Mesto religije u savremenom potrošačkom društvu

[S1MCRO]

Ovo je proizvoljna tvrdnja.
Niti ateizam proizilazi iz nabrojanog, niti nabrojano proizilazi iz ateizma. Ima izvesnog preklapanja kojih ima uostalom svuda.

Ne bih se složio. Sve ove gore pobrojane odlike su direktno suprotne sa svime što propagira Hrišćanstvo.

Ono što se može reći je da religioznost inhibira sve ovo. Ali po koju cenu? Nije rešenje (a više nije ni moguće) ubediti nekog da se ne ponaša tako i tako jer će ga bog kazniti. Ta priča više ne pije vodu.
S druge strane i ne treba, jer ateizam ne prouzrokuje materijalizam i sve ostalo, kao ni obrnuto, kao što rekoh.

Ali zato potrošački sistem uspešno ubeđuje da je sve dozvoljeno i dopušteno i da neće biti nikakvih posledica, iako nam zapravo prodaje proizvode i usluge koji su štetni ne samo u duhovnom, već i u fizičko-zdravstvenom smislu.

Nauka ovi nikad nije tvrdila. Ona nije dokazala postojanje , ali nije dokazala ni nepostojanje boga.

Iako nigde nisam napisao šta je nauka dokazala ili ne, već šta ateisti najčešće navode kao izgovor za svoj ateizam, činjenica je da mnogi istaknuti naučnici, nažalost, zagovaraju ateizam. Iako postoje i oni koji su vernici.

 

[Lule]

Ne bih se složio. Sve ove gore pobrojane odlike su direktno suprotne sa svime što propagira Hrišćanstvo.

Ateizam proizilazi iz saznanja a ne iz ponašanja. Kako može iz ponašanja da proistekne neko uverenje. Bilo bi moguće obrnuto, da iz ateizma proizilazi odeređeno ponašanje. Mada je to samo moguć ishod, jedan od mogućih, ali ne sledi potpuno, čak ni uglavnom.

Ali zato potrošački sistem uspešno ubeđuje da je sve dozvoljeno i dopušteno i da neće biti nikakvih posledica, iako nam zapravo prodaje proizvode i usluge koji su štetni ne samo u duhovnom, već i u fizičko-zdravstvenom smislu.

To je već druga priča koja nije u jednoznačnoj vezi sa ateizmom. Nije svaki ateista potrošač (niti ateizam propagira potrošačko društvo), kao što i ima vernika koji su skloni potrošnji.
U suštini da, među potrošačima ima više ateista ali nije uzrok ateizam per se, nego odsustvo straha od kazne.

Iako nigde nisam napisao šta je nauka dokazala ili ne, već šta ateisti najčešće navode kao izgovor za svoj ateizam, činjenica je da mnogi istaknuti naučnici, nažalost, zagovaraju ateizam. Iako postoje i oni koji su vernici.

Ateisti tvrde ono što "ateizam tvrdi" a to je
da nauka nije dokazala postojanje a ne da je dokazala nepostojanje boga. Mada ako ćemo pravo, to su agnostici. Sad što si čuo da je neki ateista to tvrdio...pa šta da kažem, osim da to nema nikakav značaj.Taj je moga da tvrdi i da u Zemlji živi kolonija Oraka

 

[S1MCRO]

Ateizam proizilazi iz saznanja a ne iz ponašanja. Kako može iz ponašanja da proistekne neko uverenje. Bilo bi moguće obrnuto, da iz ateizma proizilazi odeređeno ponašanje. Mada je to samo moguć ishod, jedan od mogućih, ali ne sledi potpuno, čak ni uglavnom.

Ateizam proizilazi iz načina života. Da je to tačno pokazaću ti na dva primera.

Pre toga da kažem da pod ateistom podrazumevam onog koji živi ateističkim načinom života, suprotnim od onog koji propagiraja Crkva i Biblija, čak iako se on možda formalno izjašnjava kao vernik.

