosti izdrzati pritisak prohtjeva radnog mjesta...ali uvijek bolest pojedinca a ne i drustva ili sistema...mobing pocinje onog momenta kad tvojim radnim kolegama dosadi da rade posao za koji si ti placen i pocmu da ti se "osvecuju"..osim toga, mobing je izmisljotina zapadnih psihologa, psihoanaliticara i na stotine psihoterapeuta, koji su, smanjenjem socijalnih budzeta izgubili 70% klijenata, i izmislili novu bolest, samo da (kao poslodavci) i dalje imaju posla...mobing nema veze sa pravima radnika ili sa organiziranoscu sindikata i sl., a najmanje sa nasom socijalisticko-komunistickom svijescu o pravima radnika (kao vlasnicima proizvodnih sredstava) cija efilasnost rada je pet puta manja(minimum) nego onoga radnika na zapadu...za nas nerad, muljanje i odnos prema poslu, koji je recidiv staroga sistema, imamo novu ispriku...mobing...(koji je posljedica i produkt prezasicenog zapada sa pregustom socijalnom mrezom, ali jos uvijek samo pojedinacan)
cast izuzecima, od mobinga pate samo nesposobni i oni koji su nedorasli poslu koji obavljaju...( a koliko je to humano, je druga prica)
Dugo sam se plasila da pricam na ovu temu. Dobila sam nelegalan otkaz kod privatnika, papiroloski nelegalan, posle je oprao otkaz preko druge firme. Imao je nekog u toj firmi. Sada ne mogu da nadjem posao vec godinu dana. Covek kod koga sam radila je neka velika faca. Ima veze gde god stignes. Imam problem jer se sad bojim da bilo gde radim. Malo sam citala o mobingu i mislim da sam zrtva i vertikalnog i horizontalnog mobinga. Znate kako se daju otkazi? Tako sto Vam tresu stolicu na kojoj sedite ali bukvalno, daju Vam poslove tkoji ne odgovaraju vasoj strucnoj spremi. Coveka sa zavrsenim fakultetom postave da kuva kafu i tako. Dva puta me covek prevario, zabetonirao me prakticno. Ne znam kako da se izvucem iz stanja u kome sam? Doduse kao brizan poslodavac je predlozio da me smesti u ludaru? U stvari vise je pretio? Malo me vodao po grobljima tek da mi ulije strah? Moram sa nekim da razgovaram o ovome zato sam posle dugo cutanja odlucila da sa nekim razgovaram 
