Quantcast

Miroslav Krleža

Sanovnik

Buduća legenda
Poruka
33.448
" Крлежа је страшно, страствено исмевао и ругао се свима који су протествовали против Конкордата у Србији. Он је као и многи други у комуниѕзам ушао на чисто анти-српској основи "
Жарко Видовић
 

Rayela

Buduća legenda
Moderator
Poruka
46.140
" Крлежа је страшно, страствено исмевао и ругао се свима који су протествовали против Конкордата у Србији. Он је као и многи други у комуниѕзам ушао на чисто анти-српској основи "
Жарко Видовић[/QUOTE

Krleza je veliki knjizevnik, bio i ostao i tu se nista promeniti nece.
Nego ja za ovog Vidovica stvarno nisam znala, procitah neki veliki intervju s njim u Nedeljniku, njegov je zivot roman u tri toma.
Usput i da je i sam bio u Jasenovcu, ali me je najvise nekako dirnula istorija cuvene Bregoviceve pesme Djurdjevdan.
http://www.dnevne.rs/drustvo/prof-zarko-vidovic-cuvena-pesma-durdevdan-nastala-je-u-vozu-smrti-koji-je-putovao-iz-sarajeva-za-jasenovac

Niti je Kusturica ( doduse tada je bio Emir) niti je Bregovic ikada pomenuo kako je pesma nestala.
E , to im necu oprostiti, narocito Kusti, Bregovic je i tako jedna vrdalama kojoj su samo pare i slava vazne.
 

AristotelSRB

Aktivan član
Poruka
1.371
''Dok je Tito živ, strane vojske neće gaziti po našem tlu, a kasnije će sve to ovisiti o nama samima, o onima koji ostanu, ili koji preuzmu vlast. Kola su, izgleda, krenula nizbrdo. I to poodavno. Tito je star, ali ipak sve to još nekako drži na okupu snagom svoje ličnosti. A što će biti kada on zatvori oči? Kud koji, mili moji! Moguće je da se sve strasti ponovno razbuktaju na ovoj balkanskoj plemenskoj vjetrometini, i da opet izazovu uzajamne makljaže, jer u biti ništa se ovdje nije promijenilo u posljednjih dvije stotine godina. Strasti su samo zapretene porazom nacional-fašističkih snaga u Drugom svjetskom ratu.'' ~ M. K., 1979.

''Sve što danas čitam da se piše o našoj takozvanoj stvarnosti, najblaže rečeno jadno je. Jadno, brate… Sve su to facetiranja po površini, samo facetiranja po površini. Nitko nema dara ili snage ili hrabrosti da kirurški rastvori to truplo što se naziva naša stvarnost i povuče rez po dubini stvari, da jedanput vidimo tko smo to mi, što smo to mi, gdje smo to mi, kuda idemo to mi? Nitko. Svi se zabavljaju, svi se osmjehuju, manje-više glupavo, a prosto rečeno: lažemo se, brate! Masno se lažemo. Blesavimo se svi skupa, kao da ne sjedimo na tonama eksploziva. Nitko i ne pomišlja da bi još koliko sutra među nama mogli da prorade noževi. Kao što su i radili… To vam je naša situacija…'' ~ M. K. u razgovoru s novinarom Borom Krivokapićem krajem 1970-ih

''Neki traže da idem u ove ili one akcije, zamjeraju mi ovo ili ono. Razmišljao sam o tome, čak namjeravao pokrenuti vlastiti časopis, ali on bi izašao samo u jednom broju i više ga ne bi bilo. Tražiti od mene da rušim režim i ovakvu Jugoslaviju sasvim je besmisleno, iako ona nije vizija nečega što sam ja zamišljao. Ideološke hipoteke, srednjovjekovni mentaliteti vezali su nam ruke, ali s druge strane, Jugoslavija ovakva kakva jest, najmanje je zlo, te prema tome ostajem integralist, ali potpuno razočaran. Tvrde da nisam progovorio… Sputavan sam, brate, na kojekakve načine, moje knjige također. A valjda sam neke stvari rekao i u Enciklopediji! Možda ne sve do kraja, ali najviše koliko se moglo u uvjetima policijske i partijske stege. Iako sam od Tita imao odriješene ruke, vezali su mi ih drugi. A što se pisanja tiče, gdje bi mi bio kraj da nisam stvarao Enciklopediju od 1950. do danas. A uz sve obaveze i bezbrojne stranice Marginalie lexicographice ipak sam napisao ''Banket u Blitvi'', dopisao čin ''Agonije'', napisao šest svezaka ''Zastava'', ''Areteja'', nekoliko knjiga dnevnika, i tako dalje i tako redom… Ali za slijepce je to ništa.'' ~ M. K. Enesu Čengiću

''Ja sam kao književnik obdaren maštom. Pa ipak, moja mašta bila je insuficijenta da predvidi ono klanje koje se dogodilo u ratu 1941-1945. Međutim, ono klanje bi moglo biti 'plavi otok' prema klanju koje bi se moglo dogoditi u budućnosti, u slučaju neke opće konflagracije.'' ~ Krleža u razgovoru s Dušanom Bilandžićem, 1969.
''Znam ja da si ti liberal, ali neću se s tobom posvađati kao ni Lenjin s Gorkim.'' ~ Josip Broz Tito u razgovoru s M. K.
'Sve mi je hladnije u ovom glumištu. Ovaj starac na odlasku vam veli: Ne zavidim vam na budućnosti...'' ~ M. K.


sapienti sat.
 

