Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
majalibre:
*************
Grcim se u materici noci
okrenut na dole
korakom za beg.
Ovaj grad je vec jednom
povio moj plac
u vonj podmostovlja
i zario zaoku gorcine
u prvi otkucaj mog postanka.
Vec jednom bio sam
u svoju odbacenost
zarozano dete
koje je ucilo svoje usne
da se postave u osmeh
gledajuci u lukove mostova
koji su podupirali
vise let ptica no nebo.
Opet zaigran
na asfaltnim poligonima
improvizujuci placljivi kosmos
i kisu meteora
pustajuci iz saka u vetar
poleni prah kamenih cvetova
procvalih u mom snu.
Nakon igre
rasplakan
sto prizvah plamenu kisu
neznajuci
da mi odnekud
u susret stizes
brodom od papira.
Kliknite za proširenje...

Odlicno.
 
Razmatranje

Kako je petparački
Samoubicino oproštajno pismo
Kao
Ubio sam se zbog (tj. ubiću se zbog)
Neplaćenog računa za struju ili
Zato što me niko ne voli

E moj bato čim si se ubio
Skapiraće ljudi koliko ti je sranje
Život bio

Čitulje su takođe odvratne. One kao da se pišu da bi ih pokojnik čitao. Porani on lepo tamo negde (na onom svetu), pa pazari svežu „Politiku“. Gleda, gleda; pa kaže: „Vidi – ovaj me se setio, a onaj nije.“
Znam lika kome je umrla tetka, pa su oni porodično objavili čitulje u našem prestižnom listu. On ih lepo izreže, pa zalepi na oveći karton. Taj karton posadi u vitrinu među porculanske šoljice. I gledaju savaki dan u mile im čitulje. A tetka sraćna, pa sve peva od miline.


10. decembar 2007.
 
Expecto Patronum

Tako je divno pisati potpunim strancima!
Iz crno-belog u spektar
Iz takta u delo:
bacanje iz gomile.

Znam
šapnula bih ti nešto o žicama
razapetim i umršenim od mojih tabana do pogleda
i da vibriraju
i da poprimaju boju
jer dišu
dok dišu

Vidi!
Vidi...
Koliko samo noć podseća na trzalicu.
I miris stihovanja.
I plutajući akordi.

Nije teško biti animagus.
Ti biraš u šta ćeš se pretvoriti.
Podji... na kraju staze galopira Patronus.

Slušaj...!
Noć peva.
Rastegle se notne linije kroz Godrikovu dolinu
preko jezera
pa nagore... ka krošnjama...

Divno je pevati potpunom strancu
i gledati
kako ispod tvojih dlanova dobija lik.


patronus.jpg
 
Ona prošla je sve
Išla je oko stare države
Bodrila stare momke
Na umiranje
Jer ona prošla je sve
Njena svest nemira
Ne dira
Na sebe ne da
Čokolada ni bombona
Patriota
Da je uvijaju u zastave
Mladima da je gule
Pokreti
Odsustva
Podsete
Prirsustva
Nje
I da prosla je sve
A jos se nije ni rodila
U nekima
Uzaludnima od nadanja
 
Jesen

Progone me mirisi
U ovoj kući od magle
Dolazi jesen progoni misao
Neću imati ni volje ni snage
Dolazi jesen misao progoni

Primetim s vremena na vreme
Kažem jutro je pametnije
Od večeri od mene ko zna
Ipak jutro je utešnije
Od večeri ko zna od mene

Dani se nižu lako
Ustao si umio se ručao pio
Nešto radio um je bučao
Pogled žene tražio mio
Ustao si umio se pio ručao...

Nikada nisam zadovoljan pesmom. Trebala je da izrazi sav čemer i jad koji mi je čučao u grudima; a kada je pročitam, šta imam da vidim?
Vidim da mi je strašno loše, moja pesma je pesma praznine. Moj život je prazan. Sve me muči i čini mi se da ništa nisam uradio.
Kao što bi rekao jedan moj uspešniji kolega:"Moje vreme prolazi, a ništa nisam stigao da naplatim..."
Kako bih voleo da mogu da spavam ceo dan. Ili da se isključim na neko vreme. Na koje vreme? Na zauvek. napolju sipi kiša. Jesenja. Ma nemam pojma, pokušaću ponovo.

