Македонски језик

Zaboravio si na Jamaica sindrom, oni , u stvari govore čistijim engleskim nego Amerikanci, ali malo mutavo kao i ovi desni u Bugarskoj.
Pade mi kamen sa srca, kad si mi ispričao tu veliku istinu, ja sam mislio da je to zbog ovoga
picture.php

:hahaha:

Ето ти една приказка от района на Враца (северозападна България) западно от ятовата граница и на около 50 километра на изток от съвременната сръбско-българска държавна граница:

Here's a folk tale from the region of Vratsa (North-Western Bulgaria) to the west of Yat border and about 50 kilometers to the east of modern Serbo-Bulgarian state border:


БОЖЯТА ПРОМИСАЛ

Имаше една бедна жена и мъжо й. Тие беха многу сиромаси. Мъжо й одеше на планината, та носеше дърва, а жената одеше, та просеше и ранеа седъм деца. Мъжо й от сиромашлък умре. Остана жената болна и децата въшки ще да ги изедът.
Мина бог, та ги виде, като се мъчат седъмте деца и жената, та прати Арангела и му рече: "Оди, Арангеле, та спаси тая душа!" Ангело, като отиде да земе душата на жената, като видеа децата, изпищеа: "Арангеле, ти ни зе баща ни, дек ни носеше дърва да ни грее; идеш сега да ни земеш и макя ни, дек ни рани!" И он се сожали и отмина.
Замина бог, та виде бедната, че се мъчеше и го попита: "Ангеле, оти не спаси онаа бедна душа?" А он каза: "Като прийдох, като изпищеа децата, се сожалих, та не зех душата на жената." Бог му каза: "Иди, в морето има един бел голем камик, та го раздвой и виж що ще излезе!" И ангело отиде и раздвои камико и виде, че излезе един голем чърв. Тогава му каза господ: "Кой рани чърво във камико?" Ангело му каза: "Ти, господи." - "Затова иди, та спаси бедната душа!"
И ангело зе душата на бедната жена. Тогава децата ги зеа у най-богатите къщи и ги изгледаа.


http://liternet.bg/folklor/sbornici/shapkarev_2/237.htm


И една приказка от района на Кукуш в Егейска Македония, днес в Гърция:

And a folk tale from the region of Kilkis in Aegean Macedonia, present day Greece:


ЦАР И УМЕН ЧОВЕК

Адно време имало адин цар. Адин ден седееки си дома, си речел на умо: "Айде да видум ув моята царшчина дали има некуй човек, що да го питам, да ми каже?" И така стануве да шета по царстото си. Отиве ув адин град, ги сбируве на сичките чорбаджии и им веле: "Лош ли сум или арен сум?" Тиа му рекли: "Арен." А па царут тиа, що ки му рекли: "Арен" -, ги заколювал; ако рекли: "Лош" - па ги заколювал. И така фногу градове шетал и се така се колел. Най-напокон иде во адно место, дека имало адин умен човек. Ги сбируве на сичките чорбаджии и им веле: "Що ки ви питам, ки ми кажете ли?" А па тиа, людето, си чиниле сбор от по-пишин: кога ки дойде царут, да му го пратат тоа умнио човек. Они му рекли: "Ниа имаме адин селски кмет, он ки ти каже." - "Е, арно, - рекъл царут, - утре нека дойде на толко саати да ми каже!" Стануват, си утиват.
На утрото утиват селянето заедно сос кмето. Царут му веле: "Ти ли си кмето?" - "Езе сум" - рекъл той. "Е, арен ли сум или лош?" - питал царут. А тоо му веле: "Ни арен си, ни лош си: ти, кога ки дойдеш, ако си лош, ниа ако сме арни, и ти арен ки се чиниш; а па, ниа ако сме лоши, ти ако си арен, и ти лош ки се чиниш." И така царут, ка чул, си утиве назад.


http://liternet.bg/folklor/sbornici/shapkarev_2/214.htm


Западнобългарските диалекти, намиращи се на запад от ятовата граница, са чисто аналитични.

The Western Bulgarian dialects, located to the west of the Yat border, are purely analytical.
 
