mamin sin

[boogie wogie]

primer sa orlom je dobar pirmer, jer govori da roditelj treba da osposobi dete za samostalan život.
Tako da džordže...lupaš ko otkačen asupuh.

Inače, neretko se dešava kod tzv. maminih sinova, da su njihove majke napravile istu grešku koju su pravile i majke njihovih muževa.
Dakle mamin sin je pored posesivne majke, često za oca imao čoveka koji je takože reprezentativan primerak maminog sina.

Mamine ćerke su takođe zanimljiv fenomen..i takođe se radi o deci ispranih mozgova.

 

[-Alucard-]

...svaka cast!!!
nasmejao si me, do suza.

Pa moram malo...

Vidim napeta atmosfera, a ja volim da pevam...

Pa malo da vas razveselim...

 

[gospodjica14]

I da vam kažem, te iste mamine sinove prave žene, i to baš onakve kakve će te i vi same postati!!!!! Ima stvarno ružnih primera maminih sinova, i to već prelazi u bolest, ali osuđivati nekog zato što nekoga poštuje, voli, i što je navikao na neke pogodnosti, kao što i vi same to radite, je već loš znak da ne volite prave vrednsoti kod čoveka, ili samog svog muškarca. Nisam siguran da nepostoji izreka tatina ćerka, i šta je tu nastrano, ništa. Jedini je bedak što vi neke stvari zloupotrebljavate ne bi li osvojile teritoriju, ili to bar tako vidite!!!!!!

Prave ih zene, ali patoloske, sigurno ne pricamo o normalnim zenama, nego o bolesnicama, ima fala bogu i onih koje nisu psihici, nego zdrave zene koje ne naprave debile od svoje dece, da ih nema ovaj svet ne bi dugo opstao. Niko vas ne tera da prestanete da postujete i volite svoje gospodja mame, ali ako to postovanje i voljenje vasa partnerka oseca bolno na svojoj kozi, e onda je to problem i to ogroman. Zasto bih ja trpela da me maltretira tudja majka, to ne dozvoljavam ni svojoj a kamoli tudjoj. I o kakvom bre ti osvajanju teritorije pricas? Koje teritorije? Cije teritorije? Aman zaman, ti treba da budes samostalan sa svojom partnerkom, VI treba zajedno da osvajate svoju, zajednicku teritoriju, da zivite zivot, pravite decu i formirate svoju porodicu i kakve bre to veze ima sa bilo cijom mamom?! Strasno, nemam reci....

 

[moje srce]

cekaj gospodjice14, ukoci malo.
seti se svojih roditelja.
ili VECINE roditelja.
oni retko sami shvate da smo mi odrasli.
sem ako se ne pobunimo rano (moj slucaj) ili ne dokazemo strpljivo svojim postupcima da JESMO odrasli. vecina ljudi ide linijom manjeg otpora u svemu, a tzv. "mamini sinovi" samo su ekstremni primer toga.
imas gomile drugih kategorija ljudi koji odbijaju da odrastu (samo su manifestacije razlicite).

edit (nevezano za komentar gospodjice14): mislim da se losi odnosi izmedju majke nekog tipa i zene/devojke tog tipa razvijaju cesto i zbog toga sto same devojke nisu nista manje nezrele i posesivne u odnosu prema svom muzu/decku od tih majki, i sto umeju da izigravaju "princeze" ceo zivot...

