Локализми у говору далматинских Срба

Бућа=балота. Ово што је Кришна написао као значење нисам чуо.
Има и ријеч шесан=згодан. Прегршт туђица: пошада, шугаман, штраца, катрига, канела...
Код нас се говорило балота/балотање, док је бућа/бућање у крајевима ближе мору и у приморју. Бућа је код нас као што рекох био вунени џемпер, али је то архаичан израз који се поодавно престао користити у говору. Међутим, људи су запамтили до данас тај израз и његово значење, јербо су га чули од предака.
Код нас су се неки локализми престали користити у периоду СФРЈ. Нпр. говорило се искључиво помидора (парадајз) све до почетка 1980-их. Кад је моја матер ишла у основну школу и гимназију још се говорило помидора, о онда је она отишла на студије и вратила се након неколико година и чудом се чудила да се у међувремену почело говорити парадајз ум. помидора. Парадајз је дошао из Србије преко оних који су живели тамо, а долазили су у родни крај преко лета.

Многи наши локалозми јесу страног порекла. Користило се пуно адријатизама (углавном из венецијанског језика и нешто из далмато-романског), солидан број турцизама, нешто германизама, чак и неколико речи француског порекла. Далеко од тога да је већина наших локализама страног порекла, више има старих српско-словенских речи. Тзв. туђице наши људи су често модификовали тј. прилагођавали свом говору, наши преци сељаци су те "туђице" сматрали својим и појма нису имали о њиховом изворном пореклу јер друге изразе нису знали и користиле су их генерације њихових предака.

@*pustinjakinja
 
Poslednja izmena:
Код нас се говорило балота/балотање, док је бућа/бућање у крајевима ближе мору и у приморју. Бућа је код нас као што рекох био вунени џемпер, али је то архаичан израз који се поодавно престао користити у говору. Међутим, људи су запамтили до данас тај израз и његово значење, јербо су га чули од предака.
Код нас су се неки локализми престали користити у периоду СФРЈ. Нпр. говорило се искључиво помидора (парадајз) све до почетка 1980-их. Кад је моја матер ишла у основну школу и гимназију још се говорило помидора, о онда је она отишла на студије и вратила се након неколико година и чудом се чудила да се у међувремену почело говорити парадајз ум. помидора. Парадајз је дошао из Србије преко оних који су живели тамо, а долазили су у родни крај преко лета.

Многи наши локалозми јесу страног порекла. Користило се пуно адријатизама (углавном из венецијанског језика и нешто из далмато-романског), солидан број турцизама, нешто германизама, чак и неколико речи француског порекла. Далеко од тога да је већина наших локализама страног порекла, више има старих српско-словенских речи. Тзв. туђице наши људи су често модификовали тј. прилагођавали свом говору, наши преци сељаци су те "туђице" сматрали својим и појма нису имали о њиховом изворном пореклу јер друге изразе нису знали и користиле су их генерације њихових предака.

@*pustinjakinja

Bilo je dosta tuđica. Čist književni je u Kninskoj opštini bio i prije osamdesetih bliži Srpskom jeziku zbog svoje specifičnosti i većinskog srpskog stanovništva.
Nisam sigurna, ali mislim da je jedina opština koja je u školama imala plan i program po uzoru na škole iz Srbije.
Samim tim bilo je đacima i teže, ali su zato odlično prolazili kod upisa bilo gdje na terotiji Hrvatske ili Srbije, pa i Slovenije, jer je kvalitet školstva bio neosporan.
Npr. srednja med. završena u Kninu je bila visoko kotorina u ex yu- Čak su je i Splićani poštovali bez obzira na vječiti sukob Splita i Knina.
Za Plavno si lijepo naveo, koliko zaseoka toliko se moglo i različitih pojmova pronaći. Bilo je svega, od ikavštine do štokavštine, od talijanštine do trurcizma.
Nije ni čudo s obzirom na geografski položaj i svoje tri međe.
 