Prvi primer je brak. Hrišćanski brak je bračna veza između muškarca, žene i Boga a građanski samo između muškarca i žene. E sad mi reci, koliko ljudi u Srbiji na brak gleda u skladu sa hrišćanskom definicijom istog?
Danas u Srbiji a i u čitavoj zapadnoj civilizaciji imaš opadanje institucije braka. Veliki broj se završi razvodom a mnogi nikada ne budu formalno sklopljeni. Zbog čega se to dešava. Mnogi će reći da je za njih to prevaziđena institucija ili da je razlika između formalnog i divljeg braka samo u potpisu. Po njihovom mišljenju, u toj zajednci Boga nema, iako se možda formalno izjašnjavaju kao vernici.
Zbog čega je to tako?
U većini slučajeva, potrošački pogled na svet odnosi prevagu nad tradicionalnim i hrišćanskim. Živeći u potrošačkom sistemu ljudi su naučeni da se prema drugim ljudima odnose kao prema proizvodima koji im služe za zadovoljavanje potreba. Drugi ljudi su u njihovim životima samo da bi zadovoljili njihove potrebe. Kad prestanu da vrše tu funkciju, izbacuju se i zamenjuju novim. Isto kao kad ti dosadi stari auto pa rešiš da kupiš novi. Prilikom sklapanja hrišćanskog braka sveštenik izgovara ''Što Bog spoji neka niko ne razdvoji'', ali potrošački sistem ti stalno šalje poruku da nema potrebe da ti bude dosadno ili da trpiš bilo kakav bol, neprijatnost ili muku. Ako ti bilo šta ne odgovara, ako ti je bračni partner dosadio ili ti smeta što hrče, zameni ga.

Drugi primer su savremeni LGBT pokret i prava njegovih članova. To što je neko danas gej je tek njegova sekundarna odlika. Primarna je to što je potrošač. Taj potrošač ima razne potrebe, kao i svi drugi potrošači. Ako mu se jede nešto slatko, otići će u prodavnicu i izabrati neki od desetina različitih slatkiša. Ako ga zaboli grlo, otići će u apoteku i zatražiti lek, jer u potrošačkom društvu je najvažnija stvar neprekidno uživati (hedonizam), nikako stegnuti zube i otrpeti, kao u pretpotrošačkom. I tako taj gej svakog dana troši razne proizvode i to mu je svakodnevna rutina. A onda jednog dana oseti potrebu da bude roditelj. Šta radi tada? Uhvati svog partnera za ruku, odlazi u socijalnu ustanovu i podnosi zahtev za usvajanjem deteta. Neki se u Srbiji bune protiv toga, a njemu nije jasno zašto. Pa on je u potrošačkom društvu naučio da sve može da se dobije ako se ispune propisani uslovi za to, svaka potreba može da se zadovolji odgovarajućim proizvodom. I uopšte mu nije jasno zašto je neko protiv toga i kako ikome može da smeta šta on radi sa svojim životom. Štaviše, on hoće i da sklopi brak sa svojim partnerom, i to u crkvi, kako bi njihovom detetu omogućili da živi u pravoj pravcatoj porodici. Međutim, Crkva to odbija. Kaže da nije u skladu sa hrišćanskim učenjem koncipiranim pre dve hiljade godina. Kakva je reakcija ovog geja? Počeće da mrzi Crkvu i Hrišćanstvo iz dubine duše i stalno će da ih ismeva.

To je već druga priča koja nije u jednoznačnoj vezi sa ateizmom. Nije svaki ateista potrošač (niti ateizam propagira potrošačko društvo), kao što i ima vernika koji su skloni potrošnji.
U suštini da, među potrošačima ima više ateista ali nije uzrok ateizam per se, nego odsustvo straha od kazne.

U potrošačkom društvu su gotovo svi potrošači. Na Nininoj temi o slobodi sam postavio video čoveka koji živi u pećini. E on nije potrošač.

Vernici su takođe potrošači, naravno, ali od snage njihove vere zavisi koje vrednosti će u njima odneti prevagu, hrišćanske ili potrošačko-ateističke.

