Matijevic

Posle prašine koja se digla zbog video snimaka iz Industrije mesa "Matijević", koje je snimio jedan bivši radnik, oglasila se veterinarska inspekcija, koja tvrdi da nepravilnosti u korišćenju neprodatog mesa nema. Ipak, da li javnost ima konačan odgovor na pitanje - šta to jedemo?

- - - - - - - - - -

Roba kojoj je istekao rok trajanja se kuva, zamrzava i ponovo koristi u proizvodnji, tvrdi bivši radnik Mihajlo Čepi koji kaže "ja sam prerađivao pokvareno meso".
"Radio sam tamo i lično sam pravio švarglu i džigernjaču u koje smo ubacivali određene količine tih butkica, pokvarenih kolenica i suvih rebara. Lično sam istovarao i spremao sirovinu za pripremu za viršle i sve ostalo", kaže Čepi.
Tvrdnje bivšeg radnika demantovala je kompanija Matijević, u kojoj kažu - radi se o otpadu, koji se odlaže prema važećim procedurama. Povodom afere reagovala je veterinarska inspekcija, koja nije pronašla ništa sporno.


"Nisu utvrđeni nikakvi propusti pri proceduri skladištenja robe sa reklamacije. Sva vraćena roba iz prodavnica, poput one koja je na spornom snimku, prosleđuje se u pogon za proizvodnju hrane za kućne ljubimce", saopštila je veterinarska inspekcija.


U udruženjima za zaštitu prava potrošača nisu iznenađeni ovakvim zaključkom nadležnih. Simptomatično je, kažu, to što je afera oko bezbednosti hrane sve više, a svi inspekcijski izveštaji ih demantuju. I tu se priča završava, jer drugih organa za kontrolu – nema.


"Srbija je jedina zemlja u regionu, a i šire, koja nema Agenciju za bezbednost hrane, niti jedno stručno telo koje će se na ozbiljan način baviti ovim problemom. Zakon o bezbednosti hrane iz 2009. godine je predvideo formiranje Saveta za bezbednost hrane, međutim, taj Savet i dalje nije formiran", kaže Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).
 
h040.gif


salon_11.jpg


h040.gif


lesevi10.jpg
 
Posle prašine koja se digla zbog video snimaka iz Industrije mesa "Matijević", koje je snimio jedan bivši radnik, oglasila se veterinarska inspekcija, koja tvrdi da nepravilnosti u korišćenju neprodatog mesa nema. Ipak, da li javnost ima konačan odgovor na pitanje - šta to jedemo?

- - - - - - - - - -


"Srbija je jedina zemlja u regionu, a i šire, koja nema Agenciju za bezbednost hrane, niti jedno stručno telo koje će se na ozbiljan način baviti ovim problemom. Zakon o bezbednosti hrane iz 2009. godine je predvideo formiranje Saveta za bezbednost hrane, međutim, taj Savet i dalje nije formiran", kaže Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

Па наравно да немамо Агенцију - како би иначе злочинци на власти са тајкунима и тровачима-произвођачима СПРОВОДИЛИ МАСОВНУ ЛИКВИДАЦИЈУ ГРАЂАНА СРБИЈЕ :

ОТРОВ: Храну из увоза нико не контролише иако је пуна фосфата, забрањених адитива и отрова! У виршлама за децу млевене кости

otrovnahrana3-790x526.jpg


Последње испитивање исправности хране у Србији обављено је 2006. године, и то на захтев Покрета потрошача Београда. Тада је утврђено да у 38 узорка страних и домаћих произвођача постоји присуство вишка фосфата, адитива Е124 који је тада био забрањен, док је у производима од месних прерађевина констатован мањак протеина.