Дундурије

Ističe se
Poruka
2.229
Крлежа, име које ће време истопити

Срби га доживљаваjу као хрватског националисту, што он ниjе био, Хрвати у њему виде опасност по хрватску културу, што jе свакако погрешан став, комунисти му никада нису до краjа веровали, и имали су разлога за то. Наjвише су у праву они за коjе jе Крлежа био оличење нарцисоидне кукавице

Био jе краj априла 1941. године. Касно поподне. Млади стражар у смеђоj усташкоj униформи водио jе испод руке мрачним ходником омањег човека, на прагу педесете године живота, коjи jе плакао. Дневно светло изливало се у таj скучени простор истражног затвора у Петрињскоj улици, кроз уске прозоре иза коjих jе Загреб живео животом пуним еуфориjе због тек створене државе на коjу су Хрвати чекали хиљаду година.

УСТАШКИ ПОКРЕТ

Човек коjи се тресао, очито нервно сломљен, и коjи jе покушавао да савлада нападе плача био jе Мирослав Крлежа. Из дубине простора, тамо где светлост никада не улази, допирали су увредљиви повици намењени Крлежи. Тешка метална врата ударила су у оквир од кованог гвожђа, два пута се чуло окретање кључа и потом jе завладао мир. Двадесетак минута касниjе, и даље видно узнемирен, сада у пратњи стариjег човека у цивилном оделу, Крлежа jе изашао из безличне сиве зграде затвора у Петрињскоj и ушао у црни луксузни аутомобил марке цитроен. Била су то кола доктора Ђуре Вранешића, угледног загребачког лекара коjи jе већ приступио усташком покрету, а касниjе ће сести и у фотељу министра здравља у влади Анте Павелића.
Од тога дана велики хрватски писац, интелектуалац, комуниста коjи се разочарао у стаљинизам као jедан од поjавних облика комунизма, биће под заштитом доктора Вранешића и то старо познанство сачуваће Крлежи главу. Све време Другог светског рата Крлежа jе провео у Загребу.
Оно што се догодило у последњим данима априла 1941. у затвору загребачке Петрињске улице пресудно jе утицало на Крлежу да не оде у партизане. У том затвору, где jе боравио свега неколико дана, доживео jе велике увреде уз буквално пљување од стране скоjеваца заточених у истом простору. Они су га доживљавали као отпадника од комунизма, нису му заборавили „сукоб на књижевноj левици“ полемику са Милованом Ђиласом, Радованом Зоговићем и Јованом Поповићем коjе jе Крлежа доживљавао као ригидне стаљинисте, идеолошке мачеве спремне да свакога тренутка одсеку главе онима коjи другачиjе мисле, укључуjући и мишљење о књижевности, култури уопште. Крлежа се, по сопственом признању, плашио да га партизани не стрељаjу.
Да jе таj страх био оправдан говори и она епизода из београдске „Мадере“, 1945. године, када су се сусрели Ђилас и Крлежа. Зашто ниси дошао, питао jе Ђидо. Па да ме убиjете, одговорио jе Крлежа. Тачно, jа бих те лично убио да си дошао до 1943. године, после тога би преживео-рекао jе Ђилас. Иначе, да jе дошао у партизане Крлежа би, по Титовоj одлуци, добио место потпредседника АВНОЈ-а.
У данима ослобађања Загреба лично jе Јосип Броз ангажовао неколико наjспособниjих обавештаjаца и убацио их у град са задатком да заштите Мирослава Крлежу, како од усташа коjи су се повлачили и коjи су знали да партизанима остављаjу jедно велико књижевно и интелектуално име, тако и од комуниста коjи су Крлежин боравак у Загребу за време траjања НДХ тумачили jедино и само као колаборациjу са усташким режимом. Крлежа jе преживео али по сопственом признању, изнетом пред смрт, никада више ниjе био онаj стари Крлежа. „Рат ме уништио, требао сам за НДХ узети отров, убити се. Ја сам 1945. године био други човек, никада ми се онаj виталитет од некада ниjе вратио“, говорио jе.

