Miroslav Antić

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
. . .Morao sam da izmislim da si nesto sasvim, sasvim trajno.
Drukcije ne bih izdrzao okovan u ova usijana rebra. . .

. . .Morao sam da izmislim da si nesto sasvim, sasvim beskrajno
u ovim batrgavim samocama sto imitiraju srecu.

. . .A o meni i ne pitaj. Ko sam ja? Niko. Trava? . . .

. . .Sad vise nista nemam. Samo ovo srce, ogromno, gadno i gladno,
Ovaj rezervat divljih bubnjeva
i hipnotisani zooloski vrt. . .



( ovo su samo delici iz "Ekspresa za sever" )

Budite se, gde ste svi? Pozdraaaaaav!
 

...U meni večeras jedna reka
razbila ogromna brda daleka,
muči se urliče, razmiče klance
i kida svoje zelene lance,
i rije kroz moje srce i peče
i kroz oči mi kipi i teče.

U tebi večeras ta ista reka,
čudno je meka.
I čas je srebrna, i čas je plava,
u njoj se tišina odslikava.

Svako u sebi reke druge,
pod istim mostovima sretne,
zato su nase sreće i tuge
uvek drukčije istovetne.....
 
jane28:
Da li Malecka jos uvek trazi "Koncert za 1001 bubanj"?
Kliknite za proširenje...

ufff ovako: izdao je PROMETEJ i moglo je da se kupi na komad kad je bilo na sajmu knjiga. i ja sam kupila 2 knjige i obe sam poklonila.. i drago mi je sto sam poklonila. sad ocu da kupim sebi novu koju necu da poklanjam. ima negde da se kupi odvojeno od kompleta???
edicija je MNOGO dobra, ali posto imam vec neke knjizice,hmm..
i novina: trazim i knjigu HOROSKOP. pozajmila sam je drugarici i ona je vise nema. :(
 
jane28:
. . . Ti si jedina nahranila svu moju glad
sa ono malo mesa i sna.
Jedina si bila sita od ono malo mojih noktiju
i usana
i dlanova.

Voleo bih da tvoji buduci sinovi naslede
boju mojih zelenih ociju i mog sna.

Voleo bih da tvoje buduce kceri nose moju tugu
u prslucicima od svile.

Voleo bih da sacuvas moje najdivnije vrhove
na horizontalama tvog dna.

I da proneses moje oci kroz tisinu tudjih ociju
i stanova.

I moj oktobar kroz sve tudje aprile.
Kliknite za proširenje...

~ predivna pesma.. uz ovaj kisni dan..!
 
PESMA ZA NAS DVOJE


...Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.

Kuda ću?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al' ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajući-prošla.

Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.

Da,mora da je tako....
 


...Možda niko nije umeo da te želi ovako
kao ja noćas.

Tvoje ruke bele kao samoća.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.
Tvoj malo šuštavi glas.

Sa nosom dečačkim prilepljenim
uz okno vagona,

nejasan samom sebi
kao oproštajno pismo padavičara,

i čudno uznemiren toplinom
kao razmažen pas,

putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu još neslućene predele,
da drveću poželim najlepšu laku noć
na svetu,

da se vrtim kao lišće,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice....

 
Najljubavnija pesma

...Ovo je zaista najljubavnija pesma
a ni reč o ljubavi.
Neko u ovoj sobi više ne može da spava,
neko u ovoj sobi samo ćuti,
ćuti i gleda kako mesec putuje,
preko pokislih gradskih krovova za pticama.
Ovo je zaista najljubavnija pesma
a ni reč o ljubavi....
 
nije me dugo na forumu bilo...............svi smo malo posustali........................


Ponekad tako sebe damo za oči jedva upoznate.
I na rastanku ćutimo samo i ne tražimo da nas vrate.
Živimo posle u tom drugom sve dok mu oči svetom plamte.
I ne znamo što nas pamte dugo, kad ne tražimo da nas pamte.
 
Pregledala sam sve strane i nisam nasla ovu pesmu, jako je volim, cak sam je postavila kao pitalicu na "ko je rekao, napisao..."



Mali kameni nokturno

Nikad te niko neće ovako tesno grliti
uznemirenu i belu.

Ja sam mornar bez kompasa
kome uvek polude ladje.

Nikad ti niko neće
ovako u krvotok uliti
poslednju nežnost celu,
ni uspeti u tebi toliko tuge da nadje.

Nikada više nećes
ovako divno truliti
u običnom hotelu,
a ne želeti ipak odavde da izađeš.

Ti si najukusnija krv sveta
koju sam upio hlebom
mog mrkog trbuha.

