Mitovi

Видео сам да је у почетном посту колега изнео тезу, ах, иманентности номадско-ловачких агресија у национу.

Да л' би могао неко да резимира досадашњи ток дискусије?
 
Победоносцев:
Видео сам да је у почетном посту колега изнео тезу, ах, иманентности номадско-ловачких агресија у национу.

Да л' би могао неко да резимира досадашњи ток дискусије?
Kliknite za proširenje...



Jedna strana... nacionalizam je isto ili veoma slicno sto i sovinizam, a vodi u ratove, mrznju i nerazumevanje. Nacionalizam su izmislile kaptalisticke elite kako bi lakse kontrolisale bagru... to jest masu. Samo primitiviac i glupak moze da bude nacionalista, jer je to u suprotnsti sa slobodom misli. A za taj srpski nacionalizam i sovinizam , kriva je jedxnim delom i srpska mitologija.

Druga strana.... nacionalizam nije isto sto i sovinizam, i sam je po sebi pozitivan...u koliko ne preraste u nesto drugo . Nacnonalizam nisu izmislile nikakve kapitalisticke elite, jner se one upravo najvise i bore protiv postojanje nacija, koje su stetne za globalizam, isto onako kako su bile opasne za komuunizam. <U toliko jsu komunizam i globalizam slicni prjekti. jer se i te kako bore protiv nacinoalnih osobenosti i nacionalnog individualizma. Kvazi intelektualci se bore za licni individualizam, dok su za nacionalini individualizam slepi i gluvi... ignorisu ga.
 
Poslednja izmena:
Интересантно.

Из моје перспективе, национализам је један од показних облика механизма који је, да позајмимо колегин термин, иманентан у људској психи. Склоност сличном, и обратно, је део хамилтонске једначине која лежи у основи свих људских односа. Од пред-говорне деце која позитивније реагују на звук језика мајке него на фонолошки различите језике, преко новорођенчади која позивније реагују на фотографије расно познатих странаца, до класичне минималне групне парадигме исказане кроз пристрасност у отворено насумично формираним групама - тенденција је јасна, непобитна и небројено пута демонстрирана. Ради се о основама људске психе - чак и о основама психе најближих примата, вероватно, што значи да се ради о механизмима старијим од модерног човека.

Стичем утисак да се овде доносе морални судови. Погрешно је размишљати о оваквим категоријама кроз призму моралног дуалитета. Да ли је агресија лоша? Да ли је дискриминација лоша? Питања и одговори ове врсте говоре много о социјалној перспективи дискутаната али ништа о универзалним, детерминантним психолошким механизмима који се манифестују кроз видљиво понашање. Из еволуционе перспективе ништа није лоше, али нешто је понекад сувишно јер не служи сврси. Еволуциона перспектива је та чији глас је битан. Много тога што из статичне, субјективне моралне перспективе може деловати негативно је генерацијски опробан, ефектан део људског наслеђа, и као такав фундаменталан људској природи.

Шта ово значи у пракси? Значи да не постоји одрастао, психички компетентан, друштвено активан човек који није агресиван, који није у непрестаној борби за ресурсе, који не показује склоност дискриминативним хеуризмима. Такав човек не постоји. Такав човек ни не треба да постоји, јер би кроз своје недостатке - ментално шкопљење, en effet - остао ускраћен за многа когнитивна оруђа неопходна за друштвени живот и наставак врсте. Оно о чему се може разговарати су модалитети. Модалитети могу бити 'које групне припадности треба потенцирати' или 'до које мере се урођене тенденције расизма могу превазићи' али не и 'да ли треба дискриминисати'. или 'зашто не схватају да смо сви исти и да смо браћа'. Нисмо браћа.

Скренуо бих пажњу да политичке идеологије које игноришу идиосинкразију и моралну неутралност људске природе на уштрб реалности брзо пропадају.
 
Победоносцев:
Интересантно.