Код далматинских Срба изворно постоје 3 гласа више него у књижевном говору. То су меко Ш, меко Ж и глас између Ц и З. Речи са меким Ш је било неколико, а са меким Ж и гласом између Ц и З једна колико је мени познато.
Меко Ш ћу означити као Ш', меко Ж као Ж', а глас између Ц и З као ЦЗ, и ево које су то речи (са Ш' и Ж' могуће да је била још понека, али не могу се сад сетити):
- Ш'УТРА (сутра)
- ПРОШ'УТРА (прекосутра)
- УШ'Е (то се говорило прасету кад је немирно и хоће да проспе храну која му се да - мећу, па да се као смири)
- УШ'ЕВ (усев, ијек. усјев)
- ПРЕШ'ЕДНИК (председник)
- ПРИШ'ЕЛО (пресело, кад пуно поједеш па ти буде мука)
- ИЖ'ЕДИ (изједи)
- ЦАРЦЗА (сукња)
Ж' се користило само у облику ИЖ'ЕДИ, док се говорило ИЗИЈО (изјео) и ИЗЈЕДЕ (дакле без меког Ж у ова друга два облика). ПРИШ'ЕЛО је са тим меким Ш само у том облику, а у другим га није било па се говорило ПРИСИЈО (пресео) и ПРИСЈЕСТИ (пресести). Облик ПРИШ'ЕЛО се осим за кад се преједеш и буде ти мука користио и у клетвама, нпр. "приш'ело му дабогда." Овај облик је полу икавски (због ПРИ ум. ПРЕ на почетку) полу црногорски (због меког Ш). :) Шалим се наравно, меко Ш и Ж које монтенегрини промовишу као цпецифичност Црногораца и на основу тога покушавају створити посебан црногорски језик је лудост. Нити је црногорски говор посебан језик због два додатна гласа, нити су та два гласа специфичност само црногорског говора. Моји преци су их користили (у облицима које сам навео изнад), а Црногорце у животу нису видели. :) Код нас се сви облици са Ш' не поклапају са црногорским, код нас се говорило Ш'УТРА за сутра, а Црногорци кажу "сјутра." Мсм да Црногорци не говоре ни ПРИШ'ЕЛО, од болдованог горе знам сигурно да говоре ИЖ'ЕДИ и ПРЕШ'ЕДНИК.


@*pustinjakinja @Mrkalj @Пилипенда @Rayela @Сребрена @Садко @ИгарЈ
У Црној Гори се говори ПРЕШ'ЕЛО, дакле као код нас с тим што је код нас И а у ЦГ. Е након Р.

@Demagogic говори ли се у Црној Гори УШ'ЕВ?

Bilo je dosta tuđica. Čist književni je u Kninskoj opštini bio i prije osamdesetih bliži Srpskom jeziku zbog svoje specifičnosti i većinskog srpskog stanovništva.
Nisam sigurna, ali mislim da je jedina opština koja je u školama imala plan i program po uzoru na škole iz Srbije.
Samim tim bilo je đacima i teže, ali su zato odlično prolazili kod upisa bilo gdje na terotiji Hrvatske ili Srbije, pa i Slovenije, jer je kvalitet školstva bio neosporan.
Npr. srednja med. završena u Kninu je bila visoko kotorina u ex yu- Čak su je i Splićani poštovali bez obzira na vječiti sukob Splita i Knina.
Za Plavno si lijepo naveo, koliko zaseoka toliko se moglo i različitih pojmova pronaći. Bilo je svega, od ikavštine do štokavštine, od talijanštine do trurcizma.
Nije ni čudo s obzirom na geografski položaj i svoje tri međe.
Да, говор Книнске Крајине је и поред доста туђица врло близак ондашњем тзв. српскохрватском, а садашњем српском и хрватском стандарду. Близак је првенствено граматички и по акцентуацији.
Плавно је изоловано, са три стране је окружено планинама а отворено је само према Книну. Зато је доста архаичних елемената опстало код Плавањаца дуже него у другим книнским селима. Плавањце су Книњани нпр. спрдали због "укања" (куњ, нуга, слумијо, смуква, муст, муј, муја, ун, уна итд). Моју матер је било срамота док је ишла у книнску гимназију да јој родитељи дођу на родитељски састанак па почну говорити пред разредним "сељачки" - нпр. да "укају" или да кажу "кашње" (ум. књижевног "касније"), "њев" (ум. књ. "њихов"), "нами" (ум. књ. "нама"), "вами" (ум. књ. "вама"), "едан" (ум. "један"), "едном" (ум. "једном"), "едног" (ум. "једног") итд. итд. Сад је каје због тога и воли тај говор својих предака који је сматрала "сељачким" у младости. :)
 
