a33:
1868.
-
- Popularno:
- Frederik Daglas –jedan od vodećih...
- Домови здравља немају психотерапију...
- Zašto su prestale šetnje po Srbiji?
- Ljudi moji
- Nadstrešnica u Novom Sadu je pala zbog...
- Zašto Ruskinje sve više traže Srbe za...
- Šta očekujete od Vidovdanskog skupa?
- Predsednik RH Zoran Milanović napada...
- Zaposleni žele seks dan na poslu
- Sta je poruka Isusa?
Мајски преврат 1903. године
- Začetnik teme giovaniI
- Datum pokretanja
1868.
Mihailo je ubijen zbog još goreg nemorala, nego što je Aleksandrov bio. Kresao je sestričinu, kojoj je, po godinama, otac mogao da bude.a33:
A njenoj majci, Mihailovoj sestri od rodjenog strica, zinula guziса da postane kraljica-majka, pa još htela da se deca uzmu, da stupe u brak...
Tako je to bilo, samo se retko pominje, da ne brukamo istoriju celog srpskog naroda... Jer to je rodoskrvnuće, incest što bi rekli danas, a ni jedan Srbin tako nešto ne oprašta...
Pusti za ovo ubistvo Karadjordjeviće, koje ič ne gotivim, ali zaista blage veze nisu imali sa "košutnjačkom tragedijom"...
E Ljupče da je samo Mihailo bio takav......Kod Obrenovića incesta koliko ti duša hoće....al to s kim se on kresao uopšte nije bitno kad govorimo o njemu kao državniku....a kao takav je bio odličan, samo neshvaćen od zatucanog naroda....
Btw, Katarina se posle smrti Blaznavca udala za Mihaila Bogićevića s kim je bila u istom stepenu srodstva kao i sa knezom Mihailom.....Čak je baba Tomanija naterala kneza Milana da naredi Arhijerejskom saboru da ozakoni njihov brak......
Nisam pisao o njemu kao državniku... velika je sreća što su mu pisci srpske istorije upravo zbog državničkih, kulturno-prosvetiteljskih i inih zasluga dali takvo mesto kakvo mu je dato, a kakvo i zaslužuje...AKHENATON:
Doduše ja knezu imam veliku istorijsku zamerku što je dozvolio da se ozvaniči onaj sa štulom, ali sve je to kurvarska rabota... Mina jedra, lepa, lepo slika...
Dakle, knez uistinu nije ubijen kao knez-državnik, već kao raspuštenik koji kreše vrlo blisku rodjaku...
A, što jes jes, narod jeste bio zatucan, ali nije bio za tuсаnje sestričine... ;-)
Pirke, nemoj mnogo da braniš kneza od mene... nema potrebe... isto mislimo... a nije reč o Katarini, kurvica ko kurvica... i Bogićević nije bio srpski knez, već Milan...
Btw, i on razvratnik... što se ne udavi u smederevskom klozetu... ova tema ne bi ni bila otvorena...
Ma jok.....mutno je to ubistvo.....I ja čak mislim da su malko prste i Karadjordjevići umešali ko što reče a33.....Ta priča zbog kresanja je samo za zamazivanje očiju.
A kad pomenu Milana...i on je kresao rodjaku Simku Germani, četvrti stepen srodstva, bliži nego Katarina i Mihailo.....
A kad pomenu Milana...i on je kresao rodjaku Simku Germani, četvrti stepen srodstva, bliži nego Katarina i Mihailo.....
Pa, jedino Miloš nije umro zbog kurvanja... a ništa što ima lepu žensku stvar u medjunožju mu promaklo nije...
lj_950:
........ ...... A jel znaš da su i kralj Milan i kraljica Natalija rodjaci u 6-tom kolenu?...ali takav brak je već je dozvoljen od strane SPC..
Pa zato se Aci nije ni dizao...i Draga imala lažnu trudnoću... Ne da Onaj da se razmnožava materijal sačinjen od pokvarenih gena...
Pa da......Pazi srodstvo:
ja se baš ne razumem u rodbinske veze, ali nisam baš siguran da je ovo 6-to koleno, čini mi se da je manje...:? Ajd ko se razume nek objasni kako to ide s kolenima i stepenima.....
ja se baš ne razumem u rodbinske veze, ali nisam baš siguran da je ovo 6-to koleno, čini mi se da je manje...:? Ajd ko se razume nek objasni kako to ide s kolenima i stepenima.....
lj_950:
E a taj što je imao sreće....toliki atentati, što pravi, što umišljeni......i svi propali....