Poslednja izmena:
:hahaha:

Ето ти една приказка от района на Враца (северозападна България) западно от ятовата граница и на около 50 километра на изток от съвременната сръбско-българска държавна граница:

Here's a folk tale from the region of Vratsa (North-Western Bulgaria) to the west of Yat border and about 50 kilometers to the east of modern Serbo-Bulgarian state border:


БОЖЯТА ПРОМИСАЛ

Имаше една бедна жена и мъжо й. Тие беха многу сиромаси. Мъжо й одеше на планината, та носеше дърва, а жената одеше, та просеше и ранеа седъм деца. Мъжо й от сиромашлък умре. Остана жената болна и децата въшки ще да ги изедът.
Мина бог, та ги виде, като се мъчат седъмте деца и жената, та прати Арангела и му рече: "Оди, Арангеле, та спаси тая душа!" Ангело, като отиде да земе душата на жената, като видеа децата, изпищеа: "Арангеле, ти ни зе баща ни, дек ни носеше дърва да ни грее; идеш сега да ни земеш и макя ни, дек ни рани!" И он се сожали и отмина.
Замина бог, та виде бедната, че се мъчеше и го попита: "Ангеле, оти не спаси онаа бедна душа?" А он каза: "Като прийдох, като изпищеа децата, се сожалих, та не зех душата на жената." Бог му каза: "Иди, в морето има един бел голем камик, та го раздвой и виж що ще излезе!" И ангело отиде и раздвои камико и виде, че излезе един голем чърв. Тогава му каза господ: "Кой рани чърво във камико?" Ангело му каза: "Ти, господи." - "Затова иди, та спаси бедната душа!"
И ангело зе душата на бедната жена. Тогава децата ги зеа у най-богатите къщи и ги изгледаа.


http://liternet.bg/folklor/sbornici/shapkarev_2/237.htm


И една приказка от района на Кукуш в Егейска Македония, днес в Гърция:

And a folk tale from the region of Kilkis in Aegean Macedonia, present day Greece:


ЦАР И УМЕН ЧОВЕК

Адно време имало адин цар. Адин ден седееки си дома, си речел на умо: "Айде да видум ув моята царшчина дали има некуй човек, що да го питам, да ми каже?" И така стануве да шета по царстото си. Отиве ув адин град, ги сбируве на сичките чорбаджии и им веле: "Лош ли сум или арен сум?" Тиа му рекли: "Арен." А па царут тиа, що ки му рекли: "Арен" -, ги заколювал; ако рекли: "Лош" - па ги заколювал. И така фногу градове шетал и се така се колел. Най-напокон иде во адно место, дека имало адин умен човек. Ги сбируве на сичките чорбаджии и им веле: "Що ки ви питам, ки ми кажете ли?" А па тиа, людето, си чиниле сбор от по-пишин: кога ки дойде царут, да му го пратат тоа умнио човек. Они му рекли: "Ниа имаме адин селски кмет, он ки ти каже." - "Е, арно, - рекъл царут, - утре нека дойде на толко саати да ми каже!" Стануват, си утиват.
На утрото утиват селянето заедно сос кмето. Царут му веле: "Ти ли си кмето?" - "Езе сум" - рекъл той. "Е, арен ли сум или лош?" - питал царут. А тоо му веле: "Ни арен си, ни лош си: ти, кога ки дойдеш, ако си лош, ниа ако сме арни, и ти арен ки се чиниш; а па, ниа ако сме лоши, ти ако си арен, и ти лош ки се чиниш." И така царут, ка чул, си утиве назад.


http://liternet.bg/folklor/sbornici/shapkarev_2/214.htm


Западнобългарските диалекти, намиращи се на запад от ятовата граница, са чисто аналитични.

The Western Bulgarian dialects, located to the west of the Yat border, are purely analytical.