О контроли намирница више нико јавно не говори, осим када дође до масовних тровања. Држава је озаконила принцип некакве несхватљиве „самоконтроле“ намирница, па је посао инспектора сведен на обавезу да преконтролишу декларације оних који легално послују. Илегалцима ионако нико ништа не може.
У Србији не постоји професионална контрола животних намирница, јер су лошим прописима везане руке надлежним инспекторима. Санитарна инспекција министарства здравља, контролише да ли има бактерија у витринама у којима стоји храна, али не контролише и храну… Да је држава уређена, храну би требало да контролише ветеринарска и пољопривредна инспекција. По правилу, први контролишу храну животињског порекла, а други биљног.
У Србији и целом региону, храна биљног порекла је пуна канцерогених адитива, хербицида, пестицида и генетских модификованих организама. Али, упркос овој чињеници, надлежности ветеринарске и пољопривредне инспекције су ограничене прописаном „самоконтролом“ и ХАСАП-ом.
Држава тим наопаким законским решењем сматра да произвођач из ЕУ и САД поштује норме ХАСАП-а, да је он тамо већ контролисан, и да њихову робу не треба поново контролисати! Због оваквих прописа свакодневно једемо отптатке европске месне индустрије, једемо ГМО, једемо здравствено опасне намирнице…

Исплативије него трговина дрогом
Према прописима ЕУ, пилећа плућа, тртице и друге отпатке, тамошњи произвођачи су дужни да униште у року од десет дана, или да их извезу. Зато камиони са регистрацијама земаља некадашње Југославије спремно чекају испред европских кланица, отпаци се брзо утоварају и крећу у правцу Србије која је и највећи купац овог европског ђубрета.
Купују их домаћи произвођачи хране, Перутнина Птуј, Петар Матијевић, Златиборац, Неопланта. Отпатке прерађују и стављају у шунке, кобасице, виршле, прерађују их и продају чак и као млевено месо. Контроле нема, имамо ХАСАП.

Индустрија меса Матијевић има и своју лабораторију, своје ветеринаре, због тога их не треба посебно проверавати сматра начелник ветеринарске инспекције Сања Челебићанин. Она је ветеринарским инспекторима скренула пажњу да Матијевића не контролишу јер она верује налазима његове лабораторије. За то време он прерађује отпатке из европске уније у храну.
За килограм машински откошеног меса, које је, уствари, уситњени месних отпад (МОМ), у ЕУ се плаћа 50 динара за килограм. Када се ти отпаци помешају са сојом и адитивима добијају се виршле, паковање виршли које је зависно од произвођача има између 350 и 400 грама продаје се потом за око 250 динара. Новац који произвођач уложи у соју МОМ и адитиве на крају доноси профит виши од 100 одсто! Исплативија од оваквог тровања народа је једино трговина дрогом!

Ту треба нагласити и да су ветеринарским инспекторима везане руке, да они ништа не могу да предузму, пошто је овакво пословање одобрено „протоколима смрти министарства пољопривреде“. (Важећи правилници којима су регулисани производња и продаја меса и месних прерађевина дозвољавају овакво понашање произвођача).

Млевене кости у виршлама за децу

Не може се контролисати већ контролисано, сматрају наши стручњаци из Министарства пољопривреде. Исти случај је са слаткишима из ЕУ, на њима чак пише које адитиве садрже, неки од тих адитива забрањени су у ЕУ. Код нас нису забрањени, па се роба за Србију и друга идиотска тржишта посебно производи. Познат је случај хрватског чоколадног намаза који садржи 30 одсто правих лешника. У тој земљи пропис је да слику лешника на производни артикал можете да ставите само ако га заиста унутра има 30 одсто. У Србији такав пропис не постоји, исти крем се овде лиферује са истом сликом и три одсто лешника…
У млеку које пијемо повишен је ниво афлатоксина, напредњаци су у договору са тајкунима изменили законске прописе па је овакво тровање легално. Да пре годину дана дозвољени ниво афлатоксина у млечним производима није подигнут са 0,05 на 0,5. Деца се не би тровала млеком, али би Салфорд, Викторија група, МК група Миодрага Костића, као и аграрна добра која је купио Петар Матијевић имали велику штету.
Сада после више месеци тровања грађана таквим млеком, напредњачки министар Драган Гламочић најављује да ће у изборној кампањи, а зарад бољег изборног резултата СНС-а прописе поново ускладити са европским.
Снизиће дозвољени ниво афлатоксина. На тај начин тајкуни више децу неће тровати лошим квалитетом млека, а напредњаци ће остварити добар изборни резултат…Ветеринарски инспектор, , тврди да су све чешће заплене увежених костију животињског порекла. Млевене кости свиња, пилића говеда налазе се често у виршлама за децу. Наша царина је шупља и када нема дојаве кости животињског порекла улазе у Србију, а потом се продају мањим произвођачима виршли. У слаткише и сокове дозвољено је да се стављају адитиви који изазивају рак и друге болести (нпр. адитив Е621).