Из моје перспективе, национализам је један од показних облика механизма који је, да позајмимо колегин термин, иманентан у људској психи. Склоност сличном, и обратно, је део хамилтонске једначине која лежи у основи свих људских односа. Од пред-говорне деце која позитивније реагују на звук језика мајке него на фонолошки различите језике, преко новорођенчади која позивније реагују на фотографије расно познатих странаца, до класичне минималне групне парадигме исказане кроз пристрасност у отворено насумично формираним групама - тенденција је јасна, непобитна и небројено пута демонстрирана. Ради се о основама људске психе - чак и о основама психе најближих примата, вероватно, што значи да се ради о механизмима старијим од модерног човека.

Стичем утисак да се овде доносе морални судови. Погрешно је размишљати о оваквим категоријама кроз призму моралног дуалитета. Да ли је агресија лоша? Да ли је дискриминација лоша? Питања и одговори ове врсте говоре много о социјалној перспективи дискутаната али ништа о универзалним, детерминантним психолошким механизмима који се манифестују кроз видљиво понашање. Из еволуционе перспективе ништа није лоше, али нешто је понекад сувишно јер не служи сврси. Еволуциона перспектива је та чији глас је битан. Много тога што из статичне, субјективне моралне перспективе може деловати негативно је генерацијски опробан, ефектан део људског наслеђа, и као такав фундаменталан људској природи.

Шта ово значи у пракси? Значи да не постоји одрастао, психички компетентан, друштвено активан човек који није агресиван, који није у непрестаној борби за ресурсе, који не показује склоност дискриминативним хеуризмима. Такав човек не постоји. Такав човек ни не треба да постоји, јер би кроз своје недостатке - ментално шкопљење, en effet - остао ускраћен за многа когнитивна оруђа неопходна за друштвени живот и наставак врсте. Оно о чему се може разговарати су модалитети. Модалитети могу бити 'које групне припадности треба потенцирати' или 'до које мере се урођене тенденције расизма могу превазићи' али не и 'да ли треба дискриминисати'. или 'зашто не схватају да смо сви исти и да смо браћа'. Нисмо браћа.

Скренуо бих пажњу да политичке идеологије које игноришу идиосинкразију и моралну неутралност људске природе на уштрб реалности брзо пропадају.
Kliknite za proširenje...

Bogami.... najbolje do sad... najpreciznije, najtacnije a i najpostenije.
 
Победоносцев:
Интересантно.

Из моје перспективе, национализам је један од показних облика механизма који је, да позајмимо колегин термин, иманентан у људској психи. Склоност сличном, и обратно, је део хамилтонске једначине која лежи у основи свих људских односа. Од пред-говорне деце која позитивније реагују на звук језика мајке него на фонолошки различите језике, преко новорођенчади која позивније реагују на фотографије расно познатих странаца, до класичне минималне групне парадигме исказане кроз пристрасност у отворено насумично формираним групама - тенденција је јасна, непобитна и небројено пута демонстрирана. Ради се о основама људске психе - чак и о основама психе најближих примата, вероватно, што значи да се ради о механизмима старијим од модерног човека.

Стичем утисак да се овде доносе морални судови. Погрешно је размишљати о оваквим категоријама кроз призму моралног дуалитета. Да ли је агресија лоша? Да ли је дискриминација лоша? Питања и одговори ове врсте говоре много о социјалној перспективи дискутаната али ништа о универзалним, детерминантним психолошким механизмима који се манифестују кроз видљиво понашање. Из еволуционе перспективе ништа није лоше, али нешто је понекад сувишно јер не служи сврси. Еволуциона перспектива је та чији глас је битан. Много тога што из статичне, субјективне моралне перспективе може деловати негативно је генерацијски опробан, ефектан део људског наслеђа, и као такав фундаменталан људској природи.