Poslednja izmena:
У Црној Гори се говори ПРЕШ'ЕЛО, дакле као код нас с тим што је код нас И а у ЦГ. Е након Р.
@Demagogic говорили се у Црној Гори УШ'ЕВ?


Да, говор Книнске Крајине је и поред доста туђица врло близак ондашњем тзв. српскохрватском, а садашњем српском и хрватском стандарду. Близак је првенствено граматички и по акцентуацији.
Плавно је изоловано, са три стране је окружено планинама а отворено је само према Книну. Зато је доста архаичних елемената опстало код Плавањаца дуже него у другим книнским селима. Плавањце су Книњани нпр. спрдали због "укања" (куњ, нуга, слумијо, смуква, муст, муј, муја, ун, уна итд). Моју матер је било срамота док је ишла у книнску гимназију да јој родитељи дођу на родитељски састанак па почну говорити пред разредним "сељачки" - нпр. да "укају" или да кажу "кашње" (ум. књижевног "касније"), "њев" (ум. књ. "њихов"), "нами" (ум. књ. "нама"), "вами" (ум. књ. "вама"), "едан" (ум. "један"), "едном" (ум. "једном"), "едног" (ум. "једног") итд. итд. Сад је каје због тога и воли тај говор својих предака који је сматрала "сељачким" у младости. :)

" iša kunj preko musta i slumijo nugu " vječita dilema ko prednjači, Bukovčanci ili Plavanjci :)
Danas mi simpatično da se podsjetim svake riječi, a priznajem, baš me nerviralo svojevremeno.
Jedno je sigurno, kad čujem galamu, znam đe su Dalmatinci. Rek'o bi čovjek, ovi će sad da se potuku :)
 
" iša kunj preko musta i slumijo nugu " vječita dilema ko prednjači, Bukovčanci ili Plavanjci :)
Danas mi simpatično da se podsjetim svake riječi, a priznajem, baš me nerviralo svojevremeno.
Jedno je sigurno, kad čujem galamu, znam đe su Dalmatinci. Rek'o bi čovjek, ovi će sad da se potuku :)
Шта муремо кад смо таки... :D
Една занимљива и истинита прича из Плавна. Неки Драгишић био између два рата у Америци (многи наши су одлазили тамо радити у првој половини 20-ог в.) и дово од тамо Американку у Драгишиће. Он је њу намамијо/преварио да је из неког просперитетног града и да ће живити ки бубрег у лоју само да пође шњим. Кад је дошла узо јој папире и сакрио оли запалио, да се немере вратити назад. И тако је она остала трајно "заглављена" у Драгишићима. Кажу да је чувала овце на Жујином пољу (то је една висораван близу Драгишића) и викала "Жујино поље вражији град, по њему пасу магарад." :lol: Није мугла ништа друго доли да се помири са судбином и живи ки сељанка у Драгишићима. Тај Драагишић (заборавио сам му име, а зна сам) је кажу био људескара од 2 метра.
 
Шта муремо кад смо таки... :D
Една занимљива и истинита прича из Плавна. Неки Драгишић био између два рата у Америци (многи наши су одлазили тамо радити у првој половини 20-ог в.) и дово од тамо Американку у Драгишиће. Он је њу намамијо/преварио да је из неког просперитетног града и да ће живити ки бубрег у лоју само да пође шњим. Кад је дошла узо јој папире и сакрио оли запалио, да се немере вратити назад. И тако је она остала трајно "заглављена" Драгишићима. Кажу да је чувала на Жујином пољу (то је една висораван близу Драгишића) и викала "Жујино поље вражији град, по њему пасу магарад." :lol: Није мугла ништа друго доли да се помири са судбином и живи ки сељанка у Драгишићима. Тај Драагишић (заборавио сам му име, а зна сам) је кажу био људескара од 2 метра.