Al' "Smederevski nameštaj" je najjači, ako je to uopšte bio atentat.....
a33
Aktivan član
- Poruka
- 1.610
da,moguce,ne secam se tavno godine,.AKHENATON:
nekada sam u gimnaziji za maturski rad iz istorije imao temu Mihailo Obrenovic,.pa se secam dosta detalja,ali ne i tacne godine.
a33
Aktivan član
- Poruka
- 1.610
ne pricaj svasta!lj_950:
koga je ko kresao to se ne zna,jedino akoi im ti nisi svecu drzao.
istorijska je cinjenica da je to ubistvo dinastija karadjordjevica planirala,finansirala i kontrolisala,..danas bi se to strucno reklo da su bili saucesnici u zlocinu udruzivanja radi neprijateljske delatnosti i ubistvo drzavnog funkcionera,drzavni udar,.bas identicnu bi optuznicu danas karadjirdjevici trebali dobiti kao Legija za djindjicevu likvidaciji.,.
i to bi neko sada trebao da kaze da je djindjiceva amoralnost u pogledu izrucenja generala i bivseg predsednika Milosevica hagu DOVOLJAN RAZLOG DA OPRAVDA TO UBISTVO?paralela je bas simbolicno povucena!
ponavljam,karadjordjevici su imali NAJDIREKTNIJU vezu za tim ubistvom!
a33
Aktivan član
- Poruka
- 1.610
nije moguce da si u tolikoj zabludi??lj_950:
a ako je ubijen iz moralnih,a ne politickih razloga,kako onda objasnjavas cinjenicu da je na njega pucao,izmedju ostalih i onaj nesretni Maric,radikal iz Zemuna?
Nemoj tako, bez poznavanja istorijskih činjenica, da diskvalifikuješ... Pusti dnevnu politiku i ne povlači nikakve paralele...a33:
Zmaj Jova Jovanović pisao je o Mihailovom policijskom režimu svoje "jututunske juhahahe":
"Ovaj narod vrlo dobro znade,
da je stvoren samo Knjaza radi..."
Bilo bi dobro da pročitaš članak na ovoj lokaciji:
http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-l/1998/07/article-07.html
Ti si se zanela ovim:
"O narodnom sećanju na kneza Mihaila, Slobodan Jovanović je dao lep sud: „Mihailo je učinio vrlo jak utisak na narodnu maštu. Ona je stvorila jednog idealisanog Mihaila, u kome je od svih njegovih osobina ostao samo njegov veliki patriotizam. To je bio sud potomstva o njemu. To je vreme kada ceo svet živi u patriotskom ushićenju i predratnom raspoloženju. Mihailo je osetio trenutak, prihvatio probuđeni nacionalizam i pokušao da mu se načini vođom. U toj ulozi on je našao gord i odvažan stav koji se od njega tražio. Sve je to učinilo da se u narodnoj mašti naš nacionalni pokret izjednači s njegovom ličnošću. To izjednačavanje je bilo tako potpuno da se dugo vremena posle njegove smrti naše narodno oslobođenje i ujedinjenje smatralo kao njegov zavet i kao njegova misao.”
http://www.vidovdan.org/print377.html
Ma nema veze to ubistvo s kresanjem......to je sam mazanje očiju. To ubistvo ima debelu političku pozadinu, a ko je sve tu umešao prste ne zna se pouzdano ni danas....Karadjordjevići garant imaju udela u svemu tome, mada ne može ni to da se tvrdi tako kao što kaže a33, iako je na sudjenju krivica svaljena na kneza Aleksandra Karađorđevića....jer mnogo toga je zataškano.....i ostalo mutno do danas...
A kakav je bio Mihailo kao vladar, mislim da ga ovo najbolje karakteriše:
".....Knez Mihailo je bio vladar čija je popularnost rasla što je više prolazilo vreme od njegove pogibije. Dok je bio živ njegov aristokratski i autokratski način ponašanja odbijao je mnoge. Došavši na vlast u zemlji koja je bila razdirana dinastičkim sukobima, siromašna, sa niskom političkom svešću, on je jedini izlaz video u apsolutnoj vladarskoj vlasti. Dobijanjem gradova, jačanjem vojne moći zemlje i pripremanjem naroda za buduće oslobodilačke ratove, on je pozitivno zabeležen u istoriji. Da nije bilo sedam godina njegove vladavine, Srbija ne bi bila vojno i duhovno spremna za buduđe ratove s Turskom. Svojom diplomatskom aktivnošću uspeo je da zainteresuje Velike sile za srpski problem. Ali, bilo je u njegovoj vladavini i mana: odupiranje političkom razvoju zemlje, nepoštovanje zakonitosti, suspendovanje Društva srpske slovesnosti, sukob sa Ujedinjenom omladinom serbskom. A Mihailova slika Srbije i političke situacije u njoj, mogla bi da se okarakteriše njegovom izjavom na Preobraženskoj skupštini:
"Srbija je kao čaša bistre vode i samo su tri kapi dovoljne da je zamute! ...."