Шта ово значи у пракси? Значи да не постоји одрастао, психички компетентан, друштвено активан човек који није агресиван, који није у непрестаној борби за ресурсе, који не показује склоност дискриминативним хеуризмима. Такав човек не постоји. Такав човек ни не треба да постоји, јер би кроз своје недостатке - ментално шкопљење, en effet - остао ускраћен за многа когнитивна оруђа неопходна за друштвени живот и наставак врсте. Оно о чему се може разговарати су модалитети. Модалитети могу бити 'које групне припадности треба потенцирати' или 'до које мере се урођене тенденције расизма могу превазићи' али не и 'да ли треба дискриминисати'. или 'зашто не схватају да смо сви исти и да смо браћа'. Нисмо браћа.

Скренуо бих пажњу да политичке идеологије које игноришу идиосинкразију и моралну неутралност људске природе на уштрб реалности брзо пропадају.
Kliknite za proširenje...

:ok::ok::ok:
 
Sanovnik:
Jedna strana... nacionalizam je isto ili veoma slicno sto i sovinizam, a vodi u ratove, mrznju i nerazumevanje. Nacionalizam su izmislile kaptalisticke elite kako bi lakse kontrolisale bagru... to jest masu. Samo primitiviac i glupak moze da bude nacionalista, jer je to u suprotnsti sa slobodom misli. A za taj srpski nacionalizam i sovinizam , kriva je jedxnim delom i srpska mitologija.

Druga strana.... nacionalizam nije isto sto i sovinizam, i sam je po sebi pozitivan...u koliko ne preraste u nesto drugo . Nacnonalizam nisu izmislile nikakve kapitalisticke elite, jner se one upravo najvise i bore protiv postojanje nacija, koje su stetne za globalizam, isto onako kako su bile opasne za komuunizam. <U toliko jsu komunizam i globalizam slicni prjekti. jer se i te kako bore protiv nacinoalnih osobenosti i nacionalnog individualizma. Kvazi intelektualci se bore za licni individualizam, dok su za nacionalini individualizam slepi i gluvi... ignorisu ga.
Kliknite za proširenje...

A u cemu ti vidis da je problem komunizma i globalizma?

U cemu vidis da nacije imaju prednost?

U nacionalnim drzavama kapitalizma samo manji broj ljudi uspeva, a vecina za to nije kadra i zivi svakako - lose.

Ratove i stalna natezanja i da zaboravimo.

U socijalizmu je raspodela ipak znatno postanija i VECINA zivi bolje...

To ce se pogotovo videti u buducnosti, kada se izvori sirovina jos dramaticnije pocnu smanjivati, a broj ljudi rasti.
 
Blajbinger:
:ok::ok::ok:
Kliknite za proširenje...

Mogu da shvatim i one koji brane nacionalizam , i one koji ga izjednačuju sa šovinizmom pa ga stigmatizuju (iako sam ovim zadnjim po stavovima bliži) ali ovjaj Blajbi mi nije jasan: čudna mešavina oprečnih stavova koji ponekad liče na psihodelična snoviđenja, Blajbi je Blajbi, svojevrsan slučaj. Ja se nadam da se neće naljutiti , prosto mi nije jasan.
 
krinka5:
Mogu da shvatim i one koji brane nacionalizam , i one koji ga izjednačuju sa šovinizmom pa ga stigmatizuju (iako sam ovim zadnjim po stavovima bliži) ali ovjaj Blajbi mi nije jasan: čudna mešavina oprečnih stavova koji ponekad liče na psihodelična snoviđenja, Blajbi je Blajbi, svojevrsan slučaj. Ja se nadam da se neće naljutiti , prosto mi nije jasan.
Kliknite za proširenje...

Naravno da se ne ljutim.....
 
Победоносцев:
Интересантно.

Из моје перспективе, национализам је један од показних облика механизма који је, да позајмимо колегин термин, иманентан у људској психи. Склоност сличном, и обратно, је део хамилтонске једначине која лежи у основи свих људских односа. Од пред-говорне деце која позитивније реагују на звук језика мајке него на фонолошки различите језике, преко новорођенчади која позивније реагују на фотографије расно познатих странаца, до класичне минималне групне парадигме исказане кроз пристрасност у отворено насумично формираним групама - тенденција је јасна, непобитна и небројено пута демонстрирана. Ради се о основама људске психе - чак и о основама психе најближих примата, вероватно, што значи да се ради о механизмима старијим од модерног човека.

