Londonski ugovor 1915. godine - propuštena prilika

Nisam nigdje ni tvrdio da je išta bilo mirno ili idilično. Naprotiv, to ti sve vrijeme sam pokušavao ja i pojasniti:
Па кажеш да миграција није било пре Турака, онда не знам о каквим кретањима говориш, а ја никада и нисам тврдио да су средњовековне државе биле етнички монолити као што кажеш већ да је постојало кретање становништа, а оно је нарочито било изазвано турским надирањем.Отуда и Срби у већини на том подручју иако раније нису били.
Ne znam reći sada ovako napamet; no nemojmo širiti diskusiju sad i na cetinski kraj; zaržimo se na Tromeđu.
Hajde da uračunamo sve hajde Vlahe koji su pravoslavne vjere i poslovenjeni na tom prostoru. Priznajem da će biti da sam moguće taj udio stanovništva u izvjesnoj mjeri potcijenio, a to je zbog toga što sam se vodio iskustvom imenovanja Srba u savremenim izvorima, te vrlo jasnoga razdvajanja Srba i Vlaha; samim time uopšte nisam ni podrazumijevao Vlahe ili barem neki njihov dio, Srbima. Nemojmo ulaziti sada u diskusiju koliko je to u potpunosti utemeljeno; to je jedna sasvim druga tema, ali kao što rekoh uzmemo li sve koji su pravoslavci i poslovenjeni, onda opet ne vidim stvarno kako dolazimo do nekakvoga većinskoga stanovništva. I Hrabak, naravno, nigdje ni ne ukazuje da je tih Vlaha bilo u većinskom broju.
Па то је ипак суседна област Книну, коју такође Срби раније нису насељавали у већини, међутим ето пре Турака одатле Срби одлазе у Жумберак и то не мали број њих.
 
Карта Напредног Клуба са територијама понуђеним Србији и уопште план савезника за балканске територије посље рата:
н клуб.jpg
 
Није то било за посље рата, него да се привуче Бугарска на страну Антанте, или као војска Антанте или као неутрални члан. Колко би то ваљало Србима о томе не треба ни причати. Једно стотињак иљада (вјероватно и пуно више) Срба би сигурно било живо да се учинила та мала жртва.

Србима би остала сјеверна Маћедонија, Кумановски крај и Скопље, коју нико у свијету није спорио Србима чак ни Бугарска. За доњи дио Маћедоније чак ни сами Срби нијесу тврдили да је "српска" нити бар Србима наклоњена.

Мркаљ,
видиш да је Ниш у Србији? Колко се сјећам да је приједлог плана (било их је више) био да се уступи зона обећана Бугарској 1912. (по неким ширим предлозима и Босилеград и Пирот - на шта Срби не би пристали али то није ни битно - главна тема је била Вардарска Маћедонија по српско-бугарском договору из 1912.).
Према свједочењима Енглеза, у разговорима са регентом овај им је рекао да ће радије изгубити цијелу Босну него дати и дијелић Маћедоније? Али је и он био предусретљив па им је понудио компромис да ако га подрже у стварању "Југославије" могао би се предомислити по питању Маћедоније.
Углавном, један глупан и сљепац.

Углавном била је теза да Србија море бити регионална сила само ако држи Вардарску долину. И циљало се даље на Солун (још би нам само то требало да имамо Грке као вјечите непријатеље због тога).
Да, било би љепо и корисно имати Вардар и Солун, али да ли би било и ПАМЕТНО И ЗДРАВО?
 
Poslednja izmena:
Што се тиче Лондонског уговора:

Колико су српска влада и српски народ уопште били алтруистички расположени у
погледу Лондонског уговора указао је министар Миша Трифуновић на седници избегличке
југословенске владе у Лондону од 9. јуна 1943. Он, који је био угледни политичар и посланик,
приликом повлачења кроз Албанију 1915, казао је тада пред министарским колегама Хрва-
тима из. ос. и ово (417):

"Кад смо у Скадру, голи и боси, уништени и бедни, имали понуду
Италије да нам да сву помоћ само ако признамо Лондонски пакт, ми смо га одбили и
рискирали све, пошто смо знали да је Лондонски пакт углавном уперен против Хрвата и
Словенаца.