Baš ću ćaću pitati zna li za tu priču. Mora da zna, mi u Dragišićima imamo i roda.
 
Шта муремо кад смо таки... :D
Една занимљива и истинита прича из Плавна. Неки Драгишић био између два рата у Америци (многи наши су одлазили тамо радити у првој половини 20-ог в.) и дово од тамо Американку у Драгишиће. Он је њу намамијо/преварио да је из неког просперитетног града и да ће живити ки бубрег у лоју само да пође шњим. Кад је дошла узо јој папире и сакрио оли запалио, да се немере вратити назад. И тако је она остала трајно "заглављена" у Драгишићима. Кажу да је чувала овце на Жујином пољу (то је една висораван близу Драгишића) и викала "Жујино поље вражији град, по њему пасу магарад." :lol: Није мугла ништа друго доли да се помири са судбином и живи ки сељанка у Драгишићима. Тај Драагишић (заборавио сам му име, а зна сам) је кажу био људескара од 2 метра.
Baš ću ćaću pitati zna li za tu priču. Mora da zna, mi u Dragišićima imamo i roda.
Тај Драгишић се зва Јандре.
 
Од недавно сам почео обраћати пажњу како моја изговара број 20. Углавном каже двадисет, а понекад двадицет. Ја у свакодневном говору кажем двајес или двадицет. Баш вечерас сам био с бабом и био је онај квиз Потера на РТС-у, па је на крају кад су такмичари освоји суму од 670 000 динара коментарисала и два пута је рекла двадисет, а једном двадицет. У глави је израчунала колико сваки од тројице такмичара који су победили трагача добија, па вели сваки добива по двиста двадисет и три иљаде динара. :)Пошто ми је ту било интересантно двадисет или двадицет, онда сам се правио да нисам чуо само да што више пута понови 20. И ето као што рекох 2-1 за двадисет против двадицет вечерас, а и иначе први облик чешће користи. С обзиром да ми млађи у породици говоримо двадицет двајес али то у овом случају није интересантно, јер је то опште раширени не-књижевни облик који користе сви Срби) закључујем да је двадисет (дакле са С) изворни облик изворног говора мог краја, а двадицет (са Ц) је мало новија верзија коју је баба примила од нас млађих али и даље претежно користи изворни облик са С.

@Demagogic @*pustinjakinja @Берекин @Mrkalj @Пилипенда
 
Први пут чујем за двадицет/двадисет.
У мјесту у којем сам одрастао старији су знали рећи лезерва, лезервар и лебро (ребро).
Како се код вас говорило тачно говорило за 20 и 30? Ја већином говорим двајес и тријес, али то су некњижевни облици које у свакодневном говору користе сви модерни Срби. Понекад кажем двадицет и тридицет, те облике вучем из породице. Али моја баба најчешће говори двадисет и тридисет, а мање двадицет/тридицед. Тако да су очито облици са С изворнији од оних са Ц. Она је рођена пре WW2 и одрасла је са својом бабом (која је рођена око 1887/88) од које вуче многе архаизме, њен говор је архаичнији од говора њене матере а моје прабабе. :)
Војислав Шешељ говори двадицет. Моја матер се једном чудила да користи каже тај "сељачки" облик, а високообразован је. :D

Нисам чуо лезерва, лезервар и лебро код мојих, али ћу се распитати јесу ли се некад користили ти облици.
 
@Берекин @Пилипенда @*pustinjakinja

За израз шламе (трешње) који се некад користио у Плавну сам се распитивао код доста наших Далматинаца који нису из Ппавна и околних села и нико од њих никад није чуо за тај израз. :) Тражио сам везу ииталијанском, немачком, француском и турском, али мрка капа. Очито се ради о микро локализму.
 
