Локализми у говору далматинских Срба

Оли - или
Ледано - хладно (ледено)
Пригорио - у значењу "много бих дао за нешто", "много бих дао/волео да сам на твом месту" (нпр. шта би ја пригорио да имам жива ћаћу ки ти" / "шта би ја пригорио да имам толко земље ки ти")
Потписом (са акцентом на И и О) - потписујем
Врћи - ставити
Стрићи - шишати
Пособан - способан
Стаати - стајати
Рум - хром, ћопав
Узимљем - узимам
Вргења - врста посуде
Кибицовање - загледање, одмеравање неког са стране (углавном се односи на мушко-женске односе - "момак кибицује цуру")
"Ки навито коло сам" - "пуно радим", "не смирујем се"
"Ки зелена јабука" - би се рекло за неког ко је млад, здрав, способан
Вакман - егоиста
Акно - окрао

У претходном посту сам грешком написао "матац" за "мртвац", а заправо је "мртац."
 
Усмрђато - усмрђено, смрдљиво
До днава - до дна
Овр - на врху
На поли - на пола
Држећа (дуго е) - жена која добро изгледа за своје године, младолика
Држећи (дуго е) - младолик мушкарац
Бутраст - буцмаст
Ропац - немир, узнемиреност (односи се на физички немир/узнемиреност)
Мећа (дуго е) - каша од кукурузног брашна, воде и разних остатака хране која се давала прасадима
 
Оломлањски - прошлогодишњи
Преклани - прошле године (лани - прошле године)
Двица - двојка
Трица - тројка
Шчека - доживео, дочекао ("то нико није шчека шта сам ја" - "то нико није доживео/дочекао шта сам ја"; реакција не нешто негативно)
Обружнити - поружнити
Обружити - осрамотити
Куњистра - плетена корпа
Бигула - црв, дугуљаста/штапићаста тестенина

Колега @Пилипенда каже колико он зна бигула је назив за дугуљасту тестенину и да није чуо од својих да користе тај израз за црва. Зимус моја баба у причи нешто у вези пршута каже бигула, ја је прекинем и питам "а шта је то бигула" а она вели "црв болан."
Има смисла да се за црва и поменути врсту тестенине користио исти израз због визуелне сличности.
 
Poslednja izmena:
Вриг - запршка
Трцити - додирнути ("трце се" - "додирују се")
"Туче му у жицу" - улизује му се, говори му оно што воли да чује
Клепузање - прегласно, па и безобразно смејање
Маштило - велика дрвена посуда за воду
Мишјак - мишји измет
 
Уја - бес, љутња
Снеруке - незгодно
Сипље - сипа
Гујица - гуззица
Доклен - докле
Едва - једва
Манђа - јело
Репушина - перје
Штокуда - свагде
Чвакати - кљуцати
Ћустук - мотка
Теста - цеста (пут)
Најкашње - најкасније
Валинга - грешка
Шуњка - њушка
Зазбиљ - озбиљно
Таља - негативно обележје (нпр. неко је био лопов који је престао да краде али је остала на њему "таља" лопова и након што је престао да краде)
Мур - црн
 
Краљу Карло и краљице Зита, што ратоте кад немате жита.

Ово је знала рећи моја прабаба. То сам данас сазнао.

Односи се на овог Карла и жену му Зиту
https://sr.wikipedia.org/wiki/Карл_I_од_Аустрије
https://bs.wikipedia.org/wiki/Zita_od_Burbon-Parme


У моме крају се изворно у неким облицима у којима у књижевним верзијама има "ује" изговарало "о", па се тако говорило: купом (купујем), купоте (купујете), ратоте (ратујете), ратош (ратујеш), нечо (нечује), нечом (не чујем), нечош (не чујеш), потписом (потпусујем), потписош (потписујеш), наваљош (наваљујеш), наваљом (наваљујем) итд.
 