 

[gospodjica14]

Vidi srce, ja ne znam da li si se ti udavala ili ikada imala bliske susrete sa patoloskim odnosima izmedju dece i roditelja, ali ja jesam licno na zalost, te me ova tema prilicno pogadja. Hvala Bogu, to je iza mene, kao iskustvo je veoma korisno i drugi put nema sanse da napravim istu gresku. Znaci kad komentarisem, komentarisem pod jedan na temu, pod dva na osnovu sopstenog iskustva. Posesivna nisam bila nikada, a odvojila sam se od svojih roditelja i fizicki vrlo rano, sa osamnaest. Tim pre mi je neshvatljivo da neko moze da bespogovorno slusa roditelje sa 30 i kusur godina, i da nije u stanju da im se suprotstavi cak i kada je potpuno svestan da ce to imati itekakve posledice po njegov zivot. Da li su zene nezrele ili nisu, je drugo pitanje, zavisi od situacije do situacije i od zene do zene, ali ne moze mi niko reci da je ok ocekivati da isti nivo zrelosti imaju devojka, odnosno zena, od svojih 25, 6, 7 pa i 30 i neka tetka - majcica sincicu - od 50 i preko toga. Prirodno je da ocekujes da je neko stariji i zreliji od tebe i da vise kulira, da zna da povuce granicu i da mnogo lakse i brze kapira da je preterao i da treba da se povuce, onda kada treba. A da neko donosi odluke, i to vrlo zivotno vazne odluke koje ce itakako imati posledice za njegovu zenu, u konsultaciji sa mamom i tatom, umesto sa zenom koja ce direktno posledice date odluke osetiti na svojoj kozi, e to je nedopustivo. Kao sto je nedopustivo da dozvolis roditeljima, bilo cijim, njenim ili njegovim, da su non - stop u svakoj corbi mirodjija, sveprisutni u vasem zivotu, po to ni pas s maslom ne bi progutao. Dakle, ako pricas to sto pricas na osnovu nekog dozivljenog i prezivljenog iskustva, ja cu prihvatiti da si u pravu, a ako samo teoretises na temu, izvini, ali nemas pojma.

 

[moje srce]

gospodjica14: "Znaci kad komentarisem, komentarisem pod jedan na temu, pod dva na osnovu sopstenog iskustva."
i ja isto. samo ne generalizujem to iskustvo i trudim se da ga sagledam i iza sopstvenih povreda.
zao mi je sto si imala odvratno iskustvo i yao mi je sto si jos uvek emotivna na tu temu. ozbiljno.
ono sto me je u tvom postu nateralo da odgovorim je zajedljivost kada si uopsteno rekla "naravno da treba da nastavite da volite i postujete svoje gospodja mame"...

gospodjica14: "Posesivna nisam bila nikada, a odvojila sam se od svojih roditelja i fizicki vrlo rano, sa osamnaest."
okej, taj deo posta se stvarno nije odnosio na tebe/na tvoj post.

gospodjica14: "Tim pre mi je neshvatljivo da neko moze da bespogovorno slusa roditelje sa 30 i kusur godina, i da nije u stanju da im se suprotstavi cak i kada je potpuno svestan da ce to imati itekakve posledice po njegov zivot."
licno sam bila samostalnija u odnosu na roditelje vise od vecine svojih mladica (i od vecine svojih drugarica doduse!), tako da te razumem. problem je kao sto sam rekla sto niko nece da odraste dok na to ne bude nateran. razumes? u manjini si. tj, u manjini smo.

gospodjica14: "Dakle, ako pricas to sto pricas na osnovu nekog dozivljenog i prezivljenog iskustva, ja cu prihvatiti da si u pravu, a ako samo teoretises na temu, izvini, ali nemas pojma."
imala sam i uzasno losa i okej iskustva (pricam o bitnim i dugim vezama, u braku nisam bila mada sam zivela zajedno). meni se izgleda dopadaju tipovi sa okej majkama i to nije slucajno.

