Marko Vidojković

quentin:
Slažem se, ružno je pljuvati po bilo čijoj ličnosti.
Inače, pročitao sam jednu njegovu knjigu, onu najpoznatiju, Kandže. Uz svu moguću toleranciju, moje mišljenje je da je činjenica da je MV jedno vrijeme uopšte figurirao kao ozbiljan pisac nacionalna kulturna tragedija. I nije on zato kriv, nego oni koji su ga u to proizveli.
Kliknite za proširenje...

Мене је управо његова личност и понукала да узмем и нешто његово прочитам, видио сам га у пар наступа на телевизији и читао транскрипт са неког округлог стола, нешто о књижевности у Србији, не сјећам се. Просто нисам вјеровао да тако неелоквентна особа код које у вербалној/писаној комуникацији доминирају уличарски фазони може да напише нешто иоле кохерентно а камоли вриједно, но не желећи да гријешим душу, дограбим те нахваљене "Канџе". У потпуности се слажем са овим горе написаним, ако њега сматрају озбиљним писцем, онда је стање много горе него што се и мисли. А оне му важе још и за понајбољи роман.
 
Novo doba, novi pisci.
Nema više iskoraka poput onih koje su činili Momčilo Nastasijević, Rastko Petrović, Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Meša Selimović, Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Danilo Kiš, nema "medjaša" domaće književnosti.
Sve se, manje ili više, svodi na marketing, na "halo efekat", na tržišne, a ne estetičke, norme.
Ovog pisca napravila je moćna medijska kuća B92, bez koje ga, ni bukvalno (oni su mu izdavač), ni po dosezima na javnoj sceni, ne bi bilo.
 
PetarSamotnjak:
Ovog pisca napravila je moćna medijska kuća B92, bez koje ga, ni bukvalno (oni su mu izdavač), ni po dosezima na javnoj sceni, ne bi bilo.
Kliknite za proširenje...

Samizdat b92 bio je žestoko zagrizao da od Vidojkovića napravi književnu pop zvijezdu Srbije. Nešto slično pokušali su i sa Srđanom Valjarevićem, koji je bolji pisac, ali opet ništa naročito. Sad tako nešto rade sa ovim Ivanom Tokinom, koga nisam čitao, ali, kako čujem, u pitanju je pisac nalik Valjareviću. Očito u toj izdavačkoj kući nema dobrog urednika.
Vreme knjige/Stubovi kulture nekad su objavljivali kvaitetnu domaću književnost, ali čini se da njihovo mjesto niko nije zauzeo.
 
Dok je bila dobra Tanja Petrović tamo, Samizdat je bio nešto, a sad ne znam ni da li postoje. Svi su kod Lagune, što mu dođe kao Idea koja je pojela male prodavnice.
Tata Brada (Stubovi kulture) je forsirao čak neke opskurne pojave, sa nekim kao nagradama, pamtim imena dvojice, jedan buljavi. Oni su svi bili bliski režimu i sve kako to ide, nije to problem, ako daju dobre knjige. Bio je jedan buljavi iz Vojvodine, njih su forsirali, bezveze :lol:
Marko ima problem što su ga nadrasli čitaoci. Klinci koji su čitali Ples sa 15, sada imaju 40 i tako se i ponašaju, sazreli su i međuvremenu, čitalački ukus se takođe razvija, oni više ne čitaju Marka, tako da, ako je nastavio da piše, kome se taj čovek uopšte obraća?

Mi imamo problem generalno sa tim da svi u regionu imaju bolje pisce mlađe-srednje već genracije.
 
moonja..:
Mi imamo problem generalno sa tim da svi u regionu imaju bolje pisce mlađe-srednje već genracije.
Kliknite za proširenje...

Ja bih ti bil zahvalna da navedes barem jednog, ali koji je barem jos ziv i pise.

Poenta je u tome da je knjizevnost nesto sto (bi trebalo da) ima i literarnu, a ne samo politicko-pamfletnu vrednost,
a kod Vidojkovica od literature nema ni "q".

VIdojkovic je pokusao ( ali i uspeo) da postane mejnstrim -srpski urbani brend-andergraund pisac, ali to i nije neka umetnost
jer u Srbiji pisaca i nema pa daj sta das.
 
Na njih sam i mislio, ono što se smatra još uvek mlađom ili srednjom generacijom, Jergović neguje standardni književni jezik. Ma koliko to nekom bio i zadovoljavalo i lični književni ukus.
Cela ona edicija koju je negovaLo Rende je tačno presek regiona. Dubravka Ugrešić je npr. zrela generacija... Hemon, Pirke je čak duhobvitiji od Marka, Tomić, Dežulović,. CG imaju jednog kojeg sam davno čitao, totalno neobičan urbani horor "Nismo mi bolesni" oni nemaju npr. nikoga, ali posle Pekića i Kiša niko im ni ne treba :lol:
Srbiji trebaju dobri pisci.

