Уџбеник из математике мора писати математичар и то не било какав, него врсни математичар, уз сарадњу са добрим, искусним учитељем. То што неке тек свршене учитељице знају колико јабука остане у корпи кад се од првобитних 10 узму 4, не значи да могу писати уџбеник.
Наишао сам на једну једину, прву лекцију у овом уџбенику Новог логоса и та лексија носи наслов: „
Предмети у простору и односи међу њима”. Након прелистаних свега неколико страница, било би ми потпуно јасно да то није писао математичар (све и да нисам претходно већ видио шта су аутори), јер на илустрацијама све врви од дјечака, дјевојчица, куца, маца, рибица, вјеверица и осталих „живуљки”... а лекција је о
предметима у простору. Рећи ће неко да ситничарим, али у математици нема „одокативности” и дјецу се мора од почетка учити да пажљиво читају задатак јер у њему све јасно и прецизно пише, а и од дјеце треба тражити исто тако што јасније и прецизније одговоре. Но, да не тупим превише... само да се осврнем на претходно постављени трисер од задатка.
Дакле, тражи се од дјеце да исцртају описано кретање зеке кроз лавиринт до мркве. Циљ овог задатка је да дјеца савладају појмове лијево, десно, горе и доље. Могло им се само рећи да узму оловку и да вуку непрекинуту линију која иде горе, па десно, па горе, па лијево, па доље... Неважно је колико ће им дуге бити те линије, важно је да правилно „скрећу”. Чему уопће зека, мрква, лавиринт? Ајде добро, можда је дјеци ближе кад виде слику, у реду, али побогу, па што им онда ставише слику у којој се гледају „очи у очи” с тим зеком тако да је зекино десно њихово лијево?! Да, пише у напомени: „Положај одређујеш према себи.” али зашто их збуњивати, па колико је то силне памети требало да се само слика окрене „наопако”, рецимо овако:
тако да се зекино десно и њихово десно поклапа, да могу себе замислити као зеку који се креће кроз лавиринт?