 

[gospodjica14]

Nije zajedljivost nego zezanje, ja i svoju mamu kad pricam sa svojim deckom (koji nije mamin sin zovem gospodza Nikolajevich... Ne znam kako se ljudi teraju da odrastu, ja sam to uglavnom sama. Znam i muskarce koji su odrasli, i znam da su to uradili sami. Mislim da poenta nije u teranju, ne mozes ti nikog ni na sta da nateras ako on to nece, nego u cvrstini karaktera i volji... Jer je zaista potrebna jaka volja i cvrsta licnost da bi se sukobio sa onim ko te je odgajio i koga po prirodi stvari najvise volis na svetu. Cime dolazimo do toga da su mamini sinovi u stvari slabici. E, zene se masovno zajebu pa ne provale slabica u startu, umeju oni dobro da se maskiraju, veruj mi. A slabic/mamin sin se cesto pokaze u punom sjaju tek kada je vec kasno, ti se vec udala.... i onda ne znas sta te strefilo, pa se boris i boris i tuces i sve u ime ljubavi i ocuvanja tog braka, pa kad posle takvog rata shvatis da moras da polozis oruzije jer tu leba nema, i ako pobedis bice to pirova pobeda i neces nikad moci da se sastavis vise u zivotu onda dodje gorak ukus poraza.... ali i sansa da imas normalan zivot, muza, brak, svoju porodicu, i to ti je marfijev zakon, sto si se vise napatila i sto su te vise zlostavljali to ti se sreca sire nasmesi... Necu vise da razradjujem ovu temu, zelela sam da posavetujem postavljacicu imajuci u vidu sopstveno iskustvo, da se ne upusta u jalove bitke, nego da okrene ledja tom slabicu i nadje si sebi muskarca koji ce je voleti, cuvati, paziti, maziti i stititi. To treba zeni, a ne mamina placipicka.

 

[moje srce]

NijNe znam kako se ljudi teraju da odrastu, ja sam to uglavnom sama. Znam i muskarce koji su odrasli, i znam da su to uradili sami. Mislim da poenta nije u teranju, ne mozes ti nikog ni na sta da nateras ako on to nece, nego u cvrstini karaktera i volji... Jer je zaista potrebna jaka volja i cvrsta licnost da bi se sukobio sa onim ko te je odgajio i koga po prirodi stvari najvise volis na svetu.

apsolutno tacno.
ja sam "terati" rekla ne u smislu da ti/ja teramo nekog drugog, nego da zivot tera i situacije uce svakoga od nas... naravno, treba biti hrabar pa se stavljati u situacije koje ce te nauciti...

takodje ne verujem u jalove bitke u ljubavi, uopste ne verujem u to da se treba mrcvariti. procena ljudi se uci vremenom, kao i sve ostalo.
deo price je u tome da mi biramo slicne sebi i da prepoznajemo slicne obrasce ponasanja i slicno porodicno vaspitanje (ali to je samo deo price i ne mora za svakog da vazi, narocito kad je neko neiskusan). od onoga sto ne prepoznajemo kroz iskustvo cemo nauciti da odvajamo zito od kukolja.

super ako si se samo salila za gospodju mamu . to celoj prici daje drugaciji ton.

 

[neozbiljko]

Jer ja sam - ja sam guzonjin siiiiin!!!

 

[-Eva-]

pod utiskom sam rečenicom majke mog bivšeg momka : " ... moj sin je između majke i devojke izabrao majku, devojku uvek može da nađe ..."

... reče tamo neka Jokasta, majka sinčine Edipa :mad:

 

[ninani]

Pa moram malo...

Vidim napeta atmosfera, a ja volim da pevam...

Pa malo da vas razveselim...

ajd' zapevaj jos jednu, zivota ti...
mozda se ovi "neozbiljni" uozbilje malo...

 

[boogie wogie]

to da ima majku a da devojku može da nađe gde god hoće baš i nije tačno.
Upravo je veći problem izabrati Pravu/Pravog nego imati majku.
Majku nisi ni mogao da biraš i da lupaš glavu oko toga..

 

[ninani]

Edip je prvi premostio jaz izmedju generacija.

 

[gost 10000]

. Znam i muskarce koji su odrasli, i znam da su to uradili sami.

