Londonski ugovor 1915. godine - propuštena prilika

[Mehmedalija Nemanja]

Tri sile Antante (Velika Britanija, Francuska i Rusija) su se sastale u Londonu sa Italijom da bi se dogovorile o uslovima za stupanje Italije u rat na strani Antante. 26. Aprila 1915. je potpisan ugovor, koji pored teritorijalnih interesa Italije definise i teritorije, koje treba da pripadnu Srbiji i CrnojGori.

Zajedno sa delom obale, koji je vec pripadao Crnoj Gori, Srbiji i Crnoj Gori je bila namenjena obala od reke Krke do reke Drim, ukljucujuci Split i Dubrovnik, kao i ostrva Brac, Veliki i Mali Drvenik, Ciovo, Solta, Jakljan i Kolocep.

Severna Dalmacija, od Krke do Privlake, treba da pripadne Italiji, dok Hrvatsko Primorje, od Prevlake do Istre, kao i ostrva Krk i Rab, ostaju Austrougarskoj odnosno Hrvatskoj. Sva ostala ostrva (osim spomenutih), Istru i dobar deo danasnje Slovenije dobija Italija.

Osim toga se Srbiji dodeljuju Bosna i Hrcegovina, Srem, Backa i Slavonija. Nacelno je odluceno ali ne i tacnije definisano, da delove Albanije dobiju Srbija, CrnaGora i Grcka.

Italija je bila protiv toga, da se Srbija informise o donetim odlukama, ali se Saveznici nisu s tim slozili i u zvanicnoj noti Srbiji su 4. Avgusta 1915. potvrdili teritorijalno prosirenje Srbijie i Crne Gore.

Po zavrsetku rata je doslo do revizije ovog ugovora. Americki predsednik Wilson je insistirao na etnickom principu kod povlacenja novih granica. Pogodjena je bila iskljucivo Italija, koja nije dobila deo obecanih teritorija. Kao kompenzacija su joj obecani deo nemackih kolonija u Africi i kontrola nad Albanijom.

Glavni dobitnik je bila Srbija ili tacnije receno, Srbija je mogla da bude veliki dobitnik da je prihvatila londonsku varijantu plus deo Banata i dalmatinska ostrva, koja su prvobitno bila ponudjena Italiji! Na nesrecu Srbije i Srba u celini Srbija to nije prihvatila nego je insistirala na zajednickoj drzavi sa Hrvatima i Slovencima. Ima istoricara koji tvrde da su Saveznici prisilili Srbiju na to ujedinjenje. To ne odgovara istini, cak naprotiv: Saveznici a posebno Wilson su hteli da sacuvaju (mada umanjenu) Austrougarsku kao protivtezu Nemackoj i Boljsevizmu, pa su vrsili pritisak na Pasica i Aleksandra da se zadovolje saVelikom Srbijom. Pasic, koji je bio opsednut idejom jedne zajednicke drzave juznih Slovena, uspeo je da zato pridobije i mladog regenta Aleksandra, koji u pocetku nije shvatio sustinsku razliku izmedju (Velike) Srbije i zajednicke drzave sa katolickim Hrvatima i Slovencima, videci u tome samo prosirenje svoje drzave! Posle ujedinjenja je brzo shvatio tu razliku, pa je u leto 1928. cak nameravao da povuce srpske trupe izalinije Londonskog ugovora i „amputira“ Hrvatsku. Od te ideje je nazalost odustao iz razloga za ciji je opis potrebna opsirnija analiza. On licno je tu odluku platio 6 godina kasnije sopstvenim zivotom, a srpski narod ogromnim ljudskim i teritorijalnim zrtvama za vreme 2. sv. rata i kasnije.

Glavni saveznik Pasica u ostvarenju ideje jedne zajednicke drzave juznih Slovena su bilif rancuski masoni, koji su po svaku cenu hteli da razbiju habsbursku monarhiju videci u njoj samo jednu neman rimskog katolicizma, svoga najveceg protivnika. Njihov uticaj na zapadne saveznike, kao i delovanje slovenackih i hrvatskih masona u nacionalnim savetima su bili odlucujuci faktor u ostvarenju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Izvor:

http://www.novinar.de/2014/04/09/londonski-ugovor-1915-propustena-prilika.html

Glavni izvori:

- ZakljucciLondonskekonferencijeod 26. Aprila 1915. (kompletanprevod nasrpskohrvatski),
- Wikipedia: Treaty of London (1915),
- Deschner/Petrovic: „Krieg der Religionen, Der ewige Kreuzzug auf dem Balkan“ (1999).



Minhen, 10. Aprila 2014. Branko Marusic

Objavljeno 10.04.2014
2006-20014 ©novinar.de

 

[Mehmedalija Nemanja]

ALEKSANDAR je uz kormilo države preuzeo krunu i postao stalna meta za odstrel hrvatske emigracije i njenih političara. Iako je bio izložen i atentatima, uživao je ugled moćnog vladara. Bio je ratnik-pobednik, u punoj životnoj snazi, a uživao je i međunarodni ugled, ulivajući strah susedima. Ženidbom sa rumunskom princezom Marijom, ojačao je i dinastičke veze; njihovo venčanje bilo je svetski medijski događaj. Još kad su im se rodila i tri sina, svaki od tri naroda Kraljevstva stekao je svoga princa: Srbi - Petra (bio naslednik ubijenog oca), Hrvati - Tomislava, a Slovenci - Andreja.
U ovom feljtonu prošetaćemo se tragom nastanka tih međa.

I posle ujedinjenja i međunarodnog priznanja, te donošenja Ustava, Hrvati su nastavili da podrivaju Kraljevinu. Pretili su i stalno rovarili.

Prestolonaslednik Aleksandar uočio je tu opasnost i odlučio da proveri tu snagu u hrvatskom narodu. Zadatak je poverio vojvodi Živojinu Mišiću (1856-1921).

[spoiler_]Mišić je obilazio vojnike i kasarne, ali još više osluškivao šapate oko kasarni i šire.

Vratio se legendarni vojvoda i raportirao:

"...Posle svega što sam tamo video i čuo, duboko sam zažalio što smo se na silu Boga obmanjivali idejom o nekakvom bratstvu i zajedništvu sa Hrvatima..."

Šta je Mišić tada pretpostavio ujedinjenju?

"Da im damo državu, nezavisnu, pa neka lome glavu kako znaju i umeju!"

A kakve će biti granice te države, priupitao ga je prestolonaslednik.

