Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
osecam ljubav
tu zenicu vatre oko mene kako se siri
osecam je kako se zavlaci pod kozu
i kao crv gamize i trazi odgovore
i stiskam je rukom
djavolski svrbi
izlazi na pore
sunja se u usima ,trci po kosi
pali mi misli
gasi mi bes
dodje mi da vristim
smejem se demonima
kezim se andjelima
pruzam ruke prvoj koja naleti
spasi me
platicu ti ,gledaj me u oci
i budi vrela
kao zmija na vatri
 
Ne bih ti ni prstom
pokazala pravac
da me pitas..kud?
ne bih te ni na semaforu
pogledala popreko
jer sporo teras...
ma ne bih te niceg udostojila,
da me za rukav vuces
i pesme mi vices...ali...

ovo je tvoja noc,
tvoje usne su nocas pri ruci,
ljubi me...
za sve prosle godine...
bez nas...
 
obukao sam farmerke i majicu
onda sam navukao cipele, i bacio pogled na ogledalo
ono sto sam video bilo je dovoljno
dve noge
dve ruke
dva oka
dvoje je dovoljno
lobanja i u njoj stotinu konfuzija
zarastao u bradu i nejasna osecanja sklopio sam oci na sekund,mrtvilo mraka
odjurio sam dalje niz odraz ogledala
prljavi snovi ,mokri snovi,malo sna to je bar sigurno
i par loptica u slucaju opasnosti i stezanja ustezanja i pretezanja
reci koje znam ,reci koje ne poznajem,reci reci reci
zguzvani momenti koji se skupljaju u klupko govana iz kojih izraste po koji cvet
nisam jak
niti slab
samo koracam i izdvajam bolje od goreg
igra se zove .....osmeh na panju i dzelat koji te merka ispod crne kapice
dok drska sekire krvari prelepim sjajem tudje smrti
 
Kad odeš, kad zatvoriš za sobom vrata, ne osvrci se
Kad bežiš, pobegni naglo i placi kad si daleko
Kad vec nisi to da možeš da ostaneš gde te vole
Onda ucini to brzo, brže od suze iz njenog oka.

Požuri da te suza ne stigne i ne opece
Pazi da te oko ne vidi i ne skameni
Juri da te ruka ne potraži, ruka snena
Stazi se svojoj jedinoj vrati, sebicnom sebi.
 
dog face boy:
obukao sam farmerke i majicu
onda sam navukao cipele, i bacio pogled na ogledalo
ono sto sam video bilo je dovoljno
dve noge
dve ruke
dva oka
dvoje je dovoljno
lobanja i u njoj stotinu konfuzija
zarastao u bradu i nejasna osecanja sklopio sam oci na sekund,mrtvilo mraka
odjurio sam dalje niz odraz ogledala
prljavi snovi ,mokri snovi,malo sna to je bar sigurno
i par loptica u slucaju opasnosti i stezanja ustezanja i pretezanja
reci koje znam ,reci koje ne poznajem,reci reci reci
zguzvani momenti koji se skupljaju u klupko govana iz kojih izraste po koji cvet
nisam jak
niti slab
samo koracam i izdvajam bolje od goreg
igra se zove .....osmeh na panju i dzelat koji te merka ispod crne kapice
dok drska sekire krvari prelepim sjajem tudje smrti
Kliknite za proširenje...

uffff!
nova slika za tebe na javnom profilu.hteo si oči, hteo si pravu mene...
 
Borac za prava zivotinja:
Jedanput - davno beše - jedan pesnik mi je posvetio pesmu. Poslao mi je pismo i, u njemu, tu pesmu, zapisanu na parčetu plavog papira.
Pismo se zagubilo i našla sam ga mnogo godina kasnije.
Pesma se zvala "Plavi pogled" i bila je toliko lepa, da sam poželela da ponovo sretnem čoveka koji je napisao.
A onda sam saznala da ga više nema. Umro je dva dana pre nego što sam pronašla zaturenu kovertu sa pesmom.
Pošto nisam pesnik, nego prozaista, za uzvrat sam mu posvetila roman.

I, naravno, ovo nije pesma.
Samo sam podelila uspomenu sa vama, koji umete da ih pišete.
Kliknite za proširenje...

Topla prica, pomalo tuzna. Svidja mi se.
 
Prazan pogled upret u daljinu
upija poslednji zrak svetlosti,
glava klone ka hladnom asfaltu.
Poneki prolaznik svrati na tren
na mesto zlocina,
da sa zaljenjem vidi zrtvu
koja mirno svoj san pociva.
Da li od tuge ili od srece
suza poneka iz oka kane,
novo jutro dusa docekati nece,
ni sunce videti - taj maleni zracak srece.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top