čekaj...makq mu.....kako drookčije može, nego sam?

cvrsta licnost da bi se sukobio sa onim ko te je odgajio i koga po prirodi stvari najvise volis na svetu.

a jel mora obavezno sookob?........ inače nisi odrastao...

mislim, ni kofija po prvi poot ne razoomem....pa valjda si uvek okrenoot porodici.....

 

[Tuzni_patak]

Mora sukob.Ako ih nije bilo, onda si samo otišao, nisi odrastao u njihovim očima...A to je simptomatično i za u buduće....

 

[vd]

TP šta podrazumevaš pod sukobom?
sva deca nisu ista kao ni svi roditelji

 

[CoffeInn]

čekaj...makq mu.....kako drookčije može, nego sam?

a jel mora obavezno sookob?........ inače nisi odrastao...

mislim, ni kofija po prvi poot ne razoomem....pa valjda si uvek okrenoot porodici.....

naravno,.... ako nisi okrenut porodici .... cemu ?!?!
za taj stav mislim da je iskonski i konstruktivan... "okrenut porodici"

 

[gospodjica14]

Ne mora sukob, ako je sve ok, ako su roditelji normalni ljudi i kapiraju da dete vise nije dete nego odrastao covek koji moze i treba samostalno da donosi odluke. Jedno je okrenutost porodici u smislu podrske, drugo je gusnje i mesanje u sve zivo i to ne samo sinu/cerci, vec i njihovim partnerima. E onda treba i mora sukob i to zestok, jasno mora da se povuce crta i da se kaze "mama/tata prevrsili ste svaku meru, presli ste sve granice, to i to pitanje ja resavam sa svojom ..... a vi lepo ajte kuci i bavite se svojim problemima i zivotima." Pa nek keva drami koliko hoce, neka place i vice, nek cale bude u fazonu "kako mozes tako majci" i sl. emotivne ucene koje se koriste inace u takvim prilkama, i na to sam mislila kad sam rekla da je potrebna snazna licnost koja nece da poklekne ni da popusti.

 

[Ognjan]

Niste pomenuli one slucajeve gde majka iz prevelike ljubavi i zastitnickog ponasanja, a bez patoloskih potreba za vladanjem i posedovanjem, ipak napravi manje-vise nesposobno dete (decu). To nije klasican mamin sin, ali je covek pun strahova i sa manjkom samopouzdanja.

Tacno je ono sto neko rece da vecina ljudi postupa po inerciji i liniijom manjeg otpora, pa samo oni koji tokom puberteta osete snagu i sigurnost u sebe pozele da odu sami, ostale je potrebno malo "pogurati" iz gnezda. A roditelji su obicno zatrpani svakodnevnim obavezama i problemima pa i ne primete kad vreme za to dodje, pa i prodje... Koga kriviti u ovakvim slucajevima?

Ja bih ipak bar 1/3 krivice bacio na samu decu (uglavnom muskog pola) koja, iako imaju mozga i mogu da vide i razumeju, to ne cine jer im tako vise odgovara, a 2/3 na roditelje (i majke i oceve) koji nisu bili dovoljno tvrda srca da kazu NE kad je bilo vreme za to.

Dakle, da rezimiram, nije svaka majka koja je napravila "maminog sina" posesivna i nezadovoljna zena, jednostavno neke u porodici preuzmu zastitnicku ulogu i ni same ne budu svesne da im je zivot proleteo, a sin napunio 30. Kako rece Vlada Jet: "Vreme je slatka laz"...

 

[gost 36952]

Niste pomenuli one slucajeve gde majka iz prevelike ljubavi i zastitnickog ponasanja, a bez patoloskih potreba za vladanjem i posedovanjem, ipak napravi manje-vise nesposobno dete (decu).

