Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
U sumrak je pevalo sivilo
drvoreda pred kapijama njenih darivanja
i predstava na trgovima.

Ona dolazi u rastočenu krv
i umiva se na prvom vodoskoku
dva pedlja od srca.

Pobunjena stvarnost
pomera joj misao ka buđenju.

To noć krade opore reči
i poruke se nevoljno prinose
snu nekog u mislima.
 
cy3a:
Најпре честитке!!!
Жао ми је што нисам могла да дођем, али радујем се због тебе, заиста:)
Пре пар година, кад је ћерка моје колегинице издала своју прву збирку песама написала сам следеће стихове:

Нова звезда на песничком небу
овог се пролећа рађа
У њеним стиховима стидљиво стоји
искрена девојачка нада
да живот је лађа
која морем плови
као девојка у белом
на венчању са човеком ког воли!

Схвати их као мој поклон теби и жељу да будеш велики песник!
Kliknite za proširenje...

:rumenko::rumenko::rumenko: Hvala mnogo... :hvala: :heart:
 
Ljudi,treba mi savet jedan.Neke pesme su mi usle u zbornik "Rukopisi 32",koji izdaje Dom omladine u Pancevu.U petak je organizovana promocija,a posto je meni ovo prvi put da ucestvujem na ovakvoj manifestaciji,malo mi je frka.Jel zna neko sta se radi na ovakvim promocijama,kakva je moja uloga kao jednog od autora?:rumenko:
 
Neozbiljni pesimista:
Ljudi,treba mi savet jedan.Neke pesme su mi usle u zbornik "Rukopisi 32",koji izdaje Dom omladine u Pancevu.U petak je organizovana promocija,a posto je meni ovo prvi put da ucestvujem na ovakvoj manifestaciji,malo mi je frka.Jel zna neko sta se radi na ovakvim promocijama,kakva je moja uloga kao jednog od autora?:rumenko:
Kliknite za proširenje...

Prekopitaj ovo, pa na skupštinsku sednicu! :)
Čestitam, ali bih da tamo prodiskutujemo, biće korisno za sve da podelimo i razmenimo iskustva!
 
Dani su govorili kišom...

Stavljam te između početnih slova mog imena
i krišom
da mi oči tvoje ne vide
učim kako da nedeljiv broj podelimo našom boli.

Nikada, kažeš, nikada
neće te niko voleti kao moj sat
na desnoj ruci.
Ženo i ćerko,
oprosti ako budem jednoruki,
ali barem ćeš znati šta znače
vazda poklopljene kazaljke.

Uvek, kažem, uvek
ću pamtiti da je jedan april
strastično nastradao u poplavama -
neka mu je lako nebo...

Od dva slova pravimo antibajku
i oba-vezno, obavezno se na kraju rastajemo.

Jedina, kažeš, jedino
je ovo način da preživi
drhtavica energosretanja,
svetkovina parafizike.

Jedino, kažem, jedini
je problem što
nikako ne možemo protiv matematike.
Kad već ne umemo da se delimo,
hajde da se saberemo
i procenimo štetu svih ovih nada-gradnji
i šta su sve izrekli mutavi aprilski dani.

...

I kiša na levoj ruci je stala.
Noć je večerala zemlju.
Mi smo žvakali tektonske poremećaje.
 
OTREŽNJENJE

Ne polivaj laku moju i lahornu,
od srdžbe umornu čistotu,
vodom sa izvora,
Koji si sramnom namerom otrovao.
Ne misli o meni!

Budala,
uvek sam bila.
cedila uzdahe,
ganjala suze niz ulice bez saobraćaja,
u pogrešnom smeru
Nespokoja.

Kad bih mogla slagati, naučila bih mesec
Da samo do pola ophodi
Da te ni slaba, hladna
svetlost stenja ne ogreje
Više Nikada.

Da se skameniš i obeliš
Ubogo moleći.
Da imaš sve eone da promisliš
Zašto si me zavoleo?
I na početku prestao da se trudiš.