Da, izgleda da se karta JAT-a idealno poklapa sa ovom, crveni su oni desni, bokseri, dizači tegova i sumo rvači:per:
http://upload.wikimedia.org/wikiped...ic_(1861).jpg/742px-Balkans-ethnic_(1861).jpg
 
Da, izgleda da se karta JAT-a idealno poklapa sa ovom, crveni su oni desni, bokseri, dizači tegova i sumo rvači:per:
http://upload.wikimedia.org/wikiped...ic_(1861).jpg/742px-Balkans-ethnic_(1861).jpg

This is the demographic situation after the Russo-Turkish war (1877-1878) - ethnic map of Bulgaria according to the census from 1892 by Deutsche Rundschau für Geographie und Statistik:

750px-Bulgaria_%28ethnic%29_1892.JPG


Full resolution: http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Bulgaria_(ethnic)_1892.JPG

Note - any area with diverse ethnic population has a numerical indication of the number of ethnic groups.
 
Poslednja izmena:
Надам се да не морам да ти пишем о реформи српског језика? Вук Караџић?

Македонци су језик реформисали после 1945. године и узели за књижевни језик дијалект који је био најдаљи од српског језика. То је чињеница. Постоји на нету књига која описује и има речник вевчанског дијалекта и изненадићеш се колико је тај дијалект ближи српском језику,

http://books.google.com.au/books?id...ce=gbs_v2_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false

иначе је то област која се граничи са Албанијом, људи су имали презимена на -ин, многи од њих, као на пример отац и мајка Михајла Пупина су се доселили у Војводину у једној од каснијих сеоба кад је тај део требало да буде окупиран од стране Бугара.
Cudno je u celoj prici da niko ne proucava pazljivije kad su se desile najvecepromen u jezicima , tj u kojim prilikama je nastalo do vecih ili manjih razlika u jezicima tj dijalektima. Kod Srba u citavom periodu turske uprave dobar deo srpske populacije nije mogao ni da se izjasnjava do kao Srbi, . Posle velike seoba Srbalja , tj posle Kocine krajine kao i posle I i Drugog srpskog ustanka i na stotine pobuna u Bosni a od strana Srba. Samim tim u perifernim oblastima su se razvijali , i to tokom vekovi paralelni procesi u jeziku a pri tome je doslo i dounificiranja sa susednim narodima.Cista mimikrija radi opstanka.. Pravoslavna Srpska crkva u mnogim krajevima nije ni postojala , vec su cesto Grci preuzimali vodjenje crkvenih poslo tj, u nekim krajevima i Bugari .. Ti najpismeniji medju narodom su postali primer govora i ponasanja ..
 
Cudno je u celoj prici da niko ne proucava pazljivije kad su se desile najvecepromen u jezicima , tj u kojim prilikama je nastalo do vecih ili manjih razlika u jezicima tj dijalektima. Kod Srba u citavom periodu turske uprave dobar deo srpske populacije nije mogao ni da se izjasnjava do kao Srbi, . Posle velike seoba Srbalja , tj posle Kocine krajine kao i posle I i Drugog srpskog ustanka i na stotine pobuna u Bosni a od strana Srba. Samim tim u perifernim oblastima su se razvijali , i to tokom vekovi paralelni procesi u jeziku a pri tome je doslo i dounificiranja sa susednim narodima.Cista mimikrija radi opstanka.. Pravoslavna Srpska crkva u mnogim krajevima nije ni postojala , vec su cesto Grci preuzimali vodjenje crkvenih poslo tj, u nekim krajevima i Bugari .. Ti najpismeniji medju narodom su postali primer govora i ponasanja ..

:whistling:

Не е вярно. Еволюцията на аналитичните славянски диалекти се изследва достатъчно добре, но в България и Македония, а не в Сърбия. Още през 18 век диалектите в Македония и България са имали сходна граматическа структура, много различна от тази на всички други славянски диалекти. Причините за тази еволюция са все още неясни.

This is not true. The evolution of analytical Slavic dialects is sufficiently investigated, but in Bulgaria and Macedonia, not in Serbia. Yet from the early 18th century the dialects in Macedonia and Bulgaria had a similar grammatical structure, very different from that of all other Slavic dialects. The reasons for this evolution are still uncertain.
 
Poslednja izmena:
Зајебо те, то презиме на СКИ је могао да има само после 46, пре 1913. је могао да има на ИН или на ИЋ.

da veoma me je zajebao,

nije znao kako se zove verovatno.....

pre 46 se prezivao Djorev, pre 41 djordjevic a pre 1912-3 djoreski.

in? ic?

djorein? djoreic? mislim da valjda znas kako se zoves? ne pasuje ti logika....
 