"Biće tamo gde ih mi povučemo, ne gde naše ambicije izbijaju na površinu, nego onde gde istorija i etnografija kažu, gde jezik i običaji, tradicija nalažu, i najzad, gde se narod po slobodnoj volji opredeli."

A, kakve će biti posledice?

"To bi Italijani oberučke prihvatili", uzvratio je Aleksandar. "Neka im je sa srećom, neka se oni sa Hrvatima usreće. Ja sam duboko uveren da se mi sa njima usrećiti nećemo."

Mišić je ubrzo umro, ostavljajući Aleksandra da se rve sa Hrvatima od kojih je i života bio lišen.

Iste godine, sa Mišićem, otišao je i kralj Petar I Karađorđević (1844-1921). Oni su svoju istorijsku misiju časno ispunili.

Potez kraljevskog para da drugom sinu nadene ime Tomislav (po hrvatskom kralju Tomislavu) sa uzbuđenjem je doživeo i "otac" Hrvatske Stjepan Radić.

"Ovaj gest produžiće život Kraljevine, bar za još jedan vek", oglasio se tada Radić.

Ubrzo, kad Tomislav još nije bio napunio ni šest meseci, u Narodnoj skupštini 20. juna 1928. godine zbio se tragičan događaj: radikalni poslanik Puniša Račić opalio je više metaka i usmrtio dva i ranio tri poslanika Hrvatske seljačke stranke, među kojima je bio i njihov lider Stjepan Radić. Radić nije uspeo da se oporavi - umro je u avgustu iste 1928. godine. Lečio se u Beogradu i kada su mu lekari dozvolili da može da napusti bolnicu, pohitao je u Zagreb.

Bila je subota, 7. jul...

Dok se Radić pakovao, posetio ga je Svetozar Pribićević, lider Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj i Radićev koalicioni partner. Neočekivano, Pribićević je bio pozvan iz dvora, na audiciju kod kralja Aleksandra.

Evo kako je Pribićević opisao taj susret:

"...Kralj mi je ponudio da sednem, i kad je i sam seo, počeo je čitati neku izjavu napisanu na plavom papiru. Moje iznenađenje se povećalo i naglo sam upitao kralja: 'Vi mi nešto čitate? Iznenađen sam ovim oblikom koji ima izgled ultimativnog saopštenja. Mislio sam da ste me pozvali na razgovor.'

"Tada kralj stavi papir u džep i poče osionim i isprekidanim glasom:

"Hteo sam pročitati, da bude jasnije. Ali mogu vam i reći, gospodine Pribićeviću. čini mi se da g. Radić odlazi sutra u Zagreb. Molim vas, predajte mu moju poruku da sutra u Zagrebu može proglasiti rascep. Mi više ne možemo ostati zajedno s Hrvatima. Ne želim nikakav rat sa Hrvatima. Budući da ne možemo ostati zajedno, bolje je da se razdvojimo. Bolje se rastati u miru, kao Švedska i Norveška. Ako Radić prihvati moj predlog, sutra može proglasiti otcepljenje. Mi ćemo otuda povući naše trupe, a ostavit ćemo tamo samo nekoliko jedinica na granici, da se ne može reći kako smo te krajeve ostavili Talijanima. Pa kad bude uređena narodna odbrana, povući ćemo i te jedinice."

I kako je reagovao Pribićević?

"Bio sam ošamućen. Hiljadu misli prolazilo mi je u tom trenutku glavom. Razmišljao sam, pitajući se je li taj predlog ozbiljan ili je posredi blef."[/spoiler_]

http://www.novosti.rs/dodatni_sa...-ponudio-razlaz


Teil 2:
http://www.novosti.rs/dodatni_sa...i-odbili-poklon

Teil 3:
http://www.novosti.rs/dodatni_sa...kralj-bez-krune

 

[Pumpaj Dinstanović]

Tri sile Antante (Velika Britanija, Francuska i Rusija) su se sastale u Londonu sa Italijom da bi se dogovorile o uslovima za stupanje Italije u rat na strani Antante. 26. Aprila 1915. je potpisan ugovor, koji pored teritorijalnih interesa Italije definise i teritorije, koje treba da pripadnu Srbiji i CrnojGori.

Zajedno sa delom obale, koji je vec pripadao Crnoj Gori, Srbiji i Crnoj Gori je bila namenjena obala od reke Krke do reke Drim, ukljucujuci Split i Dubrovnik, kao i ostrva Brac, Veliki i Mali Drvenik, Ciovo, Solta, Jakljan i Kolocep.

Severna Dalmacija, od Krke do Privlake, treba da pripadne Italiji, dok Hrvatsko Primorje, od Prevlake do Istre, kao i ostrva Krk i Rab, ostaju Austrougarskoj odnosno Hrvatskoj. Sva ostala ostrva (osim spomenutih), Istru i dobar deo danasnje Slovenije dobija Italija.

Osim toga se Srbiji dodeljuju Bosna i Hrcegovina, Srem, Backa i Slavonija. Nacelno je odluceno ali ne i tacnije definisano, da delove Albanije dobiju Srbija, CrnaGora i Grcka.

Italija je bila protiv toga, da se Srbija informise o donetim odlukama, ali se Saveznici nisu s tim slozili i u zvanicnoj noti Srbiji su 4. Avgusta 1915. potvrdili teritorijalno prosirenje Srbijie i Crne Gore.

Po zavrsetku rata je doslo do revizije ovog ugovora. Americki predsednik Wilson je insistirao na etnickom principu kod povlacenja novih granica. Pogodjena je bila iskljucivo Italija, koja nije dobila deo obecanih teritorija. Kao kompenzacija su joj obecani deo nemackih kolonija u Africi i kontrola nad Albanijom.