Vrata kojim si me otškrinuo i zapečatio
u različite vilajete vode.
Ja ću u brlogu svom skapavati
pevajući,
a tebi je dovoljno
što lagano umireš u meni.

(C) Linga
 
i jos jedna :)

CAROLIJA ZELJE

Pssst! Ćuti!
Ne daj da odzvanjanje
praznikavih reči
zveketom naruši
tek rođenu,
savršenu tišinu.

Pređi
Preko moga tela,
mojih uspona i padova.
Ćutke.

Poljubi mi radosne zenice,
što ne mogu da te se nagledaju.

Uđi
u moje zatomljene odaje,
na prstima.

Poljubi mi nečujno,
pola duše.

Zaboravi ključeve,
lozinke
teške reči,
bežanje od sebe.

Ureži se
u mene, silno,
manirom ratnika krstaša,
hajduka iz šume,
vojnika na odsustvu,
mornara koji prvi put plovi.

Spusti se kraj mene
i samo ćuti.

Dođi do daha, pa mi šapni
Da li nam je ovo trebalo?
 
Stihovna i stihijska korespondencija umova
kruži u talasima i kruni mi snage
na ivicama i svim uglovima

Gorštače!
Željenje
me
ujeda.

Zato što ti kažem
da je moj dan uvek danas,
iscrtaj Besmrtnost ispod desne obrve.

Gospodaru dima!
Krivine su mi zadimljene.
I ove vilenjačke vijuge.

Zagrizi mi slova...
Zagrizi mi u slovo,
u meso i misao,
u butine i pevanje,
u rebro i pero,
u vrat i pero,
u utrobu i pero, ...
... Nejasni!

Pričao si o sreći
i slušaj:
treća stvar čeka da učini dan danom
poigravajući u iznedrenju proleća
koje se ne pomera iz krošanja.

Besmrtni...
Čiča Miča i
počela je priča.
 
************
Sa poledjine razglednice iz Varsave
bat tvoga lutanja izmedju redova
i gong zvona zakasnelom
na mesto sastanka
sa nekim ko bi umeo da slusa
oticanje Visle uzvodno.
Kovertiraj opali prolecni list
parkova iz Pulavske
tako cu znati
da nas jos uvek vezuje jesen
poneta secanjem
iz jedne male varosi
koja nije imala trgove
ni reke
i po cijim blatnjavim trotoarima
jos uvek gacaju nase godine.
 
SNEŽNA BAJKA

O, plodnosti, ime ti je utroba i majka,
ukutkaj vlažnost mi slatku u snove,
semena sveta zarij u udne rovove.

Pesma i balalajka... Snežna bajka...

O, frkutavo bitisanje zgrušanog mleka i mlečnosti,
o, proključale vene emotivnog sistema, o večnosti,
tu smo se rodili, živeli i umirali - pišljive svečanosti!

Šikljanje budućnosti kroz kanale žudnje
i nesigurna zora na obzorju slutnje.
O, mećave, vetrovi i oluje svetlosti,
o, legije nerođenih vitezova i heroina,

za izgrižene jauke i usne, nežnosti, oprosti!

Pa bih da ustanem i usne krvave
prislonim na nebo. Da mesto penušca
pijem pulsirajuće kratere obezglavljenog Meseca
i ljubim sve te dečje glave i tršave i kvrgave.

O, vulkani, erupcije sladosti i mladosti,
o, lelujave sile erotskih damara,
vlastita nas budućnost bezobzirno šamara!

Pa bih da se sa očima, krupnim kao parčad kolača,
duboko zagledam u bore tvoga razjarenog čela
i pročitam sazvežđa što bi da se rode, poput vrača...

Na dlan je kanula još jedna pahulja bela...
Pst! Oslušni – život ciklično korača,
U daljini pesma i balalajka... Snežna bajka...
 