Da se i ja nadovežem,
odlomak govori o 1946. godini
srbobugari.jpg


verovatno pre nego što je Kominterna donela odluku o standardizaciji "makedonskog jezika"
i naravno pre nego što je "Sinđelić" postao "Čento"
Istorijsko pitanje: da li je deda bio Egzarhist ili Partijarhist, i eventualno,na čijoj strani je bio u II Balkanskom ratu?

u balkasnom ni na cijoj.... mada su mu dva brata srbi prisilno regrutovali 1918 on je na srecu pobegao....

mada nije u tome poenta, poenta je da su jednom coveku u dvadesetom veku vise puta menjali prezime i ne pitavsi ga za misljenje pokusavajuci tako da izvrse asimilaciju, ukinu makedosnki jezik (pogotovo u skolama) i nametnu svoju crkvenu i civilno/vojnu upravu...

to je jedino grcima u potpunosti uspelo....ali oni su imali vise od 90 god da to sprovedu u delo.... verovatno bi se isto i desilo da je srbima i bugarima dozvoljeno....
 
Не, драги, грешиш, фамилните имена, завършващи на -ски, не са били най-разпространени в Македония преди 1944. Най-популярната именна система в Македония преди 1912 е била различна. Виж тези имена на известни македонски революционери от периода 1878-1912, дадени в един македонски сайт:

Nope, dear, you are wrong, the surnames which ended with -ski were not the most widespread in Macedonia before 1944. The most popular naming system in Macedonia before 1912 was different. See those names of the prominent Macedonian revolutionaries from the period 1878-1912, taken from a Macedonian site:

А

Александар Ефтимов
Александар (Сандо) Малинов
Александар Протогеров
Александар Турунџев
Александар Хаџи Панов
Александар Г. Чакаров
Анастас (Ташко) Д. Лозанчев
Ангел Андреев
Андон (Филахтечев) Димитров
Андон Лазов, Јанев - Ќосето
Андон Тошев Стојанов
Андреј Казепов
Андреја Димов-Докурчев
Антон Кецкаров
Антон П. Стојанов
Апостол Петков Терзиев
Аргир Маринчев
Аргир (Наков) Манасиев
Арсениј Јовков
Атанас Бабата
Атанас Иванов
Атанас Кршаков - Насо
Атанас Нивички
Атанас Перев - Мурџев
Атанас Тешовалијата

Б

Блаже Крстев - Биринчето
Бојан Панајотов
Борис (Стојанов) Дрангов
Борис Сарафов
Борис Сугарев

В

Ванчо Србакот
Васил Аџаларски
Васил Главинов
Васил Пасков
Васил Чакаларов
Веле Марков

Г

Георги Баласчев
Георги Баждаров
Георги Богданов
Георги Иванов (Марко Лерински)
Георги Казепов
Георги Кондолов
Георги Папанчев
Георги Пешков
Георги Поп Христов
Георги Н. Радев (Бродалијата)
Георги Скрижовски
Гого Иван Кехајов
Гоце Делчев
Григор Манасиев
Григор Попев

Д

Дамјан (Даме) Груев
Дедо Илија Крчовалијата
Дејан Димитров
Димитар Велјанов
Димитар Влахов
Димитар Гуштанов Атанасов
Димитар Коштанов
Димитар Матлиев
Димитар Мечев (Диме Мечето)
Димитар Ив. Милев
Димитар Мирасчиев
Димитар Поп Георгиев - Беровски
Димитар Поп Стаматов
Димитар Стефанов
Димитар Филдишев
Димитрија Д. Чуповски
Димко Сарванов-Могилчето
Димо Хаџи Димов
Дине Абдурахманов Кљусов
Добри Даскалов

И така нататък...

And so on...

