Ovo je starija moja pesma, ali mislim da je nisam postavljala...
Puštam Te od sebe
da potražiš sebe
da pronađem Tebe
najboljeg za mene...
Pomalo se Ti pitaš: ko sam to ja...
Pomnogo se ja pitam: ko si to Ti...
Ti si sve moje nesređeno poimanje vanpojmovnog.
Uz Tebe, ja nikad ne stajem. I nikad ne stižem. Neprekidno pokušavam.
Ti si moja pomama za beskonačnim.
Pohađem kurseve zvezdanog jezika. Ilegalno prelazim granice.
Ti si moja najnemarnija i najnemirnija galaksija.
Uz Tebe drhtim, mada porađam bisere po mesečini.
Ti si moje potmulo ponoćno zorovanje.
Kada sam s Tobom, ja lomim kazaljke i grizem pokislo vreme.
Ti si sve moje osenčano i osunčeno brigovanje.
Uz mene, naučio si da ne poznaješ bojazni.
Ti si prapočetak nečeg prepoznatog davno,
u pepelu nerođenja... u nagoveštaju smrtnosti...
Ti si sapletena vatra što bi da se obnovi
u vodopadima mojih nežnosti.
Nikad Ti nije dosta svih ovih mojih pesama o Tebi.
Ti uvek ćutanjem zahtevaš eho mojih urlika ljubavi.
Ti preteruješ. U skrivanju i snivanju. Ti, naprosto, preteruješ u preterivanju.
U bahatosti da budeš onaj koji je prvi i kad dođe na kraju.
Ti neprestano iscrtavaš halucinantne krugove.
Ti si samo vrteška mojih žudnji,
samo vetrenjača mojih mrežnjača, mreža mojih vrtloga...
samo ringišpil iskonske strasti, strast zavejane duše...
Ti si jedina nada koja umire prva,
jedina oda koju pojem naricajući.
Ti si jedina nada...
Ti si vera koja dahće u uginulim nervima.
Ja u Tebe verujem. Palim sjaj u očima da Ti to dokažem.
Jer Ti si dokaz prolaznosti u koji se sumnja.
Nedefinisani budimo... to je najslobodniji oblik definicije.
Bliži smo tako večnosti za jednu daljinu manje.
Ti si šamar svih dotrajalih blizina.
Od tebe crvene obrazi i kad me napusti sva zrncad i ispsuje hemoglobin.
Ti ne štediš moja neposlušna zdravlja,
prehlađena moja osnaženosti, osnažena moja ranjivosti...
Ti si najnevinija i najnevernija moja strepnja. Slutnja. Ljutnja.
Od tebe pletem svu žeđ za sigurnošću.
Ti si ona sitost koja ne prestaje da bude gladna.
Bezdan Dragosti... Tone milovanja i milosti tu ja trpam...
Za Tebe i nikog više... Ali u nemilosti intuiticije
Ti nikako da spoznaš gde su moje bezgranične granice
van svih razgranatih korena kojima smo vezani...
Postaje dosadno. Hajde da se rastanemo.
Sve je ovo, ionako, već jednom bilo.
Sve ovo bi trebalo da se još jednom desi.
Ti si proroštvo koje se ne ispunjava iz inata.
Velikodušan si inat. Nepodnošljivo uporan da me nazoveš: nedostajanje Tebe.
Ti si vešto osmišljeni besmisao,
što se ponavlja kao kletva.
Ti si amanet kojom blagosiljam srčana stradanja.
Tebe i šmirgle preziru. Konkurencija si svim oporostima svile.
Sa Tobom se takmičim u ograđivanju i razgrađivanju utvrđenog.
Ti si zid koji uspešno brani sebe od... sebe... Ali si i sigurnost.
Ti sigurno znaš o čemu ja sve ovo pričam.
Jer Ti si onaj koji me je video kroz slepilo...
u pepelu nerođenja... u nagoveštaju smrtnosti...
Ti si... Ti -
onaj bolji deo najnesnosnije mene.
Kad promislim bistro: Ti meni samo praviš probleme.
Vrati se u mene, Ti.
Još nije vreme da odeš nepovratno. Još nije vreme da Te volim.
Još uvek mislim da Te ne volim.
Još uvek volim da mislim da Te ne volim.
Pusti me od sebe da se ponovo nađem...
... u Tebi...
