Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Anita.www:
Lepa ideja, ali mislim da bi trebalo pustiti pisce da pisu... Amateri samo za kucnu upotrebu... Nije svaka pesma kvalitetna pesma... Zasto onda pisati nesto sto nema nikakvu vrednost???
Kliknite za proširenje...

I pisci (profesionalci) su nekad bili amateri, a među amaterima ima mnogo onih kojima trena dati šansu, i mnogo puta pisanja među amaterima vrede više od nekih novopopularnih pisaca...
Ova tema nije posvećena diskusijama ovog tipa, zamolila bih da nakon moje poruke ne sledi replika.
Razloga za pisanje je mnogo, glupo je to i postaviti kao pitanje, a još gluplje nabrajati.
Naravno da nije svaka pesma kvalitetna pesma. Kvalitet je dosta rastegljiv pojam, ali pre svega - relativan... Ni ovde ne bih da ulazim u diskusiju.
Zahvaljujem na mišljenju, ako je ovo u vezi sa ovom temom i idejom objavljivanja pesama/priča, ali ta odluka je već doneta.

Molim ljude (amatere) da nastave da pišu...

Pozdrav.
 
************
Urusavam se u sebe.
Kosmicki odron
ako cemo vec
o malim stvarima.
Po zakonu unistenja
tu pred tobom
sada bi trebao da bude
nazuljeni trenutak
mojim nestajanjem
i mozda garez
i golet mozda.
Ne stidi se priznati
da si me svesnija
vise no ikad
i ne stidi se
da pogovor
zapocnes sa
BUDALA.
Ja sam vec negde
i naginjem se
nad sasusena korita
i odraz svoj trazim
u kostima
istrulilih riba
koje su se odrekle glasa
zarad mehura
koji bi ih cuvao
od potonuca.
A sada...
zajedno
sapucemo.
 
Цвет


Врхуно остварење лепота,
спокојство
обзорја тајни.

Сијасет нежности,
проницања
милих слутњи.

Тиха несаломивост,
милозвучје
унедрених стварности.
 
*************
Ove suze su
nista drugo
do groblje talasa.
A njima sam ti nekada tekla
mada me pila zadj tvojih stremljenja
da treba postati
suvisan u dimenziji ceznje.
Gledali bi se tako
preko klanaca
i plasili se
ko ce prvi
zakoraciti ka drugom
i nestati na tom putu
gubeci vise
no sto je mislio
da sa sobom nosi.
Nadvikivali bi se
govorom tela
sa ehom tisine
i pucao bi kristal
u utrobi zemlje
od zaglusujuceg vriska
moga struka,
tvojih ramena.
 
u osvite zorno ona zori
noćna svetla u venama gasnu
na usnama nežni razgovori
pretaču se u ljubavnu basnu

vuk se sivi u venama budi
hromost svoju polagano javlja
i dok nebo vihorima rudi
u sebe je ponovo rastavlja

od iskona postoji u krvi
njena senka i dah bestelesni
dan poslednji i dan što je prvi

ponovljeni muk nesvesni

njen dah moji su minuti
strasna seta u krvi mi ćuti
 
**********
Izdvojicu ti rec iz okousne pene besa
i ponavljacu je
ponavljati
u delirijumu prastanja.
A ti
ukloni mi podvez sa nadlaktice
neka zivim putevima u meni
u galopu krene
obmana
da cu
pre nego saslusam reci
glasnika
najpre im iscitati oci
i shvatiti
da neki svetionici
oslepljuju.
 
Najjednostavnija pesma

- Čiko čiko,
jesi li ti moj brat?
Oči ti
liče na moje.
- Mislim da jesam.
Oduvek.
Samo ne po krvi
(i ona je bleda ovih dana)
- Čiko, vidi!
Rasečen oblak plovi...
- Samo takvi i umeju ploviti.
- Čiko čiko, odakle duva?
- Sa svih strana, mali.
Al' vetrovi za rasejavanje magle i
maslačaka za darivanje,
retki su.
- Čiko, eno drveta, neba, planine
i vode.
To je
nevidljivo za ljude.
- Jeste, mali.
Ne zatvaraj oči.
- Čiko, baka mi je pričala o tebi.
Kaže, ima odraslih
koji čuvaju naše gledanje.
Čiko čiko, jesi li ti pesnik?
 
Три

Рука држи оловку и ћути
заједно с'њом и ја.
У круг улази песма
и она ћути
а сво троје ћутећи
исписујемо празнину
речима, којих нема
као ни мастила у оловци.
Нема ничег...
Само тишина
лажи
која начини песму.
 
Ten’ Amrun' quessir. Cormlle naa tanya tel' raa. Lle naa istar, belegohtar ar' mellon.


26. maj 2009.
15:22h

Teško je
stihovati
kada vam neko zr/nači
plavo i zeleno.
Zar niko to do sada
nije rekao?
Izvadila sam sve svoje kantare
(svrha equilibrum),
čak i računaljke
i sve me to
ćuti.
Zovem snopove jutra kroz podne
da mi daju raspričanu tišinu
koplja za tvoje aždaje
prah za uspavljivanje njihovih slugu.
Cirus muzikom odgovara.
Čovek je bespomoćan
pred sopstvenom unutrašnjosti.
Zar niko to već
nije rekao?
Kažem
ova pesma ima oči
da pogledom pravi krive linije
na tvom licu.