Извор: http://www.angelfire.com/super2/vmro-istorija/foto.html

dragi? ne sum o tie tipovi... fala

vo niedna recenica ne spovnav deka se bile najpopularni makedonski preziminja sto zavrsuvat na -ski... jas go imam opisano eden fenomen. ne sum rekol deka nekoj "Димитар Велјанов" bil veljanovski ali su siguren deka bil veljanovic.... samo ako ima nekoj makedonec sto se nekogas prezival na -ic za vremeto na bugarskata okupacija mu sigurno smenile prezime na -ov ili -ev...... ako go nemaat utepano.... :)
 
ma ti sve znas, moj pradeda je imao prezime na EV a bio je Makedonac, a ziveo je pre i posle 1913, lose si informisan, srpska i bugarska propaganda prave cuda :whistling:

propaganda je cudo....

kazes jednu recenicu i odmah iskoce stereotipi koji se moraju iskazati i pokazati je su u skladu za odredjenom propagandom i politikom....

nikad nisam rekao da se 100 % makedonaca preziva na -ski
kao sto se ni 100 % srba ne preziva na -ic
kao sto se ni 100 % siptara ne preziva na -ici
kao sto se ni 100 % bugara ne preziva na -ov

:)

ali se cinjenica da se neko smatrao makedoncem u 19-om veku ne moze sakriti, cak ni ovde beogradu, ma sta propaganda radila....
 
Това е снимка на четата на Васил Чекаларов, български войвода от Егейска Македония:

This is a photograph of Vasil Chekalarov's cheta, he was a Bulgarian chieftain from Aegean Macedonoa:

500px-BulgarianRevolutionaries%28TchekalaroffTcheta%29.jpg


http://bg.wikipedia.org/wiki/Васил_Чекаларов

Ето какво пише Чекаларов в неговия "Дневник" за 1903 година:

Here's what Chekalarov wrote in his diary for 1903:

7 април - Герман - понеделник

Герман е чисто българско село с 150 къщи, първа чета влезнала на войводата Петров, тая била посрещната от няколко селяни от средна ръка, които симпатизирали на българщината и които поискали да си имат учител, да се учат децата на своя роден език, обаче, 4-5 върли гъркомани (и до ден днешен са) и чорбаджии, станали компания и намерили за добре (след като дали клетва) обадили всичко на правителството, от това последва арестуването на неколко нещастни, които симпатизираха на българщината и които от сърце приели идеята за борба против Турция.


http://www.promacedonia.org/bmark/vch/vch_1903_april.htm

:ok:

navoditi wikipediju na bilo kom jeziku je krajnje neozbiljno....
cak i ja mogu da napisem sta hocu

ali navoditi je na bugarskom je stvarno smesno do bola.....
 
da veoma me je zajebao,

nije znao kako se zove verovatno.....

pre 46 se prezivao Djorev, pre 41 djordjevic a pre 1912-3 djoreski.

in? ic?

djorein? djoreic? mislim da valjda znas kako se zoves? ne pasuje ti logika....
Đorin majstore, najbolje očuvana "makedonska" prezimena su danas u Vojvodini, svi koji su došli kao preci Mihajla Pupina iz tih krajeva. I nemoj da te zbune vojvođanska prezimena na -ski zato što im je koren drugačiji oni su bili prisiljeni da menjaju prezimena na ski zbog unifikacije sa Austrijom ( to je ono - SKY).


mada su mu dva brata srbi prisilno regrutovali 1918 on je na srecu pobegao....

A što ti "na sreću" ne pobegneš iz bgd kad je to sve nasilno?
 
navoditi wikipediju na bilo kom jeziku je krajnje neozbiljno....
cak i ja mogu da napisem sta hocu

ali navoditi je na bugarskom je stvarno smesno do bola.....

:hahaha:

Линкът към Уикипедия, който дадох, имаше само една цел - да покаже връзката на снимката с Чекаларов. Ето я същата снимка в по-голям размер:

The link to Wikipedia, which I gave, had only one purpose - to demonstrate the connection between the photograph and Chekalarov. Here is the same picture in bigger size:

http://www.lostbulgaria.com/?p=168


П. п. Чети отново:

P. s. Read again:

Опасявам се, че в тази дискусия участват хора, които нямат дори елементарни знания за модерната история на Македония. Това е цитат от македонския превод на "Македонската борба" на гръцкия владика на Костур Германос Каравангелис:

I'm afraid that in this discussion participate people who don't have even basic knowledge about modern history of Macedonia.This is a quotation of the Macedonian translation of "Macedonian struggle" by the Greek bishop of Kastoria Germanos Karavangelis:


И додека ја продолжував мојата обиколка во Корештата, еден ден пред да одам во Бапчор, ме известија дека една бугарска банда на Чакаларов од шеесет луѓе ги држеше брдата околу лозјата, меѓу Дреновени и Бапчор и чекаше од заседа.