Ваљда двадесет, тридесет; нисам запамтио ништа необично у вези тога.
Шламе, никад чуо. ал би старији рекли тришње. ;)
У Плавну је понеко говорио шламе тамо до 1970-их, а то су углавном били старији људи. Моја матер тако каже, и она памти поједине људе који су користили израз шламе.

Бигула (црв) још едан занимљив израз :) https://forum.krstarica.com/threads...almatinskih-srba.822950/page-14#post-42153204
 
То с бигулама и црвима смо већ имали. Прилично си ме збунио с тих двадицет, никад чуо тако нешто, али ваћ сам навикао да Плавно чува приличну количину архаизама разних врста... међутим, кад помену Шешеља, а њега се сјећам како говори, то није двадицет, то је класичан апсотроф, класично гутање слова, то је – двад’цет. Тако је говорила и моја бака, тако и данас говори цијела Буковица, а и добар дио Херцеговине. Шешељ је баш добар примјер за то, пун га је нет, само га треба наћи док изговара бројке.

За шламе чуо од тебе. :lol:
 
То с бигулама и црвима смо већ имали. Прилично си ме збунио с тих двадицет, никад чуо тако нешто, али ваћ сам навикао да Плавно чува приличну количину архаизама разних врста... међутим, кад помену Шешеља, а њега се сјећам како говори, то није двадицет, то је класичан апсотроф, класично гутање слова, то је – двад’цет. Тако је говорила и моја бака, тако и данас говори цијела Буковица, а и добар дио Херцеговине. Шешељ је баш добар примјер за то, пун га је нет, само га треба наћи док изговара бројке.

За шламе чуо од тебе. :lol:
Запамтио сам Ц код војводе у изговору броја 20. Биће да си у праву, да он гута И и говори двад'цет (мрзи ме сад да тражим по youtube). :) Као што рекох од недавно сам почео обраћати пажњу како моја баба изговара бројеве 20 и 30, и углавном говори двадисет и тридисет а понекад двадицет и тридицет (дакле без "гутања" гласа И).
За Плавањце си у праву да су имали велики број архаизама, то је због прилично изолованог географског положаја. Нпр. моја баба понекад каже ЛЕДАНО за ледено, а тај облика са А је архаичнији од класичног са Е.
 
Дакле, ипак се чује то И? Онда да то додам у још једну посебност Плавна. ;)
Да, изолиран крај, а још и на тромеђи, покупљено свашта од свакога и остало сачувано... Ово што ти радиш је јако вриједно, наиме, села су тамо опустјела, веома ускоро ће помријети старци који су још тамо, младих има јако мало, а сви који су напустили та села у новим срединама могу чувати говор али само у кругу породице, а и то кртако. Природно је да дјеца покупе говор средине у којој одрастају... Нажалост, изгледа да је буковачки говор осуђен на изумирање...
 