Glavni dobitnik je bila Srbija ili tacnije receno, Srbija je mogla da bude veliki dobitnik da je prihvatila londonsku varijantu plus deo Banata i dalmatinska ostrva, koja su prvobitno bila ponudjena Italiji! Na nesrecu Srbije i Srba u celini Srbija to nije prihvatila nego je insistirala na zajednickoj drzavi sa Hrvatima i Slovencima. Ima istoricara koji tvrde da su Saveznici prisilili Srbiju na to ujedinjenje. To ne odgovara istini, cak naprotiv: Saveznici a posebno Wilson su hteli da sacuvaju (mada umanjenu) Austrougarsku kao protivtezu Nemackoj i Boljsevizmu, pa su vrsili pritisak na Pasica i Aleksandra da se zadovolje saVelikom Srbijom. Pasic, koji je bio opsednut idejom jedne zajednicke drzave juznih Slovena, uspeo je da zato pridobije i mladog regenta Aleksandra, koji u pocetku nije shvatio sustinsku razliku izmedju (Velike) Srbije i zajednicke drzave sa katolickim Hrvatima i Slovencima, videci u tome samo prosirenje svoje drzave! Posle ujedinjenja je brzo shvatio tu razliku, pa je u leto 1928. cak nameravao da povuce srpske trupe izalinije Londonskog ugovora i „amputira“ Hrvatsku. Od te ideje je nazalost odustao iz razloga za ciji je opis potrebna opsirnija analiza. On licno je tu odluku platio 6 godina kasnije sopstvenim zivotom, a srpski narod ogromnim ljudskim i teritorijalnim zrtvama za vreme 2. sv. rata i kasnije.

Glavni saveznik Pasica u ostvarenju ideje jedne zajednicke drzave juznih Slovena su bilif rancuski masoni, koji su po svaku cenu hteli da razbiju habsbursku monarhiju videci u njoj samo jednu neman rimskog katolicizma, svoga najveceg protivnika. Njihov uticaj na zapadne saveznike, kao i delovanje slovenackih i hrvatskih masona u nacionalnim savetima su bili odlucujuci faktor u ostvarenju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.


Pogledajte prilog 326516

Izvor:

http://www.novinar.de/2014/04/09/londonski-ugovor-1915-propustena-prilika.html

Glavni izvori:

- ZakljucciLondonskekonferencijeod 26. Aprila 1915. (kompletanprevod nasrpskohrvatski),
- Wikipedia: Treaty of London (1915),
- Deschner/Petrovic: „Krieg der Religionen, Der ewige Kreuzzug auf dem Balkan“ (1999).



Minhen, 10. Aprila 2014. Branko Marusic

Objavljeno 10.04.2014
2006-20014 ©novinar.de

Malo se pretjeruje...koje granice su tu?

Je l' se zaista spominju Vojvodina i BiH kako se dodjeljuju Srbiji???

 

[oralni terorista]

Dobro, recimo da je sve to prošlo i je dobijen i Banat itd...
Ali zanima me kako bi takva srpska država izašla na kraj sa Slavonijom ili Splitom i sl. krajevima. Tu je 1918. stanovništvo već bilo prevedeno na Hrvate (ne računam tu Srbe, naravno)
i čisto sumnjam da bi se od njih mogli napraviti nacionalni Srbi.I onda opet imamo nelojalnu manjinu, probleme...

Jednostavno srpska država se trebala ograničiti na sve prostore gde su živeli etnički i nacionalni Srbi i eventualno oni koji su to mogli manje-više dobrovoljno postati (npr Dubrovnik i sl.).Sve to bi neizbežno uključivalo i etničko čišćenje, asimilacije, proterivanje i sl. što je trebalo i uraditi zaključno sa Prvim svetskim ratom. Posle toga je bilo kasno. Mislim tako su radili drugi.
Danas bi bili uređena država sa stotinjak godina razvoja i moguće i do 20 miliona stanovnika (uz dobru ekonomiju i demografsku politiku).

Znamo šta je bilo tako da nam ostaje samo da mlatimo praznu slamu.

 

[Лички гусар]

Malo se pretjeruje...koje granice su tu?

Je l' se zaista spominju Vojvodina i BiH kako se dodjeljuju Srbiji???

Све и један план и договор је подразумјевао цијелу Босну и Херцеговину. Дијелови Војводине ђе су Срби били у већини или у знантном броју би били добијени без проблема (са тијем би се лако сагласили и Мађари).

 

[Лички гусар]

Dobro, recimo da je sve to prošlo i je dobijen i Banat itd...
Ali zanima me kako bi takva srpska država izašla na kraj sa Slavonijom ili Splitom i sl. krajevima. Tu je 1918. stanovništvo već bilo prevedeno na Hrvate (ne računam tu Srbe, naravno)
i čisto sumnjam da bi se od njih mogli napraviti nacionalni Srbi.I onda opet imamo nelojalnu manjinu, probleme...

Jednostavno srpska država se trebala ograničiti na sve prostore gde su živeli etnički i nacionalni Srbi i eventualno oni koji su to mogli manje-više dobrovoljno postati (npr Dubrovnik i sl.).Sve to bi neizbežno uključivalo i etničko čišćenje, asimilacije, proterivanje i sl. što je trebalo i uraditi zaključno sa Prvim svetskim ratom. Posle toga je bilo kasno. Mislim tako su radili drugi.
Danas bi bili uređena država sa stotinjak godina razvoja i moguće i do 20 miliona stanovnika (uz dobru ekonomiju i demografsku politiku).

Znamo šta je bilo tako da nam ostaje samo da mlatimo praznu slamu.

Превиђаш то да би се Срби тад граничили са Талијанима и Мађарима. А Хрвати притјешњени између три стране. Мало би они проблема правили, милион пута мање него у "Југославији" ђе су могли слободно радити шта оће као никад до тад.
Забавили би се својом муком. Имали би мањи значај него Словенија и били би мирни ко бубице. Гледали би да се не замјерају Србима, јер Талијани и Мађари тешко да би имали превише разумјевања за "хрватске повијесне тежње и снове".
Требало се само љепо договорити са релевантним факторима, Талијанима и Мађарима.

 

[RepublikaSrpska]

Potpuno su nebitne te glasine i nagadjanja. Sto znamo 100% jeste da nema nijednog dokaza za takvu ponudu sem rekla-kazala. Onaj rekao Rusu, Rus rekao u Moskvi, dospjelo do Hrvata....daj ba. Nije niko lud ovde. Mozda je se to pominjalo, ali kao konkretan plan, nikad nije izneseno.

Sto je mnogo vaznije....takva Srbija ce postojati. Mnogo ranije nego sto neki mogu da zamisle. Upravo sa takvim granicama ili pribliznim. Svaka drugacija Srbija je prostitutka na heroinu. Kako ce se odrzati manjine koje bi sa takvom drzavom nastale? Odlicno ce se odrzati. Prelijepo ce im biti. Svi imaju jednaka ljudska prava. Neka se nazivaju Bosnjuri, Bosnijati, Hercegovci, Hrvati, ne zanima me uopste. Zive u Sjedinjenim Drzavama Srbije ciji je zvanicni jezik srpski, a kako se ko OSJECA i kako naziva jezik kojim zbori, to je njegova privatna stvar. U drugom slucaju, opcija uvjek ima. Zavrsiti kao Doku Umarov ili emigrirati.

