Londonski ugovor 1915. godine - propuštena prilika

[Pumpaj Dinstanović]

Ne znam zasto se smoris, sve je napisano sta treba. Kad sam ja mogao tvoje procitati, nije ni moje ko zna kolko duze.

Nemam vremena da sjedim pored kompjutera i odma odgiovorim cim neko nesto postavi, nego kad imam vremena za to. Odgovorio sam svima a trudim se uvijek da neko ne ostane bez odgovora, slagao se ja sa njim ili ne. Diskusije - diskutovanje - razgovor. Sve je napisano u najprostijim recenicama i na najprostiji nacin.
Ako meni nije tesko procitati tvoje ili bilo cije.... tako i to.

Nije poenta sto je toliko dugacko, nego sto razbacas u cak cetiri poruke jednu za drugom i zatrpas tako temu - krajnje bespotrebno. Sve cetiri su mogle biti jedna/

 

[Лички гусар]

Nije poenta sto je toliko dugacko, nego sto razbacas u cak cetiri poruke jednu za drugom i zatrpas tako temu - krajnje bespotrebno. Sve cetiri su mogle biti jedna/

Crkao mi je kompjuter i pisem preko laptopa koji je i sam na izmaku snaga.
A i nijesam bio kuci, to sam pisao u rano jutro prije posla dok sam se izmedju poruka tusirao, oblacio i spremao dorucak.
Nastavak kad sam dosao kuci.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Crkao mi je kompjuter i pisem preko laptopa koji je i sam na izmaku snaga.
A i nijesam bio kuci, to sam pisao u rano jutro prije posla dok sam se izmedju poruka tusirao, oblacio i spremao dorucak.
Nastavak kad sam dosao kuci.

..i onda klikneš na dugme u donjem desnom uglu gdje piše "izmena" i ubaciš sve što hoćeš...što je jedan i od glavnih razloga zašto ta opcija uopšte postoji...

 

[Лекизан]

Него да ли су Аустроугари нешто нудили Краљевини Србији да изађе из рата и потпише сепаратни мир после оних пораза из 1914 године?
Нешто сам негде читао о томе али не знам ни где ни шта.

 

[Plastun]

Него да ли су Аустроугари нешто нудили Краљевини Србији да изађе из рата и потпише сепаратни мир после оних пораза из 1914 године?
Нешто сам негде читао о томе али не знам ни где ни шта.

Planovi Nemačkog Carstva su bili da se Srbiji da severna Albanija do Drača i omogući ujedinjenje sa Crnom Gorom. U "zamenu" za to Srbija bi morala da prepusti Bugarima Makedoniju i deo istočne Srbije, i da postane političko-ekonomski zavisna od Centralnih Sila.

Bilo je i govora o nekoj promeni na prestolu - po jednoj verziji, Centralne Sile bi zahtevale da ujedinjenom Srbijom i Crnom Gorom vlada dinastija Petrović-Njegoš; a po drugoj, Nemci su planirali da kasnije postave nekog nemačkog kneza na srpski presto.

Ali svi ovi planovi i inicijative su dolazili od Nemačke, a ne od Austro-Ugarske. Austrougarski planovi za budućnost Srbije su podrazumevali aneksiju i etničko čišćenje srpskog Podunavlja i komadanje ostatka zemlje. (a to je još bio najbolji i najhumaniji austrougarski plan - bilo je i gorih ideja) Ako se ne varam, Austrougari nikad nisu želeli separatni mir sa Srbijom. Jedino je mađarski premijer Tisa, koji je bio donekle naklonjen Srbima, učestvovao u onim nemačkim pokušajima.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Planovi Nemačkog Carstva su bili da se Srbiji da severna Albanija do Drača i omogući ujedinjenje sa Crnom Gorom. U "zamenu" za to Srbija bi morala da prepusti Bugarima Makedoniju i deo istočne Srbije, i da postane političko-ekonomski zavisna od Centralnih Sila.

Bilo je i govora o nekoj promeni na prestolu - po jednoj verziji, Centralne Sile bi zahtevale da ujedinjenom Srbijom i Crnom Gorom vlada dinastija Petrović-Njegoš; a po drugoj, Nemci su planirali da kasnije postave nekog nemačkog kneza na srpski presto.