Дакле, ипак се чује то И? Онда да то додам у још једну посебност Плавна. ;)
Да, изолиран крај, а још и на тромеђи, покупљено свашта од свакога и остало сачувано... Ово што ти радиш је јако вриједно, наиме, села су тамо опустјела, веома ускоро ће помријети старци који су још тамо, младих има јако мало, а сви који су напустили та села у новим срединама могу чувати говор али само у кругу породице, а и то кртако. Природно је да дјеца покупе говор средине у којој одрастају... Нажалост, изгледа да је буковачки говор осуђен на изумирање...
Да, рекох да сам однедавно почео обраћати пажњу како моја баба изговора 20 и 30 и чуо сам само двадисет/тридисет и двадицет/тридицет, с тим да чешће користи облике са С него са Ц. Oд недавно генерално обраћам пажњу и на најситније детаље у њеном говору, буквално и кад је у питање једно слово разлике у односу на стандардни или неки шире распрострањени облик. Кад сам се почео занимати за говор својих предака прво су ми привукли пажњу адријатизми/талијанизми, али временом сам спознао да је наш изворни говор пуно специфичнији од адријатијатизама/талијанизама и иначе уплива из страних језика и да чува велики број српских архаизама.
Нажалост многи српски говори су осуђени на изумирање, а поготово говори нас Срба из прекодринских крајева који смо били приморани да напустимо своја огњишта. Српски говори са умирањем старијих људи нестају и у крајевима из којих Срби нису прогнани. Нпр. торлачки говори из југоисточне Србије су скоро потпуно нестали, говорника има тек шачица стараца по неким изолованим селима и њихов број се смањује из дана у дан.
Кад си поменуо буковачки говор, ево нешто "буковачких" архаизама које је записао Владимир Ардалић https://www.rastko.rs/antropologija/ardalic_bukovica/ardalic_bukovica_rjecnik.html
Неких 97% од тих "буковачких" архаизама са линка је коришћено и у Плавну и околним селима. ;) Ардалић се није детаљно бавио говором Буковице, него само површно/успут. Под Г на линку имаш ГРЕБ (гроб) и ГРЕБЉЕ (гробље), то су архаизми којих нема у већини штокавских говора (сачували су се само у појединим западним штокавским говорима, углавном у икавским). У Плавну се у новије доба није говорило ГРЕБ и ГРЕБЉЕ у значење гроб и гробље, али се за стару особу знало рећи "греб" нпр. "имаш два греба у кући" у смислу имаш двоје старих људи у кући. Стара особа неће још дуго и ускоро је чека "греб" односно "гроб", отален потиче то "греб" за стару особу што се говорило у Плавну. Немам никакве сумње да су се облици "греб" и "гребље" у прошлости у Плавну користили и у значењу "гроб" и "гробље." Плавањци су иначе плавањско гробље звали "шиматорија", то је талијанизам (од Cimitero https://it.wikipedia.org/wiki/Cimitero). Јесу ли се у Буковици у новије доба користили облици "греб" и "гребље"?
 
Poslednja izmena:
У мјесту у којем сам одрастао старији су знали рећи лезерва, лезервар и лебро (ребро).
Питао сам матер јесу ли јој познати ови облици које си навео и каже као кроз маглу. Није сигурна је ли чула баш те облике некад давно или јој звуче познато због неких других сличних облика. Моја баба их не користи.

Вели моја матер да се код нас некад говорило ЛАШЊЕ у значењу лакше. Је л' ти познат овај облик?
 
Да, рекох да сам однедавно почео обраћати пажњу како моја баба изговора 20 и 30 и чуо сам само двадисет/тридисет и двадицет/тридицет, с тим да чешће користи облике са С него са Ц. Oд недавно генерално обраћам пажњу и на најситније детаље у њеном говору, буквално и кад је у питање једно слово разлике у односу на стандардни или неки шире распрострањени облик. Кад сам се почео занимати за говор својих предака прво су ми привукли пажњу адријатизми/талијанизми, али временом сам спознао да је наш изворни говор пуно специфичнији од адријатијатизама/талијанизама и иначе уплива из страних језика и да чува велики број српских архаизама.
Нажалост многи српски говори су осуђени на изумирање, а поготово говори нас Срба из прекодринских крајева који смо били приморани да напустимо своја огњишта. Српски говори са умирањем старијих људи нестају и у крајевима из којих Срби нису прогнани. Нпр. торлачки говори из југоисточне Србије су скоро потпуно нестали, говорника има тек шачица стараца по неким изолованим селима и њихов број се смањује из дана у дан.
Кад си поменуо буковачки говор, ево нешто "буковачких" архаизама које је записао Владимир Ардалић https://www.rastko.rs/antropologija/ardalic_bukovica/ardalic_bukovica_rjecnik.html
Неких 97% од тих "буковачких" архаизама са линка је коришћено и у Плавну и околним селима. ;) Ардалић се није детаљно бавио говором Буковице, него само површно/успут. Под Г на линку имаш ГРЕБ (гроб) и ГРЕБЉЕ (гробље), то су архаизми којих нема у већини штокавских говора (сачували су се само у појединим западним штокавским говорима, углавном у икавским). У Плавну се у новије доба није говорило ГРЕБ и ГРЕБЉЕ у значење гроб и гробље, али се за стару особу знало рећи "греб" нпр. "имаш два греба у кући" у смислу имаш двоје старих људи у кући. Стара особа неће још дуго и ускоро је чека "греб" односно "гроб", отален потиче то "греб" за стару особу што се говорило у Плавну. Немам никакве сумње да су се облици "греб" и "гребље" у прошлости у Плавну користили и у значењу "гроб" и "гробље." Плавањци су иначе плавањско гробље звали "шиматорија", то је талијанизам (од Cimitero https://it.wikipedia.org/wiki/Cimitero). Јесу ли се у Буковици у новије доба користили облици "греб" и "гребље"?
За греб сам чуо само у примирју, колико се сјећам, углавном у оквиру чакавице (можда и само у чакавици, нисам сигуран).
Није ми чудан тај облик јер гроб и настаје тако што се „загребе” по земљи да се направи рака.