Стичем утисак да се овде доносе морални судови. Погрешно је размишљати о оваквим категоријама кроз призму моралног дуалитета. Да ли је агресија лоша? Да ли је дискриминација лоша? Питања и одговори ове врсте говоре много о социјалној перспективи дискутаната али ништа о универзалним, детерминантним психолошким механизмима који се манифестују кроз видљиво понашање. Из еволуционе перспективе ништа није лоше, али нешто је понекад сувишно јер не служи сврси. Еволуциона перспектива је та чији глас је битан. Много тога што из статичне, субјективне моралне перспективе може деловати негативно је генерацијски опробан, ефектан део људског наслеђа, и као такав фундаменталан људској природи.

Шта ово значи у пракси? Значи да не постоји одрастао, психички компетентан, друштвено активан човек који није агресиван, који није у непрестаној борби за ресурсе, који не показује склоност дискриминативним хеуризмима. Такав човек не постоји. Такав човек ни не треба да постоји, јер би кроз своје недостатке - ментално шкопљење, en effet - остао ускраћен за многа когнитивна оруђа неопходна за друштвени живот и наставак врсте. Оно о чему се може разговарати су модалитети. Модалитети могу бити 'које групне припадности треба потенцирати' или 'до које мере се урођене тенденције расизма могу превазићи' али не и 'да ли треба дискриминисати'. или 'зашто не схватају да смо сви исти и да смо браћа'. Нисмо браћа.

Скренуо бих пажњу да политичке идеологије које игноришу идиосинкразију и моралну неутралност људске природе на уштрб реалности брзо пропадају.
Kliknite za proširenje...
Akademski vokabular lako doprinosi autoritetu korisnika i omogućava zauzimanje određene verbalne pozicije te jedne od istina...Nemam nešto protiv
sem protiv akademskog izražavanja koji onemogućava "obične"smrtnike da prate raspravu,nevične takvom izražavanju...
Inače,ponovljena greška psihologiziranja evolucionih procesa...Opservacije bi bile u redu da smo mi ljudi amfioksusi pa nam sledi razvojni put Bore Šnajdera...
A šta ćemo s intelektualnim razvojem,s globalnom info mrežom,s ispražnjenim resursima s ekonomijama na ivici grand kanjona s pokretom za
zlatnu milijardu s težnjom i aktivnošću oboženja (težnja sveznanju,svemoći i večnosti)?Zar čovek nije postao ozbiljan faktor sopstvene i biosferne
konstrukcije i dekonstrukcije?
Nisu li,gospodine pobedonosnog nika,vaše misli obuzete real teorijama sredine prošlog veka kad je utopistička nada videla rajske vrtove komune?
Nisam sklon kritici-poznat mi je osećaj zaluđenosti kakvom lepom i šarmantnom teorijom,ali valja shvatiti da je vreme romantizma u naukama (hajd neka može u
filozofiji da prođe:mrgreen:) prošlo i da determinističke teorije koje ne poštuju teoriju haosa i princip neodređenosti-idu uz blagi očinski osmeh u naučni zaborav...
Nacionalizam,tematski,izvorno, je čoporizam i nespojiv je s intelektualnošću,koja može eventuano da protežira laboizam -toliko o temi.
Izvinjavam se zbog korištenja manje razumljivog jezika-ovde je više u pitanju dijalog...
Da...Mene iznova iznenađuje to nepotrebno i nekorisno (ili ima koristi?)koketiranje s primitivizmom kakav je nacionalizam ne baš pojedinaca Srpske
akademske elite...Šta se to dešava sa Srpskom intelektualnošću?Duhovi Memoranduma?Pa ,akademik koji je idejni tvorac je to s tri razreda osnovne ! ! !
Nikad SANU nije bila na nižim granama...A ni Srbija od bombardovanja pred većim iskušenjima i pretnjama...
Tako da povlađivanje evolucionizmu teži animalnosti,a intelektualni kreacionizam, humanom-ljudskom oboženju koji put i ja zagovaram...
 