Ali svi ovi planovi i inicijative su dolazili od Nemačke, a ne od Austro-Ugarske. Austrougarski planovi za budućnost Srbije su podrazumevali aneksiju i etničko čišćenje srpskog Podunavlja i komadanje ostatka zemlje. (a to je još bio najbolji i najhumaniji austrougarski plan - bilo je i gorih ideja) Ako se ne varam, Austrougari nikad nisu želeli separatni mir sa Srbijom. Jedino je mađarski premijer Tisa, koji je bio donekle naklonjen Srbima, učestvovao u onim nemačkim pokušajima.

Čekaj...ali održavane su veze, kao i u svakom ratu. Nuđen je bio Srbiji nekakav separatni mir, koliko ja znam (čak i poslije kataklizme 1915. godine).

 

[Plastun]

Čekaj...ali održavane su veze, kao i u svakom ratu. Nuđen je bio Srbiji nekakav separatni mir, koliko ja znam (čak i poslije kataklizme 1915. godine).

Jesu, ali koliko se sećam sve te inicijative su dolazile od Nemačke - Beč je to morao da toleriše kao slabiji saveznik, ali čini mi se da austrougari nikad nisu eksplicitno dali svoj pristanak na tako nešto. I uslovi mira o kojima se nezvanično govorilo su se zasnivali na Berlinskim projektima za budućnost Balkana, a ne Bečkim.

Andrej Mitrović sve to dosta detaljno opisuje u knjizi Prodor na Balkan, ali nemam je trenutno pri ruci.

 

[Ангел.]

Amerika je svjetska sila, za nju nema interesa "potpuno nebitni". Zato ne bi to ni bila, ni onda ni danas. Ima interesa i vise bitni intersa. Za njih su to tada bili i Srbi, izmedju ostaloga. Zar je to tezak koncept za razumiti?
Drugi ljudi propagiraju svoje (u ovome slucaju Srbi) ulazu u to vrijeme, energiju, pare, ljudske zivote (u ovome slucaju preko milion). I izboksuju nesto ili car puno vise nego sto mogu progutati da se jednostavno zadave sa tijem kao Srbi u ovome slucaju. Nije to tesko za razumiti, nijesu to neki komplikovani koncepati, to su najprostiji principi istorije i politike.

Ако у комбинаторици имаш САД, В. Британију, Француску и Италију, мало је вероватно да би жеље државног врха тамо неке леве државе биле пресудне да се једној од те четири силе ускрати нешто што јој је обећано.

 

[zlatko01]

Ако у комбинаторици имаш САД, В. Британију, Француску и Италију, мало је вероватно да би жеље државног врха тамо неке леве државе биле пресудне да се једној од те четири силе ускрати нешто што јој је обећано.

Meђународни односи почивају на балансирању војне и економске моћи светских сила, немају баш сви исте интересе. Можда смо ми били нека лева држава, али Хрвати и Словенци, шта су они тада били?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ljepo si to objasnio, samo si zaboravio navesti da su Englezi, Francuzi i Rusi bili protivnici stvaranja "jugo drzave" od prvoga dana. Stvaranje "jugo drzave" je trajalo gotovo deset godina (ako se dobro sjecam Talijanska vojska se povukla iz Knina tek poc. 1923 npr.) uz sveobuhvatnu propagandu na medjunarodnom planu, politiku (sva politika je radila na tome planu). veze i javne i tajne itd.
Velis, bio bi problem sa Albancima?
Kakav problem, ako bi doslo do dogovora sa Talijanima (da je ostvarena srpska drzava - to je bio preduslov)? Zajednicki nastup Srba i Talijana bi rijesio sve probleme.

Srbi su ostvarili jaku propagandu i podrsku u Americi (Vilson) i preko Amerikanaca i njihovog pritiska na Engleze i Francuze, ovi su nakon sto su im Amerikanci obecali dobitke na drugim stranama za sebe, odlucili da zaiebu Talijane. Znademo posljedice toga: haos u Italiji, pad ratne vlade i dolazak Musolinija na vlast, savez sa Trecim Rajhom itd.

Druga stvar, sto ljudi zaboravljaju ili jednostavno ne znaju je da je vojno-politicki u planovima Antante predvidjano da okupaciona zona na Balkanu bude sprovedena od Talijana i Srba (bas po Londonskom ugovoru). Vec u novembru 1918. Francuzi traze od Srba (i gube strpljenje za srpske gluposti i neozbiljnost) da prelaze Drinu, Savu i Dunav, dok se ovi neckaju i cekaju da ih Zagreb pozove.
Rat nije bio zavrsen. Potpisano je samo primirje i niko nije bio siguran u to da Njemci nece nastaviti rat, pa kom opanci kom obojci, niti su sile Antante vjerovale da su Njemci potuceni (kao sto i nijesu bili). Jos dosta toga je bilo u igri i nista nije bilo rijeseno.