Poslednja izmena:
*pustinjakinja:
Nisam ovo čula kod Dalmatinaca. Možda nisam naišla na takve primere.
Više mi naginje Crnogorcima.
Kliknite za proširenje...
Ни ја!
Ест, Црногорци имају обику совати ћаћу оли оца како они кажу, то је њева традиција. Јербо је код Црногораца матер светиња и кад би неко Црногорцу опсова матер било би гадно зањ. Људи који су служили ЈНА знаду да си свашта смијо са свима доли Црногорцима и Шиптарима совати матер. За ћаћу се Црногорци не узубуђују, штавише едни другима у шали "хебу" оца у "вр гузице", "у пркно" итд. :roll:

Ово изнад сам написа на нашем изворном говору, анализа за пратиоце теме у складу са насловом исте (помено сам већину раније али нема везе) :)
ЕСТ - јесте
ОБИКУ - навику
СОВАТИ - псовати
ОЛИ - или
ЊЕВА - њихова
ЈЕРБО - јер
МАТЕР - мајка
ЗАЊ - за њега
ЗНАДУ - знају
СМИЈО - смео (али обавезно са Ј, исто ки ЋИЈО - хтео, ВИДИЈО - видео итд)
ДОЛИ - осим, него
ЕДНИ - једни

Едан наш локализам који сам јуче чуо од ћаће - Шката (кутијица, мала кутија). То је деминутив од Шкатула (кутија) коју мислим да сам раније помено.
Шкатула је наша верзија талијанског Scatola (https://it.wikipedia.org/wiki/Scatola). Наши преци су тај талијански/венецијански израз модификовали тј. прилагодили га своме говору, тако што су С почели изговарати ки Ш а О као У (чувено "укање" које сам помиња).
 
Poslednja izmena:
Моја баба вечерас коментарисала Сјенички сир који је јела нешто раније у току дана упоредивши га са истим сиром који је јела пре око месец дана, ево шта је дословно рекла:
Уно бијо прави сир, кад га узмеш само уне ландре одваљош, а не ки овај мецав и иж њега водурина цури.
УНО - оно
УНЕ - оне
ЛАНДРЕ - комади у виду слојева
ОДВАЉОШ - одваљујеш
КИ - као
ИЖ - из


@*pustinjakinja @milance19
 
Krishna:
Код се говорило изворно "доша сам ш њим (никако "доша сам с/са њим")

С се претварало у Ш и у неким речима. Нпр. шкакавац (скакавац), шкале (мердевине) док су код примораца скале, пашта (паста тј. тестенина).
У многим позајмљеницама из италијанског С се је прешло Ш.
Kliknite za proširenje...
Мала исправка, заправо је Шњим (изговара се спојено). За с њом или са њом се говорило Шњуме.

Италијанско Scala је код нас постало Шкале --- Sporco je постало Шпорко (прљаво) --- Pasta je постала Пашта --- Settimana је постала Шетемана (седмица) --- Scatola је постала Шкатула (кутија) --- Despetto је постало Дишпет (инат) --- Soffitta је постало Шувит (таван) --- Soldi су постали Шолди (новац) итд.
Код нас у изворном говору има још облика са Ш ум. С и мимо италијанизама осим поменутих шкакавац, шњим и шњуме, као нпр: Кашње (касније), Најкашње (најкасније), Пушти (пусти), Шчим (с чим / са чим) итд.
 
