Sa ovim se slažem, odvojen prostor za decu i roditelje i animatori koji paze na decu. Moja ćerka ima 3 godine i ne ide u vrtić pa nema puno društva ali od svih rođendana, kod društva, braće i sestara, na kojima smo bile, njoj se najviše svideo jedan u takvoj igraonici-rođendaonici, i dalje priča o tome a to je bilo krajem septembra! A što se posluženja tiče, bitno je da budu manji komadi, zgodni za male ručice i usta tipa mini peciva raznih oblika i sa različitim filovima, tipa Fornetija... A torte, plazma i voćna, što manji parčići.
Meni je bilo izuzetno važno da nađem najoptimalniju varijantu za decu.
Zbog toga sam se raspitivala i kod vaspitačica, i kod roditelja, a najviše kod dece.
Imala sam i sjajne mlade vaspitačice koje su dolazile na rođendane (namerno ne koristim izraz "animator" jer je animator nešto drugo). U prostoru koji je maksimalno bezbedan (znači, pričamo o "lavirintu", "kavezu" i kako ga sve zovu, ne o improvizacijama koje mogu da deluju simpatično, ali je ključna reč tu bezbednost dece), uloga osobe koja je sa decom je da pazi na njih, prati šta rade, eventualno zabavi neko dete koje se ne uključuje u kolektiv, posluži sokiće (tu bih insistirala na pojedinačnim pakovanjima od 2dl, sa slamčicama, jer tako se najmanje prosipa, nema "koja je moja čaša" i nema opasnosti od toga da vam pet puta iztnose iste plastične čaše koje je nemoguće oprati kako treba), postavi ih za stoliće, posluži hranu, isto tako i tortu.
I uvek je sve proticalo besprekorno kada su vrata zatvorena, deca samo sa devojkom u igraonici, roditelji u svojoj prostoriji. Čim neko od roditelja krene da ulazi i počne da se upliće ("ona je mala, ne može sama", "njega Marko stalno tuče, pa moram da pazim", "neće ona ući tamo bez mene", "moram ja da pazim da ne padne sa tobogana"... ), neko se rasplače (što je prirodno... ili im nedostaje njihov roditelj, ili ovaj čiji su unutra oseća da je privilegovan pa pravi gluposti).
Inače, takvi prostori su izuzetno bezbedni, ako vam kažem da se za tri godine ni jedno dete nije udarilo, verujte mi.
Istina, jedan mali je skakao sa vrha tobogana "kao spajdermen" pa se malo udario, ali je več sledećag dana došao da mi objasni kako ne treba da brinem "oporavio se".
Kad smo kod hrane, mi smo imali uslove za klasične, velike pizze (koje su se uvek pripremale i pekle neposredno pred iznošenje), isečemo ih na komade i to je to. Pokazalo se kao najbolje i ubedljivo najpopularnije rešenje.
Treba voditi računa o tome da deca često ne vole masline, ne vole pečurke, tako da treba kombinovati i imati i jedno i drugo.
, pa cu da se prekombinujem. Ovo je prvi put da slavimo rodjendan u igraonici (do sada je uglavnom bio Mek, osim onog prvog sa krstenjem), pa sam u toj varijanti potpuno "mlada i neukusna" 
.