Ne znam kakvo "otudjenje Hrvata i Slovenaca" bi se desilo. Veze izmedju Srba i SLovenaca su bile jako tanke, uglavnom kulturne veze (fizicka odaljenost jedni od drugi), a Hrvati su od prvog do zadnjeg dana rata (osim pojedinaca u Jugo-hrvatskom odboru koji su imali svoje kombinacije na racun Srba) bili su neprijatelji Srba i Antante...
Dok je to svim clanovima Antante bilo jasno, pa i samim Srbima, Srbi su to ignorisali kao da ne postoji i dalje glupo i neozbiljno gurali svoje fiks ideje.

Eh sad... Hrvati od prvog do zadnjeg dana protiv Srba i Antante...pa sta li je radila ta HRvatsko-srpska koalicija?

 

[Лички гусар]

Eh sad... Hrvati od prvog do zadnjeg dana protiv Srba i Antante...pa sta li je radila ta HRvatsko-srpska koalicija?

То је био став Антанте а не мој лични став. И то је Србима више пута скресано у брк и у рату а поготово посље рата на мировним преговорима. То није ниједне прилике пропустио да напомене ни Рус, ни Енглез, ни Француз.

Коалиција? Мислиш на странке једни и други у Аустро-Угарској? Доста странчара је тад било у прдекани, поготово Срба, а током рата је било забрањено странчарење у Аустро-Угарској, владали су ратни закони. Другим ријечима, није их нико питао за здравље.

- - - - - - - - - -

Ако у комбинаторици имаш САД, В. Британију, Француску и Италију, мало је вероватно да би жеље државног врха тамо неке леве државе биле пресудне да се једној од те четири силе ускрати нешто што јој је обећано.

Уз ово што је рекао златко.
Интереси су били разни, није то да је међу тих четри државе владала безгранична љубав. Па Американци су Енглезима као услов за помоћ поставили да морају се обавезати да ће се одрећи свјетског примата на морима и да ће ограничити и на сваки начин срезати своју морнарицу.
Енглези су се бојали увијек да ће им то направити Њемци, а то им је направио највећи савезник и пријатељ.

Тако исто и наш проблем. Срби су у Америци изборили јаке позиције, не само код народа, него поготово у највишим круговима власти све до самог предсједника. Енглези и Французи су као "компромис" понудили да заиебу Талијане (под тобожњим изговором да се Талијани нијесу добро показали у рату, иако су за себе везали неколико милиона војника Централни сила), а да за себе на другим странама придобију Американце да их подрже.
Талијани су остали сами и изоловани, третирани као трећеразредна страна, далеко горе него "тамо нека лева држава".

 

[Lamasu]

37 dana do početka WW1.

Zanimljivo je.

Inače nemojte se obeshrabriti upadicama o Srbima u prvoj epizodi tipa : "Serbians or Servians? B is for barbarians and v is for villains"
Uglavnom svima spuštaju. Britanci. No must see.

 

[ORST]

I sta je bilo, da li je Italija usla u rat na njihovoj strani ili nije?
Ah da, sad razumijem. Nije bilo demokratski izbora, ono jedan covjek-jedan glas, te prema tome se ne vazi. A nista zato sto na dokumentu stoje potpisi tri svjetske sile i jedne evropske sile?

Kakve su "talijanske pretenzije" u pitanju? Italija je u rat uvela 6 i po miliona vojnika na strani Antante, jaku talijansku mornaricu, pri tome napustila neprijateljski tabor i pri tome nije trebala dobiti nista?

Prvi svj. rat je prepun "tajni dogovora" (* kao i svaki rat u istoriji svijeta). Tebi to izgleda nije poznato? Ali to ne vazi jer toboze nije proslo u parlamentu. Aha, kako da ne. Kao sto nije prosao Sajks-Piko dogovor o rasturanju Otomanske imperije? Ili Balforova deklaracija o osnivanju jevrejske drzave? Ili jos jedan TAJNI DOGOVOR izmedju Njemacke i Turske, da Turska udje u rat na strani Centralni sila? Ni to nije ratifikovano, zar ne?
Ili Zimermanov telegram koji je uveo Ameriku u rat?
Smijesno, zar ne?
Nadam se da nema potrebe da nabrajam dalje.