ЛАЖНА ПРИЧА

Крлежа jе, после капитулациjе Италиjе, негде у касну jесен 1943. године, имао сусрет са Антом Павелићем. Тада му jе Поглавник НДХ понудио неколико кључних места у култури усташке државе: од места управника Хрватског државног казалишта до председника Академиjе. Таj сусрет, у присуству доктора Вранешића, jедног од Павелићевих министара и шефа Павелићевог кабинета, протекао jе у Крлежином опањкавању Иве Андрића и бежању од изjашњавања на изнете понуде, између осталог и кроз лажну причу како управо ради на студиjи о Анти Старчевићу.
А какав jе Мирослав Крлежа био човек? Одговор на ово питање увек клизне у онаj простор где чучи упозорење да велике ствараоце никада не треба сагледавати и оцењивати кроз њихове људске особине. То jесте тачно, мада ће се када jе Крлежа у питању, jавити многи да оспоре и његово дело, даjући до знања да jе Крлежа изван сваке сумње био човек изузетног образовања али истовремено, кажу они, ниjе био човек великог талента. Таj недостатак компензовао jе марљивошћу и ерудициjом, „тешким штивом“, великим броjем страних речи и конструкциjа, цитатима на немачком, француском, мађарском… jезику, скрнављењем стила на рачун доказивања образовања…
Чињенице говоре да jе Крлежа урадио све што jе могао да после рата спаси живот свом споасиоцу, доктору Вранешићу. Ургирао jе, скупа са Крстом Хегедушићем и Васом Богдановим, код Бакарића, Краjачића, Тита… успео да изнуди ослобађаjућу пресуду али онда jе процес поновљен; уследила jе казна од 20 година робиjе што jе на краjу преиначено у смртну казну. Вранешић jе стрељан у jануару 1946. године.
Пре Другог светског рата на железничкоj станици у месту Суња, одакле jе Вранешић пореклом, била jе кафана са именом коjе данас нико не памти али сви памте да се на пиво ишло „код Вранешића“.
Истовремено, Крлежа ни о коме од своjих савременика, писаца, песника, интелектуалаца… ниjе имао позитивно мишљење. Никоме ниjе признавао даровитост, лепоту стиха, вештину приповедања… За њега jе безначаjан био и нобеловац Андрић. У књизи сећања, „Иза затворених врата“ коjу jе иза себе оставио познати хрватски сликар и графичар, Јосип Ваништа, а коjа ових дана изазива велику пажњу у Хрватскоj, налази се мноштво Крлежиних ставова, готово шокантних, о поjединим ствараоцима.
Тако за Андрића Крлежа каже: „Да ниjе било Нобела, Андрић би био мали непознати писац. Ми смо се разишли 1919. Ја сам био комуниста, а он jе отишао у роjалисте. Предамном jе дрхтао као жаба пред змиjом, у страху да га у jедном часу не дохватим“.
О Вjекославу Калебу Крлежа jе казао: „Човjек коjи jе обећавао, али након рата долази у Загреб и ту у граду пропада. Наjбоље jе направио кад се вратио у Тисно. Тамо и припада“. Што се тиче Аугуста Цесарца Крлежа држи да jе он био само jедан фини господин без литерарног дара, док jе за Антуна Бранка Шимића говорио да jе био „мали примитивац са Широког Бриjега“. „Био jе прецењен, био jе без школе, ни малу матуру ниjе положио, ниjе знао ни jедан jезик, ниjе видео ни jедан већи град“, набраjао jе Крлежа оцењуjући Шимића кога савремена хрватска књижевна критика сврстава у сам врх песништва.

