Marko Vidojković

Tužno je videti ljude poput Ljaka - kojima je zelena lampica na profilu upaljena dvadeset časova dnevno :lol: potpuno klošarski, potrebna ti je žena - patuljče. :)

ukratko - profil čoveka bez života, koji nije nikad ništa uradio, niti će, i kom je preostalo samo jedno - da izvlači ljudima reči iz konteksta na nekom tamo forumu, i defiluje svojim književnim stavovima misleći da će mu se neko diviti zbog toga.

da si malo pažljivije čitao - uvideo bi da ljudima nisu na umu samo vulgarnosti kada se pomene književnost, već da imaju proširene vidike, i za razliku od tebe shvataju da u književnosti tehnika ne znači ništa - ako nema suštine.

u tome je razlika izmedju, recimo, Bukovskog, i gomiletine nadobudnih skribomana koji misle da će hrpom kilometarskih opisa jesenjeg lišća i kože voljene ribe pridobiti neku slavu. to je, ujedno, i kategorija ljudi u koju spadaju promašeni, večiti internet kritičari, ljubomorni na tudje uspehe - poput Ljacka. žalosno, zaista :) e, da, ideš na ignore - ne raspravljam sa internet klošarima i tradicijom zatupljenim patuljcima. :)
 
Да би био писац, треба ти папир, оловка и жеља за писањем.

Да би био добар писац, треба ти и образовање, начитаност и идеја о ономе што желиш да искажеш својим делом.

Свака књига има своју читалачку публику. Чињеница је да уличарски изрази и дешавања суботом навече по спалвовима, парковима и дискотекама неће занимати неку иоле образовану особу. Једноставно није свет чији део жели да буде, нити је то речник који тај неко жели да користи. Свако чита оно што задовољава његов интелектуални капацитет. Не мора то бити неко супер дело, не мора то бити Достојевски, Толстој, Џојс или Ман. Али мора бити на образовном нивоу читаоца. Ја могу да прочитам на пример Име Руже. Разумећу готово све шта је Еко желео да каже. Од филозофског концепта утицаја Аристотела на учење у средњем веку, преко политичких превирања до чисте забаве са смештањем такве идеје у концепт крими романа. Исто тако сам пробао да читам Фукоово клатно па није ишло. Еко напросто барата у тој књизи са превише појмова а бих ја то разумео на прави начин, иако назирем идеју. Не мора то бити ни тако јако дело. Ја волим СФ на пример. Али се и ту разликује квалите. Тачно се види кад се Кларк игра са научним концептима и теоријама, кад Лем развија филозофију разноликости животних форми, па све до неке жуте штампе коју је неко писао да му прође време.

Видојковић остаје за мене списатељ каквих је на милионе и који не вреде утрошеног папира. Списатељ који ем нема шта да каже, ем то ради са крајње скученим речником. Писац који писање доживљава као посао, нешто што доноси кеш. Па је тако и усмерен на публику које највише има у овој земљи. Неписмене, незаинтересоване кинце којима је цео живот и сва животна интересовања сведен на "рондање" суботом увече. Елем, да ли ће ико после читања било које његове књиге да се осети испуњеним, мудријим и бољим? Сумњам. Осећаће се ко да је читао Скандал или хронику на Блицу. Бар се ја тако осећам. Ако то упоредимо са филмовима, он би спадао у групу људи који снимају оне тинејџерске бљувотине. Дакле у људе који у својим "делима" непрестано млате празну сламу.

Пошто га многи пореде са Буковским, а види се да се Маре пресисао дотичног, да и ја ланем на ту тему. Буковски ко буковски и није нарочит писац. Али Буковски је писао о свету какав је знао и са знањем које је имао. О чему би клошар и могао да пише ако не о свом клошарском животу. Стога му опраштамо на тематици. Ако ништа друго, барем је искрена.
Маре је завршио правни факултет. Не спада у ту клапу као Буковски. То је исто као са данашњим панкерима. Нема то везе са радничким покретима социјалом и поцепаном сиротињском одећом. Данас је то ин, тренд, кул. Данас панкер иде на свирку, пуши најјефтиније пљуге, пије најјефтиније пиво, има исцепане фармерке, а онда после свирке оплете пљескавицу и оде кући таксијем. Плагирати Буковског је крајње тупаво. Један је за књижевност сасвим довољан.
 
"Bukovski je jedan od onih „prvih“. On je prvi ušao pravo s ulice u sobu, seo za pisaću mašinu i počeo da piše o onome što oko nas jeste. Samim tim što je prvi, on je neponovljiv. Porediti me s njim je istovremeno i velika čast i velika zabluda, najčešće onih koji u mojim knjigama ne mogu da dopru dalje od „*****“ i „*****“. A ja se baš trudim da svoja dela ofarbam jakom simbolikom." Marko Vidojković



P.S. Moderna Pevačice, sidji sa oblaka i kompa, i izadji na ulicu. Jeste da tamo ne postoje tvoji imaginani momci-bogataši i njihove bivše žene, kao ni tvoj imaginarni pevački talenat, ali ćeš bar spoznati realnost. Ah da, i ti ideš na ignore, pošto je protiv bacila zvanih "nolajferi" to očigledno najbolje oružje.
 