28.10.2014. • 11:02 Srđ. Jovanović
MIT O LONDONSKOM UGOVORU: Da li nam je nuđena Velika Srbija?


Animozitet prema Jugoslaviji kao promašenom putu srpskog naroda uzrok je mnogih zabluda o istorijskoj istini vezanoj ne samo za trajanje te bivše države, već i za njen nastanak. Ugovor iz 26. aprila 1915. primer je takvih, pogrešnih, uverenja.

Krah SFR Jugoslavije kod velikog broja Srba propraćen je razočaranjem u taj sedmodecenijski "projekat", ubeđenjem da su i monarhistička i socijalistička Jugoslavija bili koraci unazad u istorijskoj sreći srpskog naroda, da je "pravljenje kuće sa Hrvatima najveća pogreška", ali i da su svi kasniji "problemi": "nastanak makedonske, crnogorske i bošnjačke nacije, te ekspanzija albanskog elementa na Kosovu i Metohiji posledica jedne od dve Jugoslavije".

Ta se pizma prema Jugoslaviji preslikala u laičkoj javnosti u kritiku svega što je bilo projugoslovensko, a uzdizanje svega onoga što je moglo da pomogne samostalnom putu Srba posle 1918. godine. Tako je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević ispao "naivac koji nije poslušao Mišića" i "zaluđenik koji nije shvatao da Hrvati nemaju emocije, već samo interes" zbog čega je "glavom platio u Marselju".

Drugi veliki mitski momenat jeste Londonski ugovor. Sporazum iz 26. aprila 1915. postao je legendarno mesto poraza srpske pameti i samosvesti, svojevrsno novo Kosovo, ovaj put diplomatsko i intelektualno, zbog koga je Srbe "zadesio Jasenovac, Gradiška, Jadovno, Prebilovci", ali i "rat devedesetih".

Međutim, da li je bilo baš tako? Da li su zemlje Antante nešto nudile Srbiji, da li je, konačno, Srbija bila toliko bitna Velikoj Britaniji, Francuskoj i Rusiji u Prvom svetskom ratu kao što uobražavamo da jeste?


Početkom Prvog svetskog rata većina zemalja Starog kontinenta odabrala je stranu, ali ne i sve. Antanta i Centralne sile borile su se za naklonost Bugarske, Rumunije, Osmanskog carstva, a najviše za - Italiju. Za zemlju koja je imala oko 36 miliona ljudi, gotovo koliko i Francuska. Italija je imala neviđenu stratešku važnost: strana koja ju je imala uz sebe mogla je direktno da ugrozi srce operacija protivničkog saveza.

Ujedinjena 1871, Italija je razvila iredentizam, nameru da prisvoji sve u susednim zemljama u kojima žive Italijani, na osnovu "istorijskog prava" (željeni predeli bili su deo slavnog Rimskog carstva).

Tim znanjem rukovođene, Britanija, Francuska i Rusija ponudile su više i u Londonu 26. aprila 1915. sa Italijom sklopile sporazum koji je sredozemnu kraljevinu uveo u "prvu postavu" Antante. Svesna svoje važnosti, Italija je tražila prilično i to prilično je i dobila.

Osnovna težnja Italije bilo je "Mare nostrum" (Naše more) kako su tamo zvali Jadransko more, tj. istočna obala istog. Sporazumom u Londonu Italija je trebala od Austrije da dobije Južni Tirol (isti onaj čiji žitelji Austrijanci danas traže veliku autonomiju), Trst i deo Julijskih Alpa.

Članom 5. jadransku obalu sa Istrom do Rijeke, te severni deo Dalmacije, od Tribnja kod Gospića do rta Planka koji se nalazi između Šibenika i Splita, a sve sa velikom većinom ostrva. Član 6. Italiji je jamčio Valonu sa zaleđem u Albaniji i protektorat nad malom albanskom državom u središtu današnje države Albanije.


SRBIJA U LONDONSKOM UGOVORU - BEZ ZNANJA

A, sada o Srbiji. Za Srbiju, Crnu Goru i Hrvatsku (njen pomen implicira nameru da se Hrvatima da država) postoje pomeni o kojima isti entiteti nisu bili obavešteni. Tako u Članu 5. stoji da će "Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori u Gornjem Jadranu biti dodeljen potez od zaliva Volosko, sa lukama Rijeka, Novi i Karlobag do granice Dalmacije (pomenuti Tribanj)".