Marionete od žica,
vaša je buka neizdrživa.
Umuknite!
Druida vi treba da zaželite.

Kažem
kugu stvarate da odnese slučajno žive
zvona od crvenog stakla za raspevane

Pevam
za malo otvorenih očiju
raširenih
i onim malim ljudima koji su oduvek bili veći.

Vidim
plićak će vas udaviti
a ja
ja bih da umrem prirodnom smrću.
 
Na stanici nasred zida crtaju
velika vrata za povratak
i konduktera zaslepljenog suncem

provucite se pored

ne znati kuda se ide
nije toliko opasno
koliko saznanje da zid
se ne pomera

spremite SITNO
ne vrate ni paru
ne daju ni pet para

samo se prozori usred horizonta
lome pod pogledima besputnih

u prvu majstore
zatvori vrata da ne ispadnu
pijani od zaborava
i sneni od pokušaja

do poslednje stanice
vozi Miško
unatrag

mogli smo i mi
da se zid nije runio
usred magle

kontrolu ne očekuj
ovaj bus ide na remont
posle stanice srca

otkucalo nas je
i smeju nam se sada
neotišli od juče

i nije nas briga

imamo mi cipele na sprat
i pertle od osmeha

a drugi neka se čude
koliko zidova čeka
mahnite umetnike crtače
 
bude i prođe
Velika Seta
zimzeleno niknu
otrovni kvazari

krene i stane
Sudnji dan
krene i stane
ljubav i strah

u isti mah
jad i jed
roda i red
svi čekaju da ih snese san

ponovo će leto
ozonske i crne rupe
krpimo obloge za
obolele utrobe novorođenih

dok volšebni gospodari
razjareni ne viknu:
dodajte još malo mraka
taocima strave i meraka

rodiš se i pođeš
u Malo Sutra
galaksična hipohondrija
tera te u stalnu bol

nikako da se setim
gde su nam sklonili
sve te pradokaze bivšovanja
i kuda posle ove burleske

i ko leči zatrovane slobode
i zašto zvezdopadne šume
nikada ne zelene pod ovim suncem
i šta su mi otkrile jalove ptice i mravi

kad umreš, aplaudiraću ti
dvostrukim fatalnim sudbinama
zbog tamničenja, parničenja, parenja, varenja
i svega što si preludij(UM)ski izbegao

prođe i bude
Velika Radost
i moje pulsiranje nestaje
u koraku tek prohodalog Sina

i znam:
to život ponovo počinje...
prestaje...
počinje...

Slava mu!
 
Sokolica_M:
bude i prođe
Velika Seta
zimzeleno niknu
otrovni kvazari

krene i stane
Sudnji dan
krene i stane
ljubav i strah

u isti mah
jad i jed
roda i red
svi čekaju da ih snese san

ponovo će leto
ozonske i crne rupe
krpimo obloge za
obolele utrobe novorođenih

dok volšebni gospodari
razjareni ne viknu:
dodajte još malo mraka
taocima strave i meraka

rodiš se i pođeš
u Malo Sutra
galaksična hipohondrija
tera te u stalnu bol

nikako da se setim
gde su nam sklonili
sve te pradokaze bivšovanja
i kuda posle ove burleske

i ko leči zatrovane slobode
i zašto zvezdopadne šume
nikada ne zelene pod ovim suncem
i šta su mi otkrile jalove ptice i mravi

kad umreš, aplaudiraću ti
dvostrukim fatalnim sudbinama
zbog tamničenja, parničenja, parenja, varenja
i svega što si preludij(UM)ski izbegao

prođe i bude
Velika Radost
i moje pulsiranje nestaje
u koraku tek prohodalog Sina

i znam:
to život ponovo počinje...
prestaje...
počinje...

Slava mu!
Kliknite za proširenje...

Zanemela sam pred lepotom tvog pera!
Čudesno i blistavo lepo!
I tako mi paše danas...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top