Свичан - добро изгледа
Несвичан - лоше изгледа
Ликаво - жилаво
Жвељто - хитро, окретно
"Погушћало се" - "угустило се" ("погушћа се" - "угустио се")
"Муре се пасати" - "може проћи"
Зазбиљ - одистински
Богно - неравнина, испупчење
Бурњак - даждевњак
 
Код далматинских Срба изворно постоје 3 гласа више него у књижевном говору. То су меко Ш, меко Ж и глас између Ц и З. Речи са меким Ш је било неколико, а са меким Ж и гласом између Ц и З једна колико је мени познато.
Меко Ш ћу означити као Ш', меко Ж као Ж', а глас између Ц и З као ЦЗ, и ево које су то речи (са Ш' и Ж' могуће да је била још понека, али не могу се сад сетити):
- Ш'УТРА (сутра)
- ПРОШ'УТРА (прекосутра)
- УШ'Е (то се говорило прасету кад је немирно и хоће да проспе храну која му се да - мећу, па да се као смири)
- УШ'ЕВ (усев, ијек. усјев)
- ПРЕШ'ЕДНИК (председник)
- ПРИШ'ЕЛО (пресело, кад пуно поједеш па ти буде мука)
- ИЖ'ЕДИ (изједи)
- ЦАРЦЗА (сукња)
Ж' се користило само у облику ИЖ'ЕДИ, док се говорило ИЗИЈО (изјео) и ИЗЈЕДЕ (дакле без меког Ж у ова друга два облика). ПРИШ'ЕЛО је са тим меким Ш само у том облику, а у другим га није било па се говорило ПРИСИЈО (пресео) и ПРИСЈЕСТИ (пресести). Облик ПРИШ'ЕЛО се осим за кад се преједеш и буде ти мука користио и у клетвама, нпр. "приш'ело му дабогда." Овај облик је полу икавски (због ПРИ ум. ПРЕ на почетку) полу црногорски (због меког Ш). :) Шалим се наравно, меко Ш и Ж које монтенегрини промовишу као цпецифичност Црногораца и на основу тога покушавају створити посебан црногорски језик је лудост. Нити је црногорски говор посебан језик због два додатна гласа, нити су та два гласа специфичност само црногорског говора. Моји преци су их користили (у облицима које сам навео изнад), а Црногорце у животу нису видели. :) Код нас се сви облици са Ш' не поклапају са црногорским, код нас се говорило Ш'УТРА за сутра, а Црногорци кажу "сјутра." Мсм да Црногорци не говоре ни ПРИШ'ЕЛО, од болдованог горе знам сигурно да говоре ИЖ'ЕДИ и ПРЕШ'ЕДНИК.


@*pustinjakinja @Mrkalj @Пилипенда @Rayela @Сребрена @Садко @ИгарЈ
 
Mrkalj:
Rekao bih da su ovi izrazi etimološki izvedeni od sviđan i nesviđan.
Kliknite za proširenje...
Ово још пар изворних локализама из мог краја које мсм да нисам поменуо у претходних 14 страница.

Дага (прво А се изговара брзо) - то је парче даске или нека мотка са чим се може нешто докучити
Понићен - савијен
Кала - одбаца
Дркће - дрхти
Дво - двоје
Тро - троје
Обадво - обоје, обадвоје (такођеи обо значи обоје, што сам поменуо раније https://forum.krstarica.com/threads...almatinskih-srba.822950/page-13#post-39054819)
Проћест - протест
Проћестирати - протествовати
Асласто - широко, дебело (овај израз се користио за робу која је широка или за људе асласт - дебео, али се није нпр. за широку њиву говорило да је асласта).

Кала је такође и уска улица, чак се не разликује од кале у значењу одбаца ни по акцентуацији па се разлика препознаје само из контекста у реченици.

@Берекин јел' ти познато Дага, Понићен, Кала (у значењу одбаца), Проћест/Проћестирати и Асласто?