A kakav je bio Mihailo kao vladar, mislim da ga ovo najbolje karakteriše:
".....Knez Mihailo je bio vladar čija je popularnost rasla što je više prolazilo vreme od njegove pogibije. Dok je bio živ njegov aristokratski i autokratski način ponašanja odbijao je mnoge. Došavši na vlast u zemlji koja je bila razdirana dinastičkim sukobima, siromašna, sa niskom političkom svešću, on je jedini izlaz video u apsolutnoj vladarskoj vlasti. Dobijanjem gradova, jačanjem vojne moći zemlje i pripremanjem naroda za buduće oslobodilačke ratove, on je pozitivno zabeležen u istoriji. Da nije bilo sedam godina njegove vladavine, Srbija ne bi bila vojno i duhovno spremna za buduđe ratove s Turskom. Svojom diplomatskom aktivnošću uspeo je da zainteresuje Velike sile za srpski problem. Ali, bilo je u njegovoj vladavini i mana: odupiranje političkom razvoju zemlje, nepoštovanje zakonitosti, suspendovanje Društva srpske slovesnosti, sukob sa Ujedinjenom omladinom serbskom. A Mihailova slika Srbije i političke situacije u njoj, mogla bi da se okarakteriše njegovom izjavom na Preobraženskoj skupštini:
"Srbija je kao čaša bistre vode i samo su tri kapi dovoljne da je zamute! ...."
Da, imao je izuzetan književni dar. Šta misliš, kojoj je posvetio ovu pesmu...
Što se bore misli moje
Što se bore misli moje
Iskustvo mi ćutat veli -
Bež'te sada vi oboje,
Nek mi srci govori!
Prvi pogled oka tvoga,
Sjajnom suncu podoban,
Plenio je srce moje,
Učinio robom ga!
Da te ljubim, o jedina,
Celom svetu kazaću,
Sam' od tebe, o premila
Tajnu ovu sakriću!
Tebi ljubav javit ne smem
Jer tvoj biti ne mogu;
A da budeš s drugim sretna
Moliću se ja Bogu.
Što se bore misli moje
Što se bore misli moje
Iskustvo mi ćutat veli -
Bež'te sada vi oboje,
Nek mi srci govori!
Prvi pogled oka tvoga,
Sjajnom suncu podoban,
Plenio je srce moje,
Učinio robom ga!
Da te ljubim, o jedina,
Celom svetu kazaću,
Sam' od tebe, o premila
Tajnu ovu sakriću!
Tebi ljubav javit ne smem
Jer tvoj biti ne mogu;
A da budeš s drugim sretna
Moliću se ja Bogu.
I tata bi, sine...
Ljubavi srpskih vladara i političara
Život kralja Milana bio vrlo buran
Život kralja Milana bio je buran, kao i kneza Miloša. Mnogi politički događaji i učestale ljubavne avanture smenjivali su se neverovatno brzo.
Savremenici su zapazili da je kralj Milan bio u ljubavi sentimentalan. Vladan Đorđević, kraljev lični lekar, primetio je: "Milan beše skoro do bojažljivosti uzdržljiv prema ženama, ali gde je video samo malo toplije osećanje prema sebi, tamo je onda celom dušom ostajao uhvaćen".
Živa i bujna temperamenta, kralj Milan upuštao se u ljubavne veze s puno strasti. Karakteristično je za ovog Obrenovića da se svaka iole ozbiljnija veza brzo pretvarala u veliku ljubav koja se mogla završiti brakom. Time je često i sebe i druge dovodio u ne mala iskušenja.
Milan Obrenović brzo se zagrevao za žene i tada je bio spreman da za njih čini sve. U ljubavi je bio kratka daha i brzo bi se istutnjao i naglo zahladneo. Tokom kratkotrajnog života nije imao nijednu trajniju ljubav. Lep, razvijen, sentimentalan, nasrtljiv i slatkorečiv, uz to još i vladar, Milan je imao uspeha kod žena.
Još onda se govorilo da je malo ljudi koji su voleli ženski rod kao on. Da je kojim slučajem živeo u srednjem veku, piše Vladimir Ćorović s blagom dozom podsmeha, bio bi jedan od boljih primera za Dekameron.
O ljubavnom životu kralja Milana ostale su mnoge istinite i neistinite priče. One su ga pratile od mladosti pa do groba. Lukavi i prepredeni Blaznavac, skriveni pretendent na srpski presto, posredstvom lekara Mašina, pustio je lažni glas da je knez hermafrodit. Uz takvog namesnika i budućeg predsednika vlade, Obrenoviću nije bilo lako.
Bilo je uobičajeno u uglednijim beogradskim porodicama, pa i kod Obrenovića, da njihove sinove upoznaju s ljubavnom veštinom iskusnije gospođe koje bi za trud dobile pristojnu naknadu.