 

[Лекизан]

Све и један план и договор је подразумјевао цијелу Босну и Херцеговину. Дијелови Војводине ђе су Срби били у већини или у знантном броју би били добијени без проблема (са тијем би се лако сагласили и Мађари).

Све под условом да Антанта без Срба добије рат, јер ако би га добили Немци и Аустроугари одузели би нам и то што су нам дали и све остало.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Све и један план и договор је подразумјевао цијелу Босну и Херцеговину. Дијелови Војводине ђе су Срби били у већини или у знантном броју би били добијени без проблема (са тијем би се лако сагласили и Мађари).

Ama kako je podrazumijevao? Čak i da to tako, 'slobodnije' interpretiramo, sve što možemo reći jeste da je bilo predviđeno da Bosna i Hercegovina pripadne Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji. Nije bilo riječi o isključivosti Srbiji (baš nigdje).

A i Srbija uopšte nije učestvovala u tim dogovaranjima 1915. godine, tako da i nije propuštena prilika, jer nije ni bilo što da se propusti...

 

[Kobra95]

Londonski ugovor je istorijska činjenica, i mislim da su ove granice tačne. Saveznici su nudili tada Kraljevini Srbiji gore pomenute granice, što bi značilo spajanje srpskog etničkog prostora u jednu državu. To spajanje se i izvelo, ali sa dodatim Hrvatima i Slovencima, znamo da se stvorila KJ.

Ipak, jedna stvar o nastanku Jugoslavije je veoma važna. Kralj Petar I dok je boravio u Francuskoj pristupio je masonskoj loži, i bio njen aktivan član. Po masonskom pravilu, sin masona ima pravo da automatski postane član lože čiji je član bio i njegov otac. Tako je i regent, kralj Aleksandar takođe postao mason. Javna tajna je da su Jugoslaviju stvorili masoni, tj. imali su velikog uticaja pri njenom formiranju. Aleksandar je možda sam uviđao 1914-18. da je za njegov narod i zemlju bolja opcija Srbija na Jadranu, ali pod uticajem masonerije i naravno šanse da vlada većom teritorijom, proglašava KSHS. Ta odluka je tada i djelovala prirodno, ljudi su pričali isti jezik (Slovenci nisu), nisu imali značajnih istorijskih sukoba, pripadanje Slovenima... Međutim, razlike između Hrvata i Slovenaca, te Srba bile su u kulturi i vjeri. Sa zapadne strane uticaj je imao sada već ozloglašeni Vatikan, dok je istočni dio bio naseljen pravoslavcima i muslimanima. Što se kulture tiče, zapadna je bila naprednija, imali su vezu sa Germanima, dok je sa druge strane odisao drugačiji civilizacijski nivo i kod muslimana velika veza sa Osmanskim carstvom. Kao što je i Mišić primjetio, hrvatski narod nije bio za ideju jugoslovenstva od samog početka. Čak su po proglašenju države 1918.godine u Zagrebu bili organizovani veliki protesti. Ali taj stav se od Hrvata nije mogao na prvu loptu dobiti. To je uticalo i na Aleksandra sigurno i njegovo mišljenje o hrvatskoj spremnosti da uđe u Jugoslaviju. Običan narod je bio protiv, ali hrvatski političari koji su išli u Beograd imali su stvarno projugoslovenske stavove i slagali su se o formiranju nove južnoslovenske države. I njihova opozicija po pitanju ulaska u zajednicu sa Srbima, mudro je odlučila da se prikloni "neprijateljskoj" ideji. Kod Hrvata je vladao strah i da će nakon ovog rata opet biti u povlaštenom položaju Austrougarske ili Italije. Sasvim je realno da bi te dvije zemlje tražile teritoriju Hrvatske i Slovenije ukoliko bi one bile same i slobodne. Zbog toga su računali kako je ulazak u KSHS manje loša opcija od one da budu pod vlašću zapada. Na kraju, oni su se uvijek borili za nacionalne interese hrvatskog naroda, čak i onda kada je termin Jugosloven bio jedini prihvatljiv kao nacionalna odrednica u državi. Rezultat je to da su jedini imali (od 1939) banovinu koja je nosila narodno ime. Povjerenje masoneriji, želja za većom teritorijom, i vjerovanje u iskrenost hrvatskih i slovenačkih zvaničnika su u velikoj mjeri imali uticaja da Aleksandar pravi južnoslovensku, a ne srpsku državu. Ishod je poznat, Hrvati i Slovenci su kada su konačno stekli uslove ispunili svoj vjekovni san, a Srbi...

 

[qvey]

Nesposobni Aleksandar i Nasa tzv. tadasnja polititicka Elita i eto nama kilavog deteta koje je na kraju pozdralo svoju majku

 

[Pumpaj Dinstanović]

Londonski ugovor je istorijska činjenica, i mislim da su ove granice tačne. Saveznici su nudili tada Kraljevini Srbiji gore pomenute granice, što bi značilo spajanje srpskog etničkog prostora u jednu državu. To spajanje se i izvelo, ali sa dodatim Hrvatima i Slovencima, znamo da se stvorila KJ.

Neće biti. Na osnovu čega su granice zacrtane?

Kada je bio potpisan, Srbija nije znala za Londonski sporazum. Ona nije bila dio ugovaranja niti njega uopšte; posredno Pašić je preko nekih svojih izaslanika dobijao nekakve informacije o tome da saveznici iz Antante nude (i neke indirektne predstave o tome o kojim je to teritorijama otprilike riječ) neke dijelove Austrougarske monarhije u zauzvrat za prelazak na njihovu stranu u ratu. I to je sve. Ugovor je bio kako se i samo kaže tajni, ali i od Srbije.

Srbija uglavnom nije saznala za Londonski sporazum prije njegova objavljivanja od strane ruskih sovjetskih vlasti tj. Lenjinovom odlukom krajem 1917. godine.

---

Evo cijeloga teksta:

By Order of his Government the Marquis Imperiali, Ambassador of His Majesty the King of Italy, has the honour to communicate to the Rt. Hon. Sir Edward Grey, His Britannic Majesty's Principal Secretary of State for Foreign Affairs, and to their Excellencies M. Paul Cambon, Ambassador of the French Republic, and to Count de Benckendorff, Ambassador of His Majesty the Emperor of All the Russias, the following memorandum:

Article 1.
A military convention shall be immediately concluded between the General Staffs of France, Great Britain, Italy, and Russia. This convention shall settle the minimum number of military forces to be employed by Russia against Austria-Hungary in order to prevent that Power from concentrating all its strength against Italy, in the event of Russia deciding to direct her principal effort against Germany.
This military convention shall settle question of armistices, which necessarily comes within the scope of the Commanders-in-chief of the Armies.