21b.jpg


 
Poslednja izmena:
***************
Spustas misao na moje rame
i osecam da je taknuta
akupunkturna tacka
kosmickog uravnotezenja
i zanemarujem smrad deponije
pod mojim prozorom
na kojoj trule razbacane senke
moga predjasnjeg JA.
Nagomilavao sam se u vremenu
a prostor sam zagusio prazninom
ali evo u tvome narucju postajem
reciklirani Bog
izlecen terapijom odvikavanja
od sopstvene bespotrebnosti.
Svojom neznoscu
kao magicnim sitom
prosejavala si moje
izmrvljeno bice
i od zaostale truni
stvorila si gromadu
koja se nazire
iza svih horizonata
koji se prostiru
pred ocima ljubavi.
 
ALAPACA

Draga zeno,
Pricam ti
K'o rodjenoj sestri,
Svojim sam ocima videla,
Ne moras mi verovati,
Nisam ni ja verovala.
Pored onakvog muza,
Doktora...
Ona sa bravarom,
A ovamo
Izigrava damu
I glumi sveticu.
Samo molim te,
Nemoj nikom reci
Da sam ti to ja
Pricala,
Ne bih da ispadnem alapaca.
Znas kakvi su ljudi,
A ja ne volim
Da vodim brigu
O tome
Ko je koga,
Mrzim traceve.

2003.
 
***********
Plase me jednosmislene reci
i sterilno narucje ovoga jutra
u kojem se protezem
a ne izlazim iz sebe.
Temena kost
pritisnuta budjenjem
u ucutkanoj zori
strahom da betonski zidovi
ne pocnu da citaju sa mojih usana
uzdahe
a potom se pomere korak blize
otkucaju srca.
Maljavim jezikom kazem
da,dobro sam
i pozelim ti
JUTRO
dok ti dodajes
DOBRO.
 
PUT

Veceras je mesec u znaku Vodolije
skupljam ti reci sa usana...

Znam,
pogledom me trazis
ali tvoj ponos me krije
iza celicnih zavesa...

Seti se,
ti i ja,
gledamo kako Dunav preseca grad...

Seti se,
ti i ja,
citamo sudbinu sa spojenih dlanova...

Hajde,
probudi vetar u sebi,
onaj julski dan
i sunce sto zebe
u tebi...
Skupljene misli u kapima rose
i rumeni pesak,
i tvoje noge bose...

Kreni,
pucaj u nebo,
u trudne oblake
sto nose kisu...

Otkrij svoje dlanove
i pokazi mi put
prema tebi...

Neozbiljni pesimista

gothicphotos57200704011mi8.jpg
 
Pesma o vukovima


Parčići Suve planine
iznikli u neznanju
modrili su se danas
u svojoj naivnosti.

Nakvašeni razlistanim dozivanjem
koje u sopstvenu lepotu pretvaraju
treptali su u iščekivanju.
Anybody here?

Braco, dugo se nismo smejali kao sinoć.
A nedavno kišno jutro
bojila je usna harmonika.
Instrument tužne zemlje.
Znam
koliko znaš...

I pitali su
zašto se deca vole na daljinu...
Pustite ih,
još samo oni poznaju voljenje.

I padala sam preko kiše...

A ona je letela nadole pod pravim uglovima
dole, dole, dole
da shvati gde je to utihla tišina,
koje je ništavilo krije
od njenog zova nastankom.

I tišina je i dalje bila bespomoćna...

Kako uspavati, namirisati, udahnuti, izdahnuti
nešto što ne otvara oči?
Ili ih uopšte i nema?
... sanjate li?

Trčala sam prema brdima
koja nisu odskakala,
samo su i dalje pupila zvukovima
i ogledala se očima... u kiši...

Anybody here?


 
Poslednja izmena:
************
Jutro je osedlavalo belim oblacima ptice
a iz blatnjavog rova moje misli
obezglavljeni pevac
napinjanjem grudi
najavljivao je dan.
Svice
i trava se propinje
odupiruci se zelenim jezicima
o svoje korenje
i blizi je nebu sapat
ponet iz utrobe zemlje.
Rezi oprezno pseto
probudjeno topotom reci
koje putuju
u svevisnjim pravcima
dok nebo mu
miluje ocnjake
rasklimane
ugrizima
za sopstveno srce.
 
Kažeš -
Ne sudiš o
Knjizi
Po koricama,
Ni o
Čoveku
Po odelu.
Kažem -
Ne sudi o
Klovnu
Po osmehu,
Jer nisi
Čuo
Staklo
Očiju
Njegovih
Kako
Slama se,
Niti skupljao
Crne kapi
Krvi njegove
Prevrele i
Brojao
Bele niti
Njegovih stužnjenosti...
Ne sudi o
Klovnu
Po osmehu
Njegovom...
Jer samo
U tvom oku je,
Jesi li siguran
Da stvaran je? :)
 
...Deo...

... Sada vishe ne umem da zaspim a da se ne probudim krvavih ruku.
Nocjas sam ubijala svoje aveti.
Proshle nocji demone.
Sledecje cju andjele.
I tako redom, dok ne stignem do tebe.
Necju znati i biti sigurna da si postojao
sve dok ne osetim tvoju krv na svojoj kozhi
kako vrela i lepljiva trazhi put ka tlu...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top