Победоносцев:
преко новорођенчади која позивније реагују на фотографије расно познатих странаца,
Kliknite za proširenje...

.. a ..?
.. daj link na istraživanje .. ili navedi izvor gde se može pročitati o istraživanju ..
.. hvala bogu narodna biblioteka srbije mi na pljucomet .. skoknuću ja da proverim ..

(.. kako reaguju novorođenčad koja su melezi ..? .. pozitivno na dve rase negativno na treću ..?
.. bog te .. dete čak ne razlikuje objekte .. kao novorođenče .. al reaguje pozitivnije na rasno poznate ..
.. idi begaj ..)
 
sanja*:
.. a ..?
.. daj link na istraživanje .. ili navedi izvor gde se može pročitati o istraživanju ..
.. hvala bogu narodna biblioteka srbije mi na pljucomet .. skoknuću ja da proverim ..

(.. kako reaguju novorođenčad koja su melezi ..? .. pozitivno na dve rase negativno na treću ..?
.. bog te .. dete čak ne razlikuje objekte .. kao novorođenče .. al reaguje pozitivnije na rasno poznate ..
.. idi begaj ..)
Kliknite za proširenje...

Поздрављам жеђ за знањем. Сумњам да је народна библиотека претплаћена на одговарајуће стручне часописа и опремљена за те провере, али нема ни потребе да буде. Студије су на интернету. Једна од новијих је рецимо

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3057630/

Добар број сличних се може лако наћи параметрима као што су нпр

http://scholar.google.co.uk/scholar?q=bias+"other+race"+infants

Треба разумети да је оно што је код нас шармантно названо групашење универзалан феномен. Ако буде интересовања превешћу детаље пар интересантних студија, рецимо Тајфелове о минималној групној парадигми.
 
Ne uči se na fakultetima ,a trebalo bi:na kraju svakog predavanja profesor da zaključi:"Dakle iz ovog šta sam vam danas izneo možemo PREDUZETI sledeće:..."
Po sistemu verum factum i nemoj mi pričati o istini-pokaži mi je.
Jalove studije tipa koliko koja lipa ima kapilarnih korenova u odnosu na rascvetale cvasti-ne treba ni finansirati,a naša je nauka 90% otprilike takva...I biće
dok ima finansijera koji to hoće da plaćaju...Međutim ,njih sve manje...
Sociološka istraživanja takođe treba da budu aktivna ili interaktivna...Nevladin sektor-naravno...
 
Колега, да ли ти је неко некад рекао да је тај stream-of-consciousness монолог заморно пратити? Стиче се утисак да разговараш са самим собом а не са саговорником.
 
ranjeni Zoro:
voleo bih da nas napadnu vanzemaljci pa da onda svi konačno budemo zemljani..

to bi nacionalistima konačno pojasnilo koliko su smešni
Kliknite za proširenje...
"Mongoli i Sami ne poznaju laž,licemernost,
iskorištavanje drugih,zloupotrebe ljudi,dominaciju vlasti (Mongolija je poznata po "traljavoj" i neažurnoj vlasti...)... "(Covi)

Mislim da su jedini (možda još i Aboriđini) koji bi im poželeli dobrodošlicu...
 
Победоносцев:
Интересантно.