Article 2.
On her part, Italy undertakes to use her entire resources for the purpose of waging war jointly with France, Great Britain, and Russia against all their enemies.

Article 3.
The French and British fleets shall render active and permanent assistance to Italy until such time as the Austro-Hungarian fleet shall have been destroyed or until peace shall have been concluded.
A naval convention shall be immediately concluded to this effect between France, Great Britain and Italy.

Article 4.
Under the Treaty of Peace, Italy shall obtain the Trentino, Cisalpine Tyrol with its geographical and natural frontier (the Brenner frontier), as well as Trieste, the counties of Gorizia and Gradisca, all Istria as far as the Quarnero and including Volosca and the Istrian islands of Cherso and Lussin, as well as the small islands of Plavnik, Unie, Canidole, Palazzuoli, San Pietro di Nembi, Asinello, Gruica, and the neighbouring islets.
Note:
The frontier required to ensure execution of Article 4 hereof shall be traced as follows:
From the Fiz Umbrail as far as north of the Stelvio, it shall follow the crest of the Rhetian Alps up to the sources of the Adige and the Eisach, then following the Reschen and Brenner mountains and the Oetz and Ziller heights. The frontier shall then bend towards the south, cross Mt. Toblach and join the present frontier of the Carnic Alps. It shall follow this frontier line as far as Mt. Tarvis and from Mt. Tarvis the watershed of the Julian Alps by the Predil Pass, Mt. Mangart, the Tricorno (Terglu), and the watersheds of the Podberdo, Podlaniscam, and Idria passes. From this point the frontier shall follow a south-easterly direction towards the Schneeberg, leaving the entire basin of the Save and its tributaries outside Italian territory. From the Schneeberg, the frontier shall come down to the coast in such a way as to include Castua, Mattuglia and Volosca within Italian territory.

Article 5.
Italy shall also be given the province of Dalmatia within its present borders, including Lisarica and Tribanj in the north, and in the south up to a line starting on the shore of the promontory of Planka and extending to the east following the peaks which create divides in such a way as to leave in the Italian territory all the valleys and watercourses descending towards Sibenik, such as Cikola, Krka and Butisnjica and their tributaries. In addition, Italy shall be given the isles situated in the north and in the west of Dalmatia, starting from the isles of Premuda, Silba, Olib, Skrda, Maun, Pag and Vir in the north up to Mljet in the south, including the isles of Sv. Andrija, Bisevo, Vis, Hvar, Torkul, Korcula, Kaciol and Lastovo, along with nearby reefs and islets, as well as Palagruz, but excluding the isles of Veliki Drvenik and Mali Drvenik, Ciovo, Solta and Brac.
The following shall be neutralised:
1. The entire coast from the promontory of Planka in the north to the southern coast of the peninsula of Peljesac in the south, so as to encompass the whole peninsula;
2. A part of the coast starting in the north at a point at a distance of 10 kilometres south of Cavtat and extending in the direction of the south all the way to the river Vojusa, encompassing the Bay and Port of Kotor, the ports of Bar, Ulcinj, Sv. Ivan Medovanski, Durres, without encroaching upon the rights of Montenegro based on the declarations of the Great Powers which they exchanged in April and May 1909; these rights shall apply only to the present territory of Montenegro and shall not be applicable to the lands and ports yet to be accorded to it; consequently, no part of the coast in possession of Montenegro at present shall be neutralised; the restrictions relating to the port of Bar consented to by Montenegro in 1909 shall remain in force;
3. Finally, all the islands which have not been granted to Italy.
Note:
The four allied Great Powers shall grant the following territories to Croatia, Serbia and Montenegro: The entire coast in the upper Adriatic from Volosko on the border of Istria to the northern coast of Dalmatia, comprising the present Hungarian coast and the Croatian littoral, including the port of Rijeka and the small ports of Novi and Karlobag, as well as the isles of Krk, Prvic, Grgur, Goli and Rab. In the southern Adriatic, in the area in which Serbia and Montenegro are interested, the entire coast from the promontory of Planka to the River Drim, including the important ports of Split, Dubrovnik, Kotor, Bar, Ulcinj and St. Ivan Medovanski, as well as the isles of Veliki Drvenik, Mali Drvenik, Ciovo, Solta, Brac, Jakljan and Kolocep. The port of Durres shall be left to the independent Muslim State of Albania.

Article 6.
Italy shall receive full sovereignty over Valona, the island of Saseno and surrounding territory of sufficient extent to assure defence of these points (from the Voiussa to the north and east approximately to the northern boundary of the district of Chimara on the south).

Article 7.
Should Italy obtain the Trentino and Istria in accordance with the provisions of Article 4, together with Dalmatia and the Adriatic islands within the limits specified in Article 5, and the Bay of Vlore (Article 6), and if the central portion of Albania is reserved for the establishment of a small autonomous neutralised State, Italy shall not oppose the division of Northern and Southern Albania between Montenegro, Serbia, and Greece. The coast from the southern border of the Italian possession of Vlore up to the cape of Stylos shall be neutralised.
Italy shall be instructed to represent Albania in its international relations. Italy is agreeable to this arrangement provided that a sufficiently large territory is left in the east of Albania in order to secure the common border to Greece and Serbia in the west of Lake Ohrid.

Article 8.
Italy shall receive entire sovereignty over the Dodecanese Islands which she is at present occupying.

Article 9.
Generally speaking, France, Great Britain, and Russia recognise that Italy is interested in the maintenance of the balance of power in the Mediterranean and that, in the event of the total or partial partition of Turkey in Asia, she ought to obtain a just share of the Mediterranean region adjacent to the province of Adalia, where Italy has already acquired rights and interests which formed the subject of an Italo-British convention. The zone which shall eventually be allotted to Italy shall be delimited, at the proper time, due account being taken of the existing interests of France and Great Britain. The interests of Italy shall also be taken into consideration in tbe event of the territorial integrity of the Turkish Empire being maintained and of alterations being made in the zones of interest of the Powers. If France, Great Britain, and Russia occupy any territories in Turkey in Asia during the course of the war, tbe Mediterranean region bordering on the Province of Adalia within the limits indicated above shall be reserved to Italy, who shall be entitled to occupy it.

