- Poruka
- 13.583
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Čim neko počne da izlaganje ovakvom frazetinom jasno mi je sa kim imam posla.
Видео сам да је у почетном посту колега изнео тезу, ах, иманентности номадско-ловачких агресија у национу.
Да л' би могао неко да резимира досадашњи ток дискусије?
Интересантно.
Из моје перспективе, национализам је један од показних облика механизма који је, да позајмимо колегин термин, иманентан у људској психи. Склоност сличном, и обратно, је део хамилтонске једначине која лежи у основи свих људских односа. Од пред-говорне деце која позитивније реагују на звук језика мајке него на фонолошки различите језике, преко новорођенчади која позивније реагују на фотографије расно познатих странаца, до класичне минималне групне парадигме исказане кроз пристрасност у отворено насумично формираним групама - тенденција је јасна, непобитна и небројено пута демонстрирана. Ради се о основама људске психе - чак и о основама психе најближих примата, вероватно, што значи да се ради о механизмима старијим од модерног човека.
Стичем утисак да се овде доносе морални судови. Погрешно је размишљати о оваквим категоријама кроз призму моралног дуалитета. Да ли је агресија лоша? Да ли је дискриминација лоша? Питања и одговори ове врсте говоре много о социјалној перспективи дискутаната али ништа о универзалним, детерминантним психолошким механизмима који се манифестују кроз видљиво понашање. Из еволуционе перспективе ништа није лоше, али нешто је понекад сувишно јер не служи сврси. Еволуциона перспектива је та чији глас је битан. Много тога што из статичне, субјективне моралне перспективе може деловати негативно је генерацијски опробан, ефектан део људског наслеђа, и као такав фундаменталан људској природи.
Шта ово значи у пракси? Значи да не постоји одрастао, психички компетентан, друштвено активан човек који није агресиван, који није у непрестаној борби за ресурсе, који не показује склоност дискриминативним хеуризмима. Такав човек не постоји. Такав човек ни не треба да постоји, јер би кроз своје недостатке - ментално шкопљење, en effet - остао ускраћен за многа когнитивна оруђа неопходна за друштвени живот и наставак врсте. Оно о чему се може разговарати су модалитети. Модалитети могу бити 'које групне припадности треба потенцирати' или 'до које мере се урођене тенденције расизма могу превазићи' али не и 'да ли треба дискриминисати'. или 'зашто не схватају да смо сви исти и да смо браћа'. Нисмо браћа.
Скренуо бих пажњу да политичке идеологије које игноришу идиосинкразију и моралну неутралност људске природе на уштрб реалности брзо пропадају.
Интересантно.
Из моје перспективе, национализам је један од показних облика механизма који је, да позајмимо колегин термин, иманентан у људској психи. Склоност сличном, и обратно, је део хамилтонске једначине која лежи у основи свих људских односа. Од пред-говорне деце која позитивније реагују на звук језика мајке него на фонолошки различите језике, преко новорођенчади која позивније реагују на фотографије расно познатих странаца, до класичне минималне групне парадигме исказане кроз пристрасност у отворено насумично формираним групама - тенденција је јасна, непобитна и небројено пута демонстрирана. Ради се о основама људске психе - чак и о основама психе најближих примата, вероватно, што значи да се ради о механизмима старијим од модерног човека.
Стичем утисак да се овде доносе морални судови. Погрешно је размишљати о оваквим категоријама кроз призму моралног дуалитета. Да ли је агресија лоша? Да ли је дискриминација лоша? Питања и одговори ове врсте говоре много о социјалној перспективи дискутаната али ништа о универзалним, детерминантним психолошким механизмима који се манифестују кроз видљиво понашање. Из еволуционе перспективе ништа није лоше, али нешто је понекад сувишно јер не служи сврси. Еволуциона перспектива је та чији глас је битан. Много тога што из статичне, субјективне моралне перспективе може деловати негативно је генерацијски опробан, ефектан део људског наслеђа, и као такав фундаменталан људској природи.