Пилетину пуњена антибиотицима и хормонима
Антибиотике је забрањено стављати у храну, и забрањено је стоку хранити антибиотицима, али се узорковање на антибиотике не ради. Када су задњи пут урађене анализе на антибиотике и друге токсине то су тражили службеници комисије Европске уније. Налаз наше лабораторије нису прихватили пошто се није слагала са узорком који су сами урадили. Комисија ЕУ је потом констатовала и унела у извештај, да у лабораторијама у Србији долази до замене узорака.:eek::eek::eek:
Препоручила нам је Европска унија да не препуштамо ствар случају и да оснујемо национално референтну лабораторију која би контролисала све лабораторије у држави. ЕУ је донирала опрему, а министар Драган Гламочић је учествовао у завери да се лабораторија никада не отвори. Гламочић је помогао да се донирана опрема пребаци из Батајнице на факултет у Новом Саду. У то време Гламочић је радио на факултету, а његова катедра и дан данас се користи донираном опремом. Лабораторија чак ради и комерцијално узорковање, а средства се сливају на рачун факултета.
Са друге стране Сања Челебићанин активно учествује у представама које организују тајкуни за промоцију квалитета њихових производа. На Матијевићев позив она одлази у његову фабрику и посматра како се његови производи узоркују. Дан пре тога у кутере се уместо МОМ-а и соје ставља месо високог квалитета, здравих животиња.


./.
 
Poslednja izmena:
- - - - - - - - - -
Цео дан се праве узорци за службенике Министарства и пољопривредне и ветеринарске инспекторе. На крају се све анализира у његовој лабораторији коју нико не контролише јер је донација ЕУ за контролу украдена. Задовољни директори фабрике и начелнице потом се растају, а инспекторима се саопштава ето видите да је све уреду и да не треба узорковати.
Ћелебичанин је заједно са секретарима министарства пољопривреде Данилом Голубовићем, Дејаном Крњајићем, и Будимиром Плавшићем, начелником здравствене заштите животиња, издала све потребне дозволе за рад Белгијанцу који управља фирмом „Енерго Зелена“ из Инђије.
Прича се да су осим дозвола Белгијанцу дали и усмено обећање да ће сви конфискати скупљени у Србији бити усмеравани на његову прераду. Да ли је прича тачна, није могуће доказати, али су у пракси четворо службеника министарства пољопривреде, урадили све што су могли да све кафилерије буду затворене. Што су се они више мешали, све је мање било конкуренције у области прераде мрцина. Ипак, држава је уложила много новца ранијих година у ћупријску кафилерију, баш као и Сомборску, па су ове и још неколико установа наставиле са радом. Не само да нису све угинуле животиње слате у „Енерго зелену“, већ су многе фарме схватиле да им је једноставније да Ромима дозволе да одвлаче мрцине из контејнера.
Што су се Роми више мешали у ову причу, све је мање посла било за Белгијанца. Изнервиран оваквим развојем догађаја он је наредио својим шоферима да сликају ове догађаје на фарми у Бечеју. Потом су слике прослеђене полицији. Полиција их је проследила медијима. На неким од фотографија се чак види лого на камиона фирме „Енерго зелена“. Када се прашина дигла, ако Челебићанинова се правдала да је то било ван њених моћи. Ипак ситуација је више него озбиљна јер се током истраге испоставило да се месо угинулих животиња са фарми у Србији организовано продаје на пијацама!


