Reshio sam, posle tolikih borbi, da sklopim primirje sa azdajom... Ne krivite me. Ne mogah vishe. Znate kolika je to grdosija, a ja ratnik, nisam mrav pa da mogu da podignem nekoliko puta umnozenu svoju tezinu, vec obichan, malo natprosechno snazan chova koji dize do pet kilograma iznad svoje mase i josh pritom moram da koristim pomagala, dodatne uchvrshcivache... Ehm... o njima ne bih sad...
Elem, u cilju da uchinim da taj pokushaj primirivanja situacije josh vishe ne pogorsha njenu glad za mnom, pokushao sam da joj zagolicam mashtu... Pokazao sam joj mapu sa mestom susreta, u stilu onih starih piratskih crteza, ali neobichniju nego shto je ikada videla! Dok me je proshli put jurila zeljna josh borbe, ja sam u trku svukao gacke
i sevnuo na nju tetovazom izradjenom na mom estetski izvajanom debelom mesishtu 
. Ona je zastala istog trena, zaustavila se k'o zakopana,
a ja sam otrchao na sigurno, iza bora, u shumicu... . Gledam je, a ona se ukopala na jednom mestu i razmishlja. Prst na chelu, ushi u vis, pepeo iz nozdrva, a zupchanik iz mozga shkripi li shkripi...
Na crtezu beshe prosto nacrtano mesto sastanka,
Veliki X joj je jasno govorio da sidje do reke, vecheras ja sam dole, a ona se okrenu na skroz drugu stranu, opichi medju planine, a ja se u'vatih za glavu, pa shipchi za njom...(hahaha oduvek smo se dobro razumeli...cekam te tacno u podne...od hrasta bese levo ili desno :wink
Kao luda se zaletela prema dolini izmedju dva brda, a ja sam, trchec' za njom s jezikom medj' zubima, zalio shto mapu nisam nacrt'o na normalnom papiru, ili bar u paintu...
Ne lezi vraze, naletim na kukuruzishte, ona to lako preletela, a ja obaram stabljike, krshim ih, pa primetim da sam joj privukao paznju. Kruzila je, leteci iznad kukuruzne njivice,
a ja sam chuchnuo da se malo primirim. . E, ali ona, radoznalo bice, slete pravo u njivu, razgrnu stabljike, pa me pita shta cu tu, a ja, kukala mi majka, dosetim se u nevolji da je najbolje da patetikom probudim sazaljenje u njoj i pochnem da cmizdrim kako me je nespretno zgazila kako mi je slomila neshto. Mala to beshe slamka, ali u mojoj davljenichkoj situaciji samo to mi je preostalo... U stvari, to ili ono najcrnje(susret s njenom zeludachnom kiselinom), pa sam izabrao ponizenje...
A azdaji zapali za oko moji brci!!! . Vidim da joj pogled pochiva, dopali joj se, ne skida oka s njih... Eh, kad bi samo znala da sam ih pustio samo da bih imao shta da suchem kad je ulovim, praveci se vazan pred decom oko logorske vatre shto sam je overio...
Pristade ona, ponese me na krkache, a ja nisam znao da azdaje ne mogu da uzlete kad nose nekoga! Krila im sputana! I josh se ja onako chvrsto pri'vatio, pa je jedva i trchala sa mnom na grbachi... I tu se pojavi opasan problem!
Trchi ona, korak po korak, svojim velikim koracima, a ja joj na ledjima i pri svakom koraku odbijam se od nje pa se ponovo sudarim. Odbih se, sudarih se, odboj pa sudar... 
. I tako sve zeshce i zeshce... A ona, iako ima genetski ojachan zadnji trap, ne moga jadna to da izdrzi, pa me iznenada preturi u naruchje! Nosila me kao bebu u nosiljci na grudima, a ja nisam mogao i dalje da uhvatim ritam njenog glomaznog koraka, pa sam opet leteo napred-nazad! Izgleda da je laz da je zmajevima slabija koza na trbuhu od one na ledjima, zajeeb'o nas Tolkin, to sam video jer me znatno duze drzala spreda nego otpozadi, ali i tu je iznemogla, pa me nabacila na glavu(savio sam joj rogove i spljeskao ushi), pa me nabacila na ramena(odrao sam joj pazuh), i na kraju nije imala reshenje, pa je ona uzjahala mene, ali udaranje se nastavilo josh zeshce, jer je ona teza pa se odbijala dalje i vracala mi se vecom brzinom nazad. Kad smo videli krov bolnice, oteo joj se uzdah olakshanja koji kod azdaja lichi na neshto shto bi nasha ljudska prosechna zena ispustila pri porodjaju bez anestezije...
Uletimo mi u kliniku, a ona ne zna za sebe, shchepali je, odneli u shok sobu, prikachili na mashineriju, a meni rekoshe da sam doshao u poslednjem od poslednjih chasova! Evo sada chekam, pred sobom, da se probudi i da joj predlozim to primirje, slusham je kako u delirijumu bunca i pominje brkove i uzdishe, trtlja kako joj je zao zbog tog shto mi je slomila i da ce mi dati
slatkishe i sokice (e znas sad kad ces da ih dobijes 
)kad malo prezdravim... Shta joj, nesrecnoj, uchinih... Ko zna da li ce posle ovog biti ista... Otishao sam i kod nje u brlog, da joj donesem potrepshtine, i nashao sam slike... Ona na TITANIKU! :shock: Sad samo chekam da se probudi i da mi razjasni malo i taj fenomen, a tu prichu ne mogu da vam istrtljam samo pretpostavljajuci, pa cu se javiti sa najnovijim vestima s mesta dogadjaja uskoro, kad ona otvori ochi!
...to be continued...
A 'el vidis sta naoruzanje ucini od mladih lovackih snaga 
Al' vidim nesto mi cudno...Brojim i nikako mi se ne slaze...Kako bre tri noge...Svasta...I bas ta treca mu u gipsu...:?. A *ebi ga...mora da nisam dobro videla...pa sam se zabrojala...I taman htedoh da ga pitam da mi objasni sta je radio u onom kukuruzu (a sinulo mi i ko mi je poslao onu mapu 
lijo,da objavimo lovostaj na milenceta,dok se malo oporavi :?
ops: 
Znate,Peta ima mamu 
(wow,kakvo otkrice 
8) :wink: 