"U Donjem (južnom) Jadranu, u predelima koji su od interesa Srbije i Crne Gore, Srbiji i Crnoj Gori pripašće potez od Rta Planke do reke Drim, sa lukama Split, Dubrovnik, Kotor, Bar, Ulcinj i Sv. Jovan Medovski (Lješ), i sa ostrvima Veliki Drvenik, Mali Drvenik, Čiovo, Šolta, Brač, Jakljan i Koločep. Luka Drač ostaće nezavisnoj muslimanskoj državi Albaniji."

Članom 7. ističe se da će "Italija dozvoliti Srbiji, Crnoj Gori i Grčkoj da uzmu delove severne i južne Albanije ukoliko budu ispunjena obećanja njoj data (Južni Tirol, Julijski Alpi, Dalmacija i Valona), te da neće sprečiti Srbiju i Grčku da imaju zajedničku granicu na Ohridskom jezeru".

Navodna mapa Srbije zagarantovana Londonskim ugovorom


Priložena karta je personifikacija "pravog znanja", onoga što je Srbiji "obećano" u Londonu. Na karti su ucrtane i Bosna, Hercegovina, Slavonija sa Sremom i Bačka, mada o tim oblastim nema ni pomena. Za ove krajeve se inače razmišljalo o referendumu kao rešenju, gde bi glas naroda odabrao kojim putem dalje, ali takva prigoda nikada nije iskrsla u pravom smislu reči referendum.

Na kraju, najvažnije: argument protiv teze da je "Srbija suludo odbila i žrtvovala zarad onih koji će joj kasnije ruku ugristi", kako to obično kažu poznavaoci "prave istorije". Kraljevska vlada i javnost nisu imale uvid u sadržaj sporazuma jer je isti bio tajan. Srbija je, kao i ostali zainteresovan svet, za pojedinosti dogovora saznala tek posle revolucije u Rusiji kada je Lenjin, potiveći se tajnoj diplomatiji, obelodanio njegovu sadržinu.

Otuda Srbija nije mogla da se odrekne nečega što nije znala da ima, a pride ga nije ni imala, već se o "nagradi" razmišljalo u prilično nejasnim formulacijama. Drugo, ne manje važno, Srbija je pre dogovora u britanskoj prestonici, 7. decembra 1914. godine donela Nišku deklaraciju kojom je odabrala ujedinjenje sa "neslobodnom braćom u Austro-ugarskoj kao glavni ratni cilj".

http://www.srbijadanas.com/clanak/m...-da-li-nam-je-nudena-velika-srbija-28-10-2014

 

[Лички гусар]

Uto saznala je srpska vlada u Nišu u glavnim crtama nešto o onom, što se 26 aprila zbilo u Londonu, i to najprije od profesora beogradskoga universiteta Grgura Jaksića iz Pariza, koji je tada bio saradnik »Tempsa«, a onda i od svojih poslanika, iz Pariza od Milenka Vesnića, iz Londona od Mate Boškovića i iz Rima od Ljube Mihajlovića. Taj je glas teško uzbunio sve krugove. Sada je srpska vlada uzela raditi oko toga, kako bi izvršenje Londonskoga pakta učinila zavisnim od izvjesnih uslova.

Prvo je bilo, da je Regent Aleksandar upravio 5 maja (22 apr. po st.) Velikomu knezu Nikoli Nikolajeviću iz Niša ovo pismo: »Dragi Tečo, .... Baš ovoga trenutka, kad uzimam pero da Vam zahvalim za sve Vaše laskavo mišljenje, kako o meni tako i o mojoj vojsci, dobivam izvjestaj da su interesi Slovenstva, zbog kojih je i poceo rat, prineseni na zrtvu Italiji. Prema ugovoru, koji je ona zaklju-čila s državama Trojnoga sporazuma (u Londonu) — a koji se dosada brizljivo skrivao od nas (Srba) — dobiće svu austrijsku obalu s odgovarajućim »hinterlandom«.

