- - - - - - - - - -
Цео дан се праве узорци за службенике Министарства и пољопривредне и ветеринарске инспекторе. На крају се све анализира у његовој лабораторији коју нико не контролише јер је донација ЕУ за контролу украдена. Задовољни директори фабрике и начелнице потом се растају, а инспекторима се саопштава ето видите да је све уреду и да не треба узорковати.
Ћелебичанин је заједно са секретарима министарства пољопривреде Данилом Голубовићем, Дејаном Крњајићем, и Будимиром Плавшићем, начелником здравствене заштите животиња, издала све потребне дозволе за рад Белгијанцу који управља фирмом „Енерго Зелена“ из Инђије.
Прича се да су осим дозвола Белгијанцу дали и усмено обећање да ће сви конфискати скупљени у Србији бити усмеравани на његову прераду. Да ли је прича тачна, није могуће доказати, али су у пракси четворо службеника министарства пољопривреде, урадили све што су могли да све кафилерије буду затворене. Што су се они више мешали, све је мање било конкуренције у области прераде мрцина. Ипак, држава је уложила много новца ранијих година у ћупријску кафилерију, баш као и Сомборску, па су ове и још неколико установа наставиле са радом. Не само да нису све угинуле животиње слате у „Енерго зелену“, већ су многе фарме схватиле да им је једноставније да Ромима дозволе да одвлаче мрцине из контејнера.
Што су се Роми више мешали у ову причу, све је мање посла било за Белгијанца. Изнервиран оваквим развојем догађаја он је наредио својим шоферима да сликају ове догађаје на фарми у Бечеју. Потом су слике прослеђене полицији. Полиција их је проследила медијима. На неким од фотографија се чак види лого на камиона фирме „Енерго зелена“. Када се прашина дигла, ако Челебићанинова се правдала да је то било ван њених моћи. Ипак ситуација је више него озбиљна јер се током истраге испоставило да се месо угинулих животиња са фарми у Србији организовано продаје на пијацама!
Ђубретарска интернационала
У једном од нехигијенских насеља, у кући од лима картона и дрвета, на илегалном прикључку за струју инспектори су нашли два замрзивача пуна меса угинулих животиња. Отац домаћинства се правдао да ту храну користи како би хранио псе. Инспектори одлучују да је заплене и униште, али бивају спречени од супруге домаћина, која на њих виче и тражи да им оставе храну „јер деца неће имати шта да једу“.
-Идите дирајте ове ваше беле што то продају на пијацама, рекла је госпођа инспектору. Заинтересован за друге детаље приче коју је она открила, понудио је да месо из њених замрзивача откупи, а да му она заузврат исприча све што зна о продаји тог меса на пијацама. Испоставило се да постоји организована група људи која користи сиромашне Роме да би месо угинулих животиња одвуку са фарми…
„…Они дозвољавају да део меса заврши на столовима у нехигијенским насељима. Већи део сакупљеног меса из контејнера морају да предају организаторима посла. То месо се потом продаје на пијацама на тезгама које нису предвиђене за продају меса, а некада и на картонским кутијама.
За продавце бирају Србе, мада су овај посао на пијаци Суботици понекад поверавали и Мађарима. Уколико би се продаја препустила Ромима, то би могло да изазове сумњу код купаца, па се води рачуна да они имају добру причу. На пример, ја месо сама производим, здраво је, али немам новца да платим да свињама ставе минђуше и да се региструјем као пољопривредни произвођач…“, рекла је инспекторова саговорница.
У разговору са једним од ветеринарских инспектора сазнајемо да је ово истина и да они имају велики проблем са сузбијањем ових препродаваца меса угинулих животиња. У питању су агресивни људи који не дозвољавају да им се месо одузме. Када им инспектори траже личну карту они одбијају да је дају. Без личне карте нема ни писања прекршајне пријаве, што процес стопира до доласка полиције која је овлашћена да их легитимише. Ипак, ветеринарски инспектори на тај начин губе много времена, а полиција некада и не може да изађе на лице места.
Само да није уведена „самоконтрола“…
Због такозване „самоконтроле“ исперавности намирница, инспекторима је посао сведен на обавези да преконтролишу декларације оних који легално послују. Читање декларација производа, им некада одузме по цео дан, онда и не стижу да преконтролишу продају меса без печата на тезгама. Неки инспектори се сналазе тако што записују бројеве тезги на којима се то ради, потом од пијачне управе траже податке о закупцу тезге…Осим меса угинулих животиња масовно једемо и храну која садржи генетски модификоване организме, који конзумената изазивају различита оштећења у организму. Од ГМО хране добија се и рак.