Porodica i namesnici potrudili su se da osamnaestogodišnjem knezu privedu gospođu prikladnu tom činu. Ne zna se ime te gospođe, ali se zna da je do ovog čina došlo decembra 1872. godine i da je proba bila neuspešna. Kalaj je zapisao u Dnevniku da knez do tada "nije dodirnuo još nijednu ženu, nema ni volje za to".
Namesnicima nije bilo svejedno s kojim će osobama mladi knez stupati u ljubavne odnose. One su morale da budu potpuno bezopasne žene koje ne bi koristile svoj uticaj na kneza i usmerile ga protiv namesnika i ministara.
Dakle, knez Milan nije sam pronašao svoju prvu ljubav; namesnici i porodica su mu priveli prvu ženu koja ga je uvodila u carstvo ljubavi. Bila je to osoba koja je imala da mu posluži samo za prvi trenutak, za prva ljubavna iskustva. Potom je privedena pukovnica B. da i ona "posveti mladog kneza Milana u ljubavne funkcije". To je već bilo dovoljno za početak.
Pouzdano se zna samo za nekoliko kneževih ljubavnih veza pre stupanja u brak. Pera Todorović navodi da je knez imao dve milosnice, ali je ostavio podatke samo o jednoj. I Slobodan Jovanović piše o drugoj kneževoj ljubavi pre ženidbe, ali i on ne navodi njeno ime, već kaže da je to bilo u vreme Ristićevog pada (1873). Ni on ne navodi njeno ime, samo zapisuje da je reč o ženi jednog beogradskog advokata.
Kao i svaki početnik, umesto da skriva, on je ovu vezu toliko razglasio da je danima hranio skandaloznu hroniku prestonice. Kad je u dvoru organizovao jednu garden parti, njegova metresa pojavila se na balkonu s ružom u ruci, izigravajući kneginju.
"Knez je u nju piljio blaženo; njegovi gosti posmatrali su taj prizor ispod oka i tumačili ga na svoj način". Iako kneževo "šegrtovanje" nije dugo potrajalo i to je bilo dovoljno da vladar i njegova ljubavnica budu predmet učestalih sablažnjivih razgovora beogradskih znatiželjnika.
Prva izabranica Milova srca bila je Leposava Novaković, udova Dimitrija Novakovića, a kći Nikole Stefanovića. Mlađani knez upoznao je Leposavu na jednom dvorskom balu. "Ona sama bila je lepa, ne vrlo bistra, beskrajno lenja", piše Slobodan Jovanović. Mlada i koketna, sa zanosno crnim očima, Leposava je ostala udovica u doba u kojem su žene najlepše. Još iz vremena Vuka Karadžića ostala je priča o mladim udovicama kao najboljim ljubavnicama.
Ljubavna veza između kneza i Leposave trajala je nešto više od pola godine, od jeseni 1874. do proleća 1875. Savremenici su zapisali da su se uzajamno i iskreno voleli. Viđali su se i susretali u Beogradu i u Pešti.
Iskusnija od kneza, zanosna i čulna, brzo je osvojila i slomila jedno srce još neotporno na ženske čari. Milan se toliko zaljubio da je Lepi nudio brak, bez dogovora s ministrima koji su već počeli da brinu o njegovo ženidbi. Leposava je bila otresita žena koja je znala od početka da ne može da bude srpska kneginja. Ona je volela Milana, a ne kneza Milana. Kad je Milan načuo da ministri glasno razmišljaju o njegovoj ženidbi, postao je nervozan.
"Mladi knez telesno se pokorno podavao iskrenom milovanju mlade i nežne žene" i, na njeno ne malo iznenađenje, ponudio joj je brak. Bio je spreman i presto da napusti zbog nje.
"Šta se ostaviš? Šta da napustiš? Presto i krunu? To se nikad ne ostavlja, knjaže moj!", iskreno ga je uveravala ljubavnica.
Uzaludno je bilo njegovo pravdanje: "Ja nisam tražio ni krunu, ni presto. Uzeli su me iz Pariza i doveli amo!"
Naposletku morali su se rastati. Leposava mu je obećala da će se povući u prisenak, u zaborav i da će živeti od uspomena i radovati se njegovim uspesima. Međutim, obećanje nije uspela da održi, a ni knez nije bio ravnodušan prema njoj i posle ženidbe Natalijom.
Kad je saznao da njegov brat od tetke, Aleksandar Konstantinović, sin Ankin, a brat Katarinin, učestalo posećuje njegovu bivšu ljubavnicu, toliko se naljutio da ga je umalo uhapsio. Aleksandar je morao da prekine svoje posete Leposavi i time odobrovolji kneza.
Ženski deo beogradske čaršije pratio je s posebnom pažnjom ljubavne avanture poslednje dvojice Obrenovića. Raspričane, neka više, a neka manje, beogradske gospođe stvarale su javno mnjenje i ponekad su znatno uticale na neke događaje.