Ђубретарска интернационала
У једном од нехигијенских насеља, у кући од лима картона и дрвета, на илегалном прикључку за струју инспектори су нашли два замрзивача пуна меса угинулих животиња. Отац домаћинства се правдао да ту храну користи како би хранио псе. Инспектори одлучују да је заплене и униште, али бивају спречени од супруге домаћина, која на њих виче и тражи да им оставе храну „јер деца неће имати шта да једу“.
-Идите дирајте ове ваше беле што то продају на пијацама, рекла је госпођа инспектору. Заинтересован за друге детаље приче коју је она открила, понудио је да месо из њених замрзивача откупи, а да му она заузврат исприча све што зна о продаји тог меса на пијацама. Испоставило се да постоји организована група људи која користи сиромашне Роме да би месо угинулих животиња одвуку са фарми…
„…Они дозвољавају да део меса заврши на столовима у нехигијенским насељима. Већи део сакупљеног меса из контејнера морају да предају организаторима посла. То месо се потом продаје на пијацама на тезгама које нису предвиђене за продају меса, а некада и на картонским кутијама.
За продавце бирају Србе, мада су овај посао на пијаци Суботици понекад поверавали и Мађарима. Уколико би се продаја препустила Ромима, то би могло да изазове сумњу код купаца, па се води рачуна да они имају добру причу. На пример, ја месо сама производим, здраво је, али немам новца да платим да свињама ставе минђуше и да се региструјем као пољопривредни произвођач…“, рекла је инспекторова саговорница.
У разговору са једним од ветеринарских инспектора сазнајемо да је ово истина и да они имају велики проблем са сузбијањем ових препродаваца меса угинулих животиња. У питању су агресивни људи који не дозвољавају да им се месо одузме. Када им инспектори траже личну карту они одбијају да је дају. Без личне карте нема ни писања прекршајне пријаве, што процес стопира до доласка полиције која је овлашћена да их легитимише. Ипак, ветеринарски инспектори на тај начин губе много времена, а полиција некада и не може да изађе на лице места.

Само да није уведена „самоконтрола“…

Због такозване „самоконтроле“ исперавности намирница, инспекторима је посао сведен на обавези да преконтролишу декларације оних који легално послују. Читање декларација производа, им некада одузме по цео дан, онда и не стижу да преконтролишу продају меса без печата на тезгама. Неки инспектори се сналазе тако што записују бројеве тезги на којима се то ради, потом од пијачне управе траже податке о закупцу тезге…Осим меса угинулих животиња масовно једемо и храну која садржи генетски модификоване организме, који конзумената изазивају различита оштећења у организму. Од ГМО хране добија се и рак.
Према подацима Института за јавно здравље Србије Батут, 1990. године, од рака је у Србији боловало нешто више од десет хиљада људи. Тада су највећи узрочници ове болести били пушење и стрес. После бомбардовања, броју ових обољења допринело је и зрачење, док су нездрава храна са адитивима и ГМО после петог октобра допринели пандемији ове болести. Од 2001. до 2010. године на територији централне Србије од рака је годишње обољевало 24,837 људи, док је 2010 години тај број је порастао на 26.156 оболелих. Прошле 2013. године од рака је у Србији боловало 32. 000 људи! Смрт, за разлику од живота, напредује у свим правцима…