- - - - - - - - - -

Nisam ja ne znam koliko čitao,možda mi je neko promakao....to bi bilo odlično.
 
moonja..:
Na njih sam i mislio, ono što se smatra još uvek mlađom ili srednjom generacijom, Jergović neguje standardni književni jezik. Ma koliko to nekom bio i zadovoljavalo i lični književni ukus.
Cela ona edicija koju je negovaLo Rende je tačno presek regiona. Dubravka Ugrešić je npr. zrela generacija... Hemon, Pirke je čak duhobvitiji od Marka, Tomić, Dežulović,. CG imaju jednog kojeg sam davno čitao, totalno neobičan urbani horor "Nismo mi bolesni" oni nemaju npr. nikoga, ali posle Pekića i Kiša niko im ni ne treba :lol:
Srbiji trebaju dobri pisci.

- - - - - - - - - -

Nisam ja ne znam koliko čitao,možda mi je neko promakao....to bi bilo odlično.
Kliknite za proširenje...

Promakao ti je Mirko Kovac, a Srbin je;)
 
moonja..:
Na njih sam i mislio, ono što se smatra još uvek mlađom ili srednjom generacijom, Jergović neguje standardni književni jezik. Ma koliko to nekom bio i zadovoljavalo i lični književni ukus.
Cela ona edicija koju je negovaLo Rende je tačno presek regiona. Dubravka Ugrešić je npr. zrela generacija... Hemon, Pirke je čak duhobvitiji od Marka, Tomić, Dežulović,. CG imaju jednog kojeg sam davno čitao, totalno neobičan urbani horor "Nismo mi bolesni" oni nemaju npr. nikoga, ali posle Pekića i Kiša niko im ni ne treba :lol:
Srbiji trebaju dobri pisci.

- - - - - - - - - -

Nisam ja ne znam koliko čitao,možda mi je neko promakao....to bi bilo odlično.
Kliknite za proširenje...

Da, ovi koje si pomenuo su uglavnom već uveliko zrela generacija, oko 45-50 godina. Plus, sve su to ili neki previše angažovani pisci potpuno uronjeni u ratove devedesetih i politiku, ili satiričari i humoristi za koje je klasičan prozni izraz nedostižan, ili ih ne interesuje.
Postoje dva mlađa pisca koje još nisam čitao, a nailazio sam na prilično pozitivne signale. Jedan je Srđan Srdić iz Kikinde (1977. godište), a drugi, njegov vršnjak, Ognjen Spahić iz Crne Gore.
 
Ti reče kako Crnogorci nemaju nikoga. Ja ih nisam čitao, ali postoje čitavi mitovi i legende o novoj crnogorskoj prozi. Uz pomenutog Spahića tu je i Balša (od oca Jevrema) Brković (mada je i on oko 45+), pa onda onaj Andrej Nikolaidis poznat po nekim radikalnim političkim stavovima, ali, neki kažu, dobar pisac... Ima ih još, sve je to ta ekipa okupljena oko podgoričke knjižare Karver. Rehoh, nisam ih čitao, vjerovatno kao i većina nas kojima je Beograd prirodni centar kulturnih dešavanja, jer ovi Crnogorci su uglavnom okrenuti Zagrebu, tamo objavljuju, tamo ih ima po medijima itd. Politički stavovi im uglavnom korespondiraju s tom orijentacijom, ali o prozi ne mogu ništa da kažem, dok nešto ne pročitam.
 
quentin:
Da, ovi koje si pomenuo su uglavnom već uveliko zrela generacija, oko 45-50 godina. Plus, sve su to ili neki previše angažovani pisci potpuno uronjeni u ratove devedesetih i politiku, ili satiričari i humoristi za koje je klasičan prozni izraz nedostižan, ili ih ne interesuje.
Postoje dva mlađa pisca koje još nisam čitao, a nailazio sam na prilično pozitivne signale. Jedan je Srđan Srdić iz Kikinde (1977. godište), a drugi, njegov vršnjak, Ognjen Spahić iz Crne Gore.
Kliknite za proširenje...
Da, vidiš kako brzo ide vreme, a nemamo da izdvojimo 5 pisaca i da kažemo, ovo je naše najbolje od književnosti i pisaca zrele generacije.
Oni koji se meni više dopadaju, (uključujujući Mirka Kovača) su već pisci starije generacije.. I Mileta Prodanović je starija garda..
Nisam čitao Srdića, čuo sam za njega, a Spahića bih mogao da pročitam ;) Čitao sam i jednog muslimana iz Bijelog Polja, ne mogu da se setim imena, ništa vredno pažnje.