"Neke gospe torokuše", kako se izrazio jedan savremenik tek udatoj kneginji Nataliji, ispričale su kneževu ljubavnu aferu s Leposavom, kazali su joj gde stanuje i uverili je da se knez i dalje s njom sastaje. Kneginji je smetalo što su, prilikom izlazaka s mužem iz dvora i odlazaka u Topčider, prolazili pored Leposavine kuće, dok je ona uvek visila nakinđurena na prozoru "i gledala ih drskim pogledima".
Kneginja je zatražila od kneza da ukloni iz Topčiderske ulice Leposavu "jer ne može trpeti da joj jedna nevaljalica prkosi". Bivša kneževa ljubavnica je morala da potraži novi kvartir tamo gde dvorska kola nisu prolazila. Time je svaka veza s Leposavom prestala.
Leposavu su zbog veze s knezom zvali madam Pompadur. Ona je bila dovoljno mudra da sačuva čitav svežanj kneževih ljubavnih pisama i da njega i srpsku vladu ucenjuje prodajom tih pisama jednoj zainteresovanoj državi. Mašući kneževim ljubavnim pismima, dugo je uživala stalnu rentu koja joj je redovno isplaćivana.
I dok je bogati deda Miloš sam podmirivao svoje odslužene ljubavnice, siromašnijem unuku država je priskočila u pomoć.
Austrougarski konzul Benjamin Kalaj pažljivo je pratio kneza Milana i sve što je bilo u neposrednoj ili posrednoj vezi s njim. Otuda pleni pažnju njegovo saznanje da je knez Milan bio u velikom prijateljstvu s Aleksandrom Konstantinovićem i Simkom Germani, vanbračnom kćeri Anke Konstantinović, njegove tetke.
O Milanu i Simki ostavio je samo dva podatka iz kojih se nesumnjivo vidi da su bili u ljubavnim odnosima, ali veoma kratko. Pod 27. oktobrom 1874. on piše za Simku: "Možda je sad već i kneževa ljubavnica". Nepunih mesec dana kasnije zapisao je: "Kažu još da je knezu dosadila Simka koja mu je bila dragana, i sad hoće da se upusti sa Kaljevićkom, a Simku hoće da uda za Piroćanca".
O ovoj kneževoj rodoskrvnoj avanturi ili se nije znalo, ili se brižljivo prikrivala. Simka i Milan bili su u četvrtom stepenu srodstva, dakle, veoma bliski rođaci. Bliski kao knez Mihailo i Jekaterina, a bliži no knez Mihailo i Katarina Konstantinović. Evo i njihovog rodoslovnog stabla.
Jevrem Obrenović - Tomanija Obrenović
kći Anka Konstantinović sin Miloš Obrenović
vanbračna kći Simka sin Milan Obrenović
Nije se tačno znalo zašto je Simka napustila Beograd i preselila se u Rumuniju na svoje porodično dobro. Stojimirović je pretpostavljao da je ona utekla iz Srbije zbog flerta s Milanom Bogićevićem. Bio bi to jedan sasvim bezazlen razlog u odnosu na rodoskrvnu vezu sa srpskim knezom. Za sada može se samo pretpostaviti da je pod pritiskom porodice, pre svega baba Tomanije, došlo do prekida te nerazumne kneževe ljubavne avanture i da je Simka jednostavno udaljena iz Srbije u koju se više nikada nije vraćala.
Po svemu sudeći, baba Tomanija, najstariji član vladalačkog doma, kojoj je bila poznata radoskrvna veza kneza Mihaila s Jekaterinom, svojom kćeri i Katarinom, svojom unukom, poučena prethodnim zlim iskustvima, sprečila je tu avanturu. Bog jedini zna kako se osećala staromodna baka gledajući ljubavne odnošaje svojih najbližih, okončavane sa tragičnim posledicama.
Kneginja Julija imala je pouzdana obaveštenja o rodoskrvnim vezama svog muža, pa je 1870. godine u Bukureštu, dok je vodila ostavinsku raspravu s Bojićima i Nikolićima, govorila Krstiću da bi Simku trebalo držati što dalje od kneza Milana kako se u nju ne bi zaljubio jer bi iz toga proizašle neprilike, budući da ne može da je ženi.
Zloslutno predosećanje iskusne žene koja je na vreme zapazila tu slabost Obrenovića.
(Radoš Ljušić, http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2000/04/12/srpski/F00041101.shtm)
Ljubavi srpskih vladara i političara
Život kralja Milana bio vrlo buran
Život kralja Milana bio je buran, kao i kneza Miloša. Mnogi politički događaji i učestale ljubavne avanture smenjivali su se neverovatno brzo.
Savremenici su zapazili da je kralj Milan bio u ljubavi sentimentalan. Vladan Đorđević, kraljev lični lekar, primetio je: "Milan beše skoro do bojažljivosti uzdržljiv prema ženama, ali gde je video samo malo toplije osećanje prema sebi, tamo je onda celom dušom ostajao uhvaćen".