Германос Каравангелис, "Македонската борба (Мемоари)", Превод од грчки Васко Караџа, "Култура", Скопје, 2000.

http://www.promacedonia.org/gk/gk_3a.htm


Самоопределение на Чекаларов от неговия "Дневник", 1903 година:

Chekalarov's self-determination in his "Diary", 1903:


15 юли - Думовища - вторник:

След малко хлебовете се донесоха. Стария чернокапец и белобрадец унесен от разговора ни, най-малко не се сещаше да ме разгледа и ме познае по облеклото, че не съм гърцки паликаре, а съм български комита!


http://www.promacedonia.org/bmark/vch/vch_1903_juli.htm


Един съвет - преди да коментирате историята на македонското революционно движение, поне прочетете основните документи и мемоари от тази епоха!

One advice - if you want to comment the history of the Macedonian revolutionary movement, at least read the basic documents and memoirs of that era!

:ok:
 
Poslednja izmena:
Đorin majstore, najbolje očuvana "makedonska" prezimena su danas u Vojvodini, svi koji su došli kao preci Mihajla Pupina iz tih krajeva. I nemoj da te zbune vojvođanska prezimena na -ski zato što im je koren drugačiji oni su bili prisiljeni da menjaju prezimena na ski zbog unifikacije sa Austrijom ( to je ono - SKY).




A što ti "na sreću" ne pobegneš iz bgd kad je to sve nasilno?

ne bune mene imena vojvodjana, ali tebe ocigledno bune... u kraju makedonije odakle su moji preci prezimena su se gradila na taj nacin sto se na ime doda nastavaki -ski. i to je bas taj kraj odakle su pupinovi preci....kako ti kazes....

tako ako je ime djore (sto je i danas uobicajeno ime za makedonce) nikako ne moze biti kao prezime DJOREIN i pogotovo ne DJORIN nego djoreski......

ali pretpostavljam da ti vec to znas bolje od mene....

a na srecu proces beganja iz bgd je u toku.... nista ne brini....
 
. u kraju makedonije odakle su moji preci prezimena su se gradila na taj nacin sto se na ime doda nastavaki -ski. i to je bas taj kraj odakle su pupinovi preci....kako ti kazes....

.

У преводу, Пупини су били Пупиноски, само Срби крију. Смешан мали псеудонационалиста, јер да би био националиста предуслов је да имаш кога да волиш, а не паланачки део некога који мисли да је посебан.
 
У преводу, Пупини су били Пупиноски, само Срби крију. Смешан мали псеудонационалиста, јер да би био националиста предуслов је да имаш кога да волиш, а не паланачки део некога који мисли да је посебан.

nisam to uopste rekao....

ali ti izgleda da nisi cuo za cicnare....

slabo ti ideprevodjenje,,,,,
 
Податоци за етничко-лингвистичките димензии на делото на некои од македонските преродбеници, уметници, интелектуалци и револуционери од почетокот на 19 век до 1918 година.


1. Кирил Пејчиновиќ, роден во Тетово (1771 - 1845), "Огледало", 1816, "препростејшим и не книжним јазиком Болгарским долнија Мисии":

400px-Pejchinovich-ogledalo.jpg



Кървава кошуля

I
В българска ми клета земля
има малко градче,
то е легнало в поляна,
име нему Прилеп.
Прилеп - то е име славно,
тамо е живеял
некога си крал ни Марко,
в него е царувал.
Е царувал, е воювал
с власи, каравласи,
българска e бранил земля,
роду си помагал.
Дор е бил жив крал ни Марко,
земля била мирна,
не глобеха нея турци,
не газеха нея.
Не рачил е мърсний турчин
къщи ни да газит,
он не можеше да любит
български девойки,
не е могъл да ги турчит,
в свой х а р е м да държит,
да не могат да излезат
изпод тежок затвор,
да не видат свет ми божий,
ни па сълнце ясно...
И одавна то е било
у нас, в България,
в одавнешно, старо време,
старо, али славно...