"Prevelika ljubav" (taj izraz i moja mama koristi ) ne postoji. (Nekome nije dovoljno da svoje osecanje nazove ljubavlju vec je definise kao preveliku) Ili jeste ljubav ili nije, nema prevelike

Ljubav ne radi na stetu vec na dobrobit pogotovo ako je roditeljska ljubav u pitanju.
Razne patologije stvaraju privid nekih pozitivnih osobina, ljubav, pozrtvovanost, posvecenost dok iza toga stoje sasvim drugi motivi.
Nisu te majke/ocevi uvek svesni sta rade, ali to ljubav nije.

A roditelji su obicno zatrpani svakodnevnim obavezama i problemima pa i ne primete kad vreme za to dodje, pa i prodje... Koga kriviti u ovakvim slucajevima? "

Kakve veze imaju obaveze sa normalnim stavom prema detetu i njegovom osamostaljivanju? Obaveze su zgodan izgovor za mnoge greske, ali to ovde ipak ne prolazi

Ja bih ipak bar 1/3 krivice bacio na samu decu (uglavnom muskog pola) koja, iako imaju mozga i mogu da vide i razumeju, to ne cine jer im tako vise odgovara, a 2/3 na roditelje (i majke i oceve)
koji nisu bili dovoljno tvrda srca da kazu NE kad je bilo vreme za to.

]Reci NE u pravom trenutku nije pokazatelj tvrdog srca vec prave ljubavi i istinske brige za dobrobit deteta.

Dakle, da rezimiram, nije svaka majka koja je napravila "maminog sina" posesivna i nezadovoljna zena, jednostavno neke u porodici preuzmu zastitnicku ulogu i ni same ne budu svesne da im je zivot proleteo, a sin napunio 30. Kako rece Vlada Jet: "Vreme je slatka laz"...

Zastitnicka uloga u odnosu na sina od 30 godina je ispunjavanje fantazije o tome kako je neophodna. Tacno, jeste laz u osnovi, laganje same sebe i manipulacija drugima da bi se zadrzao osecaj vaznosti. Sebicno!

 

[Ognjan]

Ljubav ne radi na stetu vec na dobrobit pogotovo ako je roditeljska ljubav u pitanju.
Razne patologije stvaraju privid nekih pozitivnih osobina, ljubav, pozrtvovanost,
posvecenost dok iza toga stoje sasvim drugi motivi.

Pa ako krenemo dublje u psihoanalizu gotovo citav ljudski zivot i bivstvovanje je skupsebicnih gestova: kad se zaljubljujemo, radimo to zbog sebe i sopstvenog zadovoljstva; kad pravimo decu radimo to da bi "produzili sebe", kad dajemo dobrovoljni prilog mi nismo humani vec dajemo sami sebi osecaj velicine, "dobrocinitelja" itd.

Kakve veze imaju obaveze sa normalnim stavom prema detetu i njegovom osamostaljivanju? Obaveze su zgodan izgovor za mnoge greske, ali to ovde ipak ne
prolazi

Kad te zivot stisne da ne znas gde ti je d... a gde glava, zaboravis i da rucas i da spavas, a kamo li da mislis o tome u kojoj je trenutno od 1000 faza tvoje dete, koje je "do juce" piskilo u gace. A deca u doba puberteta uglavnom precutkuju i iskrivljuju sve vazne stvari, tako da ono sto stignes da vidis i cujes nikad nisu njegove prave potrebe... Ma moze o tome da prica samo neko ko ima decu tog uzrasta, a ova suvoparna akademska filozofiranja njima bi delovala smesno, kad bi im bilo do smeha.

Reci NE u pravom trenutku nije pokazatelj tvrdog srca vec prave ljubavi i istinske brige za dobrobit deteta.Zastitnicka uloga u odnosu na sina od 30 godina je ispunjavanje fantazije o tome kako je neophodna. Tacno, jeste laz u osnovi, laganje same sebe i manipulacija drugima da bi se zadrzao osecaj vaznosti. Sebicno!