Шта ово значи у пракси? Значи да не постоји одрастао, психички компетентан, друштвено активан човек који није агресиван, који није у непрестаној борби за ресурсе, који не показује склоност дискриминативним хеуризмима. Такав човек не постоји. Такав човек ни не треба да постоји, јер би кроз своје недостатке - ментално шкопљење, en effet - остао ускраћен за многа когнитивна оруђа неопходна за друштвени живот и наставак врсте. Оно о чему се може разговарати су модалитети. Модалитети могу бити 'које групне припадности треба потенцирати' или 'до које мере се урођене тенденције расизма могу превазићи' али не и 'да ли треба дискриминисати'. или 'зашто не схватају да смо сви исти и да смо браћа'. Нисмо браћа.
Скренуо бих пажњу да политичке идеологије које игноришу идиосинкразију и моралну неутралност људске природе на уштрб реалности брзо пропадају.
Jedna strana... nacionalizam je isto ili veoma slicno sto i sovinizam, a vodi u ratove, mrznju i nerazumevanje. Nacionalizam su izmislile kaptalisticke elite kako bi lakse kontrolisale bagru... to jest masu. Samo primitiviac i glupak moze da bude nacionalista, jer je to u suprotnsti sa slobodom misli. A za taj srpski nacionalizam i sovinizam , kriva je jedxnim delom i srpska mitologija.
Druga strana.... nacionalizam nije isto sto i sovinizam, i sam je po sebi pozitivan...u koliko ne preraste u nesto drugo . Nacnonalizam nisu izmislile nikakve kapitalisticke elite, jner se one upravo najvise i bore protiv postojanje nacija, koje su stetne za globalizam, isto onako kako su bile opasne za komuunizam. <U toliko jsu komunizam i globalizam slicni prjekti. jer se i te kako bore protiv nacinoalnih osobenosti i nacionalnog individualizma. Kvazi intelektualci se bore za licni individualizam, dok su za nacionalini individualizam slepi i gluvi... ignorisu ga.
Mogu da shvatim i one koji brane nacionalizam , i one koji ga izjednačuju sa šovinizmom pa ga stigmatizuju (iako sam ovim zadnjim po stavovima bliži) ali ovjaj Blajbi mi nije jasan: čudna mešavina oprečnih stavova koji ponekad liče na psihodelična snoviđenja, Blajbi je Blajbi, svojevrsan slučaj. Ja se nadam da se neće naljutiti , prosto mi nije jasan.
Do I contradict myself?
Very well then, I contradict myself.
(I am large, I contain multitudes.)
Akademski vokabular lako doprinosi autoritetu korisnika i omogućava zauzimanje određene verbalne pozicije te jedne od istina...Nemam nešto protivИнтересантно.
Из моје перспективе, национализам је један од показних облика механизма који је, да позајмимо колегин термин, иманентан у људској психи. Склоност сличном, и обратно, је део хамилтонске једначине која лежи у основи свих људских односа. Од пред-говорне деце која позитивније реагују на звук језика мајке него на фонолошки различите језике, преко новорођенчади која позивније реагују на фотографије расно познатих странаца, до класичне минималне групне парадигме исказане кроз пристрасност у отворено насумично формираним групама - тенденција је јасна, непобитна и небројено пута демонстрирана. Ради се о основама људске психе - чак и о основама психе најближих примата, вероватно, што значи да се ради о механизмима старијим од модерног човека.
Стичем утисак да се овде доносе морални судови. Погрешно је размишљати о оваквим категоријама кроз призму моралног дуалитета. Да ли је агресија лоша? Да ли је дискриминација лоша? Питања и одговори ове врсте говоре много о социјалној перспективи дискутаната али ништа о универзалним, детерминантним психолошким механизмима који се манифестују кроз видљиво понашање. Из еволуционе перспективе ништа није лоше, али нешто је понекад сувишно јер не служи сврси. Еволуциона перспектива је та чији глас је битан. Много тога што из статичне, субјективне моралне перспективе може деловати негативно је генерацијски опробан, ефектан део људског наслеђа, и као такав фундаменталан људској природи.
Шта ово значи у пракси? Значи да не постоји одрастао, психички компетентан, друштвено активан човек који није агресиван, који није у непрестаној борби за ресурсе, који не показује склоност дискриминативним хеуризмима. Такав човек не постоји. Такав човек ни не треба да постоји, јер би кроз своје недостатке - ментално шкопљење, en effet - остао ускраћен за многа когнитивна оруђа неопходна за друштвени живот и наставак врсте. Оно о чему се може разговарати су модалитети. Модалитети могу бити 'које групне припадности треба потенцирати' или 'до које мере се урођене тенденције расизма могу превазићи' али не и 'да ли треба дискриминисати'. или 'зашто не схватају да смо сви исти и да смо браћа'. Нисмо браћа.