Ti si so sa oteklih usana
koje smo oljuštili očnjacima
i prosuli po mojim bedrima
i tvojim dojkama.

Ti si najbeskonačnije,
najubitačnije nebo
kraj mog rumenog uha.

Najbesramnija devojka
koju sam sreo među ženama.

Najstidljivija žena
koju sam sreo među devojkama.
 
Tako zamisljam nebo
Čak i kad su najsrećniji,
ja vidim kako su nesrećni.
Valjda im zato i opraštam.
Jedino nikada neću
umeti da se naježim
kad se rukuju mlitavo.
Ko se mlitavo rukuje,
znači da mlitavo misli
i mlitavo vekuje.
I neću im oprostiti
što su potrošili godine
a nisu doznali zašto su
došli na ovaj svet.
ŽIVETI ne znači: biti.
Desiti se. Postojati.
ŽIVETI znači: NADŽIVETI !

Mika Antic
 
Fenomenalan je.
Mikina poezija spada u onu koja apsolutno pobija izvesne glupe "teorije" (koje zapravo služe da se ljudima ona ogadi, a i pri tom dozvoli da se svašta pod poezijom poturi) kako poezija ne može biti komercijalna, i za "široke mase", nego je rezervisana za uski krug ljudi (navodno) sposobnih da je razumeju.
 
За Микину поезију је стварно потребна она мудрост ока, носа, уха, додира... о којој и сам пише...

Није тешко научити. Само мало зажмурим. Овлаш. Кроз трепавице. И дишем, полако, ветар. А ветар се и не чује друкчије, сем ноздрвама и уснама... Људи најтеже виде оно што је невидљиво. За такве ствари је потребна огромна мудрост очију... Људи обично гледају у нешто, али није довољно видети. Треба се сетити очима... Ко сагледа степенице, попеће се... Људи најтеже схватају то што је незамисливо. За такве ствари је потребна огромна мудрост мудрости...
 
Miroslav Antić - Malilini

Mora biti da sam pošašavio
- načisto.

Zar ne vidiš da si lepa,
Malilini,
da si lepa kao ptica
od šarenog perja.

Nemam dukat da te kupim.
Nemam braću da te otmem.
Nemam majku da te uvračamo.

Da odem u vojsku
dve-tri godine,
rano mi je za vojsku,
a i šta cu bez tebe.

Da idem po vašarima,
Da sviram po birtijama,
da kupujem perje,
da se kockam, pa da zaradim,

- udaćes se za nekog
dok se vratim, nesrećo.

Beži mi sa mojih očiju.
Mora biti da sam pošašavio
- načisto.

Nisi ti ni lepa,
Malilini.
nisi ti ni kao ptica
od šarenog perja.

Ima takvih u ciganskom rodu
i jos lepših - barem hiljadu.

Da te kupim za dukat,
da ga odmah potrošiš.
Šta će meni braća,
pa da se u tebe zaljube.

Da je živa moja mati,
ti bi u nju pogledala
urokljivim očima,
i ***** bi moju pretvorila
u vrbu.

A možda i ne bi,
Malilini.
Eto šta ja govorim.
Teško meni: lud sam!

Zar ne vidiš da si lepa,
Malilini,
da si lepa kao ptica
od šarenog perja - priznajem!

Nemoj da me kljuješ
u to moje grlo
sa tim lepim očima.

Ne mogu da dišem
od tebe.
U nosu mi duša,
nesrećo.

Ja žvaćem tvoju kosu.
Ti žvaćes moju krv.
Ja žvaćem tvoje ruke.
Ti žvaćes moje srce.

Ja žvacem tvoju crvenu maramu.
Ti žvaces moj nikakvi život.
I moju nikakvu sudbinu.

Tako si me dovela u nešto
glupavo
pa govorim,
a ne znam šta govorim.

Pa osećam,
a ne znam šta osećam.
Pa ja plačem
i ne plačem ujedno.

Sad moram da idem
da probam da nađem
neki drugi život
i drukčiju sudbinu.
Idem u vojnike.
baš me briga za tebe.
Idem odmah sutra
da budem oficir.

Baš je meni
život lep.
Otkud da je nikakav.

Nakriviću kapu preko uveta.
Četa mirno!
Četa napred marš!

Eto vidiš šta govorim.
sve - koješta.
Šalim se.
Oprosti.

Mora biti da sam pošašavio
- načisto.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Baudrillard
Tijana Katić dobitnica Nagrade Miroslav Josić Višnjić
Odgovora
0
Pregleda
131
Baudrillard
Baudrillard
Baudrillard
Nagrada Miroslav Dereta: konkurs za neobjavljeni roman
Odgovora
0
Pregleda
154
Baudrillard
Baudrillard

Back
Top