Idući dan, 6 maja (23 apr. po st.), zamolila je srpska vlađa kneza Trubeckoga, da odašalje u njeno ime ministru Sazonovu i carskoj ruskoj vladi ovaj predlog: »Da bi poboljšala sadaŠnji položaj i uzdigla koliko je god mogućno vjeru kod srpskoga naroda, treba Srbiji što prije dati uvjerenje, da pitanje o konce-sijama Što se Italiji daju, nije svrseno, nego da jos ima ttade na izmjenu naknadnim sporazumom s Italijom.

Skoro potom, 11 maja (28 apr.), sastala se u Nišu i Narodna skupština, da javno protestira protiv Londonskoga pakta. Tom je prilikom Nikola Pašić, kao pretsjednik vlade i ministar inostranih djela,

Svi nam ovi podaci jasno dokazuju da je 1914-15, u vrijeme stvaranja Londonskoga pakta, Kraljevina Srbija — na čelu joj Regent Aleksandar, pa Narodna skupština i srpska vlada Nikole PaŠića — činila i učinila sve što je mogla, da osujeti londonski atentat na naŠe narodne vitalne interese. Njoj ne može ni najzatucaniji protivnik bas nista prigovoriti.

Predratna politika Italije i postanak Londonskog pakta. Ferdo Sisic, 1933 str. 126-129.






Омашио иебени "стручњак" двије и по године, могао је и 200.

Шарлатан Јовановић и њему слични могли су се наприје посавјетовати са радовима мало већи стручњака него што су они.
Пун ми је К. лапрдала и самозвани "стручњака".

 

[zlatko01]

Ako ima nekog vrsnog poznavaoca ove teme, mene lično zanima, koje bi to teritorije pripale nezavisnoj Hrvatskoj?

 

[Лички гусар]

Нијесам врсни познавалац, али сам доста читао и истраживао о томе.

Било је ту стотину опција. Најоптималнија опција је била такозвана "југославија" (што су и добили - максимум максимума).
Других пар опција које су биле колко-толко реалне су подјела између Срба, Талијана и Мађара, комбинација државе са Словенцима, останак у држави са Мађарима и на крају самостална Хрватска (Загреб, Загорје, дио Славоније и Хрватско приморје - Сењ, Карлобаг, Ријека итд.).

Чак једна од опција је била да буду у Великој Србији прије него их распарчају скроз Талијани и Мађари (Трумбић и његови).

Све и једна опција је најмање зависила од самије Хрвата, њихова судбина је скроз била у рукама Срба и Талијана (и дијелом Мађара).

 

[zlatko01]

Нијесам врсни познавалац, али сам доста читао и истраживао о томе.

Било је ту стотину опција. Најоптималнија опција је била такозвана "југославија" (што су и добили - максимум максимума).
Других пар опција које су биле колко-толко реалне су подјела између Срба, Талијана и Мађара, комбинација државе са Словенцима, останак у држави са Мађарима и на крају самостална Хрватска (Загреб, Загорје, дио Славоније и Хрватско приморје - Сењ, Карлобаг, Ријека итд.).

Чак једна од опција је била да буду у Великој Србији прије него их распарчају скроз Талијани и Мађари (Трумбић и његови).

Све и једна опција је најмање зависила од самије Хрвата, њихова судбина је скроз била у рукама Срба и Талијана (и дијелом Мађара).

Voleo bih da se jave hrvatski istoričari koji ordiniraju na ovom forumu, jer bi ,,ovo" mogla biti nova tema. Neka nabroje teritorije, pa malo da diskutujemo

 

[Лекизан]

Ako ima nekog vrsnog poznavaoca ove teme, mene lično zanima, koje bi to teritorije pripale nezavisnoj Hrvatskoj?

Врло је тешко то проценити јер у то време ни Загреб није био хрватски, у територијалном смислу наравно.
Евентуално су могли да се позову на Вилсонове тачке па би им припало оно где су Хрвати већина у том тренутку али и то када се задовоље Италијани, Мађари, Аустријанци, Срби.......

Зато су хрватски политичари сви од реда чак и Радић били за заједничку државу са Србима.

 

[Лички гусар]

Voleo bih da se jave hrvatski istoričari koji ordiniraju na ovom forumu, jer bi ,,ovo" mogla biti nova tema. Neka nabroje teritorije, pa malo da diskutujemo

По њима "српско је било да гину" а они да се сладе плодовима туђе муке (као што је и било).

Пази:
- Срби су ратовали онаке (ваљда из заиебанције)
- Србима нико ништа није нудио
- Срби не би ништа добили итд. итд.