Svedočanstva iz najbliže prošlosti. - Zapisnici sednica Jugoslovenske izbegličke
vlade u Londonu prilkom diskusije oko Vladine deklaracije. - "Naša Stvarnost", broj 9,
Johannesburg, decembar 1955.
 
Председник италијанске владе Орландо у свом говору на Конференцији мира у Паризу
19. априла 1919, пледирајући за италијанску Далмацију, казао је и ово:
"Од почетка историје до Кампо-Формисног мира (1797) Далмација је била сједињена с
Италијом, испочетка као део Римске империје а после као део Млетака... И култура далма-
тинска је судбоносно гравитирала ка Италији. Далмација је била италијанска до најновијег
доба... Италија не тражи него мали део Далмације да јој се уступи. Котор, Сплит иДубровник
остају Србима..."
На Конференцији мира тако говори представник и председник италијанске владе, а
Срби то не примају!


Спорне територије Срба и Хрвата, Лазо М. Костић.
 
Карта Напредног Клуба са територијама понуђеним Србији и уопште план савезника за балканске територије посље рата:
Pogledajte prilog 388858

Први пут видим ову карту, али овако нешто би онда било добро решење, можда уз неке мале исправке, првенствено у Далмацији и западној Херцеговини коју је требало дати Хрватима.
 
Та карта је у склопу договора са Бугарима да се Бугари привуку на страну Антанте. Срби су већ били усрли ствар 1912. год. а онда су се и даље држали тога. Да су бар вратили Бугарима оно по договору из 1912. могуће је да би Бугари остали бар неутрални.
То би поправило српску позицију десетоструко.
 
И да, сад видех, Банија, Кордун и Лика је требало да буду у Србији, или да се размене за средњу Далмацију и зап. Херцеговину.

Не знам зашто би се ишта размјењивало за нешто што ти је већ признато?
По праву на самоопредјељење народ би се одлучио зна се већ ђе.
А Српска војска је ушла на Банију, Кордун и Лику и тако и тако без питања било кога.
 
Не знам зашто би се ишта размјењивало за нешто што ти је већ признато?
По праву на самоопредјељење народ би се одлучио зна се већ ђе.
А Српска војска је ушла на Банију, Кордун и Лику и тако и тако без питања било кога.

Размењивало би се због компактности територија, јер не верујем да би ови у Далмацији и Херцеговини хтели да живе с нама.
 
Размењивало би се због компактности територија, јер не верујем да би ови у Далмацији и Херцеговини хтели да живе с нама.

Далматински сабор је први прогласио присаједињење Србији.

Потпуно друге прилике су биле онда и посље 20 година "југославије". Нијесу тад Далматинци били највећи Хрвати, требало је 20 година пропаганде и убјеђивања које је Загреб водио у Далмацији да то направи од њих. Тек у "југославији" су Хрватима биле скроз одријешене руке да то спроведу.
Нијесу Талијани и Аустријанци таква срња допуштали, него једино неспособни Срби.

Односи Срби-Хрвати у Далмацији нијесу били идила. Али су били далеко ближе нормали, него у другим крајевима. Отворени напада на Србе тамо није било, осим ријетки изузетака.

Без утицаја Загреба и због српско-талијанског договора. не би било никакви већи проблема.
 
Poslednja izmena:
Далматински сабор је први прогласио присаједињење Србији.

Потпуно друге прилике су биле онда и посље 20 година "југославије". Нијесу тад Далматинци били највећи Хрвати, требало је 20 година пропаганде и убјеђивања које је Загреб водио у Далмацији да то направи од њих. Тек у "југославији" су Хрватима биле скроз одријешене руке да то спроведу.
Нијесу Талијани и Аустријанци таква срња допуштали, него једино неспособни Срби.

Односи Срби-Хрвати у Далмацији нијесу били идила. Али су били далеко ближе нормали, него у другим крајевима. Отворени напада на Србе тамо није било, осим ријетки изузетака.

Све ја то знам, али мислим да ми Срби нисмо способни за неке ствари, а већ и у држави каква је на овој карти бисмо имали доста муке са Албанцима, муслиманима-Бошњацима и Мађарима, па нам не би требало да муку мучимо и са рикоматоличким приморцима и Херцеговцима.
Или се можда ја водим по оној кога су змије уједале и гуштера се боји...
 
