zbiljaš
Iskusan
- Poruka
- 5.237
Oskaru je sve SRBIJANSKO mrsko, a kao Bosanac naročito mrzi ono naše kulturno nasleđe koje je u vezi sa pobedom Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu pošto se njegov pradeda u Srbiji tada borio u plavoj uniformi.
https://n1info.rs/vesti/velika-ratna-sala-i-zgrada-starog-generalstaba/
„Dok trenutno nije poznata njena konačna sudbina, govori se da bi mogla biti pretvorena u kazino novog hotela“, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu, govoreći o zdanju u Kneza Miloša 33.
Leks specijalis za Generalštab, koji je u Skupštini Srbije usvojen 7. novembra, odnosi se na realizaciju "projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske", ne pominjući nijedan objekat konkretno.
Međutim, još 2024. godine je Ekološki ustanak objavio dokument u kojem se spominju dve katastarske parcele na kojima se nalazi kompleks Generalštaba: 804/2 i 969/1, a na prvoj od njih se pored Dobrovićevog zdanja nalazi i Stari Generalštab u Kneza Miloša.
Stara zgrada Generalštaba, originalno nazvana Zgrada Glavnog Đeneralštaba i Ministarstva vojske i mornarice, podignuta je 1928. godine i to od para koje je Kraljevina Srbija dobila od Austrougarske na ime ratne odštete.
Izgradnja je koštala tadašnjih 35 miliona dinara i trajala je dve godine (1926-1928), a projekat je uradio ruski arhitekta nemačkog porekla Vasilia Vilhem Baumgarten, koji je projektovao i Ruski dom u Ulici kraljice Natalije (nekadašnji Narodni front).
Monumentalno zdanje ima četiri sprata, sa fasadom na kojoj su naglašeni stubovi. Fasada četvrtog sprata ukrašena je skulpturama ratnika u raznim pozama.
Skriveni dragulj ovog objekta, koji je zatvoren za javnost, predstavlja Velika ratna sala ili „Sala ratnika“, za koju Zavod zazaštitu spomenika kulture Grada Beograda navodi da spada u „najlepše izvedene sale u Beogradu svoga vremena“.
Namena ove sale je bila različita. U njoj su se sastajali čelnici ondašnje vlade, generali kraljeve Vojske, održavali prijemi i balovi, ali i iz nje komandovale nemačke okupacione snage tokom Drugog svetskog rata.
Kamena palata je nastavila da služi kao sedište Generalštaba i posle Drugog svetskog rata, kada je tu smeštena komanda Jugoslovenske narodne armije.
Za najlepšu zgradu Beograda proglašena je 1937. godine, a kao kulturno dobro je zaštićena 1984. godine. Sa ovog objekta za sada nije skinuta zaštita, kao što je to učinjeno na zgradama Generalštaba.
Sala ima 160 kvadrata. Dugačka je 17 metara, široka deset i visoka 12,5 metara. Specifična je po svojoj unutrašnjoj dekoraciji, za koju je bila zaslužna radionica Spase Petrovića.
Veliku ratnu salu krase jonski stubovi, ratnička poprsja, bogato dekorisana tavanica tirkizno plave boje u čijem je centru ukrasni medaljon u obliku cveta. Karakteristična je i po galeriji pod lukovima, u kojima je znao da se smesti hor u svečanim prilikama.
"Velika ratna sala je bila komandna soba prema želji kralja Aleksandra Karađorđevića. Lepotom i veličinom simbolizovala je podvig srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Obe prostorije su ekskluzivne“, rekao je 2009. godine za medije tadašnji pukovnik Dejan Janković.
U „Salu ratnika“ na međuspratu „Kamene palate“ ulazi se kroz grandiozna drvena vrata smeštena između masivnih stubova od grubo tesanog kamena. Iznad vrata nalazi se skulptura „Samsona i lava“, koju je izradio ruski vajar Vladimir Zagorodnjuk, autor dekorativnih skulptura i na mnogim drugim zgradama u Beogradu.
