Prvo u 22-oj, drugo i trece u 24-oj
Pre dece sam imala stabilnu vezu, koja je trazila visi nivo (imala sam sa kim); ziveli smo sami, nismo placali stanarinu (imali smo gde); postojao je neki nemir u meni, koji je nestao pocetkom trudnoce, valjda su bili hormoni proradili (zelela sam) = Tri dovoljna razloga da se odlucimo na decu.
Jedan veliki protiv je bio taj sto smo oboje bili studenti na trecoj od pet godina studija.
Sad su klinci 4 i po i 2 x 2,5 godine, mm diplomirao letos, ja zavrsavam diplomski.
Dete smo zeleli, iako nam je bila frka, mislim da smo jednostavno resili da necemo da pazimo, pa sta nam bog da (nismo cekali duze od tri meseca...)
Nije mi lako bilo kroz sve ove godine, napora, nespavanja, ucenja i ljuljanja kolica sa bebama.
Jedina stvar u koju sam sigurna je da je sve doslo u pravo vreme i da ne bih nista menjala, da je moj zivot lepsi i bogatiji sa njima.
Ono sto je tesko i nepopravljivo kod mene kao majke je to sto sam stalno zabrinuta, da se nesto ne desi (njima ili meni), imam panican strah da se od njih trojice neki ne izgubi...
Od trenutka kada sam postala zaista svesna trudnoce sam volela i mazila svoju bebu, pevala, pricala, a kad se rodio i kad ga je tata docekao sa 'dobrodosao, sine' plakala sam od srece. od prvog dana sam ga kupala, dojila, obozavala i drzala ga za prstic dok je spavao.
Posle dve godine, kad su se blizanci rodili, bilo je dana da sam bila premorena ali sam presrecna, srce mi je puno i spokojna sam kad lezimo svi petoro u krevetu u nedeljno jutro i pricamo o lepim stvarima, golicamo se, pevamo, razvlacimo se do dorucka.
Ono sto se kod mene promenilo majcinstvom je to sto sam sazrela, odlucnija i odgovornija sam.
ops:
Bas fali nesto za nas neodlucne, koje s jedne strane radimo na bebi, ali sve nesto oko plodnih dana, nadajuci se da ce sudbina uplesti svoje prste. Postavila sam vec pitanje na jednom forumu "Kako znate da ste spremne" i dobila sam samo jedno (ali vredno) misljenje - ako zaista razmisljas o tome sta te ceka, ne mozes se nikada osecati spremnom. I da je odluka da rodis dete samo jedna u nizu teskih odluka koje moras da doneses, a cijih posledica nisi sasvim svesna... Sta vi kazete na tu temu? Da li zena moze se oseca sasvim spremnom ili ce joj pre proci decenija i po dok ceka taj trenutak? Ili je bolje ne razmisljati o tome previse?
) da ce sve biti u redu... Samo, nezgodno je kada neko nije navikao da resava probleme u hodu, nego opsesvno planira sve kao da je moguce predvideti sve nepredvidive mogucnosti 
Zato se valjda tako i zovu... Uz opsesivno planiranje, malo logike mi ne bi bilo naodmet 
Hvala Hellen!