"Bukovski je jedan od onih „prvih“. On je prvi ušao pravo s ulice u sobu, seo za pisaću mašinu i počeo da piše o onome što oko nas jeste. Samim tim što je prvi, on je neponovljiv. Porediti me s njim je istovremeno i velika čast i velika zabluda, najčešće onih koji u mojim knjigama ne mogu da dopru dalje od „*****“ i „*****“. A ja se baš trudim da svoja dela ofarbam jakom simbolikom." Marko Vidojković

Nema šta, to mora biti vrhunac literalne umetnosti. Voditi se za primerom Bukovskog. :bljak:
 
Nema šta, to mora biti vrhunac literalne umetnosti. Voditi se za primerom Bukovskog. :bljak:

Glupo rezonuješ. Marko gotivi i Pekića,i još mnoge, ali Bukovskog pominje jer su mu postavili pitanje o njihovoj sličnosti u intervjuu.

P.S. To što je tebi Bukovski neprihvatljiv ne znači da je loš pisac. Naprotiv, on je jedan od najvećih pisaca dvadesetog veka - ali to, opet, samo za one koji razumeju da je suština najbitnija u književnosti, a ne tehnika. Drugo, Bukovski je modernizovao način pisanja koji se danas uveliko koristi, i koji je sasvim prilagodjen vremenu u kom živimo.Tvoj problem je u tome što ga ne razumeš. Previše je dubok za tvoj um.

Pozdrav
 
Nemam ja ništa protiv Bukovskog, zamisli, čak sam ga i čitao :D

Imam protiv Mareta, jer mi je jedan Bukovski sasvim dovoljan.

p.s. Nije Buki ništa modernizovao nego je njegova popularnost proizvela kilo plagijatora i Wonna Be Bukowski likova. Kontam ja da ti se sviđa, obojica ste ličite ko jaje jajetu.
 
Tužno je videti ljude poput Ljaka - kojima je zelena lampica na profilu upaljena dvadeset časova dnevno :lol: potpuno klošarski, potrebna ti je žena - patuljče. :)

Tebi se sine ta zelena lampica koja večno plamti naselila negde u korteks a izgleda i da ti se obraća pa te navodi da konstantno bulazniš.

Pazi, naš`o se majstor da mi štopuje vreme na forumu a sam je napravio za godinu i kusur dana manje forumskog staža cirka 5X više poruka od mene!!! :zcepanje::zcepanje:

Tako da ako uspostavimo prostu analogiju ti mu po sopstvenim kriterujmima dođeš svih 7 rukobludnih patuljaka i to razgibanih da mogu vrhom nosa dosegnuti sopstvene mošnice.
 
Да би био писац, треба ти папир, оловка и жеља за писањем.

Да би био добар писац, треба ти и образовање, начитаност и идеја о ономе што желиш да искажеш својим делом.

Свака књига има своју читалачку публику. Чињеница је да уличарски изрази и дешавања суботом навече по спалвовима, парковима и дискотекама неће занимати неку иоле образовану особу. Једноставно није свет чији део жели да буде, нити је то речник који тај неко жели да користи. Свако чита оно што задовољава његов интелектуални капацитет. Не мора то бити неко супер дело, не мора то бити Достојевски, Толстој, Џојс или Ман. Али мора бити на образовном нивоу читаоца. Ја могу да прочитам на пример Име Руже. Разумећу готово све шта је Еко желео да каже. Од филозофског концепта утицаја Аристотела на учење у средњем веку, преко политичких превирања до чисте забаве са смештањем такве идеје у концепт крими романа. Исто тако сам пробао да читам Фукоово клатно па није ишло. Еко напросто барата у тој књизи са превише појмова а бих ја то разумео на прави начин, иако назирем идеју. Не мора то бити ни тако јако дело. Ја волим СФ на пример. Али се и ту разликује квалите. Тачно се види кад се Кларк игра са научним концептима и теоријама, кад Лем развија филозофију разноликости животних форми, па све до неке жуте штампе коју је неко писао да му прође време.

Видојковић остаје за мене списатељ каквих је на милионе и који не вреде утрошеног папира. Списатељ који ем нема шта да каже, ем то ради са крајње скученим речником. Писац који писање доживљава као посао, нешто што доноси кеш. Па је тако и усмерен на публику које највише има у овој земљи. Неписмене, незаинтересоване кинце којима је цео живот и сва животна интересовања сведен на "рондање" суботом увече. Елем, да ли ће ико после читања било које његове књиге да се осети испуњеним, мудријим и бољим? Сумњам. Осећаће се ко да је читао Скандал или хронику на Блицу. Бар се ја тако осећам. Ако то упоредимо са филмовима, он би спадао у групу људи који снимају оне тинејџерске бљувотине. Дакле у људе који у својим "делима" непрестано млате празну сламу.

Пошто га многи пореде са Буковским, а види се да се Маре пресисао дотичног, да и ја ланем на ту тему. Буковски ко буковски и није нарочит писац. Али Буковски је писао о свету какав је знао и са знањем које је имао. О чему би клошар и могао да пише ако не о свом клошарском животу. Стога му опраштамо на тематици. Ако ништа друго, барем је искрена.
Маре је завршио правни факултет. Не спада у ту клапу као Буковски. То је исто као са данашњим панкерима. Нема то везе са радничким покретима социјалом и поцепаном сиротињском одећом. Данас је то ин, тренд, кул. Данас панкер иде на свирку, пуши најјефтиније пљуге, пије најјефтиније пиво, има исцепане фармерке, а онда после свирке оплете пљескавицу и оде кући таксијем. Плагирати Буковског је крајње тупаво. Један је за књижевност сасвим довољан.
...

Сем тога Буковски јесте много бољи писац него овде дотични М. В.

Као, уосталом, и Ћосић.
 

Back
Top