oziman
Veoma poznat
- Poruka
- 11.723
Tuzni Patak je ne temi Korelativnost subjekta i objekta izneo ovo:
On se ovde oslanja i poziva na materiju kao na neki aksiom, a pod materijom pogresno smatra oblike oko njega poput vina, statue i slicno. Uopste, mnogi, pogotovu ateisti, sebe smatraju materijalistima a da nisu ni svesni koliki problem pojam "Materija" jeste u filozofiji.
Ovde cu odgovoriti Patku odakle izjednacavanje volje i materije a sve sa osvrtom na Spinozinu filozofiju supstancije koja je po meni najzgodnija za to. Iako je sustina materije, pa i Spinozina supstancija, svima nama priblizena tek sa Sopenhaurovom i Bergsonovom filozofijom.
Supstancija je postojani nosilac svih akcidencija. Spinoza je svoju cuvenu Etiku zasnovao na tom znanju. On je izneo istinu da se svaka promena odnosi iskljucivo na stanja, ne i na samu materiju koja ostaje postojana. Spinozina Etika je izuzetno delo ,pisano eksperimantalnim geometriskim stilom, gde je pokusano da se filozofske misli prezentuju na nacin matematicke preciznosti i stalnim osvrtanjem na pocetne aksiome i postulate.
Spinozino delo je svima poznato ali ja cu pokusati da ovde pokazem sta mi ustvari mislimo kada govorimo o svim tim supstancijama i akcidencijama.
Na kojim neposrednim ili posrednim iskustvima se ti sudovi zasnivaju ?
Materiju mozemo posmatrati na dva nacina, spoljasnjim i unutrasnjim. Ako materiju istrazujemo spolja videcemo da u spoljanjem iskustvu nemamo posla sa samom materijom, vec sa necim postojanim sto je zaodenuto u oblik i sto neprestano menja svoja stanja, akcidencije. To postojano u osnovi promenjivih oblika mozemo jasno misliti, ali ne i opaziti. Materija bez oblika nije opazljiva, ona je samo zakljucena u apstrakciji i to na nacin onog poznatog Kantovog pitanja "Koji je krajnji subjekat svih predikata svake empiriski date stvari ?"Objektivnim putem mozemo samo doci do ovakvog zakljucka:
Materija je objektivisani kauzalitet ili delovanje uopste. Sve sto je materijalno deluje . Materijalno telo moze menjati svoja stanja ali ma kakvo novo stanje da dobije delovanje mora ostati. Delovanje ne mozemo ukoniti (apstrahovati).
Individualna volja, individualna akcija, izrezuje (poput Platonovog mesara iz Fedra) nesto sto je u stvarnosti kontinuirano. Jedan predmet koga smo izrezali ustvari deluje na sve oko njega i to u svim pravcima. Ako uklonimo nasu akciju nema vise nikakvih linija , nikakvih oblika vec celokupnost elemenata materije i njihovih svakovrsnih akcija. Pecepcija (uoblicavanje) materije svodi se dakle na odbacivanje svega onog sto nije od interesa za ostvarenje nase akcije i od "iscrtavanja" puteva po kojima ce nasa akcija moci da se krece.
A to cemo uciniti uz pomoc apriornih formi opazanja koje mozemo uporediti sa ribarskom mrezom.
Beskrajno more na ovoj slici jeste supstancija (materija) u celini, koja svojim talasima pruza otpor slobodi individualne volje.
Ribar je individualna volja (akcija)koja ide protiv talasa
Mreza su apriorna pravila prostora i kauzaliteta. Forma opazanja razuma.
Bacanje mreze u more jeste uoblicavanje materije po tim pravilima i to ne na spekulativan vec na praktican nacin akcije.
Tako dobijamo uoblicenu materiju. A materija izvan svih uoblicenja , materija po sebi je bez ikakvih oblika a jedini nacin da joj se bar malo priblizimo jeste unutrasnji, i to ono sto u sebi nalazimo kao "volju". Znaci materija po sebi.. izvan svih akcidencija, jeste nesto najblize VOLJI.
Ako ovo znamo, tek sada mozemo predstaviti sebi sta je Spinozina supstancija ili Bog , ili da je to ustvari subjektivno dozivljena volja u nama, koja je i transcendentna osnova svega a takodje i ono sto zovemo materija.
Ovim smo na neocekivani nacin povezali materijaliste i Boga.
Kako vi shvatate materiju? Da li poput Patka pogresno mislite da je materija isto sto i oblik, ili naslucujete u tome nesto filozofski veoma duboko , toliko duboko da nas vodi pravo do sustine i osnove svega.. VOLJE.?
Generises i ti vino preko volje,ali da to vino nije materjalno da ne bi sad ispali 2D , vec vino u volji okupljenih.
Kasnije bi koperfild mogao tako i statuu slobode da generise u beogradu, sve preko komunikacije svesti tebe i svesti gledaoca, jer materjalno je totalno nebitno pri tim korelacijama i observacijama, ne znam kako da nazovem te relacije uma ....
On se ovde oslanja i poziva na materiju kao na neki aksiom, a pod materijom pogresno smatra oblike oko njega poput vina, statue i slicno. Uopste, mnogi, pogotovu ateisti, sebe smatraju materijalistima a da nisu ni svesni koliki problem pojam "Materija" jeste u filozofiji.