Živa i bujna temperamenta, kralj Milan upuštao se u ljubavne veze s puno strasti. Karakteristično je za ovog Obrenovića da se svaka iole ozbiljnija veza brzo pretvarala u veliku ljubav koja se mogla završiti brakom. Time je često i sebe i druge dovodio u ne mala iskušenja.
Milan Obrenović brzo se zagrevao za žene i tada je bio spreman da za njih čini sve. U ljubavi je bio kratka daha i brzo bi se istutnjao i naglo zahladneo. Tokom kratkotrajnog života nije imao nijednu trajniju ljubav. Lep, razvijen, sentimentalan, nasrtljiv i slatkorečiv, uz to još i vladar, Milan je imao uspeha kod žena.
Još onda se govorilo da je malo ljudi koji su voleli ženski rod kao on. Da je kojim slučajem živeo u srednjem veku, piše Vladimir Ćorović s blagom dozom podsmeha, bio bi jedan od boljih primera za Dekameron.
O ljubavnom životu kralja Milana ostale su mnoge istinite i neistinite priče. One su ga pratile od mladosti pa do groba. Lukavi i prepredeni Blaznavac, skriveni pretendent na srpski presto, posredstvom lekara Mašina, pustio je lažni glas da je knez hermafrodit. Uz takvog namesnika i budućeg predsednika vlade, Obrenoviću nije bilo lako.
Bilo je uobičajeno u uglednijim beogradskim porodicama, pa i kod Obrenovića, da njihove sinove upoznaju s ljubavnom veštinom iskusnije gospođe koje bi za trud dobile pristojnu naknadu.
Porodica i namesnici potrudili su se da osamnaestogodišnjem knezu privedu gospođu prikladnu tom činu. Ne zna se ime te gospođe, ali se zna da je do ovog čina došlo decembra 1872. godine i da je proba bila neuspešna. Kalaj je zapisao u Dnevniku da knez do tada "nije dodirnuo još nijednu ženu, nema ni volje za to".
Namesnicima nije bilo svejedno s kojim će osobama mladi knez stupati u ljubavne odnose. One su morale da budu potpuno bezopasne žene koje ne bi koristile svoj uticaj na kneza i usmerile ga protiv namesnika i ministara.
Dakle, knez Milan nije sam pronašao svoju prvu ljubav; namesnici i porodica su mu priveli prvu ženu koja ga je uvodila u carstvo ljubavi. Bila je to osoba koja je imala da mu posluži samo za prvi trenutak, za prva ljubavna iskustva. Potom je privedena pukovnica B. da i ona "posveti mladog kneza Milana u ljubavne funkcije". To je već bilo dovoljno za početak.
Pouzdano se zna samo za nekoliko kneževih ljubavnih veza pre stupanja u brak. Pera Todorović navodi da je knez imao dve milosnice, ali je ostavio podatke samo o jednoj. I Slobodan Jovanović piše o drugoj kneževoj ljubavi pre ženidbe, ali i on ne navodi njeno ime, već kaže da je to bilo u vreme Ristićevog pada (1873). Ni on ne navodi njeno ime, samo zapisuje da je reč o ženi jednog beogradskog advokata.
Kao i svaki početnik, umesto da skriva, on je ovu vezu toliko razglasio da je danima hranio skandaloznu hroniku prestonice. Kad je u dvoru organizovao jednu garden parti, njegova metresa pojavila se na balkonu s ružom u ruci, izigravajući kneginju.
"Knez je u nju piljio blaženo; njegovi gosti posmatrali su taj prizor ispod oka i tumačili ga na svoj način". Iako kneževo "šegrtovanje" nije dugo potrajalo i to je bilo dovoljno da vladar i njegova ljubavnica budu predmet učestalih sablažnjivih razgovora beogradskih znatiželjnika.
Prva izabranica Milova srca bila je Leposava Novaković, udova Dimitrija Novakovića, a kći Nikole Stefanovića. Mlađani knez upoznao je Leposavu na jednom dvorskom balu. "Ona sama bila je lepa, ne vrlo bistra, beskrajno lenja", piše Slobodan Jovanović. Mlada i koketna, sa zanosno crnim očima, Leposava je ostala udovica u doba u kojem su žene najlepše. Još iz vremena Vuka Karadžića ostala je priča o mladim udovicama kao najboljim ljubavnicama.
Ljubavna veza između kneza i Leposave trajala je nešto više od pola godine, od jeseni 1874. do proleća 1875. Savremenici su zapisali da su se uzajamno i iskreno voleli. Viđali su se i susretali u Beogradu i u Pešti.
