- Poruka
- 13.394
Tuzni Patak je ne temi Korelativnost subjekta i objekta izneo ovo:
On se ovde oslanja i poziva na materiju kao na neki aksiom, a pod materijom pogresno smatra oblike oko njega poput vina, statue i slicno. Uopste, mnogi, pogotovu ateisti, sebe smatraju materijalistima a da nisu ni svesni koliki problem pojam "Materija" jeste u filozofiji.
Ovde cu odgovoriti Patku odakle izjednacavanje volje i materije a sve sa osvrtom na Spinozinu filozofiju supstancije koja je po meni najzgodnija za to. Iako je sustina materije, pa i Spinozina supstancija, svima nama priblizena tek sa Sopenhaurovom i Bergsonovom filozofijom.
Supstancija je postojani nosilac svih akcidencija. Spinoza je svoju cuvenu Etiku zasnovao na tom znanju. On je izneo istinu da se svaka promena odnosi iskljucivo na stanja, ne i na samu materiju koja ostaje postojana. Spinozina Etika je izuzetno delo ,pisano eksperimantalnim geometriskim stilom, gde je pokusano da se filozofske misli prezentuju na nacin matematicke preciznosti i stalnim osvrtanjem na pocetne aksiome i postulate.
Spinozino delo je svima poznato ali ja cu pokusati da ovde pokazem sta mi ustvari mislimo kada govorimo o svim tim supstancijama i akcidencijama.
Na kojim neposrednim ili posrednim iskustvima se ti sudovi zasnivaju ?
Materiju mozemo posmatrati na dva nacina, spoljasnjim i unutrasnjim. Ako materiju istrazujemo spolja videcemo da u spoljanjem iskustvu nemamo posla sa samom materijom, vec sa necim postojanim sto je zaodenuto u oblik i sto neprestano menja svoja stanja, akcidencije. To postojano u osnovi promenjivih oblika mozemo jasno misliti, ali ne i opaziti. Materija bez oblika nije opazljiva, ona je samo zakljucena u apstrakciji i to na nacin onog poznatog Kantovog pitanja "Koji je krajnji subjekat svih predikata svake empiriski date stvari ?"Objektivnim putem mozemo samo doci do ovakvog zakljucka:
Materija je objektivisani kauzalitet ili delovanje uopste. Sve sto je materijalno deluje . Materijalno telo moze menjati svoja stanja ali ma kakvo novo stanje da dobije delovanje mora ostati. Delovanje ne mozemo ukoniti (apstrahovati).
Ovo je objektivni nacin, a kao takav on nikada ne moze dati zadovoljavajuce objasnjenje. Glavno objasnjenje mora se oslanjati na subjektivan neposredan metod saznanja i to tako sto cemu uci u samu materiju, a ne tako sto cemo je posmatrati spolja, posredno, preko opazaja -slika. Ako tako pridjemo materiji videcemo da je ono sto je zaodenuto u oblik, nista drugo do ono sto u sebi nalazimo kao neposredno opazanje volje a koje kada udje u formu opazanja razuma ,u prostor, ukazuje se kao uobliceni predmet. Materija ,supstancija, u osnovi ostaje nedeljiva . Nju time nismo dodirnuli. Ona ostaje izvan mogucnosti opazanja.. znaci transcendentna. Ono sto mozemo znati je da ma sta to bilo , mi smo u njega urezali oblike i to na nacin šeme. Na nacin ocrtavanja nase buduce akcije.
Individualna volja, individualna akcija, izrezuje (poput Platonovog mesara iz Fedra) nesto sto je u stvarnosti kontinuirano. Jedan predmet koga smo izrezali ustvari deluje na sve oko njega i to u svim pravcima. Ako uklonimo nasu akciju nema vise nikakvih linija , nikakvih oblika vec celokupnost elemenata materije i njihovih svakovrsnih akcija. Pecepcija (uoblicavanje) materije svodi se dakle na odbacivanje svega onog sto nije od interesa za ostvarenje nase akcije i od "iscrtavanja" puteva po kojima ce nasa akcija moci da se krece.
A to cemo uciniti uz pomoc apriornih formi opazanja koje mozemo uporediti sa ribarskom mrezom.
Beskrajno more na ovoj slici jeste supstancija (materija) u celini, koja svojim talasima pruza otpor slobodi individualne volje.
Ribar je individualna volja (akcija)koja ide protiv talasa
Mreza su apriorna pravila prostora i kauzaliteta. Forma opazanja razuma.
Bacanje mreze u more jeste uoblicavanje materije po tim pravilima i to ne na spekulativan vec na praktican nacin akcije.
Tako dobijamo uoblicenu materiju. A materija izvan svih uoblicenja , materija po sebi je bez ikakvih oblika a jedini nacin da joj se bar malo priblizimo jeste unutrasnji, i to ono sto u sebi nalazimo kao "volju". Znaci materija po sebi.. izvan svih akcidencija, jeste nesto najblize VOLJI.
Ako ovo znamo, tek sada mozemo predstaviti sebi sta je Spinozina supstancija ili Bog , ili da je to ustvari subjektivno dozivljena volja u nama, koja je i transcendentna osnova svega a takodje i ono sto zovemo materija.
Ovim smo na neocekivani nacin povezali materijaliste i Boga.
Kako vi shvatate materiju? Da li poput Patka pogresno mislite da je materija isto sto i oblik, ili naslucujete u tome nesto filozofski veoma duboko , toliko duboko da nas vodi pravo do sustine i osnove svega.. VOLJE.?
ne znam, mogu ce je i to...
) i ta deduktivna logika izdvaja supstanciju kao nešto nedorečeno
) i
Ajde da vidimo, nemoj da bezis.