Према подацима Института за јавно здравље Србије Батут, 1990. године, од рака је у Србији боловало нешто више од десет хиљада људи. Тада су највећи узрочници ове болести били пушење и стрес. После бомбардовања, броју ових обољења допринело је и зрачење, док су нездрава храна са адитивима и ГМО после петог октобра допринели пандемији ове болести. Од 2001. до 2010. године на територији централне Србије од рака је годишње обољевало 24,837 људи, док је 2010 години тај број је порастао на 26.156 оболелих. Прошле 2013. године од рака је у Србији боловало 32. 000 људи! Смрт, за разлику од живота, напредује у свим правцима…
ЕУ не захтева слободан увоз ГМО у Србију
Министар Гламочић, јавно је слагао када је у неколико наврата за медије изјавио да Европска унија од Србије очекује да дозволимо слободан промет ГМО производа. Као и да је то услов за улазак у Светску трговинску организацију.
Након именовања на место министра Гламочићу је уручен допис из ЕУ о потреби усклађивања прописа. У коме истичу да се у Србији ГМО храном не сматра она која саржи 0,09 одсто генетски модификованих организама. Да је по нашем закону дозвољено и произвести храну са толиким одступањем и не обележавати је.
Са друге стране у ЕУ се присуство 0,09 одсто ГМО организама мора обележавати, па је у допису од Србије тражено да се ускладе прописи.Заправо не обележен производ који садржи 0,09 или мање ГМО не би смо смели да извозимо као такав у ЕУ.
ЕУ није наметала решење већ је тражила да сами одлучимо на који начин ће се ускладити прописи. У договору са домаћим тајкунима Гламочић је нашао решење по коме би се укинула граница од 0,09 одсто ГМО у храни, а увела обавеза обележавања ГМО производа.
На тај начин би се удовољило и ЕУ и тајкунима (не постоје докази о којим тајкунима се ради. Претпоставаља се да је у питању власник фирме МК Комерц Миодраг Костић, чија фирма сарађује са највећим светским произвођачем ГМО хране на свету, фирмом Монсанто).
Дакле, ЕУ се није мешала, наш пропис је могао да буде измењен и тако да се успостави апсолутна забрана ГМО и тада не би постојале препреке за улаз на тржиште ЕУ. Ипак, у нашој држави политичари раде за рачун тајкуна, а не за рачун народа, па се Гламочић касније заплео у својим лажима и противречностима…
Српски доручак Кока Кола и канцерогени Е407
Канцерогено средство за бојење 4-МЕИ које се може наћи у свакој флашици Кока-Коле је био разлог да бивши председник Америке који је бомбардовао Србију замоли власнике сода машина да у школама избаце Кока Колу и друга газирана пића из аутомата у школама.
Код нас се ни министри здравља нису сетили да забране продају Кока Коле у основним школама и у близини школа. Деца често Кока Колу пију већ за доручак. На жалост, у нашој земљи деца осим приступа средству 4-МЕИ, имају лак приступ и адитиву Е407 који је забрањен у већини држава на свету. Има га у пљескавицама на киосцима око школа, у скоро свакој пекари, односно у буреку са месом, или кифлама са виршлом…
-Само се још у Србији могу купити месни производи који садрже полифосфате и друге штетне састојке. Неки од њих су, штавише, толико опасни да на људе могу да делују мутагено и у другом или трећем колену, произвођачи их обилато користе како би намирнице дуже трајале, имале лепшу боју или једноставно пријатнији укус.
Миодраг Стојшић, доктор ветерине каже да се конзерванс Е-407 одавно налази на листи забрањених адитива у земљама Европске уније, будући да је доказано да изазива бројна обољења желудачно-цревног тракта (међу њима и рак дебелог црева!), али га у Србији можете наћи на сваком кораку, односно буквално у свакој месари.
Овај састојак се прича Стојшић, код нас користи и у млечној индустрији, због чега би држава морала да реагује и да заштити потрошаче и њихово здравље.
– Тај Е-407 карагенан спада у групу најштетнијих адитива, а код нас се ставља у виршле, шунке, чак сам скоро у једној продавници видео да га има и у млеку, каже Стојшић.
Полифосфати су, такође, уобичајена појава у овдашњим сухомеснатим прерађевинама, а произвођачима нимало не смета што је исти доказано генотоксична материја, те његово претерано уношење у организам може изазвати мутације гена. Осим што их стављају у шунке и паризере, забрањени полифосфати могу се наћи безмало у сваком киоску брзе хране у Србији.
– Нигде се у свету полифосфати не стављају у млевено месо, осим код нас, где их можете наћи готово у сваком киоску који продаје ћевапе и пљескавице. За то је крива ветеринарска инспекција, јер не ради свој посао. Такве намирнице не смеју да иду у промет, само што се овде контроле извршавају по налозима тајкуна и произвођача, па се тако деси да у нашој храни можете наћи адитиве, боје, емулгаторе који се више нигде у свету не користе – објашњава Стојшић.
Вук Станић