Stara zgrada Generalštaba pretrpela je oštećenja tokom NATO bombardovanja 1999. godine i čitavu deceniju je bila zatvorena, sve do rekonstrukcije enterijera i fasade 2009. i 2010. godine pod rukovodstvom arhitekata konzervatora Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Detaljna obnova odnosila se i na Veliku ratnu salu, a kako je tada kazala jedna od konzervatorki koja je učestvovala u rekonstrukciji, enterijer je restauriran po ugledu na ampir stil carske Rusije i salom dominiraju beli, bež i zlatni tonovi, dok tirkizna boja ističe pojedine detalje na tavanici.
Restauracija je obuhvatila i lustere i kandelabre, koji su svi do jednog popravljeni i ispolirani, kako bi im bio vraćen stari sjaj.
Stara zgrada Generalštaba sačuvala je originalni nameštaj, među kojem su drveni stolovi za čitanje geografskih karti i 30 masivnih ručno pravljenih stolica obloženih kožom. Obnova 2009. i 2010. godine podrazumevala je rekonstrukciju samo dva ormara u kojima su se nekada čuvale vojne karte, dok je ostatak nameštaja trebalo da sačeka neka bolja vremena.
Na prvom spratu Zgrade starog Generalštaba se nalazi Mala ratna sala, gde je smešten pravougaoni orahov sto sa 18 stolica ukrašenih lavljim šapama i glavama. Kako su ranije pisali mediji, tu se održavaju kolegijumi Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije, koje koriste zdanje od 2005. godine.
Veruje se da je na jednoj od tih stolica sedeo vojvoda Živojin Mišić, a da je general Dušan Simović u Maloj ratnoj sali skovao plan za puč 27. marta 1941. godine. U Maloj sali „Đeneralštab Kraljevine Jugoslavije“ donosio je konačne odluke o odbrani zemlje.
https://n1info.rs/vesti/velika-ratna-sala-i-zgrada-starog-generalstaba/
(FOTO) "Velika ratna sala" skriveni dragulj Starog Generalštaba: Od vojvode Mišića do Trampovog kazina?
Dok su sve oči javnosti uprte u zgrade Generalštaba koje je projektovao Nikola Dobrović, a kojima preti rušenje da bi se na tom mestu sagradio Trampov hotel, još se ne zna tačno šta će biti sa zgradama 7. puka i Starim Generalštabom. Kamena palata, kako se Stari Generalštab još naziva, danas sedište Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije, krije jednu od najsvečanijih i najlepših dvorana u Beogradu, u kojoj bi, prema navodima Centra za lokalnu samoupravu, uskoro mogli da se zavrte ruleti i zazveče kockice.
„Dok trenutno nije poznata njena konačna sudbina, govori se da bi mogla biti pretvorena u kazino novog hotela“, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu, govoreći o zdanju u Kneza Miloša 33.
Leks specijalis za Generalštab, koji je u Skupštini Srbije usvojen 7. novembra, odnosi se na realizaciju "projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske", ne pominjući nijedan objekat konkretno.
Međutim, još 2024. godine je Ekološki ustanak objavio dokument u kojem se spominju dve katastarske parcele na kojima se nalazi kompleks Generalštaba: 804/2 i 969/1, a na prvoj od njih se pored Dobrovićevog zdanja nalazi i Stari Generalštab u Kneza Miloša.
Monumentalno zdanje od austrougarskih para
Stara zgrada Generalštaba, originalno nazvana Zgrada Glavnog Đeneralštaba i Ministarstva vojske i mornarice, podignuta je 1928. godine i to od para koje je Kraljevina Srbija dobila od Austrougarske na ime ratne odštete.
Izgradnja je koštala tadašnjih 35 miliona dinara i trajala je dve godine (1926-1928), a projekat je uradio ruski arhitekta nemačkog porekla Vasilia Vilhem Baumgarten, koji je projektovao i Ruski dom u Ulici kraljice Natalije (nekadašnji Narodni front).
Monumentalno zdanje ima četiri sprata, sa fasadom na kojoj su naglašeni stubovi. Fasada četvrtog sprata ukrašena je skulpturama ratnika u raznim pozama.