Чудновато је да се крајњи циљеви и ставови југословена слажу са ставовима великохрвата, зар не? Без обзира да ли су у питању југо-политичари, југо-историчари, југо-носталгичари и остали југо-срњ. став је да су се Срби требали жртвовати до границе биолошког опстанка зарад "виши циљева, племенити идеја" и сл. бесмислица и малоумности.
Резултат је исти и да су нам капу кројили великохрвати (можда би код ови боље прошли?).

 

[zlatko01]

Врло је тешко то проценити јер у то време ни Загреб није био хрватски, у територијалном смислу наравно.
Евентуално су могли да се позову на Вилсонове тачке па би им припало оно где су Хрвати већина у том тренутку али и то када се задовоље Италијани, Мађари, Аустријанци, Срби.......

Зато су хрватски политичари сви од реда чак и Радић били за заједничку државу са Србима.

Већина тема на историји се своди на доказивање Срба и Хрвата или Срба и данашњих Бошњака, разна тумачења. Које би то територије припале новоствореној Хрватској, које би биле спорне? Како би се Хрвати понашали у случају дипломатског или војног спора? Ко би им био савезник? Волео бих да чујем објашњења од стране хрватских форумаша, да не буде она класика.......међународна заједница и стране силе то не би дозволиле.

- - - - - - - - - -

По њима "српско је било да гину" а они да се сладе плодовима туђе муке (као што је и било).

Пази:
- Срби су ратовали онаке (ваљда из заиебанције)
- Србима нико ништа није нудио
- Срби не би ништа добили итд. итд.

Чудновато је да се крајњи циљеви и ставови југословена слажу са ставовима великохрвата, зар не? Без обзира да ли су у питању југо-политичари, југо-историчари, југо-носталгичари и остали југо-срњ. став је да су се Срби требали жртвовати до границе биолошког опстанка зарад "виши циљева, племенити идеја" и сл. бесмислица и малоумности.
Резултат је исти и да су нам капу кројили великохрвати (можда би код ови боље прошли?).

Веома се често потеже аутентичност ,, Лондонског уговора" и стиче се утисак да би Србија као једна од сила победница још изгубила територије после рата

 

[Лички гусар]

Веома се често потеже аутентичност ,, Лондонског уговора" и стиче се утисак да би Србија као једна од сила победница још изгубила територије после рата

Да оправдају своје болесне жеље.
Већ крајем новембра француска војна команда је тражила од Срба да прелазе Дрину, Саву и Дунав, док су београдски политичари чекали на позив из Загреба. Антанти никако нијесу били у интересу подјеле унутра, сукоби измађу Срба и Талијана и шира подјела на једне и друге док једни подржавају ове а други оне.
То је створило велике проблеме "ЂЕ ИХ НЕМА".
Њемци су само потписали примирје и нико није знао шта ће даље бити, да ли ће се наставити рат још годинама.

Потезати аутентичност ЛУ море само безумник или лажов. Тај документ су потписале три свјетске силе и једна европска. Тај документ је увео 6.5 милиона војника на страну Антанте и везао милионе војника Централни сила за себе - треба се запитати да није дошло до тога шта би било, јер Њемци су и овако замало ушли у Париз.

Тај документ је имао далекосежне посљедице деценијама посље рата, срушио је талијански владу, довео на власт Мусолинији и бацио Талијане Хитлеру у наручје. Питање је да ли би Њемци (чак и Хитлер) кренули сами против свих.
Било би далеко теже.
А да и не говоримо какве је посљедице имао за Србе.

 

[zlatko01]

Kada je Nemačka potpisala primirje, da li je bar jedan strani vojnik bio na nemačkoj teritoriji?

 

[Лички гусар]

Не. Тек након примирја Њемци су се повукли преко Рајне и ови су заузели територију. Посље је потписана и предаја.

 

[Ангел.]

Има ли бар неки документ, доступан јавности, у којем се недвосмислено каже шта ће Србија добити по завршетку рата?

 

[zlatko01]

Jedna od varijanti bi bila.....totalni krah Hrvata kao nacije i same pomisli na sopstvenu državu. Jedan deo Hrvata bi se priklonio Srbiji kao svojoj državi, pogotovo gde su bili izmešani sa Srbima. Deo ka Mađarima, a deo i prema Italijanima. Zaključak.....srpski kralj i srpska armija je spasla Hrvate iz kliničke smrti