Neko ovde vec rece - sacekaj da i sama budes roditelj, pa da vidis kako se percepcijamenja. Majka (otac) ima zastitnicki odnos prema svojoj krvi dokle god dise, ne znam sta je tu neprirodno, tako je to kod ljudi, mozda je kod zivotinja drugacije, samo je problem kad je dete slabo pa se ne "ritne" na vreme. Gde postoji ljubav, postoji i posesivnost, te stvari se ne mogu razdvojiti, nemojmo samo da filozofiramo u stilu Skot Peka sta je "prava ljubav".

Kad malo ulozis malo i ocekujes, pustis niz vodu pa il propadne il postane veoma uspesan clan drustva (naravno, emotivno oceljen za ceo zivot). Kad volis i stalo ti je, treba stvarno biti "tvrda srca" (ovo u najtoplijem smislu, kao u narodnoj pesmi) pa da to malo celjade koje polazi u zabaviste i koje vapi za tobom pocnes da drilujes kako bi kasnije moglo da se osamostali. A to se tad radi, posle je kasno.

Ok, da ostanem dosledan onome sto sam gore reko, i to jeste neka vrsta sebicnosti u krajnjoj liniji, ali sve je to izmesano i neraskidivo povezano.

Idealno bi bilo, jelte, da volimo bezuslovno, kako partnera tako i decu, znaci ti njega volis bez obzira sto on tebe ne voli, vredja, maltretira, ne postuje ili sl. Zar ne? Pa to bi bila jedina prava ljubav, nesebicna. A kad partnera na pr. pocne da muva neko drugi ti ga samo prepustis jer ce sa njim biti srecniji, a ako je on srecan ti si takodje... Ili ces bas zato sto volis da stanes u odbranu onoga sto volis... svoje devojke, svoje zemlje itd. A svaka majka mora da pobedi kod sebe isti taj poriv! Bar bi zene to trebale da razumeju, u pitanju su nagoni, iracionalne stvari koje se tesko ili nikako ne kontrolisu, a mi ovde pokusavamo da ih udenemo u domen racionalnog. Ej, zene, pa vi ste bar tu na svom terenu

 

[gost 36952]

Ma moze o tome da prica samo neko ko ima decu tog uzrasta, a ova suvoparna akademska filozofiranja njima bi delovala smesno, kad bi im bilo do smeha.

Imam sina u pubertetu.

Neko ovde vec rece - sacekaj da i sama budes roditelj, pa da vidis kako se percepcijamenja. Majka (otac) ima zastitnicki odnos prema svojoj krvi dokle god dise,

Mene citiras #63, to je bila reakcija na drugu krajnost
Ovde je problem sto neki ne prave razliku izmedju potrebe da zastitimo svoje dete (bez obzira na njegove i nase godine) od potrebe da upravljamo zivotom svog deteta cak i kada mu nanosimo stetu i pravimo probleme. Neko koga je takva majka vaspitavala tesko moze da definise sta ga tacno muci i kada se lose oseca (celog zivota slusa da majka sve cini iz "prevelike ljubavi"), ali problem je tu, i to veliki problem.

ne znam sta je tu neprirodno, tako je to kod ljudi, mozda je kod zivotinja drugacije, samo je problem kad je dete slabo pa se ne "ritne" na vreme. Gde postoji ljubav, postoji i posesivnost, te stvari se ne mogu razdvojiti, nemojmo samo da filozofiramo u stilu Skot Peka sta je "prava ljubav".

Ljubav i posesivnost se moraju razdvojiti zato sto posesivnost roditelja prema odrasloj deci njima nije na korist, a prava roditeljska ljubav deluje u korist deteta.

Kad malo ulozis malo i ocekujes, pustis niz vodu pa il propadne il postane veoma uspesan clan drustva (naravno, emotivno oceljen za ceo zivot). Kad volis i stalo ti je, treba stvarno biti "tvrda srca" (ovo u najtoplijem smislu, kao u narodnoj pesmi) pa da to malo celjade koje polazi u zabaviste i koje vapi za tobom pocnes da drilujes kako bi kasnije moglo da se osamostali. A to se tad radi, posle je kasno.