Progone me mirisi
U ovoj kući od straha
Dolazi jesen kao crv grize misao
A neću imati volje ni snage
Dolazi jesen blato kiše vlage

Zašto kažem da ne volim jesen? Ja volim jesen. U svari, ne znam; voleo sam jesen...Jesen je nekad bila tako divna. Miholjsko leto tako fantastično. Još uvek u majicama sa kratkim rukavima. Još uvek devojke šetaju golišave.
Moram da kupim neke cipele za kišu. I neku jesenju jaknu. A potom i zimsku. Kako takve glupe stvari deprimiraju. I čarape. A budućnost je tako neizvesna, gde ću biti, šta ću raditi? A čarape će trebati. I hrana svakog dana. I cigarete.

Progone me misli
Kao mirisi
u ovoj kući...



4. avgust 2007.
 
Zelim da odes,neostvarena ljubavi!
Idi!Nekog drugog svojom pricom zabavi.
Idi,gledaj neku drugu,
koja ce prpoznati u tvoijim ocima dugu.
Mi nikada necemo biti jedno,
a sa tobom,jedino je to vredno,
zato idi,ne okreci se,
idi napred, upoznaj sve.
Budi srecan u svom svetu,
zivi zivot s nekom u duetu,
raduj se zivotu,
prepoznaj unutrasnju lepotu.
Nek ti zivot iznova krene,
nek procveta ti cvet koji sada vene.
Neka ti se laste vrate,
neka te zvako doziva:,,Brate,,!
Zelim ti puno bogatstva,ostvarenih snova,
da upoznas neka lica nova,
steknes prijateljstva neraskidiva,
nadjes nekog kog volis,
kako to uvek biva.
A onda,kad budes najsretniji,
kada mislis da imas sve sto si nekada zeleo,
setices se mene,
i shvatices ko te je stvarno voleo...
 
Дозволи ми
да будем Пепељуга
чија прича
нема срећан крај.

Његош је у праву:
"Чаша меда иште чашу жучи,
смијешане најлакше се пију"
Али, превише је жучи...

Учили су ме
да "смејем се и кад бих плакати хтела"
Али, опијена љубављу заборавих
да маску не смем да скидам ни када спавам!
 
Докле ћемо
вређати и повређивати
једни друге
зарад неких моралних начела?!
Као да нисмо сви
дело истог Творца!

Докле ћемо
у тами, иза леђа
оговарати
и лажно сажаљевати
само да бисмо себи
подигли цену?!

Ко смо ми
да друге осуђујемо
на основу једног поступка
или једне речи
а не интересује нас
шта је у срцу или души?!

Зар немамо љубави
да помажемо
а не да повређујемо?!

*

Није лако отрпети увреде.
Није лако остати јак
у овом свету где свако се крије
иза положаја, иза титуле, иза породице,
где појединац не вреди ништа,
нарочито ако одскаче од околине.

Није лако остати свој
када те газе
и вуку у блато просечности.
Није лако опростити
- потребно је много снаге.
И љубави!
 
cy3a:
Докле ћемо
вређати и повређивати
једни друге
зарад неких моралних начела?!
Као да нисмо сви
дело истог Творца!

Докле ћемо
у тами, иза леђа
оговарати
и лажно сажаљевати
само да бисмо себи
подигли цену?!

Ко смо ми
да друге осуђујемо
на основу једног поступка
или једне речи
а не интересује нас
шта је у срцу или души?!

Зар немамо љубави
да помажемо
а не да повређујемо?!

*

Није лако отрпети увреде.
Није лако остати јак
у овом свету где свако се крије
иза положаја, иза титуле, иза породице,
где појединац не вреди ништа,
нарочито ако одскаче од околине.

Није лако остати свој
када те газе
и вуку у блато просечности.
Није лако опростити
- потребно је много снаге.
И љубави!
Kliknite za proširenje...

:klap::klap::klap::klap:....:heart:....
 