Ateisti tvrde ono što "ateizam tvrdi" a to je
da nauka nije dokazala postojanje a ne da je dokazala nepostojanje boga. Mada ako ćemo pravo, to su agnostici. Sad što si čuo da je neki ateista to tvrdio...pa šta da kažem, osim da to nema nikakav značaj.Taj je moga da tvrdi i da u Zemlji živi kolonija Oraka

Neki od najpoznatijih naučnika su ti izraziti ateisti agresivno nastrojeni prema vernicima. Recimo, Ričard Dokins.

 

[Lule]

Ateizam proizilazi iz načina života. Da je to tačno pokazaću ti na dva primera.

Pre toga da kažem da pod ateistom podrazumevam onog koji živi ateističkim načinom života, suprotnim od onog koji propagiraja Crkva i Biblija, čak iako se on možda formalno izjašnjava kao vernik.

Prvi primer je brak. Hrišćanski brak je bračna veza između muškarca, žene i Boga a građanski samo između muškarca i žene. E sad mi reci, koliko ljudi u Srbiji na brak gleda u skladu sa hrišćanskom definicijom istog?
Danas u Srbiji a i u čitavoj zapadnoj civilizaciji imaš opadanje institucije braka. Veliki broj se završi razvodom a mnogi nikada ne budu formalno sklopljeni. Zbog čega se to dešava. Mnogi će reći da je za njih to prevaziđena institucija ili da je razlika između formalnog i divljeg braka samo u potpisu. Po njihovom mišljenju, u toj zajednci Boga nema, iako se možda formalno izjašnjavaju kao vernici.
Zbog čega je to tako?
U većini slučajeva, potrošački pogled na svet odnosi prevagu nad tradicionalnim i hrišćanskim. Živeći u potrošačkom sistemu ljudi su naučeni da se prema drugim ljudima odnose kao prema proizvodima koji im služe za zadovoljavanje potreba. Drugi ljudi su u njihovim životima samo da bi zadovoljili njihove potrebe. Kad prestanu da vrše tu funkciju, izbacuju se i zamenjuju novim. Isto kao kad ti dosadi stari auto pa rešiš da kupiš novi. Prilikom sklapanja hrišćanskog braka sveštenik izgovara ''Što Bog spoji neka niko ne razdvoji'', ali potrošački sistem ti stalno šalje poruku da nema potrebe da ti bude dosadno ili da trpiš bilo kakav bol, neprijatnost ili muku. Ako ti bilo šta ne odgovara, ako ti je bračni partner dosadio ili ti smeta što hrče, zameni ga.

Drugi primer su savremeni LGBT pokret i prava njegovih članova. To što je neko danas gej je tek njegova sekundarna odlika. Primarna je to što je potrošač. Taj potrošač ima razne potrebe, kao i svi drugi potrošači. Ako mu se jede nešto slatko, otići će u prodavnicu i izabrati neki od desetina različitih slatkiša. Ako ga zaboli grlo, otići će u apoteku i zatražiti lek, jer u potrošačkom društvu je najvažnija stvar neprekidno uživati (hedonizam), nikako stegnuti zube i otrpeti, kao u pretpotrošačkom. I tako taj gej svakog dana troši razne proizvode i to mu je svakodnevna rutina. A onda jednog dana oseti potrebu da bude roditelj. Šta radi tada? Uhvati svog partnera za ruku, odlazi u socijalnu ustanovu i podnosi zahtev za usvajanjem deteta. Neki se u Srbiji bune protiv toga, a njemu nije jasno zašto. Pa on je u potrošačkom društvu naučio da sve može da se dobije ako se ispune propisani uslovi za to, svaka potreba može da se zadovolji odgovarajućim proizvodom. I uopšte mu nije jasno zašto je neko protiv toga i kako ikome može da smeta šta on radi sa svojim životom. Štaviše, on hoće i da sklopi brak sa svojim partnerom, i to u crkvi, kako bi njihovom detetu omogućili da živi u pravoj pravcatoj porodici. Međutim, Crkva to odbija. Kaže da nije u skladu sa hrišćanskim učenjem koncipiranim pre dve hiljade godina. Kakva je reakcija ovog geja? Počeće da mrzi Crkvu i Hrišćanstvo iz dubine duše i stalno će da ih ismeva.

