Evo za sve pjesma od Marchela- Sveti bes...
(morala sam sama da ga kucam, jer nigdje na netu nema, a pjesma je zaista...ma nemam rijeci!)
Njen duh je slobodan..
Sa drugom decom, rucicama od blata zeli da dohvati sunce i zagrli k'o brata..
Ona joj sapuce tajne o zemlji iza ogledala,
ako u bajku verujes, nije se uzalud ispredala.
Tuga je tvoja pruga,
s druge strane eka vise od cupa,
tvoje oci su krila, vode te svuda,
dodirni dlanom grudi, nije to srce sto kuca,
ne, to snovi stidljivo kuckaju s polja da ih pustis unutra.
Tvoji prsti su kistovi,
oboji ljude sto se boje da kroz temperament od crne tempere
udahnu polen i ponovo se rode.
Tad ce imati pogled voden. Oprosti im,
nacrtaces sebi osmeh, opet,
hiljadu svitaca u ovoj veceri su tvoji fenjeri,
tako je lako leteti kad dete si, nek lete sni,
preko zaspalih ulica, kisna muzika nocas bira da bude
stras notama rosnim u kosi navuci kostim od tila i vec si plava vila,
pogledom ozivljavas lutka,sledeceg sekunda tvoj meda ti kaze "Cekao sam te,
vodim te gde ne znaju jecaje, skok visoko iznad krova,
eto vas na repu zvezde,
on sapicom cepa nebo, kud me to vodis medo, ne vidim te ludice
oblaka pune trepavice, stani, vidim zeravice, jel to ljudima svetli lice,
stotine, stotine ljudi lete ka nama,
na celu povorke ono su tata i mama,
poput vetra laka, koktel smeha i placa,
koraca ka njima, blistava, kakva nikad nije bila,
i sad im prasta sto su otisli, ovde je toliko lepse,
sve je od srece i pesme,
al od jednom sve se trese,
iza planina pomalja se ruzna glava dzina,
svi ljudi oko nje postaju ljudi od dima i nestaju,
ostaje sama i tad u licu zlog dzina prepoznaje lice svog strica i na komde puca slika,
staklici razbijene maste zarivaju se u oci,
peku je i najzad vidi isto sto i svake noci:
ogromno telo nad njom, dahtanje s mirisom rakije,
hrapavi jezik od kojeg se jezi,
a svuda je lepljivi znoj, i bol,
ta stvar,mac sto sece sve cedno u njoj,
prljavi prsti u ustima, drhtaj u butinama,
ona vristi u sebi, rucicu pruza ka medi,
al hoce li je cuti sada, od suza ga ne vidi jasno, tako strasno boli je,
uzmi me medo, medice moj, vodi me, molim te!
Al nemi lutak ravnodusno gleda staklenim ocima,
srce se izgubilo ispod plisa, utonulo u nista,
u zidove dobuju samo stricevi uzdasi i kisa,
i noc je gluva i sve od spolja guta tisina...
Sveti bes, moje sve, moj bol, moj celi svet,
sveti bes i sta je greh, posle il' pre po svoje vraca se...
Pedeset mu je godina...
Dok napolju oluja besni, sedi u fotelji i lista knjigu,
sad je na pesmi gavran,
u pesmi pominje se samac, zamah krila i noc,
zloslutna ptica sto je samcu jedini gost,
noc kao ova, samac kao on,
ali gavran, gavran samo je u pesmi toj,
samo ludost, to stvarno ne moze biti, ma ne,
prijatno pucketa kamin, on nastavlja vino piti,
u taj cas zakuca neko, covek se strese,
magla mu je nekog dovela k'o gavrana iz pesme,
premda za drustvom ne cezne ipak otvara vrata,
i pred njima ugleda mladica satkanog od mraka,
crni mantil, duga kosa, tamne oci i bes,
te oci koje mu se zabadaju ravno u svest,
htede nesto da kaze, al mu zafalise reci,
tad sevnu munja kad i mladiceva pesnica,
jos jedna, pa jos jedna, covek se nadje na podu,
dok skupa sa mladicem usetase jeza i tama u sobu,
covek na sebi oseti nogu i pogled s visine
i tada bespomocno viknu: "Ti prokleti ku.rvin sine!"
I to bese varnica, strela u mladicevo srce,
ko zna zasto, on vrisnu i navali coveka da tuce,
krvnicki, demonski, bez milosti, cime i gde stigne,
covek pljuje krv, urlici se gube ispod cizme,
onog trena kad mu nasloni pistolj na slepoocnicu,
covek shvati da mladic nema kocnicu i da je kraj,
dok kaslje sopstvene zube pokusava da pita "Zasto"
al mladic progovori sam, vec je jasno:
"Kako ti se svidja da budes sa ove strane straha,
tebi koji si sejao strah, kako ti je sada,
da li ti se vrti film, sve sekvence kad je mucis,
i kada, kad ti je dosadila pa je vise ne zelis u kuci,
slika nje same na ulici dok je slomljeno nebo lilo,
ti, ti bednice, ne znas sta je posle bilo!
Nisam ja ku.rvin sin, ja sam sin stotine bednika,
takvih poput tebe sto su joj bili nada jedina
da nekako izdrzava sebe, a potom i sina,
za sitan novac zenska toplina uz casu jeftinog vina,
na kraju je dokusurila sida, ali ima i veci bol,
da se rodis sa sidom, hajde zamisli to!
Rodio sam se sa HIV-om ali cu umreti sa osmehom,
ovo je tvoj kraj, ti zavrsavas mojom osvetom!"
Tupo "klik" , tajac, pa jedan urlik u prazno,
kao sto je i pistolj prazan, smesi se mladic u tamnom.
Sad si samo senka, jadnice, nistavan pred strahom,
dzelat tebi necu biti ja, vec zivot, zvaces ga kaznom,
i tad na svetlu blesnu igla sa sprica,
sto ga lagano izvuce iz dzepa mladic mracnog lica,
zari ga sebi u venu i bez zurbe istoci sok mrznje,
kapi svetog besa sto njime oduvek struje,
sablasno se osmehnu, napolju sevnu,
on mu zabi spricu u vrat, ubgizga svoju krv i to bese sah-mat,
Mladic odseta u mrak i ostase samo uzdasi strica,
al noc je gluva i sve od spolja guta tisina...
Sveti bes, moje sve, moj bol, moj celi svet,
sveti bes i sta je greh, posle il' pre po svoje vraca se...
Inace, ima sajt za skidanje albuma, pa ako neko jos nije nabavio, neka pita!
ovo je drugi najgori album koji sam ja u zivotu cula! (od hopa naravno)... Ne znam sta mu se desilo, ali ovo je srednje zalosno... prvi mu je bio ubedljivo bolji... A ovo... Ima po koja rima koja ima smisla, ali matrice, zika, feat ppl.... uzas... stvarno ne znam sta vam se toliko dopada.... 