Article 10.
All rights and privileges in Libya at present belonging to the Sultan by virtue of the Treaty of Lausanne are transferred to Italy.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nije sve stalo...

Article 11.
Italy shall receive a share of any eventual war indemnity corresponding to their efforts and her sacrifices.

Article 12.
Italy declares that she associates herself in tbe declara tion made by France, Great Britain, and Russia to the effect that Arabia and Moslem Holy Places in Arabia shall be left under the authority of an independent Moslem Power.

Article 13.
In the event of France and Great Britain increasing their colonial territories in Africa at the expense of Germany, those two Powers agree in principle that Italy may claim some equitable compensation, particularly as regards the settlement in her favour of the questions relative to the frontiers of the Italian colonies of Eritrea, Somaliland, and Libya and the neighbouring colonies belonging to France and Great Britain.

Article 14.
Great Britain undertakes to facilitate the immediate conclusion, under equitable conditions, of a loan of at least 50,000,000 punds to be issued on the London market.

Article 15.
France, Great Britain, and Russia shall support such opposition as Italy may make to any proposal in the direction of introducing a representative of the Holy See in any peace negotiations or negotiations for the settlement of questions raised by the present war.

Article 16.
The present arrangement shall be held secret. Only the consent of Italy to the declaration of 5 September 1914 shall be made public immediately after the declaration of war by or against Italy.
Having acquainted themselves with this Memorandum the representatives of France, Great Britain and Russia, duly authorized to that effect, have concluded with the representative of Italy, also duly authorized by his Government, the following Treaty.
France, Great Britain and Russia declare that they are agreeable to the Memorandum proposed by the Italian Government.
Referring to Articles 1, 2 and 3 of the Memorandum which provide for military cooperation between the four Great Powers on land and at sea, Italy declares that it shall enter the war as soon as possible, within a period not longer than a month after the signing of this declaration. In witness whereof the representatives duly authorized for that purpose have signed these presents and affixed their seals thereto.

Done at London, on 26 April 1915, in four originals.

Signed by:
Sir Edward Grey
Paul Cambon
Marquis Imperiali
Count Benckendorff

Od toga se prenapuhava i pravi nekakav mit, kao da je to propuštena prilika nekakva i da je tu Beograd imao nekakvih opcija za uticaj ishoda (često se ističe odustajanje od predavanja Vardarske Makedonije Bugarskoj kao razlog, a o Bugarskoj nema zapravo uopšte ni riječi u tekstu sporazuma). I ne samo to, već se prave karte na osnovu pukog hipotetisanja da bi eto baš ove teritorije navodno trebalo da pripadnu Srbiji...
Neka se bar napiše hipotetičke granice, a ne nuđene.

 

[Лички гусар]

Значи краљевини Србији и Црној Гори, као члановима Антанте од почетка рата, није нуђено ништа, но су ратовале из хипотетички разлога? Написаћу више о томе кад уватим времена касније. Напримјер, Пашићева изјава пред скупштином, 1923. "Ево шта нам је нуђено...".

 

[Pumpaj Dinstanović]

Значи краљевини Србији и Црној Гори, као члановима Антанте од почетка рата, није нуђено ништа, но су ратовале из хипотетички разлога? Написаћу више о томе кад уватим времена касније. Напримјер, Пашићева изјава пред скупштином, 1923. "Ево шта нам је нуђено...".

Pa ne, svakako da jeste, bilo je neformalnih kontakata i priče o raznoraznim teritorijama; u takvim pričama su učestvovali odnosno predmet bili manje-više svi, i Rusi i Francuzi i Britanci i Italijani; Albanci, Grci...

Međutim, to nema neke izravne veze sa Londonskim ugovorom iz 1915. godine, gdje su Hrvatska, Crna Gora i Srbija zauzimale sporednu ulogu, a predmet dogovaranja bila Italija.

Tri sile Antante (Velika Britanija, Francuska i Rusija) su se sastale u Londonu sa Italijom da bi se dogovorile o uslovima za stupanje Italije u rat na strani Antante. 26. Aprila 1915. je potpisan ugovor, koji pored teritorijalnih interesa Italije definise i teritorije, koje treba da pripadnu Srbiji i CrnojGori.

Nisu precizne teritorije definisane ni na jednom mjestu, a u ugovoru se u kontekstu diobe područja spominje i Hrvatska.

Osim toga se Srbiji dodeljuju Bosna i Hrcegovina, Srem, Backa i Slavonija.

Nije. Ni riječi nije bilo o ovome.

Dakle, moramo pričati vrlo jasno. Ne možemo brkati babe i žabe; zamisli da sada kažemo da je u Rambujeu 1999. godine SRJ propustila priliku da postane NATO članica...

A i ostavimo po strani takve dosta poznije priče; ne kažem ja da Pašić izmišlja ali kao svaki političar vrlo je moguće da preuveličava u svoju korist; to što on '23. kaže da je nešto nuđeno ne može nikako da retroaktivno mijenja tekst Sporazuma koji je bio potpisan 26. aprila u Londonu.
Pogledajmo šta je Italiji bilo nuđeno, i to čak zagarantovano jednim međudržavnim sporazumom. Kako onda shvatiti pusta obećanja jednoj daleko manjoj državici, koja su ostala na još kolokvijalnijem nivou..?

 

[Marin80]

Znaci Englezi su imali genocidan plan da Hrvate podijele u 4 drzave da bi Europa sa tim cinom imala mir i sva pitanja resena. Vjerojatno je plan ukljucivao ako bi se ti Hrvati koji bi bili podjeljeni izmedju 4 drzave pobunili ili ukazivali na nepravdu da ih se moze mlatiti, zatvarati u zatvore, progoniti i likividirati. Vjerojatno bi par milijuna Hrvata trebalo i protjerati negdje oko Zagreba ili mozda ravno u Francusku a mozda u London. Bas je to bio razuman plan koji bi imao svoju logiku i ideja je kao takva humana. Samo cijeli taj plan mi mirise kao da ga je pisao netko puput Seselja 90-ih godina.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Znaci Englezi su imali genocidan plan da Hrvate podijele u 4 drzave da bi Europa sa tim cinom imala mir i sva pitanja resena. Vjerojatno je plan ukljucivao ako bi se ti Hrvati koji bi bili podjeljeni izmedju 4 drzave pobunili ili ukazivali na nepravdu da ih se moze mlatiti, zatvarati u zatvore, progoniti i likividirati. Vjerojatno bi par milijuna Hrvata trebalo i protjerati negdje oko Zagreba ili mozda ravno u Francusku a mozda u London. Bas je to bio razuman plan koji bi imao svoju logiku i ideja je kao takva humana. Samo cijeli taj plan mi mirise kao da ga je pisao netko puput Seselja 90-ih godina.