Извор: http://www.promacedonia.org/bmark/ksh/ksh_2_3.htm

:eek:

Ових дана управо читам и не могу се чудом начудити које глупости исписују и ови Бугари и Македонци....

Као прво - одакле некоме уопште идеја да присваја човека по имену Ћирило ПЕЈЧИНОВИЋ Тетовац у своју културну баштину ??? Можда можете да ми покажете неког живог Бугарина Пејчиновића ? :roll:
Иако документ јасно говори о томе да се човек служио "бугарским језиком" (звао га он како било, према синтаксичкој и падежној структури се јасно види колико је он заиста био "бугарски"*)
* Напомена се односи на то да стари тетовачки говор се ни у ком сомнамбулизму не може убројати у бугарске говоре :mrgreen:

Занимљиво је да бугарски пропагандисти никада не помињу детаље да је исти Ћирило Пејчиновић:

- Написао житије Светога кнеза Лазара 1816.
- Примио остриг у српскоме манастиру, Стефана Немање, Хиландару.
- Потом се Ћирило (ваљда игром случаја ?! :D ) наставља свој подвижнички живот у Марковом манастиру, задужбини Краљевића Марка, поставши игуман 1801. :D
- Пред крај живота обитава у византијском манастиру Лешок, око кога се налазе 3 цркве Светог Атанасија, Св. Богородице и Св. ЛАЗАРА КОСОВСКОГ, у коме умире 1845. г.

Коначно, човек се од 1815. након Другог српског устанка, активно дописивао са вождом Милошем, касније и кнезом, активно преговарао о могућности устанка ширих размера.
Сходно томе, :dontunderstand: на основу чега осим једног јединог документа из његовог Огледала , Бугари ваде закључак да је он сам био 'Бугарин'. :dontunderstand:

При, том ако се још има и у виду да је то изнесено на бугарском пропагандном сајту www.promacedonia.com онда се добија пуна слика колико су такве оцене "објективне". :super:

Ваше ситне и једностране подметачине истргнуте из контекста оставите за неки други много нижи интелектуални миље, нама су оне посве јасне... :bye:
 
У преводу, Пупини су били Пупиноски, само Срби крију. Смешан мали псеудонационалиста, јер да би био националиста предуслов је да имаш кога да волиш, а не паланачки део некога који мисли да је посебан.

Nacionalista- onaj koji voli svoju naciju, svoj narod!

Patriota- Onaj koji voli svoju zemlju, zajednicu kojoj pripada i njen način života!

znac mnogo se pravis pametan.
Makedonci ima koga da vole to je MAKEDONIJA

[IMGhttp://regionalexpress.hr/images/uploads/makedonija2qr2.jpg[/IMG]



Kade i da odis, kade i da setas,ne se srami ne se plasi Makedonec da si.
 
Nacionalista- onaj koji voli svoju naciju, svoj narod!

Patriota- Onaj koji voli svoju zemlju, zajednicu kojoj pripada i njen način života!

znac mnogo se pravis pametan.
Makedonci ima koga da vole to je MAKEDONIJA

[IMGhttp://regionalexpress.hr/images/uploads/makedonija2qr2.jpg[/IMG]



Kade i da odis, kade i da setas,ne se srami ne se plasi Makedonec da si.


Па 'де си бре ти Титодонче малено
шта има ново код вас ? :D
 
Аналитичните диалекти на територията на съвременните Македония и България от 18 век до днес имат на практика единна граматическа структура, която е принципно различна от граматическата структура на сръбските диалекти извън тясната зона на преходните говори в източна Сърбия.

Аргумент како наводно повлачиш оштру дистинкцију између аналитичких и синтетичких језичких структура једноставно не стоји историцистички гледано.
У самим зонама прелазних говора да су слависти попут Јагића и Добровског сматрали да су те области носиле и понеке најстарије словенске језичке облике у говорним синтагмама, понегде и у фонологији.