Iskusnija od kneza, zanosna i čulna, brzo je osvojila i slomila jedno srce još neotporno na ženske čari. Milan se toliko zaljubio da je Lepi nudio brak, bez dogovora s ministrima koji su već počeli da brinu o njegovo ženidbi. Leposava je bila otresita žena koja je znala od početka da ne može da bude srpska kneginja. Ona je volela Milana, a ne kneza Milana. Kad je Milan načuo da ministri glasno razmišljaju o njegovoj ženidbi, postao je nervozan.
"Mladi knez telesno se pokorno podavao iskrenom milovanju mlade i nežne žene" i, na njeno ne malo iznenađenje, ponudio joj je brak. Bio je spreman i presto da napusti zbog nje.
"Šta se ostaviš? Šta da napustiš? Presto i krunu? To se nikad ne ostavlja, knjaže moj!", iskreno ga je uveravala ljubavnica.
Uzaludno je bilo njegovo pravdanje: "Ja nisam tražio ni krunu, ni presto. Uzeli su me iz Pariza i doveli amo!"
Naposletku morali su se rastati. Leposava mu je obećala da će se povući u prisenak, u zaborav i da će živeti od uspomena i radovati se njegovim uspesima. Međutim, obećanje nije uspela da održi, a ni knez nije bio ravnodušan prema njoj i posle ženidbe Natalijom.
Kad je saznao da njegov brat od tetke, Aleksandar Konstantinović, sin Ankin, a brat Katarinin, učestalo posećuje njegovu bivšu ljubavnicu, toliko se naljutio da ga je umalo uhapsio. Aleksandar je morao da prekine svoje posete Leposavi i time odobrovolji kneza.
Ženski deo beogradske čaršije pratio je s posebnom pažnjom ljubavne avanture poslednje dvojice Obrenovića. Raspričane, neka više, a neka manje, beogradske gospođe stvarale su javno mnjenje i ponekad su znatno uticale na neke događaje.
"Neke gospe torokuše", kako se izrazio jedan savremenik tek udatoj kneginji Nataliji, ispričale su kneževu ljubavnu aferu s Leposavom, kazali su joj gde stanuje i uverili je da se knez i dalje s njom sastaje. Kneginji je smetalo što su, prilikom izlazaka s mužem iz dvora i odlazaka u Topčider, prolazili pored Leposavine kuće, dok je ona uvek visila nakinđurena na prozoru "i gledala ih drskim pogledima".
Kneginja je zatražila od kneza da ukloni iz Topčiderske ulice Leposavu "jer ne može trpeti da joj jedna nevaljalica prkosi". Bivša kneževa ljubavnica je morala da potraži novi kvartir tamo gde dvorska kola nisu prolazila. Time je svaka veza s Leposavom prestala.
Leposavu su zbog veze s knezom zvali madam Pompadur. Ona je bila dovoljno mudra da sačuva čitav svežanj kneževih ljubavnih pisama i da njega i srpsku vladu ucenjuje prodajom tih pisama jednoj zainteresovanoj državi. Mašući kneževim ljubavnim pismima, dugo je uživala stalnu rentu koja joj je redovno isplaćivana.
I dok je bogati deda Miloš sam podmirivao svoje odslužene ljubavnice, siromašnijem unuku država je priskočila u pomoć.
Austrougarski konzul Benjamin Kalaj pažljivo je pratio kneza Milana i sve što je bilo u neposrednoj ili posrednoj vezi s njim. Otuda pleni pažnju njegovo saznanje da je knez Milan bio u velikom prijateljstvu s Aleksandrom Konstantinovićem i Simkom Germani, vanbračnom kćeri Anke Konstantinović, njegove tetke.
O Milanu i Simki ostavio je samo dva podatka iz kojih se nesumnjivo vidi da su bili u ljubavnim odnosima, ali veoma kratko. Pod 27. oktobrom 1874. on piše za Simku: "Možda je sad već i kneževa ljubavnica". Nepunih mesec dana kasnije zapisao je: "Kažu još da je knezu dosadila Simka koja mu je bila dragana, i sad hoće da se upusti sa Kaljevićkom, a Simku hoće da uda za Piroćanca".
O ovoj kneževoj rodoskrvnoj avanturi ili se nije znalo, ili se brižljivo prikrivala. Simka i Milan bili su u četvrtom stepenu srodstva, dakle, veoma bliski rođaci. Bliski kao knez Mihailo i Jekaterina, a bliži no knez Mihailo i Katarina Konstantinović. Evo i njihovog rodoslovnog stabla.
Jevrem Obrenović - Tomanija Obrenović
kći Anka Konstantinović sin Miloš Obrenović
vanbračna kći Simka sin Milan Obrenović
Nije se tačno znalo zašto je Simka napustila Beograd i preselila se u Rumuniju na svoje porodično dobro. Stojimirović je pretpostavljao da je ona utekla iz Srbije zbog flerta s Milanom Bogićevićem. Bio bi to jedan sasvim bezazlen razlog u odnosu na rodoskrvnu vezu sa srpskim knezom. Za sada može se samo pretpostaviti da je pod pritiskom porodice, pre svega baba Tomanije, došlo do prekida te nerazumne kneževe ljubavne avanture i da je Simka jednostavno udaljena iz Srbije u koju se više nikada nije vraćala.