A?????

 

[Marin80]

A?????

Nije ti jasno sto sam napisao? Takvim planom bi se Hrvate kao podijelilo izmedju 4 drzave. Postali bi europski Kurdi u necijoj ludoj glavi. Ako bi se ti euro. Kurdi bunili vjerojatno bi ih se moglo protjerivati ili ubijati, zatvarati itd. Europa bi to naravno gledala i ohrabrivala jer su takav plan i smislile kao sto ovdje citam.

A u naslovi vidim pise "propustena prilika". Pa me zanima kakva prilika. Unistenje Hrvata da bi se zadovoljili velikosrpski apetiti. Naravno da je ovakav plan budalastina. Engleski plan da se Hrvati zatru da bi prosirili teritoriju nekim tamo crnogorcima i srbima ali zelim reci da cim se spominju neke ovakve ludosti i cim se zali za necim (mada nije postojalo) a zali se za genocidnim namjerama, planom i rezultatom onda to samo po sebi najbolje govori kakvo je stanje uma kod nekih ljudi preko Drine.

Slicno bi ti bilo da na forumu imas temu propustena prilika da AU ili Hitler protjeraju sve Srbe u Afriku ili da Srbiju podijele izmedju Bugarske, Hrvatske, Madzarske i Turske. E tako i da sad pojedini forumasi kukaju za takvom nekom prilikom.

 

[Лекизан]

Od toga se prenapuhava i pravi nekakav mit, kao da je to propuštena prilika nekakva i da je tu Beograd imao nekakvih opcija za uticaj ishoda (često se ističe odustajanje od predavanja Vardarske Makedonije Bugarskoj kao razlog, a o Bugarskoj nema zapravo uopšte ni riječi u tekstu sporazuma). I ne samo to, već se prave karte na osnovu pukog hipotetisanja da bi eto baš ove teritorije navodno trebalo da pripadnu Srbiji...
Neka se bar napiše hipotetičke granice, a ne nuđene.

Мислим да си јасно показао да у Лондону 1915 Србији није нуђено ништа, већ да је главна тема била како придобити Италијане на своју страну.
Оно што ме интерсује је да ли су централне силе у то време нудиле нешто Србији да изађе из рата, колико знам постоји некакав Пашићев интервју како је србска влада тај предлог одбила.Има ли истине у томе?

Znaci Englezi su imali genocidan plan da Hrvate podijele u 4 drzave da bi Europa sa tim cinom imala mir i sva pitanja resena. Vjerojatno je plan ukljucivao ako bi se ti Hrvati koji bi bili podjeljeni izmedju 4 drzave pobunili ili ukazivali na nepravdu da ih se moze mlatiti, zatvarati u zatvore, progoniti i likividirati. Vjerojatno bi par milijuna Hrvata trebalo i protjerati negdje oko Zagreba ili mozda ravno u Francusku a mozda u London. Bas je to bio razuman plan koji bi imao svoju logiku i ideja je kao takva humana. Samo cijeli taj plan mi mirise kao da ga je pisao netko puput Seselja 90-ih godina.

Хрвати су тада за целокупну међународну заједницу били девета рупа на свирали, а твој коментар по обичају нема везе са мозгом.

 

[Mehmedalija Nemanja]

Londonski ugovor je velika propuštena šansa!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nije ti jasno sto sam napisao? Takvim planom bi se Hrvate kao podijelilo izmedju 4 drzave. Postali bi europski Kurdi u necijoj ludoj glavi. Ako bi se ti euro. Kurdi bunili vjerojatno bi ih se moglo protjerivati ili ubijati, zatvarati itd. Europa bi to naravno gledala i ohrabrivala jer su takav plan i smislile kao sto ovdje citam.

A u naslovi vidim pise "propustena prilika". Pa me zanima kakva prilika. Unistenje Hrvata da bi se zadovoljili velikosrpski apetiti. Naravno da je ovakav plan budalastina. Engleski plan da se Hrvati zatru da bi prosirili teritoriju nekim tamo crnogorcima i srbima ali zelim reci da cim se spominju neke ovakve ludosti i cim se zali za necim (mada nije postojalo) a zali se za genocidnim namjerama, planom i rezultatom onda to samo po sebi najbolje govori kakvo je stanje uma kod nekih ljudi preko Drine.

Slicno bi ti bilo da na forumu imas temu propustena prilika da AU ili Hitler protjeraju sve Srbe u Afriku ili da Srbiju podijele izmedju Bugarske, Hrvatske, Madzarske i Turske. E tako i da sad pojedini forumasi kukaju za takvom nekom prilikom.

A je l' ti, pobogu, vidiš tekst ugovora kojim sam ja postavio, il' ne poznaš engleski jezik?
U Londonskom sporazumu se spominje i Hrvatska...

Kakva dioba Hrvata između četiri države??? Koje?

Engleski plan za uništenje Hrvata; majko mila koje zavjere...

P. S. Je l' to istim Englezima kojim pripata i Robert Vilijam Siton-Votson???

 

[Ministar Obrane]

Dobro, recimo da je sve to prošlo i je dobijen i Banat itd...
Ali zanima me kako bi takva srpska država izašla na kraj sa Slavonijom ili Splitom i sl. krajevima. Tu je 1918. stanovništvo već bilo prevedeno na Hrvate (ne računam tu Srbe, naravno)
i čisto sumnjam da bi se od njih mogli napraviti nacionalni Srbi.I onda opet imamo nelojalnu manjinu, probleme...

To nije istina. 1918. Split je bio centar srpstva. Pa udarne splitske novine dvadesetih godina su Pobeda, pisane na ćirilici i na ekavici. Od Dubrovnika do Rijeke (Sušaka) ili pobjeđuju ili su vrlo jaki i Srpska radikalna stranka i Jugoslavenska demokratska stranka. Gradinačelnik Splita tog vremena je četnički vojvoda. To što je komunistička istoriografija kasnije to pokušala sakriti razlog je zašto to većina ljudi ne zna. Jer komunisti su se brutalno razračunali sa Srbima katolicima (Hrvatima) koji su bili u četnicima. Postoje masovne grobnice nikad otvorene, jedna je kod Bribira, 30 kilometara od Rijeke. Pa i tog gradonačelinka Splita, koji je uredio Marijan i osnovao radiologiju u splitskoj bolnici ubili su partizani na kućnom pragu kao psa. Jedan dio dalmatinskih četnika katolika, koji nije pobijen, je pobjegao iz Jugoslavije, a dio je prešao u partizane. Tako je praktično slomljenja kičma Srba katolika u Dalmaciji. A i u periodu kraljevine Jugoslavije pravoslavna crkva im nije bila sklona, zato su poneki čak prelazili na pravoslavlje. A neke pravoslavna crkva nije ni htjela primiti.

