Marko Kraljević - Zašto?

Herojsko doba – 1

Da bi se objasnilo povremeno rascvetavanje epske, junačke poezije, uveden je pojam "herojskog doba", u kojem, uz mnoge sukobe i dvoboje - obično na limesu dveju kultura, na granicama gde se događaju sukobi dublji od sudara oružja - klija i niče usmena pesma o junaštvu i junacima, i neretko naraste do epova velikih dimenzija. Izgleda da povremeno, naspram mirnog života stočara i ratara i malih zajednica sklonjenih u nedra prirodne plodnosti, nastaju periodi velikog kretanja, i neočekivane pomame; čovek rado kreće u tuču i pljačku, sva pitomost neolita, plemenskog života i civilizovanosti prvih gradova, nestaje. Svi moraju da posegnu za oružjem, bilo da napadaju, ili da se brane. Ta razdoblja stvaraju junake i junačka doba. Samo dobro uređene, dobro administrirane i dugovečne države, kao što su bila carstva Kine i Egipta, nemaju duže "herojske" periode u svojoj istoriji, pa ni junačku epsku poeziju.

Sloveni su kroz "herojsko doba" morali prolaziti više puta, što pokazuje slojevitost njihovih junačkih likova i imena koja ti likovi nose. Posebno je to vidno kod Rusa, Bugara i nas. Glavni junaci ruskih bilina preuzimaju oblike ranijih junačkih prototipova (Svjatigor je prethodnik Ilje Muromca, Dobrinje Nikitiča). Na Balkanu, u figuru Kraljevića Marka utkane su crte ranijih, arhaičnih junaka, koji su imali svoje hipoteze u sv. Đorđu i nečem što se uslovno naziva "tračkim konjanikom". Miloš (K)Obilić je pravi solarni junak, koji se uveče povlači slab i oklevetan, ujutru ustaje svetla obraza, kao sunce. Njegov lik traje iz vremena obožavanja nebeskih tela i postojanja totemskih životinja. Kobila, majka Miloševa, možda je pripadala rodu kentaura.
 
Herojsko doba – 2

Ako je kosovski boj jedan introvertovan i izuzetan motiv našeg pesništva, pesme o junacima, naročito one o Kraljević Marku, srodne su junačkim pesmama drugih naroda. Sva dela Kraljevića Marka odišu okrenutošću napolje, ka pokretu, akciji, verom u uspeh i pobedu. Iako Marko nije stvarno jedan individualan lik, on je nosilac mnogih osobina i atributa koji su zajednički junacima različitih epskih tradicija. Kao da svaka pesma ističe jedan njegov junački atribut. Raspojasan, sklon piću, razmetljiv, Marko ima u sebi nešto božansko i lunarno. On je takođe od onih junaka koji se mogu najmiti, dakle nije posebno vezan za jedno opredeljenje, cilj. To su junaci bez zaveta, oni od kojih dolazi i dobro i zlo. Takvi junaci su zgodni da budu protagonisti različitih epizoda: svaki junački podvig može im se pripisati, u svakoj i svakojakoj prilici i ulozi oni se mogu pojaviti. Marko je uspela pesničko-pripovedačka zamisao i zato su pesme o njemu između sebe vrlo različite i rasprostranjene po čitavom Balkanu.

Prikazivanje krvoprolića je jedna od polaznih namera pevanja o junacima. To se vidi iz varijanata pesme Marko Kraljević i soko (ili orao). Ptica nadleće razbojišta i ograšja, poput prikrivenog ratničkog boga (Zevsa), kome se prinose žrtve u krvi i mesu. Tu nastaju i računi i zaduživanja između ptice (ratnog boga) i junaka. O arhaičnosti ovog motiva daje dokaze i pesma zapisana s kraja V veka o tamnovanju vojvode Janka u smederevskog Despota, koju je nedavno dešifrovao Miroslav Pantić. I u toj kratkoj, izvanrednoj i arhaičnoj pesmi junak traži od ptice uslugu - da izmoli za njega slobodu - a nagrada koja se orlu obećava jeste da će biti nahranjen crvenom krvlju i belim telima vitezova.