Из моје перспективе, национализам је један од показних облика механизма који је, да позајмимо колегин термин, иманентан у људској психи. Склоност сличном, и обратно, је део хамилтонске једначине која лежи у основи свих људских односа. Од пред-говорне деце која позитивније реагују на звук језика мајке него на фонолошки различите језике, преко новорођенчади која позивније реагују на фотографије расно познатих странаца, до класичне минималне групне парадигме исказане кроз пристрасност у отворено насумично формираним групама - тенденција је јасна, непобитна и небројено пута демонстрирана. Ради се о основама људске психе - чак и о основама психе најближих примата, вероватно, што значи да се ради о механизмима старијим од модерног човека.
Kliknite za proširenje...
ovo nije tačno jer novorođenče nema razvijen intelektualni mehanizam kojim bi razlikovalo rasnu ili bilo kakvu drugu pripadnost. taj mehanizam mu se ugrađuje kroz odrastanje, preko roditelja ili nekih društvenih ustanova sa kojim se dete susreće u odrastanju (vrtić, škola, crkva itd).
dete se ne rađa kao rasno ili nacionalno opredeljen. to dobija kroz civilizacijsku dresuru kojoj je izložen. svoj stav kasnije kreira u zavisnosti od društvene grupe u kojem je kontejnirana njegova intelektuana svest.
tako, ako razgovara o nacionalizmu, svoj stav će kreirati na osnovu kontejnirane intelektuane svesti nacionalnog kontejnera kojem pripada (srbin, rus, francuz, albanac i sl.)
ako je religija u pitanju, njegov stav dolazi iz religioznog kontejnera kojem pripada, ako je politika u pitanju, onda iz političkog kontejnera koji mu je zarobio svest itd.

Стичем утисак да се овде доносе морални судови. Погрешно је размишљати о оваквим категоријама кроз призму моралног дуалитета. Да ли је агресија лоша? Да ли је дискриминација лоша? Питања и одговори ове врсте говоре много о социјалној перспективи дискутаната али ништа о универзалним, детерминантним психолошким механизмима који се манифестују кроз видљиво понашање. Из еволуционе перспективе ништа није лоше, али нешто је понекад сувишно јер не служи сврси. Еволуциона перспектива је та чији глас је битан. Много тога што из статичне, субјективне моралне перспективе може деловати негативно је генерацијски опробан, ефектан део људског наслеђа, и као такав фундаменталан људској природи.

Шта ово значи у пракси? Значи да не постоји одрастао, психички компетентан, друштвено активан човек који није агресиван, који није у непрестаној борби за ресурсе, који не показује склоност дискриминативним хеуризмима. Такав човек не постоји. Такав човек ни не треба да постоји, јер би кроз своје недостатке - ментално шкопљење, en effet - остао ускраћен за многа когнитивна оруђа неопходна за друштвени живот и наставак врсте. Оно о чему се може разговарати су модалитети. Модалитети могу бити 'које групне припадности треба потенцирати' или 'до које мере се урођене тенденције расизма могу превазићи' али не и 'да ли треба дискриминисати'. или 'зашто не схватају да смо сви исти и да смо браћа'. Нисмо браћа.

Скренуо бих пажњу да политичке идеологије које игноришу идиосинкразију и моралну неутралност људске природе на уштрб реалности брзо пропадају.
Kliknite za proširenje...
ovo je opet pogrešno rasuđivanje nastalo iz uverenja kreiranog kroz civilizacijski proces, a koji nas dresira da je jedina vrednost čovekovog života sadržana u konstantnom takmičenju i borbi za dokazivanje svoje ličnosti.
upravo ta ličnost, koja je kreirana vezivanjem i indentifikacijom sa spoljnim životom, a kojim upravlja njegovo visočanstvo ego, prouzrokuje sve psihološke probleme s kojim se čovek susreće u životu, kao strah, tuga, patnja, briga isl.
nacionalna, rasna, politička ili religijska identifikacija su samo vezivanja naše ličnosti za spoljna obilježja društvene mreže, a služe nam za bildovanje ega kroz stavove kontejnirane intelektualne svesti kontejnera iz kojih ih vadimo.
bildovanje ega kroz kontejniranu svest i dovodi do ovih negativnih psiholoških pojava (patnja, strah, briga...) jer nas dovodi u situaciju da neprekidno branimo svoj kontejner kroz sukob sa drugim društvenim grupama i kontejnerima.
civilizacija i društvo u kojem živimo su uređeni na potpuno pogrešnim temeljima zasnovanim na nagradama i kaznama, a preko dokazivanja naše ličnosti kroz takmičenja i sukobe i to je uzrok stvaranja svih ovih društvenih kontejnera koji nam kontrolišu um.
 