Za Nikolaidisa smo čuli, više kroz reakcije i pisanja novina na dnevnopolitičke događaje u CG, a Balšu sam čitao "Paranoja u Podgorici"... to je kao soft Marko Vidojković, ali dobro...o njegovom političkom i društvenom uopšte učešću, to je više nego što je pisac, svakako.
Od tih "zrelih" srpskih... čitao sam Uglešu Šajtinca, još poneke, ali sve po jedan roman.
 
Poslednja izmena:
moonja..:
Da, vidiš kako brzo ide vreme, a nemamo da izdvojimo 5 pisaca i da kažemo, ovo je naše najbolje od književnosti i pisaca zrele generacije.
Oni koji se meni više dopadaju, (uključujujući Mirka Kovača) su već pisci starije generacije.. I Mileta Prodanović je starija garda..
Nisam čitao Srdića, čuo sam za njega, a Spahića bih mogao da pročitam ;) Čitao sam i jednog muslimana iz Bijelog Polja, ne mogu da se setim imena, ništa vredno pažnje.

Za Nikolaidisa smo čuli, više kroz reakcije i pisanja novina na dnevnopolitičke događaje u CG, a Balšu sam čitao "Paranoja u Podgorici"... to je kao soft Marko Vidojković, ali dobro...o njegovom političkom i društvenom uopšte učešću, to je više nego što je pisac, svakako.
Od tih "zrelih" srpskih... čitao sam Uglešu Šajtinca, još poneke, ali sve po jedan roman.
Kliknite za proširenje...
Ja tek sada i shvatih da si mislio na neke mladje pisce pa bez veze pomenuh Kovaca. Ove mladje stvarno ne poznajem a kako stvari stoje
verovatno se necemo ni upoznati.:D
 
Od živih umnih Crnogoraca,mogu da se setim samo Ramba-ostali su žešći davitelji...:mrgreen:
A ovde niko da pomene Svetislava Basaru!
Slažem se ,on je van konkurencije...
Samo...On I Marko su dobri drugari,ako to ima neku težinu...;)
A težinu svakako ima nazivanjem Danila Kiša crnogorskim piscem...
Ne da se ne slažem,već oštro protestvujem kao čivut! ! ! Priču kakva je Enciklopedija mrtvih
može da napiše samo čivut ,nikako I Montenegrin ili čak Srbin!:manikir:Ne što tu fali čivutska
inteligencija (Basara,a I onaj s Lučom svakako te performance,pa I Rambo...),ali su to pajseri
-mačoi koji takve prefinjene paučinaste misli nikad od blama ne bi ispleli...Pa od tih buzdovana je
I napustio rodnu grudu...Kojom Montenegro nikad ne nazva...
 
Ne vidim šta će Montenegrini na temi o Marku Vidojkoviću...Da ne smatrate da je I on možda od Cetinje iliti jado iz Nikšića
monitoring vam vaš!:mrgreen:
(Kad je Bog djelio mozak po Crnoj Gori-kaže legenda,imao je cijela dva kila za raspodjeliti te ga dade kilo I po Vladiki Njegošu,
a ostalo razdijeli po Crnoj Gori...:manikir:)
 
Imali smo veliku generaciju pisaca (Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Meša Selimović) iza koje su ostala remek-dela trajne vrednosti.
Došla je, iza njih, generacija Brosilava Pekića, Danila Kiša, Dragoslava Mihailovća, Mirka Kovača, i iza te generacije ostala su remek-dela ili bar velike knjige.
Sledeća generacija, rodjenih tokom Drugog svetskog rata i posle Drugog svetskog rata, Vidosav Stevanović, Milisav Savić, Moma Dimić, Miroslav Josić-Višnjić, Radoslav Bratić, Milenko Vučetić, David Albahari, Dragan Velikić... dala je književnosti zanimljive knjige, dobre knjige, koje su korespondirale i tematski, i po novim postupcima, sa svojim vremenom, ali iza te genracije remek-dela trajne vrednosti, ipak, nisu ostala.
To je možda i poslednja generacija pisaca koji su bili pisci, a ne pisci u pokušaju ili pisci u modi.
Ono što na neki način simbolizuje Marko Vidojković, uz varijacije zvane Srdjan Valjarević, Vule Žurić, Aleksandar Gatalica, Vladimir Kecmanović (različiti, doduše, ali na svoj način isti) u suštini je most do onoga što danas dominira, što s potpisima Bačić-Alimpić, Dedić... ostavlja iza sebe "štampane stvari" a ne književnost.
Dole, dalje, ne može, ima, dakle, nade...
 