Čekajući Godoakojinećedoći

Ovaj dan mrmota nema kraja
Office u kome boravim
Odavno je pružio žute vrele pipke
U moj mozak piljim u prazno
Hmm da volja prva strada

Čekajući 16h kao u školi veliki odmor
Pročitah na chat-u Maja reče
U 16h prestaje čarolija - dodah
I onda shvatimo da smo samo odrpanci
I da je naša kočija obična bundeva

Reče ona nema ništa protiv bundeve
Samo da je princ na mestu
I dođe i tih 16h al mrmoti ostaše
Bojim se nema svrhe da spavam
Tako isti dan kreće iz početka
 
******
Kada bi grliti bilo lako
ljudi bi kao oblaci zaplovili
i mozda se sasvim spojili
praokean nekakav oformili
Ogromna bara od okeana
i para sto nad njom sanja
Ni koraka ni bola, to nije ni za vola!
Nista od ljubavi nema teze
i neka nas kais za nju veze
toj se posasti moze primaci jos samo pretnja
i sa njom ona luda pometnja
da nismo na putu pravom, ljubavnom
Kao da ikojih drugih puteva ima
Ali,
da nam se ucini da smo na putu pravom
ko blesavi bi poceli mahati glavom
i moguce da bi ta glava pomahnitala
na neku trecu stranu odskitala
Zato vezi nas Boze za vecna pitanja
 
"Plašim se"


Pretvoriću se u svog suseda
Koga ne podnosim i kad mu se nasmejem
Pretvoriću se u grbavog mrava
Koji sve što dovuče pojede
Pretvoriću se u zaraslu kornjaču
Koja oklop obožava iako je hendikepirana
Pretvoriću se u sedog starca
Koji će dane gubiti u posmatranju ljudi
Pretvoriću se plašim se u idiota
Koji će umeti da kaže uz flašu piva
******* život je to
 
Wunderkind si bila
jos sanjas o tome.

Ruke moje slazes
kraj otpalog trupa
noge moje trazis
pod krevetom negde.
Oci moje jos su
u travi kraj klupe.

Bacila bi davno
sve moje ostatke
al se secas da sam
usamljenih dana
radost tebi dao.

Otplaci jos nocas
i resi se lutke
sto cekaat te znala
dok trazila ti si
put u nepoznato.

Oprosti se samo
dok kikice seces
ne okreci se vise
videti me neces.
 
Heh, Pinokio stari...
poklon od prabake
moja prva igračka i lutka
najdraža
oteta
zadnji put ga videh
odlazeći u nepoznato
na đubrištu
pored izgubljenog doma
zlom unakažen
kao da još je čekao
kao da još bi se igrao
kao da je prepoznao
i bez kikica svoju wunderkind
osvrnula sam se samo
u suzama
da, još sanjam o tome...
košmare i noćne more

Spavaj, Pinokio moj
 
************
Utesno...
jos neciji svet
poput kristalne srche
zariva se u tabane obesnih.
Utesno...
jos u necijem oku
boje izjeda so suza
i marinirane slike
utiskuju se
u mrklost zenica.
Utesno...
jos postoji neko
na cijem istoku
se poradja
mlako sunce.
Utesno...
nisam sam.
Porazavajuce...
radujem se.
 
Zapis - VII


Tvoj nedodirljivi predivni lik
Oblikuje zenice moje

Tvoj neshvatljivi obrva luk
Začarao je san moj na javi

Kada bih dotakao tvoju ljubopitljivu put
Raspršila bi se ljubav poput ptica

Srećan sam jer ti to ne možeš shvatiti
Jer ljubav moju ne spoznaješ
(Srećan je onaj ko ume da voli)

Ljutiš se i odlaziš daleko
Čineći
Patnju moju beskrajno velikom
 
Ciste kosulje
peglane rado
skidam sa ofingera.

Poznate ulice
draga mesta
u senci izdaje.

Koliko suza
pustila ti si
odlazeci ponovo
sa dva kofera
trazeci dom
na pucini,
blago na kraju duge
i sigurnu luku
sto uvek je tamo
na karti grada
gde stigla si bosa.

Sunce brise
senke proslosti.
Nestaje zadnji
trag u pesku kraj klupe.

Jos jedan cvet na
spomenik nepoznatom
mornaru nestalom
trazeci blago
na morskom dnu.
 
Blue

Peščane žice i dine gitare
Oslušni Trag,
zvuk vodi stazom za Magične...
Kuda to ide vetar i zašto,
zašto se uvek obuče u plavo?
Kroz pukotine na šakama
dok mu prolazim kroz kosu
razleti se i propliva ka utapanju
plavo koje uvek ide ka plavom
Ka utopiji...

Kuda bi? Je l’ za plavim,
u plavo?

Razliva se po ramenima
i duva...
Ako žmuriš.


Volela bih
da umem da ti objasnim
zašto sanjam pustinju.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top