ЕУ не захтева слободан увоз ГМО у Србију
Министар Гламочић, јавно је слагао када је у неколико наврата за медије изјавио да Европска унија од Србије очекује да дозволимо слободан промет ГМО производа. Као и да је то услов за улазак у Светску трговинску организацију.
Након именовања на место министра Гламочићу је уручен допис из ЕУ о потреби усклађивања прописа. У коме истичу да се у Србији ГМО храном не сматра она која саржи 0,09 одсто генетски модификованих организама. Да је по нашем закону дозвољено и произвести храну са толиким одступањем и не обележавати је.
Са друге стране у ЕУ се присуство 0,09 одсто ГМО организама мора обележавати, па је у допису од Србије тражено да се ускладе прописи.Заправо не обележен производ који садржи 0,09 или мање ГМО не би смо смели да извозимо као такав у ЕУ.
ЕУ није наметала решење већ је тражила да сами одлучимо на који начин ће се ускладити прописи. У договору са домаћим тајкунима Гламочић је нашао решење по коме би се укинула граница од 0,09 одсто ГМО у храни, а увела обавеза обележавања ГМО производа.
На тај начин би се удовољило и ЕУ и тајкунима (не постоје докази о којим тајкунима се ради. Претпоставаља се да је у питању власник фирме МК Комерц Миодраг Костић, чија фирма сарађује са највећим светским произвођачем ГМО хране на свету, фирмом Монсанто).
Дакле, ЕУ се није мешала, наш пропис је могао да буде измењен и тако да се успостави апсолутна забрана ГМО и тада не би постојале препреке за улаз на тржиште ЕУ. Ипак, у нашој држави политичари раде за рачун тајкуна, а не за рачун народа, па се Гламочић касније заплео у својим лажима и противречностима…


Српски доручак Кока Кола и канцерогени Е407
Канцерогено средство за бојење 4-МЕИ које се може наћи у свакој флашици Кока-Коле је био разлог да бивши председник Америке који је бомбардовао Србију замоли власнике сода машина да у школама избаце Кока Колу и друга газирана пића из аутомата у школама.
Код нас се ни министри здравља нису сетили да забране продају Кока Коле у основним школама и у близини школа. Деца често Кока Колу пију већ за доручак. На жалост, у нашој земљи деца осим приступа средству 4-МЕИ, имају лак приступ и адитиву Е407 који је забрањен у већини држава на свету. Има га у пљескавицама на киосцима око школа, у скоро свакој пекари, односно у буреку са месом, или кифлама са виршлом…
-Само се још у Србији могу купити месни производи који садрже полифосфате и друге штетне састојке. Неки од њих су, штавише, толико опасни да на људе могу да делују мутагено и у другом или трећем колену, произвођачи их обилато користе како би намирнице дуже трајале, имале лепшу боју или једноставно пријатнији укус.
Миодраг Стојшић, доктор ветерине каже да се конзерванс Е-407 одавно налази на листи забрањених адитива у земљама Европске уније, будући да је доказано да изазива бројна обољења желудачно-цревног тракта (међу њима и рак дебелог црева!), али га у Србији можете наћи на сваком кораку, односно буквално у свакој месари.
Овај састојак се прича Стојшић, код нас користи и у млечној индустрији, због чега би држава морала да реагује и да заштити потрошаче и њихово здравље.
– Тај Е-407 карагенан спада у групу најштетнијих адитива, а код нас се ставља у виршле, шунке, чак сам скоро у једној продавници видео да га има и у млеку, каже Стојшић.
Полифосфати су, такође, уобичајена појава у овдашњим сухомеснатим прерађевинама, а произвођачима нимало не смета што је исти доказано генотоксична материја, те његово претерано уношење у организам може изазвати мутације гена. Осим што их стављају у шунке и паризере, забрањени полифосфати могу се наћи безмало у сваком киоску брзе хране у Србији.
– Нигде се у свету полифосфати не стављају у млевено месо, осим код нас, где их можете наћи готово у сваком киоску који продаје ћевапе и пљескавице. За то је крива ветеринарска инспекција, јер не ради свој посао. Такве намирнице не смеју да иду у промет, само што се овде контроле извршавају по налозима тајкуна и произвођача, па се тако деси да у нашој храни можете наћи адитиве, боје, емулгаторе који се више нигде у свету не користе – објашњава Стојшић.