U potrošačkom društvu su gotovo svi potrošači. Na Nininoj temi o slobodi sam postavio video čoveka koji živi u pećini. E on nije potrošač.

Vernici su takođe potrošači, naravno, ali od snage njihove vere zavisi koje vrednosti će u njima odneti prevagu, hrišćanske ili potrošačko-ateističke.


Neki od najpoznatijih naučnika su ti izraziti ateisti agresivno nastrojeni prema vernicima. Recimo, Ričard Dokins.

Ateizam (kao filozofska misao, ne u sadašnjem obliku reči) se pojavio još u 6. v.p.n.e. i u raznim kulturama. Do danas je mnogo filozofa a i većina naučnika prihvatila ateizam. To jasno govori da je ateizam posledica misli a ne potrošnje, hedonizma, egoizma itd. tj. određenog ponašanja.
S druge strane kad je ideja ateizma na ovaj ili onaj način, svesno ili nesvesno došla do većine ljudi ona ih je oslobodila stega, straha od kazne ali im nije dala ni svrhu, nagradu za hrišćanske patnje i odricanja, novi entitet ka kojem da preusmere svoju ljubav.
From je dao jednu dobru paralelu: razvoj čoveka kao pojedinca i kao istorijskog čoveka. U početku je dete vezano za majku, ona mu je sve. Tako je i istorijskom čoveku u početku bog bila majka priroda. Kasnije detetu uzor i autoritet postaje otac, a slično je i sa istorijskim čovekom koji počinje da poštuje jednog boga i u njemu vidi svog oca koju ga uči šta je ispravno, a šta pogrešno, bodri ga, kažnjava, nagrađuje, njemu se ispoveda, traži oproštaj...
Na kraju dete postaje zrela osoba kojoj otac više ne treba da govori šta da radi, jer u sebi ima moralni kompas i zna šta je ispravno a šta pogrešno, koji ima hrabrosti da donese odluke i podnese posledice, koji se ne plaši više oca i njegove kritike, gneva, koji živi život tako kako se mu karte podeljene najbolje što ume. I koji zna da se točak više ne može vratiti unazad, ne može opet da bude dete.

 

[S1MCRO]

Ateizam (kao filozofska misao, ne u sadašnjem obliku reči) se pojavio još u 6. v.p.n.e. i u raznim kulturama. Do danas je mnogo filozofa a i većina naučnika prihvatila ateizam. To jasno govori da je ateizam posledica misli a ne potrošnje, hedonizma, egoizma itd. tj. određenog ponašanja.
S druge strane kad je ideja ateizma na ovaj ili onaj način, svesno ili nesvesno došla do većine ljudi ona ih je oslobodila stega, straha od kazne ali im nije dala ni svrhu, nagradu za hrišćanske patnje i odricanja, novi entitet ka kojem da preusmere svoju ljubav.
From je dao jednu dobru paralelu: razvoj čoveka kao pojedinca i kao istorijskog čoveka. U početku je dete vezano za majku, ona mu je sve. Tako je i istorijskom čoveku u početku bog bila majka priroda. Kasnije detetu uzor i autoritet postaje otac, a slično je i sa istorijskim čovekom koji počinje da poštuje jednog boga i u njemu vidi svog oca koju ga uči šta je ispravno, a šta pogrešno, bodri ga, kažnjava, nagrađuje, njemu se ispoveda, traži oproštaj...
Na kraju dete postaje zrela osoba kojoj otac više ne treba da govori šta da radi, jer u sebi ima moralni kompas i zna šta je ispravno a šta pogrešno, koji ima hrabrosti da donese odluke i podnese posledice, koji se ne plaši više oca i njegove kritike, gneva, koji živi život tako kako se mu karte podeljene najbolje što ume. I koji zna da se točak više ne može vratiti unazad, ne može opet da bude dete.

Kako je ideja ateizma došla do običnog čoveka?

 

[Lule]

Kako je ideja ateizma došla do običnog čoveka?