Скренуо бих пажњу да политичке идеологије које игноришу идиосинкразију и моралну неутралност људске природе на уштрб реалности брзо пропадају.
Видео сам да је у почетном посту колега изнео тезу, ах, иманентности номадско-ловачких агресија у национу.
Да л' би могао неко да резимира досадашњи ток дискусије?
преко новорођенчади која позивније реагују на фотографије расно познатих странаца,
.. a ..?
.. daj link na istraživanje .. ili navedi izvor gde se može pročitati o istraživanju ..
.. hvala bogu narodna biblioteka srbije mi na pljucomet .. skoknuću ja da proverim ..
(.. kako reaguju novorođenčad koja su melezi ..? .. pozitivno na dve rase negativno na treću ..?
.. bog te .. dete čak ne razlikuje objekte .. kao novorođenče .. al reaguje pozitivnije na rasno poznate ..
.. idi begaj ..)
Biram sagovornika-volim s elitnim!Колега, да ли ти је неко некад рекао да је тај stream-of-consciousness монолог заморно пратити? Стиче се утисак да разговараш са самим собом а не са саговорником.
"Mongoli i Sami ne poznaju laž,licemernost,voleo bih da nas napadnu vanzemaljci pa da onda svi konačno budemo zemljani..
to bi nacionalistima konačno pojasnilo koliko su smešni
ovo nije tačno jer novorođenče nema razvijen intelektualni mehanizam kojim bi razlikovalo rasnu ili bilo kakvu drugu pripadnost. taj mehanizam mu se ugrađuje kroz odrastanje, preko roditelja ili nekih društvenih ustanova sa kojim se dete susreće u odrastanju (vrtić, škola, crkva itd).Интересантно.
Из моје перспективе, национализам је један од показних облика механизма који је, да позајмимо колегин термин, иманентан у људској психи. Склоност сличном, и обратно, је део хамилтонске једначине која лежи у основи свих људских односа. Од пред-говорне деце која позитивније реагују на звук језика мајке него на фонолошки различите језике, преко новорођенчади која позивније реагују на фотографије расно познатих странаца, до класичне минималне групне парадигме исказане кроз пристрасност у отворено насумично формираним групама - тенденција је јасна, непобитна и небројено пута демонстрирана. Ради се о основама људске психе - чак и о основама психе најближих примата, вероватно, што значи да се ради о механизмима старијим од модерног човека.
ovo je opet pogrešno rasuđivanje nastalo iz uverenja kreiranog kroz civilizacijski proces, a koji nas dresira da je jedina vrednost čovekovog života sadržana u konstantnom takmičenju i borbi za dokazivanje svoje ličnosti.Стичем утисак да се овде доносе морални судови. Погрешно је размишљати о оваквим категоријама кроз призму моралног дуалитета. Да ли је агресија лоша? Да ли је дискриминација лоша? Питања и одговори ове врсте говоре много о социјалној перспективи дискутаната али ништа о универзалним, детерминантним психолошким механизмима који се манифестују кроз видљиво понашање. Из еволуционе перспективе ништа није лоше, али нешто је понекад сувишно јер не служи сврси. Еволуциона перспектива је та чији глас је битан. Много тога што из статичне, субјективне моралне перспективе може деловати негативно је генерацијски опробан, ефектан део људског наслеђа, и као такав фундаменталан људској природи.
Шта ово значи у пракси? Значи да не постоји одрастао, психички компетентан, друштвено активан човек који није агресиван, који није у непрестаној борби за ресурсе, који не показује склоност дискриминативним хеуризмима. Такав човек не постоји. Такав човек ни не треба да постоји, јер би кроз своје недостатке - ментално шкопљење, en effet - остао ускраћен за многа когнитивна оруђа неопходна за друштвени живот и наставак врсте. Оно о чему се може разговарати су модалитети. Модалитети могу бити 'које групне припадности треба потенцирати' или 'до које мере се урођене тенденције расизма могу превазићи' али не и 'да ли треба дискриминисати'. или 'зашто не схватају да смо сви исти и да смо браћа'. Нисмо браћа.
Скренуо бих пажњу да политичке идеологије које игноришу идиосинкразију и моралну неутралност људске природе на уштрб реалности брзо пропадају.