Sve je jednostavno i strašno u tim kratkim junačkim pesmama: one se završavaju, "zaobljavaju" prizorom najveće grozote. Prolivena krv i pomorena tela treba da ostanu da lebde pred očima slušalaca. Isti efekat se traži i u vrlo jednostavnoj pesmi dugog stiha Popevci Radića Vukojevića, koja je sva zatvorena i izglačana kao oblutak nađen u prirodi, ili umetnički predmet koji će na prirodu početi da liči.
 
Herojsko doba – 3

Pesme dugog stiha, nazvane "bugaršticama", imaju naglašen tragičan ton, kao da se u korenu njihovog postojanja nalaze tužbalice. One prenose osnovne teme junačkog epa - Marka i Miloša i kosovski boj - u severne i zapadne krajeve Balkanskog poluostrva. Pojačava se veza sa Ugrima (Mađarima), i polažu se nade u snagu njihovog otpora. Bugarštice su ispunjene etikecijom aristokratije, i ne vidi se zašto bi se njihovo pevanje smatralo "vulgarnim". Ono se može smatrati vulgarnim samo u odnosu na crkveno pevanje, ili u odnosu na latinski jezik; pesme su bile pevane narodnim jezikom, što se i na srednjovekovnom Zapadu nazivalo: vernakularnim.

Rano epsko pevanje uglavnom nema fiksiran broj slogova u jednom stihu. Kao što pokazuju bajalice, rane bugarštice, pesme iz Erlangenskog zbornika, prozodijske norme ne uobličuju se odmah, te ni deseterac nije praoblik našeg narodnog usmenog pevanja. Deseterac je razvijeni prozodijski stil jedne pevačke orijentacije, kao što je šesnaesterac razvijeni, visoki stil druge orijentacije, i kao što su još "kraći" stihovi, naročito osmerac, postali stihovi usmene lirike, "ženske" poezije. Čini se da bugarštička poezija nestaje ranije, jer je ranije krenula u geografsku ekspanziju, i ugasila se sa nestankom raseljenog plemstva.

U zabačenosti manastirskih ćelija nastavlja se rukopisanje crkvenih knjiga, rodoslova, hronika. Delo Patrijarha Pajsija o životu Cara Uroša predstavlja još jedan pozni juriš i bitku za pamćenje. Čini se. ako zapamtimo to što smo bili, ostaćemo što jesmo. Hitro se svi Nemanjići pozivaju za svedoke. Govori se rado i o gresima prošlim, da bi se okajanjem veća milost (istorije) zaslužila. Za stradanje, Srbi kao da su izabrani narod - poput drevnog Izrailja. Svaka prilika se koristi da se napiše neka tužbalica. Novi narastaju - za pesmu rođeni, ali jadikovnu.

Iz ovog produženog srednjeg veka, izlazni pisac je besednik Gavril Stefanović Venclović. Rukopisao je množinu knjiga daleko u severnim gradovima, jedan do njih na divnom narodnom jeziku. Sve što se od srednjovekovnih predanja, praznoverica, priča, žitija, pamtilo, propušta Venclović ponovo kroz svoje besede, i stvara zamašno književno delo, koje sve do naših dana nije bilo šire poznato. Na značaj ove velike pojave ukazao je Milorad Pavić. Kao što su u starim žitijima našli mesta razni književni rodovi, tako se dogodilo i u besedama Venclovićevim. Pisac moćnog jezičkog izraza, besednik iz Sent-Andreje, stavljao je u svoje "omilije" i pesme i priče, i filozofiju i prevode i dramske spise, i dao jedno književno zaveštanje za čije domašaje je našoj kulturi trebalo dosta vremena da ih shvati. Sa Venclovićem se u našoj književnosti završava drugi period zajedničkih osnovnih simbola, završava se i knjiga kao krasnopis, crtež i unikat. Njegovom smrću zaustavila se jedna lavina zvonkih reči.

(Miodrag Pavlović, Tvorac Grada)
 
Vujadine,

Ne razumem zašto kačiš sve ovo?

Ako bi neko hteo pokrenuti temu POVELJE; mislim da su one pune istoriskih podataka; evo jedne ali nije mogla proci kontrolu jer kontrolori ne znaju starosavenski, sramota.
Kliknite za proširenje...

Kažeš: "Ako bu neko hteo..."... pa pokreni temu ti!

Kog đavola opterećuješ strane ove teme, čak i da tvoje sličice imaju veze sa kraljem Markom???
 
lj_950:
Vujadine,

Ne razumem zašto kačiš sve ovo?



