Miroslav Antić

  • Začetnik teme Začetnik teme malecka
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
I danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram ga danima.
Lepše mi je da zamišljam šta može biti unutra.
Uvek je tako sa zatvorenim stvarima.

Nikada nemoj da kukaš nad izgubljenim životom. Možda ga nisi ni živeo sasvim do poslednje ljuske. Jer, ne može se izgubiti stvar koju nemaš.
Probaj da izgubiš, recimo, more koje ja sanjam.

Nevolje na prstima stignu. Godine postanu sivlje. Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan i osmeh sve tiši i tiši i nekako iskrivljen...
 
...
umesto da izvade crtež iz knjige, da ga stave
u dlan i odvedu u šetnju, ili da nacrtaju na
ruci sat i da to bude tačno vreme njihovoga
života,
evo šta oni rade:

čim počne novi dan trče da kupe novine i traže u njima horoskop.
Traže da vide sudbinu.
Veruju proročanstvu znaka u kojem su rođeni.
A odrasli su, uglavnom, odaću ti i to,
rođeni samo jednom i samo jedanput žive i samo jedanput će umreti.
Sad vidiš kakav je to svet.
 
A kad me budu proneli
Nagrizenog bakcilima zanosa
Trulog od virusa verovanja u sve
Sto je zivot dao
Za mnom ce blejati stado od bezbroj prijatelja,
I mnogo stosta ce mi pipisati,
A zaboravice,
Znam,zaboravice da kazu najvaznije
Da sam pao
Zablenut u zvezde u oblake
U zatisju velike bitke za zadovoljstvo,
Od malog,zalutalog metka nesvakidasnjih zelja.
 
NEČIJA KOSA NA OBRAZU

Juče sam zobao pesak. Probaj to malo sa mnom. Bićemo ceo dan obala ili pustinja.
Danas sam jeo zemlju. Probaj to malo sa mnom. Bićemo ceo dan sami u nebu: planeta.
Sutra ću jesti breze. Pa probaj to malo sa mnom. Bićemo ceo dan šuma prepuna sunca i mirisa. I senki poneke ptice koja se uplašila.
Prekosutra ću gutati oblake. Probajmo, bićemo ceo dan nečija kosa na obrazu i ličićemo na vazduh.

Miroslav Antić
 
Dodirom tvojih misli
prostori sebe otkrivaju.
Dužina tvoga vida
tinja i pokreće krvotok
još nenačetih svetova.
Letiš na čarobnom ćilimu
i dižeš se za pticama
tamo gde je sve prozirno.
Sve u jednoj dimenziji
kao na dečjem crtežu,
al ima nečeg ljudskog,
dubljeg od čovečanstva.
Tamo te čekam budan
u svom kosmičkom snu.

Čarobna pesma/deo 2./
 
DUNAV SE ULIVA U TAMIŠ

Ljudi su isti kao i ladje
podignu kotve i otplove
ali svako mora jednom da nadje
ponovo svoje stare snove.

Ljudi su isti kao i ptice
lete do sunca i do zvezda
ali svako mora jednom da sleti
ponovo natrag do starog gnezda.

Dunav se uliva u Tamiš,
iz svih mora iz svih okeana,
Pančevo, to je kad se vratiš,
u samoga sebe jednog dana.

Ljudi su isti kao i reke
ušća im negde na kraju sveta
ali svaka reka uvek se sećca
večito svoga starog početka.

Miroslav Antić
 
Tužno što mi je prva asocijacija na Miku fejzbuk... :roll:
Meni lično ne leži polovina njegovih pesama, tu spadaju baš te najveće "balade za ženske dušice", očito nisam to, :lol: mada ne poričem da su lepe...
Ali ima i onih koje baš volim. :)
Obožavam ceo Nasmejani svet. :D :heart:
I jakopunomnogo ga poštujem kao pesnika i čoveka, ili sam bar stekla dojam da je bio veliki Čovek. :)

:heart2:
"mi smo sami sebe ukrali i to je najveća čarolija..."
 
GRANICA SLOBODE

Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Još ređi oni koji shvataju slobodu granice. "Ne zidaj vrata veća od kuće", kažu Eskimi. To isto znači što i zidati prozore manje od očiju.

Stvarno videti, znači umeti videti kišu kako pada uvis. Videti kako padaju uvis krovovi kuća i reke u kojima se talože vrhovi planina. Ovako sam to cuo: "Ko nije nebo ugledao u vodi, taj nema pojma šta su ribe na drveću".

Pa ako se i oklizneš, nekada, u životu, ne gledaj to kao pad u sunovrat nego kao pad uvis.

I uvek, uvek se seti Aleksandra Makedonskog: "Niko me na svetu nije pokorio, sem mene ".

Treba umeti videti nebo, puno zrnevlja svetlosti kako se uspravlja nad zemljom i razgranava u svome padu. Cveta.

I videti pad vetra kako raste duboko u doline, u ponornice blagosti, sine moj.

I snove valja videti kako rastu dok toneš polagano u njih i paraš se, baš kao što i ove reči ćutanja, tuđe i moje, tonu noćas, a nadvisuju krov i oblake, i nadvisuju nebo i rastu u jednu predivnu vasionu koju smo izmislili sebi u visovima opalog septembra.

Miroslav Antić
 
justEKV:
Tužno što mi je prva asocijacija na Miku fejzbuk... :roll:
Meni lično ne leži polovina njegovih pesama, tu spadaju baš te najveće "balade za ženske dušice", očito nisam to, :lol: mada ne poričem da su lepe...
Ali ima i onih koje baš volim. :)
Obožavam ceo Nasmejani svet. :D :heart:
I jakopunomnogo ga poštujem kao pesnika i čoveka, ili sam bar stekla dojam da je bio veliki Čovek. :)

:heart2:
"mi smo sami sebe ukrali i to je najveća čarolija..."
Kliknite za proširenje...
Da,ovo je tako divno!
"mi smo sami sebe ukrali i to je najveća čarolija.:heart:

- - - - - - - - - -

Da li sam svuda gde su mi tragovi
Ko zna s cim sam se spajao
a nisam ga ni takao
mozda sam boravio i u svom zivotu
mozda postoje izvesni znaci
 
BILO JEDNOM, A MOŽDA I NIJE BILO

U celom svetu kad pišu bajke - bio jednom,
bilo jednom, uveravaju te da je to istina.

Jedino u Zakavkazju počinju bajku:

Bilo jednom, a možda i nije bilo.
Ti veruj ako hoceš, a možda i ne moraš.

Kad je reč o meni - stvar treba završiti zakavkaski

Bio jednom, a možda i nije bio.

Miroslav Antić
 
PLATITI IZLAZ
hteli ste silom da me naterate
na vaš preživeli način kretanja.
način kretanja tvrdih i sporih stvari.
grlili ste me,
a ipak niste znali gde sam.
u tom očajničkom neznanju,
tražili ste da odredite svoje mesto u meni.
jedno je: platiti ulaznicu,
a drugo: platiti izlaz.
ko uđe, a ne ume da iziđe,
nije trebalo ni da se bavi kretanjem.

Miroslav Antić
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top