Спортисти, посебно они успјешни и који репрезентују или су репрезетивали ову нашу Србијицу, морали би бити обазривим када се петљају са политиком. Репрезентовати Србију је највећа част и привилегија али носи са собом и одговорност према нацији, и када је у питању посвећеност на спортском терену и када су у питању чињења мимо спорта којим се баве. Њихове ријечи и чињења имају тежину, и ту сваки спортиста, наравно зависно од интелекта, морао би бити свјестан те одговорности према нацији, ако већ уђу у сферу политике, као уосталом и људи који су се остварили у било којој бранши, морају одредити приоритете, чему дати предност, родољубљу или аутошовинизму, служити свом народу или бити корисним идиотом у служби непријатеља Србије.
А ако уђете у коло са политичким опцијама које ѕу слугерање страних господара, које нису никаква опозиција режиму, него су иопозиција Србији, који користе сваку прилику да клевећу и демонизују све српско, ако уђете у коло са оном србомрзилачком ћурком Мариником, одабрали сте страну, спортисти који уђу у то коло, свјесно или несвјерсно, укаљаће достигнућа на спортслом терену.
И то је њихов избор. Не патриотски блок опозиције, него другосрбијански и антисрпски блок опозиције јесте злоупотребио и јаше на таласу трагедије у Новом Саду како би спровели задатке страних господара, наравно да свако мора одговарати за злочињења, било која, укључујући и кривицу због пада надстешнице, укључујући и оне у власти, и наравно да нити један мислећи српски родољуб нема право бити благонаклоним према олошу који злоупотребљава ту трагедију зарад слугерањства српским непријатељима.
Владимир Штимац је готиван спортиста, српски родољуб и људина, прикључио се НДС вјерујући да је тој странци водиља родољубље. Зајебао се, временом ће увидјети своју грешку.