Вук Станић
 
Poslednja izmena:
Знам једну жену и када је почела да ради у једној кланици као технолог, напростоје је престала да једе месо и месне прерађевине. Некада је то контолисано али уназад десетак година једемо отрове , а појава канцерогених обољена је повећана , и данас на клиникама се операције дебелог црева раде као поправка зуба, што је само један од доказа затвованости хране.
 
jel vas neko tera da kupujete? Imate virsle od 500 dinara dva para. mleceno pilece belo ili telece. u cemu problem?matijevica razapnite kad vam kilo virsli umesto 230 din naplati 1000. . placas jeftino-placas govna. kraj price.
 
jel vas neko tera da kupujete? Imate virsle od 500 dinara dva para. mleceno pilece belo ili telece. u cemu problem?matijevica razapnite kad vam kilo virsli umesto 230 din naplati 1000. . placas jeftino-placas govna. kraj price.

Проблем је у теби јер си очигледно ометен у развоју. Људи немају пара ни за хлеб а камоли за телетину. Онај ко нема пара куповаће јевтинију, биолошки и нутритивно мање вредну храну, али нико нема права да га трује. Капираш или морам да ти цртам?
 
melju konje a cigani ih prodaju kasapima

sta fali konjima, konjetina je zdrava
ovde je problem sto ako neko nema 500din za but, kupice za 80din papke
ali zna da sa njima nece da otruje svoju decu
a ne da im kupi salamu za 200din, a da je ona napravljena od mesa koje je zabranjeno za preradu u hranu za macke i pse
nije za zivotinje, al je za srbe
tako je bilo samo u vreme hitlera
 
Veterinarska inspekcija utvrdila je kod Matijevića da je sve u redu. Ono što je i prikazano na snimcima niti može da ošteti bilo koga pa niti Matijevića, jer nigde nema na snimcima da se hrana iz povrata stavlja ponovo u preradu.

U Srbiji je problem posebne prirode, ne postoje zakonske mere kako se postupa sa mesnim preradjevinama. Nije uvažen ni Codex alimentarius.

Matijević ne zaradjuje na povratu niti na taj način truje ljude, problem je zapravo MOM, kod nas je dozovljen a u EU nije. MOM su mlevene kosti koje se stavljaju u sve vrste salama i viršli i to do 70%. Pošto za čovekovu ishranu nisu namenjene kosti, čovek se naravno razboljeva. Pošto nema nikave regulative za MOM on se obilato koristi a to je opet politika. Najveći proizvodjač MOM-a u Srbiji je kum pokojnog Djindjića...itd.

Kod nas nije ni regulisano koliko postotak vode može da bude u mesu, on se zna " Za svinjsko meso 2-3% za živinsko 5-6%", ali nije utvrdjen propisima o mesnim preradjevinama i poluproizvodima, kao na primer slanina. Svi znaju kako normlana slanina izgleda ili neka pečenica, medjutim kod Matijevića one izgledaju ogromne, više nego duplo od normlanih, e to je zato što imaju puno vode sa nitritnom solju koja se ubacuje injektorima...itd.

Matijević zaradjuje na kostima i na vodi, dok ne postoje nikekve zakonske menre koja ga sprečavaju da to i tadi. To rade i Zlatiborac, Karneks, Neplanta...itd.
 
Зарађује и на месу сумњивог квалитета и вероватно опасног по здравље.. Немој сад да га браниш само да је МОМ у питању.

- - - - - - - - - -

После чувених поплава у Србији је било много угинуле стоке, а шта мислиш да се бацило?
 
Зарађује и на месу сумњивог квалитета и вероватно опасног по здравље.. Немој сад да га браниш само да је МОМ у питању.

- - - - - - - - - -

После чувених поплава у Србији је било много угинуле стоке, а шта мислиш да се бацило?

Ne branim ja njegaa uopšte. Samo znam dda mu neće falitti dlaka sa glave, pogotovo što e letos pohvaljjen u emisiji Ćirilica kod Milovana Marića od strne premijera kao uspešan i pošten privrednik. Samo ukazujem gde je pravi problem i koji je pravi razlog zašto se ljudi razboljevaju. MOM!
 