Kao i svaka druga ideja, misao, uverenje. Kao što rekoh- kako dete odrasta i odbacuje strahove, verovanja u deda Mraza, baba Rogu, prinčeve, princeze, a izgrađuje sopstvena uverenja i principe bazirana na iskustvu, logici, saznanju, obrazovanju, osećaju. Tako i civilizacijski čovek.
U početku su ta saznanja i ideje bile dostupne malom broju pametnih, slobodnih ljudi. Ali i robovima se moralo ponuditi nešto, neka nagrada za muku i objašnjenje primereno tadašnjem saznanju i kapacitetu razumevanja gde je religija lako našla uporište.

 

[S1MCRO]

Kao i svaka druga ideja, misao, uverenje. Kao što rekoh- kako dete odrasta i odbacuje strahove, verovanja u deda Mraza, baba Rogu, prinčeve, princeze, a izgrađuje sopstvena uverenja i principe bazirana na iskustvu, logici, saznanju, obrazovanju, osećaju. Tako i civilizacijski čovek.
U početku su ta saznanja i ideje bile dostupne malom broju pametnih, slobodnih ljudi. Ali i robovima se moralo ponuditi nešto, neka nagrada za muku i objašnjenje primereno tadašnjem saznanju i kapacitetu razumevanja gde je religija lako našla uporište.

OK, vidim na šta cljaš, ali se ne slažem.
Ostajem pri stavu da je ateizam u društvu rastao paralelno sa rastom materijalnog bogatstva i forsiranjem odlika konzumerističkog načina života koje sam naveo u prvom postu.

 

[Lule]

OK, vidim na šta cljaš, ali se ne slažem.
Ostajem pri stavu da je ateizam u društvu rastao paralelno sa rastom materijalnog bogatstva i forsiranjem odlika konzumerističkog načina života koje sam naveo u prvom postu.

Pazi, ni na šta ne ciljam, otvoreno i jasno sam napisala šta sam imala.
Jeste se širio paralelno sa rastom bogatstva, ali ne zbog bogatstva. Nego zbog slobodne misli i saznanja koja su rasla sa bogatstvom običnog čoveka. A konzumerizam može da bude opravdan, motivisan ateizmom ali ni to nije kod svakog.
Recimo, naučnici i ljubitelji nauke su većinom ateisti a oni su najmanje sve ono što si naveo: hedonisti, egoisti, površni, konzumeristi...

 

[S1MCRO]

Pazi, ni na šta ne ciljam, otvoreno i jasno sam napisala šta sam imala.
Jeste se širio paralelno sa rastom bogatstva, ali ne zbog bogatstva. Nego zbog slobodne misli i saznanja koja su rasla sa bogatstvom običnog čoveka. A konzumerizam može da bude opravdan, motivisan ateizmom ali ni to nije kod svakog.
Recimo, naučnici i ljubitelji nauke su većinom ateisti a oni su najmanje sve ono što si naveo: hedonisti, egoisti, površni, konzumeristi...

Ciljaš na to da odvedeš me ubediš da je masovni ateizam potpuno prirodan, dok ja sa ovom temom upravo pokazujem da nije.

Ali hvala na doprinosu temi, u svakom slučaju.

 

[S1MCRO]

U okolnostima u kojima trenutno živimo, bilo koji rezultat u bilo kom sportu je potpuno nebitan. Štaviše, da sam na njihovom mestu, napustio bih takmičenje zbog u znak protesta zbog dešavanja u zemlji.Ono što meni bode oči jeste medijsko lešinarenje. Isti ovi mediji koji ih sad ovoliko pljuju su ih pre prvenstva dizali u nebesa i proglašavali izrazitim favoritom. I tada i sada je motiv isti - što više klikova i što veći tiraž. Roba (vesti) mora da se prodaje stalno, i danas i sutra i svakog dana nešto mora da bude prodato. U potrošačkom društvu je sve roba, pa i vesti svih mogućih vrsta, i srećne i tužne. Sve to mora da se sipa u mozak konzumenata, baš kao što se hrana i piće sipaju u stomak. I tako svakog dana, iznova i iznova.