Velebitov zamenik:
Uh, Petre, moze, moze, uvek moze ispod...
Sta cemo na primer, ako se ON istripuje da je vreme da ovoj zemlji, osim prosperiteta, fabrika, gradjevina i divnog zivota, podari i umetnost, prozu, romane...:)
Kliknite za proširenje...
Ybg,pisaće knjige krstićima...:sad2:

- - - - - - - - - -

Petre,samotnjače jedan,ne spomenu prvog I poslednjeg postmodernistu serbskog-Basaru...
Na sreću-iluzije moderne su I bez njegove intervencije otišle u istoriju književnosti...A lako
moguće da je to I kraj književnosti kao pribežišta nedovoljne intelektualnosti I pustih želja...
 
PetarSamotnjak:
, Milisav Savić, Moma Dimić, Miroslav Josić-Višnjić, Radoslav Bratić, Milenko Vučetić, David Albahari, Dragan Velikić... dala je književnosti zanimljive knjige, dobre knjige, koje su korespondirale i tematski, i po novim postupcima, sa svojim vremenom, ali iza te genracije remek-dela trajne vrednosti, ipak, nisu ostala.
T
..
Kliknite za proširenje...

Odavno planiram da citam ovog Milisava, al nikako da postignem. Ali je dobro da si ga pomenuo.
 
Rayela:
Odavno planiram da citam ovog Milisava, al nikako da postignem. Ali je dobro da si ga pomenuo.
Kliknite za proširenje...

Milisav Savić? Sad razmišljam i nisam siguran da li sam ga čitao. Znam da sam čitao Radoslava Petkovića (Sudbina i komentari) koji je sasvim OK. Dođe mi nekako u paru sa Miroslavom Josićem Višnjićem. Ali, da nedostaje takvih pisaca u mlađoj generaciji. Možda i posljednji dobar komad domaće mejnstrim proze koji sam čitao bio je ona romansirana biografija Nikole Tesle (Vladimir Pištalo: Tesla, portret među maskama), a i Pištalo je prevalio pedesetu. Ostali povremeno mogu biti zanimljivi, ali u nekom off fazonu, kao Vule Žurić ili Slobodan Tišma.
 
quentin:
Milisav Savić? Sad razmišljam i nisam siguran da li sam ga čitao. Znam da sam čitao Radoslava Petkovića (Sudbina i komentari) koji je sasvim OK. Dođe mi nekako u paru sa Miroslavom Josićem Višnjićem. Ali, da nedostaje takvih pisaca u mlađoj generaciji. Možda i posljednji dobar komad domaće mejnstrim proze koji sam čitao bio je ona romansirana biografija Nikole Tesle (Vladimir Pištalo: Tesla, portret među maskama), a i Pištalo je prevalio pedesetu. Ostali povremeno mogu biti zanimljivi, ali u nekom off fazonu, kao Vule Žurić ili Slobodan Tišma.
Kliknite za proširenje...

Milisav Savić?

Prva knjiga "Bugarska baraka", potom knjige "Mladići iz Raške", "Ljubavi Andije Kurandića", "Topola na terasi"...itd.
Petnaestak knjiga proze, studija o tzv. ustaničkoj prozi, o prozi posvećenoj Prvom srpskom ustanku, nekoliko antologija.
Dobitnik svih značajnijih književnih nagrada, uključujući i NIN-ovu nagradu za roman godine.
Bio glavni urednik "Književne reči" i "Književnih novina", predavač na Univerzitetu Olbani u SAD, službovao u diplomatiji.
U uvodjenju pojma "stvarnosna proza" ključna je bila upravo njegova prva knjiga "Bugarska baraka", a pojam je kasnije "razradjivan" (Ljubiša Jeremić, Vladislava Ribnikar, Snežana Brajović) uz ostale njegove knjige, kao i knjige Vidosava Stevanovića i Miroslava Josića Višnjića.
 
quentin:
Milisav Savić? Sad razmišljam i nisam siguran da li sam ga čitao. Znam da sam čitao Radoslava Petkovića (Sudbina i komentari) koji je sasvim OK. Dođe mi nekako u paru sa Miroslavom Josićem Višnjićem. Ali, da nedostaje takvih pisaca u mlađoj generaciji. Možda i posljednji dobar komad domaće mejnstrim proze koji sam čitao bio je ona romansirana biografija Nikole Tesle (Vladimir Pištalo: Tesla, portret među maskama), a i Pištalo je prevalio pedesetu. Ostali povremeno mogu biti zanimljivi, ali u nekom off fazonu, kao Vule Žurić ili Slobodan Tišma.
Kliknite za proširenje...
Ne znam da li si ga citao, ali i on je mator covek, sigurno ima preko sedam banki.

Ja cu uzeti barem jednu ( mozda ovu sto je dobila NIN-ovu nagradu) pa cu ga procitati. Eventualno;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top