Dolazi nemacki Tenis u srbiju,mora da sklanja konkuremciju

Dda, dolazi, to se prkaazuje kaoo groman uspeh. Tenis dobija 15 000 hektara obradive zemlje, vrednost tog zemljišta kod nas je negde oko 180 miliona eura. Takodje dobija za džabe i farme za tov svinja, te dobija subvenicje a to nisu subvencije koje dobijaju gradjani Srbije, to su posebne subvencije koje nam oni ne prikazuju. Na primer Tenis će od države dobiti 10 000 eura zapošljavanje po jednom radniku, zatim olakšice poreza za koji neznamo koliko godina će biti oslobodjen poreza, zatim posebne subvencije na opremu...itd.

Za sve to što dobija Tenis, da dobijem i ja kao gradjanin Srbije i to samo na godinu dana, garnatujem da bi svakom forumašu za godinu dnaa isplatio po milion eura i meni bi isotalo da ne radim ništa do kraja života, pa i moji unuci bi bili obazbedjeni. Lako je biti Tenis sa takvim uslovima....
 
Месне прерађевине нису неопходне у исхрани. Дакле - немојте их јести.
Месне прерађевине у домаћој изради, попут сланине, кобасица, чварака, пршуте су одлична ствар, не ваљају индустријске, попут виршли, паризера и сличног, где стварно убацују ђубре, отпад, плус разне хемикалије...
 
Месне прерађевине у домаћој изради, попут сланине, кобасица, чварака, пршуте су одлична ствар, не ваљају индустријске, попут виршли, паризера и сличног, где стварно убацују ђубре, отпад, плус разне хемикалије...

Nisu ni domace dobre jer meso sadrzi vrstu secera koja izaziva kancer. Meso je kancerogeno.
 
Месне прерађевине у домаћој изради, попут сланине, кобасица, чварака, пршуте су одлична ствар, не ваљају индустријске, попут виршли, паризера и сличног, где стварно убацују ђубре, отпад, плус разне хемикалије...

to dok je moj i tvoj deda pravio i susio meso
sad treba da verujem nekom kasapinu sto sanja da postane matijevic,neka
o industriji mesa je izlisno i govoriti,veliko zlo

- - - - - - - - - -

sta fali konjima, konjetina je zdrava
ovde je problem sto ako neko nema 500din za but, kupice za 80din papke
ali zna da sa njima nece da otruje svoju decu
a ne da im kupi salamu za 200din, a da je ona napravljena od mesa koje je zabranjeno za preradu u hranu za macke i pse
nije za zivotinje, al je za srbe
tako je bilo samo u vreme hitlera

obicno izandjale trkacke konje ergele prodaju kasapnicama
jela bi trkackog konja?
njima daju doping i hormone pa mozes htela ne htela biti na steroidima
 
Проблем је у теби јер си очигледно ометен у развоју. Људи немају пара ни за хлеб а камоли за телетину. Онај ко нема пара куповаће јевтинију, биолошки и нутритивно мање вредну храну, али нико нема права да га трује. Капираш или морам да ти цртам?

Pokusaj ti da osmislis tehnologiju da od mesa 4 kategorije napravis virslu ili parizer bez aditiva. to ne moze ni cak noris.
 
Месне прерађевине у домаћој изради, попут сланине, кобасица, чварака, пршуте су одлична ствар, не ваљају индустријске, попут виршли, паризера и сличног, где стварно убацују ђубре, отпад, плус разне хемикалије...

Одвикла сам се од тих ствари потпуно.
 
Od Matijevica veceg djubreta nema.....

Daj link.

ima:

Zlatiborac, Neoplanta i naravno Carnex

Bivšem radniku svaka čast na iskrenosti - iako je rekao šta se radi loše ipak je rekao da isti taj Matijević jedini unosi domaće sveže meso (koje meša)

DRŽAVA SRBIJA UVOZI MESO SA ISTEKLIM ROKOM pa ga ova četri kera razbucavaju medjusobno i dele narodu

Da li će ova tema da promeni išta?
Naravno da neće
Demokratska Stranka je nudila JEFTINU HRANU na šta su okupljeni oduševljeno aplaudirali

JEFTINO nije KVALITETNO
REALNO nije POŠTENO
 

Back
Top