Kažeš: "Ako bu neko hteo..."... pa pokreni temu ti!

Kog đavola opterećuješ strane ove teme, čak i da tvoje sličice imaju veze sa kraljem Markom???
Kliknite za proširenje...

Мислио сам да ћеш ти то моћи најбоље превести на данашњи језик, а и да ми помогнеш у постављању јер ја имам мало простора, па ако ти то није тешко да пренесеш оних 5 првих на себе тако да би ја могао поставити остале за пар дана да форумаши могу све копирати у своју библиотеку и правити збирку повеља.
 
Dogodilo se na današnji dan - 17. maj


1395. - Kraljević Marko, najpopularnija ličnost srpskih narodnih pesama, poginuo je - kako svedoče oskudni istorijski podaci - kao turski vazal u bici na Rovinama protiv vlaškog vojvode Mirče. Kao najstariji sin i naslednik kralja Vukašina Mrnjavčevića, posle očeve pogibije 1371. u Maričkoj bici protiv Turaka, nastavio je da vlada srpskim oblastima oko Prizrena, Skoplja i Prilepa. Pouzdanih podataka o njegovom životu i vladavini gotovo da nema, ali je u narodnim pesmama predočen kao uzor junaštva, viteštva i čestitosti i zaštitnik nejakih od zuluma i nasilja.
 
Исто тако је невероватно да се једна војска од тридесет хиљада бораца напила тако да се није могла борити против десет хиљада Турака, него сви изгинуше, ПИЈАНИ, а од куда им толико пиће, јер да је сваки попио једну литру вина био би способнији за борбу а не супротно, што значи да је пића било на стотине хиљада литара да би тако деловало. А овакав опис борби је на више места приписиван, а кад није то било у питању онда се наводило издајство и бежање са бојишта, мало чудно зар не.
 
vujadin:
Исто тако је невероватно да се једна војска од тридесет хиљада бораца напила тако да се није могла борити против десет хиљада Турака, него сви изгинуше, ПИЈАНИ, а од куда им толико пиће, јер да је сваки попио једну литру вина био би способнији за борбу а не супротно, што значи да је пића било на стотине хиљада литара да би тако деловало. А овакав опис борби је на више места приписиван, а кад није то било у питању онда се наводило издајство и бежање са бојишта, мало чудно зар не.
Kliknite za proširenje...


Објашњење је веома лако. Нису ни изгубили Маричку битку. Добили су је Срби. А разбијени турски одреди су се разбежали по околини што је у то време била сасвим нормална ствар после битке. Мрњавчевићи су их гонили по брдима, а пошто су били убеђени у своју снагу, ноћу нису постављали јаке страже око логора. А територија на којој су се налазили није била добро знана ни Србима ни Турцима. Једино су Грци добро знали ту територију и они су и учествовали у окупљању турских војника и организовању истих. А ноћу су их провукли поред Српских снага а исход је познат. И готово идентичан као што је био после Српске победе над Бугарима код Велбужда.
 
Hocu da pricamo o onima koji su zaista mogli da promene nesto i zaustave rastakanje carevine-despotu Ugljesi i Kralju Vukasinu.Marko Kraljevic je bio obican posmatrac istorijskih dogadjaja bez stvarnog uticaja na njih i ako budem zeleo da iznesem svoje misljenje o njemu kao epskom heroju poseticu i temu o Kraljevicu Marku.
 
minos:
Hocu da pricamo o onima koji su zaista mogli da promene nesto i zaustave rastakanje carevine-despotu Ugljesi i Kralju Vukasinu.Marko Kraljevic je bio obican posmatrac istorijskih dogadjaja bez stvarnog uticaja na njih i ako budem zeleo da iznesem svoje misljenje o njemu kao epskom heroju poseticu i temu o Kraljevicu Marku.
Kliknite za proširenje...

Na koje to misliš?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Zašto je Split ponuđen Srbiji Londonskim ugovorom?
2 3 4
Odgovora
85
Pregleda
1.412
Škutor Kićo
Š
Nina
Zašto je Rusija prodala Aljasku Americi za bagatelnu cenu
Odgovora
8
Pregleda
308
qvey
qvey
Nikita Kulganov
Zašto je kralju Aleksandru zasmetala tvrđava Žrnov? Ovo je razlog zbog čega je MINIRANA
Odgovora
1
Pregleda
214
крсташ
крсташ

Back
Top