Nikakve veze nema dete predskolskog uzrasta sa temom ove diskusije. Drilovanje sigurno nije pravi nacin, ali postepeno osamostaljivanje od malih nogu je jedini zdrav nacin odgajanja dece. I to ne radi roditelj "tvrda srca", vec roditelj koji voli svoje dete i ima svest o sopstvenoj odgovornosti u njegovom vaspitavanju.

Idealno bi bilo, jelte, da volimo bezuslovno, kako partnera tako i decu, znaci ti njega volis bez obzira sto on tebe ne voli, vredja, maltretira, ne postuje ili sl. Zar ne? Pa to bi bila jedina prava ljubav, nesebicna. A kad partnera na pr. pocne da muva neko drugi ti ga samo prepustis jer ce sa njim biti srecniji, a ako je on srecan ti si takodje... Ili ces bas zato sto volis da stanes u odbranu onoga sto volis... svoje devojke, svoje zemlje itd.

Dete volimo bezuslovno, partnera ne. Obe ljubavi su veoma jake, ali RAZLICITE.

A svaka majka mora da pobedi kod sebe isti taj poriv! Bar bi zene to trebale da razumeju, u pitanju su nagoni, iracionalne stvari koje se tesko ili nikako ne kontrolisu, a mi ovde pokusavamo da ih udenemo u domen racionalnog. Ej, zene, pa vi ste bar tu na svom terenu

Ej, Ognjane,
nije sve bas ni iracionalno. Roditelj ima veoma veliku odgovornost. Ako sam svesno bice koje zna sta radi, mogu da se trudim da korigujem sebe. Ne znaci to da neki roditelji grese, a neki ne - svi gresimo, ali stav "to je prirodno, ja tu ne mogu nista, pa ja sam mu majka" je veoma opasan zato sto iskljucuje preispitivanje sebe, samokritiku i korekciju. Vazno je kriticki posmatrati sebe, kriticki posmatrati druge, uciti i iz knjiga i iz tudjih iskustava kako treba i kako ne treba.

PS zanimljivo je da TI (muskarac) MENI objasnjavas kako se osecaju majke

 

[menna]

Ne podnosim NJEGOVU mamu!!! Ta zena smatra da sam iskljucivo ja kriva za sve lose stvari koje se njemu dese. I ajde sad, neka smatra, ali sta ima ona to meni da prica?! Mrzim, mrzim kad on stoji tu a ona prica meni pricu koja je, jasno, spremljena za njega. A on cuti, blene ko magarac! A nisam mu cak ni zena. Sta sad, nisam ja kriva sto je njoj trebalo dvadesetak godina da od njega napravi muskarca, a meni svega dvadesetak minuta da od njega napravim idiota. I rekla sam joj to, pa se sad pomalo ne podnosimo.

 

[gost 36952]

Ne podnosim NJEGOVU mamu!!! Ta zena smatra da sam iskljucivo ja kriva za sve lose stvari koje se njemu dese. I ajde sad, neka smatra, ali sta ima ona to meni da prica?! Mrzim, mrzim kad on stoji tu a ona prica meni pricu koja je, jasno, spremljena za njega. A on cuti, blene ko magarac! A nisam mu cak ni zena. Sta sad, nisam ja kriva sto je njoj trebalo dvadesetak godina da od njega napravi muskarca, a meni svega dvadesetak minuta da od njega napravim idiota. I rekla sam joj to, pa se sad pomalo ne podnosimo.

http://forum.krstarica.com/threads/8998

 

[gost 10000]

nisam ja kriva sto je njoj trebalo dvadesetak godina da od njega napravi muskarca, a meni svega dvadesetak minuta da od njega napravim idiota.

i koga sada da žalimo ...tebe ili njega?