Jednostavno srpska država se trebala ograničiti na sve prostore gde su živeli etnički i nacionalni Srbi i eventualno oni koji su to mogli manje-više dobrovoljno postati (npr Dubrovnik i sl.).Sve to bi neizbežno uključivalo i etničko čišćenje, asimilacije, proterivanje i sl. što je trebalo i uraditi zaključno sa Prvim svetskim ratom. Posle toga je bilo kasno. Mislim tako su radili drugi.
Danas bi bili uređena država sa stotinjak godina razvoja i moguće i do 20 miliona stanovnika (uz dobru ekonomiju i demografsku politiku).

Znamo šta je bilo tako da nam ostaje samo da mlatimo praznu slamu.

Kako misliš postati Srbi? Misliš ostati Srbi. To što je neko katolik ili musliman nije manje Srbin nego pravoslavac.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Londonski ugovor je velika propuštena šansa!

A u kakvom smislu???
Jesi li pročitao tekst ugovora koji postavih?

 

[Лички гусар]

Pa ne, svakako da jeste, bilo je neformalnih kontakata i priče o raznoraznim teritorijama; u takvim pričama su učestvovali odnosno predmet bili manje-više svi, i Rusi i Francuzi i Britanci i Italijani; Albanci, Grci...

Međutim, to nema neke izravne veze sa Londonskim ugovorom iz 1915. godine, gdje su Hrvatska, Crna Gora i Srbija zauzimale sporednu ulogu, a predmet dogovaranja bila Italija.

Не разумијем спомињање "Хрватске" у било коме контексту у истој равни са Црном Гором и Србијом и Италијом. Она је у то вријеме, тј. све до распада Аустро-Угарске, само једна од покрајина Аустро-Угарске, уз то још не само да није неутрална (као Бугарска на примјер) но је на супротној страни - непријатељ. Штавише, као таква се води све до коначног формирања Југославије 1921-1922. И поред свог лагања савезника са српске стране, и поред свих могућих подметања и мутни радњи, силе Антанте су гледале на Хрвате само на једини могући начин, као непријатељ, што су они и били.

Формално или неформално, мало је битно кад те разговоре воде тадашње европске и свјетске силе. Разлог зашто Србија није учествовала у потписивању Лондонског уговора, није то што се Лондонски уговор тицао "само" Италије, но се тицао итекако и Србије.
А разлог је што су и Руси и Енглези знали србијанске ставове по томе питању (Нишка декларација, државни контакти итд.) и, замисли врага, Руси су били ти који су спријечили учествовање Србије у потписивању Пакта и на себе преузели улогу да заступају Србију.
Јер су добро знали да ће Србија ако јој се допусти, све усрати - и поводом свога положаја и своји интереса и још горе поводом преласка Талијана на страну Антанте.

Дакле, договори које три европске и свјетске силе воде, макар и "тајни", итекако имају тежину и важност, мало већу него што прцмољци "државе", договоре "јавно и званично". Уз то такође, Руси су још прије почетка разговора, условили да Лондонски уговор, поред Италије, загарантује и интересе Србије и Црне Горе.

О овоме свему имамо потврде из писања лица са српске стране и страни лица, који су непосредно били укључени у та догађања. Србија је "држана у мраку" поводом тога, не због тога што се то ње није тицало, него због тога што су Руси ЗНАЛИ да ће ови све то усрати на штету цијеле Антанте и највише на своју штету.
Да је споразум био нешто нерелевантно и да није био никаква пропуштена прилика, што би онда Енглези, Руси, Талијани и Французи, цијели рат инсистирали на томе да та "далеко мања државица" призна Уговор, који је још уз то на "колоквијалном нивоу"??
Признавањем Уговора је било чак условљено, пребацивање на Крф, храна, медицинска помоћ, СВЕ. Тако да су та јадна војска и народ који је са њом поша, крепавали 25 дана, само због српски тупаваца, главоња, и њихове одлуке да не признају Уговор.
Да није било руског ултиматума, и убјеђивања Енглеза и Француза и Талијана са руске стране, да то Руси гарантују у име Србије, никад "лађа француска кренила не би", а оно што је остало, поцркало би у Албанији до задњега. И нијесу оно одбили Србима помоћ ради тога, како просјечни српски тупавац мисли, јер "мрзе нас што смо Срби", већ ради српског пишања уз вјетар и мокри снова тј. привиђења и делиријума о "великој држави Југословена".

Да Русија није пропала, никад Срби не би добили Југославију, а Лондонски уговор би био испоштован до задњег слова. Ако би се Срби на то бунили и водили своју глупу политику, добили би к.... Лондонски уговор је срушен преко Америке и Вилсоновог "права народа на самоопредјељење", толиким српским лажима и подметањима, тако да су свима савезницима огадили. И то не усвоје име и своју корист, него у корист непријатеља - Хрвата.

 

[Лички гусар]

Све под условом да Антанта без Срба добије рат, јер ако би га добили Немци и Аустроугари одузели би нам и то што су нам дали и све остало.

И у томе случају вјерујем да би Срби далеко више добили него што су добили са "Југославијом". Чак и да је рат завршио тако да је Србија припојена Аустро-Угарској, или да је остала граница на Дрини и Сави и Дунаву, на дуже стазе, Срби би далеко боље прошли демографски национално, политички, економски и на сваки други начин.
Сваки Србин у Аустро-Угарској, могао је постати билоо шта осим Цара, а да му ништа није сметало то што је Србин. Могао је постати ђенерал, министар, научник, капиталиста, било шта. Пред законом су сви били исти и сви су имали исте прилике.

Још уз то, Хрвати никад Србе не би могли убијати у Аустро-Угарској, на начин на који су то радили у Југославији. Чак и оно што су радили у Србији 1914-1915. да су им биле скроз одријешене руке, направили би исто зло ко и 1941-1945. и у истом обиму, да није било узде.