Skriveni dragulj ovog objekta, koji je zatvoren za javnost, predstavlja Velika ratna sala ili „Sala ratnika“, za koju Zavod zazaštitu spomenika kulture Grada Beograda navodi da spada u „najlepše izvedene sale u Beogradu svoga vremena“.
Namena ove sale je bila različita. U njoj su se sastajali čelnici ondašnje vlade, generali kraljeve Vojske, održavali prijemi i balovi, ali i iz nje komandovale nemačke okupacione snage tokom Drugog svetskog rata.
Kamena palata je nastavila da služi kao sedište Generalštaba i posle Drugog svetskog rata, kada je tu smeštena komanda Jugoslovenske narodne armije.
Za najlepšu zgradu Beograda proglašena je 1937. godine, a kao kulturno dobro je zaštićena 1984. godine. Sa ovog objekta za sada nije skinuta zaštita, kao što je to učinjeno na zgradama Generalštaba.
Sala ima 160 kvadrata. Dugačka je 17 metara, široka deset i visoka 12,5 metara. Specifična je po svojoj unutrašnjoj dekoraciji, za koju je bila zaslužna radionica Spase Petrovića.
Veliku ratnu salu krase jonski stubovi, ratnička poprsja, bogato dekorisana tavanica tirkizno plave boje u čijem je centru ukrasni medaljon u obliku cveta. Karakteristična je i po galeriji pod lukovima, u kojima je znao da se smesti hor u svečanim prilikama.
"Velika ratna sala je bila komandna soba prema želji kralja Aleksandra Karađorđevića. Lepotom i veličinom simbolizovala je podvig srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Obe prostorije su ekskluzivne“, rekao je 2009. godine za medije tadašnji pukovnik Dejan Janković.
U „Salu ratnika“ na međuspratu „Kamene palate“ ulazi se kroz grandiozna drvena vrata smeštena između masivnih stubova od grubo tesanog kamena. Iznad vrata nalazi se skulptura „Samsona i lava“, koju je izradio ruski vajar Vladimir Zagorodnjuk, autor dekorativnih skulptura i na mnogim drugim zgradama u Beogradu.
NATO bombardovanje, pa rekonstrukcija posle 10 godina
Stara zgrada Generalštaba pretrpela je oštećenja tokom NATO bombardovanja 1999. godine i čitavu deceniju je bila zatvorena, sve do rekonstrukcije enterijera i fasade 2009. i 2010. godine pod rukovodstvom arhitekata konzervatora Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Detaljna obnova odnosila se i na Veliku ratnu salu, a kako je tada kazala jedna od konzervatorki koja je učestvovala u rekonstrukciji, enterijer je restauriran po ugledu na ampir stil carske Rusije i salom dominiraju beli, bež i zlatni tonovi, dok tirkizna boja ističe pojedine detalje na tavanici.
Restauracija je obuhvatila i lustere i kandelabre, koji su svi do jednog popravljeni i ispolirani, kako bi im bio vraćen stari sjaj.
Stara zgrada Generalštaba sačuvala je originalni nameštaj, među kojem su drveni stolovi za čitanje geografskih karti i 30 masivnih ručno pravljenih stolica obloženih kožom. Obnova 2009. i 2010. godine podrazumevala je rekonstrukciju samo dva ormara u kojima su se nekada čuvale vojne karte, dok je ostatak nameštaja trebalo da sačeka neka bolja vremena.
Mala ratna sala i stolica u kojoj je sedeo Živojin Mišić
Na prvom spratu Zgrade starog Generalštaba se nalazi Mala ratna sala, gde je smešten pravougaoni orahov sto sa 18 stolica ukrašenih lavljim šapama i glavama. Kako su ranije pisali mediji, tu se održavaju kolegijumi Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije, koje koriste zdanje od 2005. godine.
Veruje se da je na jednoj od tih stolica sedeo vojvoda Živojin Mišić, a da je general Dušan Simović u Maloj ratnoj sali skovao plan za puč 27. marta 1941. godine. U Maloj sali „Đeneralštab Kraljevine Jugoslavije“ donosio je konačne odluke o odbrani zemlje.