Jeste Bili,otprilike (reči uništavaju preciznost...)...Ono šta sigurno dobijamo rođenjem ,uvaljuju nam sveću koja ima i funkcionalnu i temporalnu amortizaciju i svaka gorucka dok neovo nije tačno jer novorođenče nema razvijen intelektualni mehanizam kojim bi razlikovalo rasnu ili bilo kakvu drugu pripadnost. taj mehanizam mu se ugrađuje kroz odrastanje, preko roditelja ili nekih društvenih ustanova sa kojim se dete susreće u odrastanju (vrtić, škola, crkva itd).
dete se ne rađa kao rasno ili nacionalno opredeljen. to dobija kroz civilizacijsku dresuru kojoj je izložen. svoj stav kasnije kreira u zavisnosti od društvene grupe u kojem je kontejnirana njegova intelektuana svest.
tako, ako razgovara o nacionalizmu, svoj stav će kreirati na osnovu kontejnirane intelektuane svesti nacionalnog kontejnera kojem pripada (srbin, rus, francuz, albanac i sl.)
ako je religija u pitanju, njegov stav dolazi iz religioznog kontejnera kojem pripada, ako je politika u pitanju, onda iz političkog kontejnera koji mu je zarobio svest itd.
ovo je opet pogrešno rasuđivanje nastalo iz uverenja kreiranog kroz civilizacijski proces, a koji nas dresira da je jedina vrednost čovekovog života sadržana u konstantnom takmičenju i borbi za dokazivanje svoje ličnosti.
upravo ta ličnost, koja je kreirana vezivanjem i indentifikacijom sa spoljnim životom, a kojim upravlja njegovo visočanstvo ego, prouzrokuje sve psihološke probleme s kojim se čovek susreće u životu, kao strah, tuga, patnja, briga isl.
nacionalna, rasna, politička ili religijska identifikacija su samo vezivanja naše ličnosti za spoljna obilježja društvene mreže, a služe nam za bildovanje ega kroz stavove kontejnirane intelektualne svesti kontejnera iz kojih ih vadimo.
bildovanje ega kroz kontejniranu svest i dovodi do ovih negativnih psiholoških pojava (patnja, strah, briga...) jer nas dovodi u situaciju da neprekidno branimo svoj kontejner kroz sukob sa drugim društvenim grupama i kontejnerima.
civilizacija i društvo u kojem živimo su uređeni na potpuno pogrešnim temeljima zasnovanim na nagradama i kaznama, a preko dokazivanja naše ličnosti kroz takmičenja i sukobe i to je uzrok stvaranja svih ovih društvenih kontejnera koji nam kontrolišu um.
meni je degutantniji sadržaj kontejnera i njegova namena, mada je izraz baš odabran da bude degutantan kako bi bilo jasnije čemu služi.Jeste Bili,otprilike (reči uništavaju preciznost...)...Ono šta sigurno dobijamo rođenjem ,uvaljuju nam sveću koja ima i funkcionalnu i temporalnu amortizaciju i svaka gorucka dok ne
izgorucka...
Ustanovitelju nove nauke o društvu su to bile i najčešće zamerke...Naime,pitanje je koliko je društvo prirodno formirano,ali u svakom slučaju ne bez primenjenih principa neodređenosti...
Tako da akademsko smaranje ,kao što rekoh,često samodovoljno i nekorisno...
(Malo taj izraz "kontejner"...hm...degutantan,možda se nekom ne svidi...)
.. kao prvo .. ima potrebe da bude .. jer na internetu nema svega ..Поздрављам жеђ за знањем. Сумњам да је народна библиотека претплаћена на одговарајуће стручне часописа и опремљена за те провере, али нема ни потребе да буде. Студије су на интернету. Ј
Склоност сличном, и обратно, је део хамилтонске једначине која лежи у основи свих људских односа. Од пред-говорне деце која позитивније реагују на звук језика мајке него на фонолошки различите језике, преко новорођенчади која позивније реагују на фотографије расно познатих странаца
Methods
Participants
A total of 18 adult females (undergraduate students 19–22 years of age, M = 20.61, SD = 0.85) participated in the experiment and received monetary compensation. All identified their race as White or Caucasian. Data from an additional four participants were collected but were excluded from analyses due to excessive ocular artifacts (n = 3) and data corruption (n = 1).