Iz bilo kog ugla gledano, mi jesmo braca. Svaki od brace je izabrao svoj put jednog su nazvali filozof, drugog lovac, treci je onaj koji veruje, cetvrti onaj koji zna, petog *****, a sestog astrolog. Svaki od njih ima svoj domen i svoje fanove, ali nikako ne mozemo reci da je jedan bolji ili gori od drugoga. Nacionalna podeljenost je svakako rezultat iskonske zelje za sigurnoscu copora, sto u jednom vremenskom periodu ima evoliciskog opravdanja, dok u drugom periodu je kocnica bilo kakvom razvoju, pa i evolutivnom. Postovanje i upraznjavanje tradicije nikako ne bi trebalo da utice na medjudobne odnose brace jer je to unutrasnje pitanje svakog naciona. Navijacima Crvene zvezde ne smeta navijanje partizanovih navijaca, vec napadi na njihov klan u bilo kom smislu osim na terenu, tj sportskom. Intelektualac koji svojom individualnim ambicijama nadamasuje svoja patriotska osecanja vrlo lako postaje izabrani sa velikim uticajem, kod malih nacija to se lako postize, ali i primeti.
 
coco bill:
ovo nije tačno jer novorođenče nema razvijen intelektualni mehanizam kojim bi razlikovalo rasnu ili bilo kakvu drugu pripadnost. taj mehanizam mu se ugrađuje kroz odrastanje, preko roditelja ili nekih društvenih ustanova sa kojim se dete susreće u odrastanju (vrtić, škola, crkva itd).
dete se ne rađa kao rasno ili nacionalno opredeljen. to dobija kroz civilizacijsku dresuru kojoj je izložen. svoj stav kasnije kreira u zavisnosti od društvene grupe u kojem je kontejnirana njegova intelektuana svest.
tako, ako razgovara o nacionalizmu, svoj stav će kreirati na osnovu kontejnirane intelektuane svesti nacionalnog kontejnera kojem pripada (srbin, rus, francuz, albanac i sl.)
ako je religija u pitanju, njegov stav dolazi iz religioznog kontejnera kojem pripada, ako je politika u pitanju, onda iz političkog kontejnera koji mu je zarobio svest itd.


ovo je opet pogrešno rasuđivanje nastalo iz uverenja kreiranog kroz civilizacijski proces, a koji nas dresira da je jedina vrednost čovekovog života sadržana u konstantnom takmičenju i borbi za dokazivanje svoje ličnosti.
upravo ta ličnost, koja je kreirana vezivanjem i indentifikacijom sa spoljnim životom, a kojim upravlja njegovo visočanstvo ego, prouzrokuje sve psihološke probleme s kojim se čovek susreće u životu, kao strah, tuga, patnja, briga isl.
nacionalna, rasna, politička ili religijska identifikacija su samo vezivanja naše ličnosti za spoljna obilježja društvene mreže, a služe nam za bildovanje ega kroz stavove kontejnirane intelektualne svesti kontejnera iz kojih ih vadimo.
bildovanje ega kroz kontejniranu svest i dovodi do ovih negativnih psiholoških pojava (patnja, strah, briga...) jer nas dovodi u situaciju da neprekidno branimo svoj kontejner kroz sukob sa drugim društvenim grupama i kontejnerima.
civilizacija i društvo u kojem živimo su uređeni na potpuno pogrešnim temeljima zasnovanim na nagradama i kaznama, a preko dokazivanja naše ličnosti kroz takmičenja i sukobe i to je uzrok stvaranja svih ovih društvenih kontejnera koji nam kontrolišu um.
Kliknite za proširenje...
Jeste Bili,otprilike (reči uništavaju preciznost...)...Ono šta sigurno dobijamo rođenjem ,uvaljuju nam sveću koja ima i funkcionalnu i temporalnu amortizaciju i svaka gorucka dok ne
izgorucka...:mrgreen:
Ustanovitelju nove nauke o društvu su to bile i najčešće zamerke...Naime,pitanje je koliko je društvo prirodno formirano,ali u svakom slučaju ne bez primenjenih principa neodređenosti...:mrgreen:
Tako da akademsko smaranje ,kao što rekoh,često samodovoljno i nekorisno...
(Malo taj izraz "kontejner"...hm...degutantan,možda se nekom ne svidi...:hahaha:)
 