Ардалића одавно имам. Да, није се посебно бавио језиком, више обичајима, али додао је и мали рјечник који је вриједан пажње.

Вели моја матер да се код нас некад говорило ЛАШЊЕ у значењу лакше. Је л' ти познат овај облик?
И те како. Готово редован израз код старијих Буковчанаца. Млади га углавном не користе. Видиш, ту је школа направила медвјеђу услугу, мноштво старих израза је нестало баш током школовања. Наравно да нисам против школовања, наравно да треба знати и језички стандард, али ти стари изрази су по правилу били разлог за подсмијевање „сеоској дјеци” и она су их у борби да се уклопе у „цивилизацију” потпуно угушила у себи, иако су и у властитој кући и свуда око себе у завичају слушала тај свој изворни говор.
 
Вели моја матер да се код нас некад говорило ЛАШЊЕ у значењу лакше. Је л' ти познат овај облик?
"Лашње муј синко!" Знали би рећи мој ђед/баба.
Шиматориј, канавача, пунтине, пошада, калце, катрига...
Гребље у Островици зову један дио њива/ограда на улазу у село. Било је некад гробље. Осамдесетих су, прије асфалтирања, наишли на гробове на дионици пута. Долазили су археолози, откопали их, истражили и затрпали.
 
Poslednja izmena:
За греб сам чуо само у примирју, колико се сјећам, углавном у оквиру чакавице (можда и само у чакавици, нисам сигуран).
Није ми чудан тај облик јер гроб и настаје тако што се „загребе” по земљи да се направи рака.
По мејнстрим лингвистима облици "греб" и "гребље" постоје код новоштокавских икаваца. И код чакаваца исто, само они кажу "гребје." Међутим, ови облици се могуће наћи и у неким другим говорима које југо-коминистички лингвисти нису детаљно истражили а чији говорници су углавном православни Срби. Југо-комунистички лингвисти су све српске говоре западно од Дрине мање више изједначили са источнохерцеговачким, што је ван памети. То је било у склопу њихове анти-српске агенде "доказивања" да сви Срби западно од Дрине потичу искључиво из Источне и Старе Херцеговине и да су дошли из тих крајева са Турцима, те као такви нису аутохтони у свим прекодринским крајевима ван И. Херцеговине и Горњег Подриња. Једине узузетке су направили са купрешким Србима којима су признали икавско-шћакавски и озренским Србима којима су признали јекавско-шћакавски говор, али су тврдили да су поменути Срби наводно те говоре примили од комшија католика и муслимана што потпуни идиотизам. Хвала Богу, у задњих 30-ак година се појавило неколико озбиљних српских лингвиста који су писали о не-источнохерцеговачким говорима или упливима код прекодринских Срба ван Купреса и Озрена. Нпр. Никола Рамић је писао о икавско-јекавском говору Срба из јужне половине Гламочког поља, а Слободан Реметић о шћакавизму какањских и зеничких Срба (https://forum.krstarica.com/threads/govor-zenickih-i-kakanjskih-srba.913816/). Наш говор земо има пуно не-источнохерцегочких елемената, да их не наводим сад јер би ми требало јако дуго (могу се наћи у постовима из претходних 15 страница на овој теми). "Греб", "гребље" и "гребница" говори Петар Ашкраба Загорски који је родом из околине Калиновика и говори изворним говором свог краја (нпр. поменуте облике је изговорио више пута на снимку под насловом Скривена историја српског Загорја на каналу Srbija Global, ту води А. Шаргића по Калиновику и околини и прича о историји тог краја, може се наћи на youtube). Ето В. Ардалић је записао да се и код вас у Буковици у његово доба говорило "греб" и "гребље." А као што рекох код нас се у новије доба израз "греб" користио за стару особу, а у прошлости сигуран сам да се "греб" и "гребље" регуларно користило за "гроб" и "гробље."