Ovde cu odgovoriti Patku odakle izjednacavanje volje i materije a sve sa osvrtom na Spinozinu filozofiju supstancije koja je po meni najzgodnija za to. Iako je sustina materije, pa i Spinozina supstancija, svima nama priblizena tek sa Sopenhaurovom i Bergsonovom filozofijom.
Supstancija je postojani nosilac svih akcidencija. Spinoza je svoju cuvenu Etiku zasnovao na tom znanju. On je izneo istinu da se svaka promena odnosi iskljucivo na stanja, ne i na samu materiju koja ostaje postojana. Spinozina Etika je izuzetno delo ,pisano eksperimantalnim geometriskim stilom, gde je pokusano da se filozofske misli prezentuju na nacin matematicke preciznosti i stalnim osvrtanjem na pocetne aksiome i postulate.
Spinozino delo je svima poznato ali ja cu pokusati da ovde pokazem sta mi ustvari mislimo kada govorimo o svim tim supstancijama i akcidencijama.
Na kojim neposrednim ili posrednim iskustvima se ti sudovi zasnivaju ?
Materiju mozemo posmatrati na dva nacina, spoljasnjim i unutrasnjim. Ako materiju istrazujemo spolja videcemo da u spoljanjem iskustvu nemamo posla sa samom materijom, vec sa necim postojanim sto je zaodenuto u oblik i sto neprestano menja svoja stanja, akcidencije. To postojano u osnovi promenjivih oblika mozemo jasno misliti, ali ne i opaziti. Materija bez oblika nije opazljiva, ona je samo zakljucena u apstrakciji i to na nacin onog poznatog Kantovog pitanja "Koji je krajnji subjekat svih predikata svake empiriski date stvari ?"Objektivnim putem mozemo samo doci do ovakvog zakljucka:
Materija je objektivisani kauzalitet ili delovanje uopste. Sve sto je materijalno deluje . Materijalno telo moze menjati svoja stanja ali ma kakvo novo stanje da dobije delovanje mora ostati. Delovanje ne mozemo ukoniti (apstrahovati).
Ovo je objektivni nacin, a kao takav on nikada ne moze dati zadovoljavajuce objasnjenje. Glavno objasnjenje mora se oslanjati na subjektivan neposredan metod saznanja i to tako sto cemu uci u samu materiju, a ne tako sto cemo je posmatrati spolja, posredno, preko opazaja -slika. Ako tako pridjemo materiji videcemo da je ono sto je zaodenuto u oblik, nista drugo do ono sto u sebi nalazimo kao neposredno opazanje volje a koje kada udje u formu opazanja razuma ,u prostor, ukazuje se kao uobliceni predmet. Materija ,supstancija, u osnovi ostaje nedeljiva . Nju time nismo dodirnuli. Ona ostaje izvan mogucnosti opazanja.. znaci transcendentna. Ono sto mozemo znati je da ma sta to bilo , mi smo u njega urezali oblike i to na nacin šeme. Na nacin ocrtavanja nase buduce akcije.Materija je delatnost uopste ali bez blize odredbe
Sopenhauer
Individualna volja, individualna akcija, izrezuje (poput Platonovog mesara iz Fedra) nesto sto je u stvarnosti kontinuirano. Jedan predmet koga smo izrezali ustvari deluje na sve oko njega i to u svim pravcima. Ako uklonimo nasu akciju nema vise nikakvih linija , nikakvih oblika vec celokupnost elemenata materije i njihovih svakovrsnih akcija. Pecepcija (uoblicavanje) materije svodi se dakle na odbacivanje svega onog sto nije od interesa za ostvarenje nase akcije i od "iscrtavanja" puteva po kojima ce nasa akcija moci da se krece.
A to cemo uciniti uz pomoc apriornih formi opazanja koje mozemo uporediti sa ribarskom mrezom.
Beskrajno more na ovoj slici jeste supstancija (materija) u celini, koja svojim talasima pruza otpor slobodi individualne volje.
Ribar je individualna volja (akcija)koja ide protiv talasa
Mreza su apriorna pravila prostora i kauzaliteta. Forma opazanja razuma.
Bacanje mreze u more jeste uoblicavanje materije po tim pravilima i to ne na spekulativan vec na praktican nacin akcije.
Mislili se da Sisavac i Insekt označavaju iste izglede prirode, ocrtavaju iste podele, raščlanjuju celinu na isti način? Svako biće rastavlja materijalni svet prema samim linijama koje njegova akcija mora da sleduje: to su linije moguće akcije, koje, ukrštajući se, ocrtavaju mrežu iskustva čija je svaka petlja jedna pojava.
Bergson iz Stvaralacke evolucije
Tako dobijamo uoblicenu materiju. A materija izvan svih uoblicenja , materija po sebi je bez ikakvih oblika a jedini nacin da joj se bar malo priblizimo jeste unutrasnji, i to ono sto u sebi nalazimo kao "volju". Znaci materija po sebi.. izvan svih akcidencija, jeste nesto najblize VOLJI.
Ako ovo znamo, tek sada mozemo predstaviti sebi sta je Spinozina supstancija ili Bog , ili da je to ustvari subjektivno dozivljena volja u nama, koja je i transcendentna osnova svega a takodje i ono sto zovemo materija.
Ovim smo na neocekivani nacin povezali materijaliste i Boga.
Kako vi shvatate materiju? Da li poput Patka pogresno mislite da je materija isto sto i oblik, ili naslucujete u tome nesto filozofski veoma duboko , toliko duboko da nas vodi pravo do sustine i osnove svega.. VOLJE.?