Poslednja izmena:
fisherman1:
Jeste Bili,otprilike (reči uništavaju preciznost...)...Ono šta sigurno dobijamo rođenjem ,uvaljuju nam sveću koja ima i funkcionalnu i temporalnu amortizaciju i svaka gorucka dok ne
izgorucka...:mrgreen:
Ustanovitelju nove nauke o društvu su to bile i najčešće zamerke...Naime,pitanje je koliko je društvo prirodno formirano,ali u svakom slučaju ne bez primenjenih principa neodređenosti...:mrgreen:
Tako da akademsko smaranje ,kao što rekoh,često samodovoljno i nekorisno...
(Malo taj izraz "kontejner"...hm...degutantan,možda se nekom ne svidi...:hahaha:)
Kliknite za proširenje...
meni je degutantniji sadržaj kontejnera i njegova namena, mada je izraz baš odabran da bude degutantan kako bi bilo jasnije čemu služi.;)
 
Победоносцев:
Поздрављам жеђ за знањем. Сумњам да је народна библиотека претплаћена на одговарајуће стручне часописа и опремљена за те провере, али нема ни потребе да буде. Студије су на интернету. Ј
Kliknite za proširenje...
.. kao prvo .. ima potrebe da bude .. jer na internetu nema svega ..
(.. neke stvari koje postoje u biblioteci .. još nisu dignute na net .. )

.. a drugo .. sve i da nisu u narodnoj ..
.. nije daleko ni do filozofskog .. i do njihove biblioteke .. a oni .. bogme .. imaju doooosta te literature .. i redovno dopunjavaju fond knjiga i stručnih publikacija ..

.. nego .. hajde da vidimo šta si tvrdio a čime pokušavaš da potkrepiš tvrdnje ..

.. tvrdio si ovo u postu broj 380 ..

Склоност сличном, и обратно, је део хамилтонске једначине која лежи у основи свих људских односа. Од пред-говорне деце која позитивније реагују на звук језика мајке него на фонолошки различите језике, преко новорођенчади која позивније реагују на фотографије расно познатих странаца
Kliknite za proširenje...

.. a evo šta piše o subjektima istraživanja koje si naveo kao dokaz za svoju tvrdnju da novorođenčad razlikuje rase ..

(.. sa ovog linka: http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3057630/) :

Methods
Participants

A total of 18 adult females (undergraduate students 19–22 years of age, M = 20.61, SD = 0.85) participated in the experiment and received monetary compensation. All identified their race as White or Caucasian. Data from an additional four participants were collected but were excluded from analyses due to excessive ocular artifacts (n = 3) and data corruption (n = 1).
Kliknite za proširenje...

.. dakle .. izem ti istraživanje ..
.. najpre .. svi ispitanici žene .. drugo .. sve mlade .. između 19 i 22 godine .. i treće .. nijedna crnkinja ..
(.. nije navedeno da li su sve sa istog kulturnog podneblja .. što je vrlo bitno za ovakvo istraživanje ..)
.. i za kraj .. osamnaest ispitanika ..?

.. i na osnovu ovoga se donosi zaključak o generalnoj populaciji ..?
.. wtf ..?

.. dakle .. očito je da nemaš veze s naukom i da se samo ložiš na velike i komplikovane fraze ..
(.. pozdravio si želju za znanjem .. računajući s tim da se ja u te stvari ne razumem ..
.. sad kad se ispostavilo da se vrlo razumem .. sad ćeš pozdraviti moje znanje ..? )

.. kako to 18 mladih necrnkinja koje razlikuju rase u nekom eksperimentiću .. dokazuju da novorođenčad razlikuje rasu ..?

.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top