Ардалића одавно имам. Да, није се посебно бавио језиком, више обичајима, али додао је и мали рјечник који је вриједан пажње.
:ok:

И те како. Готово редован израз код старијих Буковчанаца. Млади га углавном не користе. Видиш, ту је школа направила медвјеђу услугу, мноштво старих израза је нестало баш током школовања. Наравно да нисам против школовања, наравно да треба знати и језички стандард, али ти стари изрази су по правилу били разлог за подсмијевање „сеоској дјеци” и она су их у борби да се уклопе у „цивилизацију” потпуно угушила у себи, иако су и у властитој кући и свуда око себе у завичају слушала тај свој изворни говор.
Слажем се. Нпр. људи који нису из наших крајева већ из Босне, Србије, ЦГ итд. и који су у доба СФРЈ долазили рецимо у Книн из неких разлога, не би у потпуности спознали изворни говор книнског краја само слушајући говор Книњана. Бабе из околних села су имале знатне разлике у говору од Книњана, а говор тих баба је заправо аутохтони у книнском крају. Книњани који су били наравно потомци сељака из околине или директни досељеници из околних села су одрекли многих језичких елемената сматрајући их "сељачким" и њихов говор је био прототип "српскохрватског" стандарда. Нико или мало ко у Книну осим сељака на пијаци који су долазили из околних села је: "укао", користио облике без почетног Ј (едном, есам, едан, едва, еданпут итд), говорио "кашње" (ум. књижевног "касније), говорио "нами/вами" (ум. књ. "нама/вама), говорио "са женами" или "по њивами" или "овцами" (ум. књ. "са женама", "по њивама", "овцама"), говорио "њев" (ум. књ. "њихов"), "данаске" или "вечераске" или "јесенаске" (ум. књ. "данас", "вечерас", "јесенас"), "сто кили" (ум. књ. "сто кила"), "гошта" (ум. књ. "кошта"), "сиђати и сиђање" (ум. књ. "сједити" и "сједење"), "оли" (ум. књ. "или"), "нечо" или "некупо" или "наваљо" или "разваљо" (ум. књ. "не чује", "не купује", "наваљује", "разваљује"), "обрез" (ум. књ. "образ"), "ледано (ум. књ. "(х)ладно" или "ледено"), "лашње" (ум. књ. "лакше"), "приш'ело" (ум. "присјело), "уш'ев" (ум. књ. "усјев"), "ваје" (ум. књ. "увијек"), "напако" (ум. књ. "наопако"), "гунати" (ум. књ. "гонити"), "смиј" (ум. књ. "смијех), "узимљем" (ум. књ. "узимам"), "сипљем" (ум. књ. "сипам"), "на поли" (ум. књ. "на пола"), "теста" (ум. књ. "цеста"), "понићен" (ум. књ. "савијен") и много тога другог што је постојало у говору околних сељака и што је изворно.
 
Poslednja izmena:
@Берекин

Моја баба синоћ два пута каже "АКО РЕКУ" (у зн. "ако кажу" / Босанци би рекли "ако рекну"). И раније је користила тај облик, али кажем да нисам до недавно толико обраћао пажњу на облике који се за нијансу разликују од стандарда или не-стандардних облика заступљених на ширем простору. Више су ми у уши улазили изрази и облици која значајно или потпуно одударају од стандарда.
 

Back
Top