Po svemu sudeći, baba Tomanija, najstariji član vladalačkog doma, kojoj je bila poznata radoskrvna veza kneza Mihaila s Jekaterinom, svojom kćeri i Katarinom, svojom unukom, poučena prethodnim zlim iskustvima, sprečila je tu avanturu. Bog jedini zna kako se osećala staromodna baka gledajući ljubavne odnošaje svojih najbližih, okončavane sa tragičnim posledicama.
Kneginja Julija imala je pouzdana obaveštenja o rodoskrvnim vezama svog muža, pa je 1870. godine u Bukureštu, dok je vodila ostavinsku raspravu s Bojićima i Nikolićima, govorila Krstiću da bi Simku trebalo držati što dalje od kneza Milana kako se u nju ne bi zaljubio jer bi iz toga proizašle neprilike, budući da ne može da je ženi.
Zloslutno predosećanje iskusne žene koja je na vreme zapazila tu slabost Obrenovića.
(Radoš Ljušić, http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2000/04/12/srpski/F00041101.shtm)
Pirke, je l pisao Ljušić o ovim vezama Mihailovim?
Ovo jeste ŠESTO koleno po pravoj liniji...AKHENATON:Pa da......Pazi srodstvo:
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
То може бити само прадедово колено што значи треће
lj_950:
Jeste....Ako te interesuje mogu da nakačim na net.....
lj_950:
Moguće.....tako sam čitao...Mislim d ai Ljušić kaže da je 6-to....ali mi to baš nije najjasnije...eto i moje zmajče kaže isto ko vujadin da je treće...:?
Možda se gleda na dva načina ? :?
Računa se ovako (od Milana, dakle unazad):
prvo – Marija Katardži, majka
drugo – Esmeralda, baba
treće – Djordje Balš, pradeda
četvrto – Natalija, babina sestra, bočno za Milana, pravo za Djordja
peto – Jovan Kreško, babine sestre sin, deda Natalijin
šesto – Natalija, babine sestre sina ćerka
Zmajče i Vujadin računaju generacijske stepene, u kojima se ne gleda bočna linija, već se stavi paralela na srodnike po generacijskom rodjenju i broji po parovima. Tako nikada ne može da se označi stepen izmedju Milana i Natalije, jer bi oni bili u paraleli, a po računanju stepena sin – prvi stepen, otac, dolazi se do tačnog stepena srodstva...
Dakle, po pravoj liniji:
prvo – roditelji
drugo – njihovi roditelji (baba i deda)
treće – pradeda i prababa
(bočno ide naviše i računa se kao sledeći stepen)
četvrto – dedin brat, babina sestra
peto – babine sestre sin
šesto – babine sestre sina ćerka
Nadam se da je malo jasnije...
Laku noć, lepi i mirni snovi... Okači ono za Mihaila i Jekaterinu...
prvo – Marija Katardži, majka
drugo – Esmeralda, baba
treće – Djordje Balš, pradeda
četvrto – Natalija, babina sestra, bočno za Milana, pravo za Djordja
peto – Jovan Kreško, babine sestre sin, deda Natalijin
šesto – Natalija, babine sestre sina ćerka
Zmajče i Vujadin računaju generacijske stepene, u kojima se ne gleda bočna linija, već se stavi paralela na srodnike po generacijskom rodjenju i broji po parovima. Tako nikada ne može da se označi stepen izmedju Milana i Natalije, jer bi oni bili u paraleli, a po računanju stepena sin – prvi stepen, otac, dolazi se do tačnog stepena srodstva...
Dakle, po pravoj liniji:
prvo – roditelji
drugo – njihovi roditelji (baba i deda)
treće – pradeda i prababa
(bočno ide naviše i računa se kao sledeći stepen)
četvrto – dedin brat, babina sestra
peto – babine sestre sin
šesto – babine sestre sina ćerka
Nadam se da je malo jasnije...
Laku noć, lepi i mirni snovi... Okači ono za Mihaila i Jekaterinu...
lj_950:
Ne bre Kajče, nego Zmajče......Kajče nema pojma to.....bar dok ne dobije sledeće godine predmet Porodično pravo...tu se i to pominje....:lol.
Sad jeste jasno...:wink:
Evo kačim Mihaila....
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
То се гледа по крви а не политички, тај се проблем дуго претресао за емигранте и дошли су до закључка, да је праведније гледати по земљи него по крви, али све државе нису прихватиле то рачунање јер је политичко, наша земља још увек смрди комунизмом, или боље рећи титоизмом, и све гледа политички. То може бити правилно само код генерика, да брат може оженити братову унуку, мислим да то Црногорци знају боље.