Шкавацина је ђубровник (https://sr.wikipedia.org/wiki/Ђубровник), до данас нисам знао за постојање израза ђубровник. :) У мојој породици се говори сметљикача што је релативно новији израз на подручју Далматинске Загоре, моје прабабе су говориле шкавацина.
Krishna:
Вундаћа - талог од кафе
Невира - невреме
Уџанца - навика, обичај
Кварат - четвртина
Пенга - физички и психички супериорна особа
Шкавацина - лопатица за смеће
Шкавацин - смећар
Кључи - кључеви
Ђиран - мушкатла
Безиме - презиме
Чвакати - јести зрно по зрно ("кокош чвака")
Затиок - потиљак
Опичен - луд, блесав
Раскалашен - распуштен, недисциплинован
Виук - машна за косу
Шкрапа - рупа, јама
Дернити - ударити
Ликнити - ударити
Оликнити - ударити
Наладити се - прехладити се
Нарамак - наручје

За рупу се користио још један израз а то је кава (дуго прво а), то сам раније помињао. Кава је мања рупа, док је шкрапа већа рупа у принципу бар у коју може да се стане.
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Krishna:
Кала - одбаца
Kliknite za proširenje...
Видиш, то је прилично занимљиво...
Кала јесте градска улица у приморју – кала, калета.
Глагол калати има значење уморити се (кала’ сам – уморио сам се), али у приморју калати значи спустити. Повезао бих то са овдје (у Србији) често кориштеним изразом калирати у значењу губљења тежине. Све се то значењски уклапа у грчко chalao (попуштати, олабавити). Чини ми се да се то преплиће са латинским scala(e) – скале су степенице/мердевине, скала је и музичка љествица...
 
Пилипенда:
Видиш, то је прилично занимљиво...
Кала јесте градска улица у приморју – кала, калета.
Глагол калати има значење уморити се (кала’ сам – уморио сам се), али у приморју калати значи спустити. Повезао бих то са овдје (у Србији) често кориштеним изразом калирати у значењу губљења тежине. Све се то значењски уклапа у грчко chalao (попуштати, олабавити). Чини ми се да се то преплиће са латинским scala(e) – скале су степенице/мердевине, скала је и музичка љествица...
Kliknite za proširenje...
Моја баба и данас говори калати у значењу уморити се (калала сам, еси ли кала итд).
У Ђурићима највећем плавањском засеоку су постојале најмање 3 кале - Бућића кала, Банова кала и Мркељића кала, односно уски пролази између зидова кућа које су преко пута једне других и кроз које се двоје могу мимоићи али већ троје тешко. Куће у Ђурићима су велике и прилично примакнуте једне другима, па су зато постојали ти пролази између њих тј. кале. Бућића кала и Мркељића кала су назване по Бућићима и Мркељићима а то су били кућни надимци неких од ђурићких породица, док је Банова кала добила име по Бану Ђурићу који је рођен око 1880. Бућића кала је била калдрмисана.
Иначе Бућићи су добили кућни надимак по претку Сави (Ђурићу) који је рођен средином 19-ог века, а имао је надимак Бућа зато што је кажу годинама носио бућу (вунени џемпер). Јеси ли чуо за израз бућа за џемпер? :)

Ево и код чакаваца са подручја Ријеке постоји израз кала у значењу уличица, затим калан (спуштен) и калат (спуштати, спустити) https://www.lokalpatrioti-rijeka.co...t_char=k&sid=f8027ff67d6ab6b0aa4a3fa413e7236e
 
Poslednja izmena:
Берекин:
Ове горе не, први пут чујем. Остале ријечи користим.
Kliknite za proširenje...
Изрази дага и проћест/проћестира су неки од локализама које моја матер памти да су их користили старији људи у селу кад је она ишла у основну школу, а то је било поодавно. Понеко их је знао употербити и касније. Од бабе чији говор је прилично архаичан сам чуо дага и проћестира, а од ћаће који исто користи доста наших локализама и архаизама у односу на људе његове генерације сам чуо дага. Мој ћаћа често и данас каже пињур (виљушка), пијат (тањир), чава (ексер), спиза (храна), вригање (пржење), шкатула (кузија), ћикара (шопља), ура (сат), швикати (звиждати), табинати (ударати стопама о под да се чује), набакетати (истући) итд. Многе наше изворне локализме користим и ја као нпр: капула (црни лук), шкале (мердевине), ланцун (чаршав), шпина (чесма), ћић (стриц), мурва (дуд), брина (гомила земље), зера (мало), шњуре (пертле), пашта (тестенина).

