Mističari, tragaoci tragaju za suštinom svega, tragaju za svetim gralom života, a čini mi se - sve se vrti oko iste suštine. To je potraga za iskonskom ljubavlju.
Ima dosta istine u tome što kažeš. Ustvari tu se krije cela istina, jedino malo dublje, čini mi se.
Postoji sila na ovom svetu koju mi nazivamo Ljubav. Ona ustvari i nije sila, ona je sve, što nije uništavanje i razaranje.
Esencijalna moć stvaranja, jedna i nedeljiva, može da živi samo kroz delovanje. Statičnost je poništava, a kao i sve što deluje na ovom svetu, ona ima svoju suprotnost. Odmah iza Jednog, osvetljena sjajem Sunca, naravno, kao i sve na ovom svetu i Ona mora da baci senku, kako mi se čini.
E, sad sasvim je drugo pitanje, šta mi, stručnjaci svega i svačega, vidimo i razaznajemo od te sile.
„Isto vide, a razno tumače
đavo prste u farbu umače..“
(ovaj stih će pisati na grobu naše civilizacije, zapravo, već piše. Živeo Majstore!)
Mnogi tragaju za suštinom mnogo čega, već kako je tumače, ali nama je još uvek veliki problem, da se prema toj sili odredimo, jer se ka njoj valjano ide, ne samo razumom, već ravnomerno sa sva četiri elementa ljudske pojave: namerom, ličnošću, osećanjima i razumom. Zato je ona misteriozna. Danas, kad smo svi uglavnom neuravnoteženi, sve što traži ravnotežu i umerenost, važi za misteriozno: špricer, izlazak na izbore ili otplata kredita u švajcarcima na primer.
Htedoh ti reći isprva, da iako je aktuelna, postavljanje ovakve teme, stoga može biti dosta nezahvalno, jer u suštini, mi kao vrsta ne možemo suvislo da razmišljamo o osećanjima, kamoli javno da govorimo o Ljubavi, sili Stvaranja, ako kažem ikoju više, promašiću bojim se.
Mnogi dosadašnji postovi to potvrđuju. Ipak, uvek iznova oduševljava ta raznolikost pokušavanja poimanja jednog. Neko voli popa, a neko popadiju, kaže se obično. Neko ima boga, a neko boginju, neko nešto sasvim drugo, većini potpuno nepojmljivo, npr. kaktus (!) Paradajz bi bolje pasao, jer bi se bolje hasao, ako smem da dodam.
To smo, izgleda, mi. Svako to vidi svojim očima tj. kroz prizmu svojih iskustava i zabluda. Otuda ta raznolikost u viđenju sveobuhvatnog stvaranja. Isto tako, otuda i toliko sile, da se svoje viđenje stvaranja nametne drugom, sile, koja stvaranje propagira uništavanjem, razaranjem. Volim te, ali mrzim te, jer ne voliš palačinke sa orasima kao ja i svi pravi, nego sa sa sirom kao i svi nevernici.
To smo, izgleda, isto mi.
Ipak, čini mi se da uprkos svakakvim tumačenjima, ovde možda vredi, ukazati na jednu stvar.
Sve pod ovim Suncem, mora da baci senku.
Čak i Mesec.
Stvaranje, iskonska Ljubav, kako je lepo nazva, veličanstvena božanska stvar i uništavanje, senka njena, isto tako božanska stvar, sa nama su, dokle god smo na ovom Šaru.
A, svako od nas misli da zna, da prosudi, šta je dobro, šta zlo i svako misli da tu nema šta da se filozofira.
Ja bih predložio, da ubuduće pokušamo, pre nego donesemo sud o nečemu, kao o dobrom ili zlom, pogledamo na čas, služi li to Stvaranju ili tek senki mu. Usudio bih se čak da utvrdim, da je podela sveta na dobro i zlo, dobra za one koje ne žele da tragaju, dok bi svim ostalima više valjalo, da koliko mogu, svoja gledišta određuju, prema Stvaranju, ustvari mnogo lepše zvuči, prema iskonskoj Ljubavi.
Hvala ti Rusalko, ovo je svakako veoma vredna prilika.
.