Све ја то знам, али мислим да ми Срби нисмо способни за неке ствари, а већ и у држави каква је на овој карти бисмо имали доста муке са Албанцима, муслиманима-Бошњацима и Мађарима, па нам не би требало да муку мучимо и са рикоматоличким приморцима и Херцеговцима.
Или се можда ја водим по оној кога су змије уједале и гуштера се боји...

Не баш. Договор са Талијанима би неутралисао Албанце, српство код муслимана у Босни би јачало у српској држави и 1948. било би бар дупло или тродупло Срба муслимана (а било их је преко 100 000) и још толико који се не би осјећали Србима али би били Србима наклоњени.
Мађари би били задовољни Међумурјем и Барањом, можда и сјев. дјелом данашње Војводине. Приморци никад нијесу били неки велики проблем и преферирали су српску државу над талијанском. Херцеговаца би ту било мало да ишта озбиљно сметају, а не би било екстремног утицаја Загреба међу њима као у "југославији".

То је све била ствар здраве политике, исте какву су водили Грци, Бугари, Румуни итд. тј. сви осим Срба.
 
Имаш изјаве Трумбића који је све радио да дође до погоршања односа између Срба и Талијана. Он је чак желио и Велику Србију, само да она није пријатељ Италије. Његова изјава: "Ако дође до договора Срба и Талијана никакве Хрватске неће бити за бар још сто година!"

- - - - - - - - - -

Мислим да нама главе дошао пре свега екстремни утицај Ватикана.

Екстремни утицај Београда.

Ватикан нам је тад могао пљунути под прозор. Срби сами су себи направили оно што ни највећи непријатељ није могао.
 
Нама не би требало да буде циљ да нема Хрватске, јер то рађа нове кругове сукоба и борби. Требало се поделити мирним путем, уз размене територија и територијалне референдуме.
А онда смо могли да будемо као В. Британија, монархија, српски краљ да буде истовремено и хрватски бан, могли да се одвоје потпуно ако им се нешто не свиђа итд...
 
Нама не би требало да буде циљ да нема Хрватске, јер то рађа нове кругове сукоба и борби. Требало се поделити мирним путем, уз размене територија и територијалне референдуме.
А онда смо могли да будемо као В. Британија, монархија, српски краљ да буде истовремено и хрватски бан, могли да се одвоје потпуно ако им се нешто не свиђа итд...

Са њима се никако није могло.
Само глуп човјек је себи могао натоварити такве грдне проблеме на главу без икакве потребе.

Они би били далеко "занимљивији" Мађарима и Талијанима него Србима. Тиме би њихова пријетња за Србе била елиминисана.
 
Pirot u Bugarskoj? Niš?
Да, требало је да Краљевина Србија преда крајеве које је њена војска ослободила у балканским ратовима Бугарима како би ова пришла силама Антанте за уступке на западу.
 
Да, требало је да Краљевина Србија преда крајеве које је њена војска ослободила у балканским ратовима Бугарима како би ова пришла силама Антанте за уступке на западу.

Само што то није баш тако просто "преда крајеве које је њена војска ослободила у балканским ратовима" него би потенцијално спасило стотину или више стотина иљада српски живота. И Срби сами и сви други су знали да се Србија не море одбранити од сљедећег напада А-У и Њемачке. Бугарски напад са леђа је учинио ситуацију сто пута гором.
Једноставно није више било ни људи а поготово ни материјала за тако нешто.
 
Уопште није био проблем да "преда крајеве које је њена војска ослободила у балканским ратовима" него је проблем било размишљање да Србија море бити регионална сила само ако држи Вардарску долину и избије на Солун.
Згодна ствар, али свакако ван памети.

Само заузимање тих крајева није Србији значило скоро ништа (као ни одрицање од њих). Главна ствар је била да се Турци истисну до Стамбола, што је и постигнуто.
 
Да, требало је да Краљевина Србија преда крајеве које је њена војска ослободила у балканским ратовима Бугарима како би ова пришла силама Антанте за уступке на западу.

Нигде и ни у којој варијанти нико није Ниш нудио Бугарима.
 
Нигде и ни у којој варијанти нико није Ниш нудио Бугарима.
Није Ниш, он је ослобођен још српско-турским ратом 1875-78, него делове Македоније ослобођене у првом балканском рату и сачуване у другом.
 

Back
Top