Кад поменух ћића, код нас је била разлика кад стрицу кажеш ћиће и стрикане, прво значава присност и поштовање а друге је онако полу-поспрдно/зајебантски. :) Јел' у твом крају била та разлика између ћића и стрикана?

@Пилипенда
 
Poslednja izmena:
Krishna:
Моја баба и данас говори калати у значењу уморити се (калала сам, еси ли кала итд).
У Ђурићима највећем плавањском засеоку су постојале најмање 3 кале - Бућића кала, Банова кала и Мркељића кала, односно уски пролази између зидова кућа које су преко пута једне других и кроз које се двоје могу мимоићи али већ троје тешко. Куће у Ђурићима су велике и прилично примакнуте једне другима, па су зато постојали ти пролази између њих тј. кале. Бућића кала и Мркељића кала су назване по Бућићима и Мркељићима а то су били кућни надимци неких од ђурићких породица, док је Банова кала добила име по Бану Ђурићу који је рођен око 1880. Бућића кала је била калдрмисана.
Иначе Бућићи су добили кућни надимак по претку Сави (Ђурићу) који је рођен средином 19-ог века, а имао је надимак Бућа зато што је кажу годинама носио бућу (вунени џемпер). Јеси ли чуо за израз бућа за џемпер? :)

Ево и код чакаваца са подручја Ријеке постоји израз кала у значењу уличица, затим калан (спуштен) и калат (спуштати, спустити) https://www.lokalpatrioti-rijeka.co...t_char=k&sid=f8027ff67d6ab6b0aa4a3fa413e7236e
Kliknite za proširenje...
Не да нисам чуо за бућу, него сад први пут чујем и за кале у Плавну.
 
Пилипенда:
Не да нисам чуо за бућу, него сад први пут чујем и за кале у Плавну.
Kliknite za proširenje...
У Ђурићима било неколико кала, за остале засеоке нисам сугуран. У некима је могуће такође било, а у некима сигурно није. У Плавну је сваки засеок био прича за себе; због различитог географског положаја, бројности, флоре и других фактора. Неки делови Плавна и засеоци су плодни, богати дрвећем и водом попут Ђурића, Перића и Шимића, а неки су голи, кршевити и безводни попут Зорића (скуп заселака подно планине Бобије).

Куће у Ђурићима су изгледале овако - велике и збијене тј. примакнуте једне другима. Ово је усликано дуго након "Олује" и у њима нико не живи па су прилично пропале, али види се разлика у односу на типичне буковачке куће. Куће у плавањским Ђурићима су сличне онима из старих Поповића у Бискупији.

1914914_1051788991553327_7908365791931779188_n (1).jpg
 
Берекин:
Бућа=балота. Ово што је Кришна написао као значење нисам чуо.
Има и ријеч шесан=згодан. Прегршт туђица: пошада, шугаман, штраца, катрига, канела...
Kliknite za proširenje...

Boća bi bila balota, bar tako mi je ostalo u sjećanju.
U Plavnu se koristila riječ buća u kontekstu koji je Krišna naveo.
U Kninu se vjerovatno moglo sresti i boća i buća, mada je meni ostala u sjećanju samo boća - boćanje - balotanje.
Moj otac još balota :kpozdrav:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Alter_Ego_
Да ли у говору или писању користите глагол "сеирити"?
2
Odgovora
46
Pregleda
715
ReRe7
ReRe7
suave
Sajam knjiga u Beogradu 2025.
Odgovora
22
Pregleda
516
Džudi S
Džudi S
Nina
Slavica Maksić - Škola u prirodi
Odgovora
0
Pregleda
133
Nina
Nina

Back
Top