ВЕЛИКА КУКАВИЦА

Још горе jе код Крлеже прошао Иван Горан Ковачић. Сврстао га jе у ловце на положаj, лакташе, а о његовоj уметничкоj црти ниjе хтео ни да говори: „Читао сам Јаму, 1944/45 то jе кружило Загребом. Све су околности биле за, па и смрт пjесника, али то jе чиста реторика. Ковачић jе био човек без талента“. Ако сте мислили да се испод Крлежине критичке сабље провукао бар Добриша Цесарић, нисте у праву. Цесарићеву песму „Слап“ Крлежа jе разбуцао на кључном месту. Он каже: „И онаj гласовити, толико цитирани Цесарићев стих како тече и тече jедан мали слап ниjе ништа друго до бесмислица. Слап ради све приjе него што тече“.
За великог хрватског сликара, Љубу Бабића, Крлежа jе говорио да jе сликарски недаровит, да ниjе знао насликати акт, руку, лице…
Посебно jе Крлежа био љут на неке своjе приjатеље, чувеног Бранка Гавелу, на пример. „Таj jе“, говорио jе Крлежа, „моj роман Повратак Филипа Латиновића сматрао збирком есеjа“. За њега то ниjе био роман, а Петар Добровић, коjем сам ту књигу своjевремено читао у Прагу, ништа ниjе разумео.
Шта jе Крлежа мислио о српским ствараоцима. По сведочењу Гоjка Тешића, коjи jе као млади истраживач дела „великана jугословенске књижевности“ имао прилику да разговара са Крлежом, оваj jе сматрао да jе Воjислав Илић наjвећи српски песник, а Јаков Игњатовић наjвећи романописац у Срба. Андрић, Црњански, Станковић, па Дучић, Ракић, Дис… нико од њих, по Крлежи, ниjе био вредан пажње.
Споменути Ваништа jе први пут у jавност изнео и jедан детаљ коjи jе у овом времену изузетно актуелан, а тиче се Крлеже, Тита и Косова. Наиме, Крлежа jе, према Ваништином сведочењу, у jедном њиховом разговору казао: „Тито jе Србима узео Косово и то jе jедна од наjвећих ствари коjе jе урадио“. Значи ли овакав став, ако jе тачно пренет, да jе Крлежа био антисрпски настроjен интелектуалац? Не. Питање jе у ком контексту jе то речено. Крлежа ниjе волео никога. Ни Хрвате.
Он jе, судећи по овоме што повремено и све чешће излази у jавност, био егоцентрик, нарцисоидан тип, човек са комплексом више вредности, а истовремено велика кукавица. Ниjе имао храбрости да jавно изађе са ставовима, као што су горе наведени, о другим људима, па jе таква мишљења износио на интимним дружењима, jуначећи се. Потписао jе 1967. године Декларациjу о имену и положаjу хрватског књижевног jезика, а онда звао Тита да се оправдава; подржао jе хрватски Маспок 1971. али се брзо дистанцирао и од Савке и од Трипала. Много раниjе, у време Првог балканског рата, напушта воjну академиjу у Пешти, бежи у Србиjу и приjављуjе се као добровољац, са жељом да ратуjе на страни Срба. Одбиjаjу га под сумњом да jе аустриjски шпиjун. Касниjе Крлежа заснива кумство са Драгишом Васићем, професором, писцем, врсним новелистом, идеологом четничког покрета.
Како време пролази Крлежа и његово дело у Хрватскоj све више бледе и тону у заборав што, сложићемо се, ниjе случаj са истинским великанима књижевности.
Иначе, Мирослав Крлежа ниjе био изворни Хрват. Његови су пореклом Цинцари, са Доjранског jезера. Крлежа на македонском jезику значи – крпељ.
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=0ahUKEwjHt4SDvN7RAhWL2hoKHWJ8D-sQFggiMAE&url=http://jadovno.com/krleza-ime-koje-ce-vreme-istopiti/&usg=AFQjCNHmnxID6hBeTy1uWjmj6LpcBKFgWw
 

AristotelSRB

Aktivan član
Poruka
1.371
Moram priznati, najviše mi se dopada dio gdje se kaže da Krleža nema talenta.
To je tako neosporno.

- - - - - - - - - -

Neodoljiv je i ovaj dio o etimologiji imena.

- - - - - - - - - -

A tek taj da za njega Crnjanski nije značio ništa !!!
Taj mi se još ponajviše dopada.
 

Urvan Hroboatos

Iskusan
Poruka
5.719
Ova bezvezna zamjedba piskarala Dmitrovića zapravo je pitanje na koje nema odgovora- koje to ime vrijeme ne će istopiti, u nekoj mjeri, ovako-onako.

Kratko vrijeme, 10-50 godina.

Koji je zalog duljega trajanja, recimo:

Miodraga Bulatovića

Karela Čapeka

Mome Kapora

Witolda Gombrowicza

Jaroslawa Iwaskiewicza

Milorada Pavića

Borislava Pekića

Bele Hamvasa

Stiega Larsona

Carlosa Fuentesa

Ralpha Ellisona

Celinea

....

Sve te reputacije idu trajektorijama koje ne možemo predvidjeti.
 

Dragoljub69

Buduća legenda
Banovan
Poruka
26.839
Ova bezvezna zamjedba piskarala Dmitrovića zapravo je pitanje na koje nema odgovora- koje to ime vrijeme ne će istopiti, u nekoj mjeri, ovako-onako.

Kratko vrijeme, 10-50 godina.

Koji je zalog duljega trajanja, recimo:

Miodraga Bulatovića

Karela Čapeka

Mome Kapora

Witolda Gombrowicza

Jaroslawa Iwaskiewicza

Milorada Pavića

Borislava Pekića

Bele Hamvasa

Stiega Larsona

Carlosa Fuentesa

Ralpha Ellisona

Celinea

....

Sve te reputacije idu trajektorijama koje ne možemo predvidjeti.
Decenije iskustva, gospon,govore iz vas...Niko više i ne pominje Hazarski rečnik ni Beleške jedne Ane...
 
Top