Извесно је да је до времена стварања Кнежевине Србије и стварања много шире егзархијске области на коју су претендовали Бугари (уобличујући властити језик тим посредством), постојало много језички међунијанси, а и у шопским говорима се бележило и до 3-4 падежа (један је крњи, јер се употребљавао по бугарском схватању и као получлан а, пр. на муж, на мужа; за ж. р. на жену, итд...)

Према свему наведеном, етикетирање као националисте, признатог лингвисте Александра Белића, касније присталице интегралне југословенске лингвистике, нема за циљ ништа друг осим дисквалификовања друкчијег погледа на јужнословенску дијалектолошку поделу, те нема никакву вредност научне аргументације већ политичке.
 
Аргумент како наводно повлачиш оштру дистинкцију између аналитичких и синтетичких језичких структура једноставно не стоји историцистички гледано.
У самим зонама прелазних говора да су слависти попут Јагића и Добровског сматрали да су те области носиле и понеке најстарије словенске језичке облике у говорним синтагмама, понегде и у фонологији.

Извесно је да је до времена стварања Кнежевине Србије и стварања много шире егзархијске области на коју су претендовали Бугари (уобличујући властити језик тим посредством), постојало много језички међунијанси, а и у шопским говорима се бележило и до 3-4 падежа (један је крњи, јер се употребљавао по бугарском схватању и као получлан а, пр. на муж, на мужа; за ж. р. на жену, итд...)

Према свему наведеном, етикетирање као националисте, признатог лингвисте Александра Белића, касније присталице интегралне југословенске лингвистике, нема за циљ ништа друг осим дисквалификовања друкчијег погледа на јужнословенску дијалектолошку поделу, те нема никакву вредност научне аргументације већ политичке.

Това са поредните спекулации, основани на абсолютизацията на маргиналната преходна зона между българо-македонските и сръбските диалекти. Документираният към 9-11 век славянски език на територията на съвременните държави Македония и България е бил синтетичен и е бил много близък до езика, документиран в останалите страни на Западните Балкани. Тази ситуация рязко се е променила в периода до 18 век и вече през 18 век аналитичните диалекти на Македония и България са имали силно различна граматическа структура не само от диалектите на Западните Балкани, но и от всички други славянски езици. Преходната зона между аналитичните и синтетичните диалекти е много тясна и сама по себе си не променя принципната разлика между диалектите на северозапад и югоизток от нея. С изключение на крайните северозападни области на Скопска черна гора и Кумановско диалектите в Македония не са част от преходната зона. Те са аналитични.

These are another speculations, based on absolutization of the marginal transitional zone between the Bulgarian-Macedonian and Serbian dialects. The Slavic language, documented in the 9-11 century in the territory of modern states of Macedonia and Bulgaria, was synthetic and very similar to the language, documented in the other countries of Western Balkans. This situation has changed dramatically in the period until 18th century and yet in the 18th century the analytical dialects of Macedonia and Bulgaria had grammatical structure, very different not only from the dialects of the Western Balkans, but also from all other Slavic dialects. The transitional zone between the analytical and synthetic dialects is very narrow and it in itself does not change the fundamental difference between the dialects to the northwest and to the southeast of it. With the exception of the farthest northwestern areas of Skopska Crna gora and Kumanovo region the dialects in Macedonia are not a part of the transitional zone. They are analytical.
 
Poslednja izmena:
Nacionalista- onaj koji voli svoju naciju, svoj narod!

Patriota- Onaj koji voli svoju zemlju, zajednicu kojoj pripada i njen način života!

Ал се ти налупета Аранђеловчанине. Значи, ти из Аранђеловца си македонски патриота зато што волиш земљу у којој живиш? Ниси ми одговорио на питање са "Политике" јел и твоје презиме на ИЋ као и Сандансковићу?
 
Ал се ти налупета Аранђеловчанине. Значи, ти из Аранђеловца си македонски патриота зато што волиш земљу у којој живиш? Ниси ми одговорио на питање са "Политике" јел и твоје презиме на ИЋ као и Сандансковићу?

:hahaha: Моје презиме на ИЋ?
 

Back
Top