За греб сам чуо само у примирју, колико се сјећам, углавном у оквиру чакавице (можда и само у чакавици, нисам сигуран).
Није ми чудан тај облик јер гроб и настаје тако што се „загребе” по земљи да се направи рака.
По мејнстрим лингвистима облици "греб" и "гребље" постоје код новоштокавских икаваца. И код чакаваца исто, само они кажу "гребје." Међутим, ови облици се могуће наћи и у неким другим говорима које југо-коминистички лингвисти нису детаљно истражили а чији говорници су углавном православни Срби. Југо-комунистички лингвисти су све српске говоре западно од Дрине мање више изједначили са источнохерцеговачким, што је ван памети. То је било у склопу њихове анти-српске агенде "доказивања" да сви Срби западно од Дрине потичу искључиво из Источне и Старе Херцеговине и да су дошли из тих крајева са Турцима, те као такви нису аутохтони у свим прекодринским крајевима ван И. Херцеговине и Горњег Подриња. Једине узузетке су направили са купрешким Србима којима су признали икавско-шћакавски и озренским Србима којима су признали јекавско-шћакавски говор, али су тврдили да су поменути Срби наводно те говоре примили од комшија католика и муслимана што потпуни идиотизам. Хвала Богу, у задњих 30-ак година се појавило неколико озбиљних српских лингвиста који су писали о не-источнохерцеговачким говорима или упливима код прекодринских Срба ван Купреса и Озрена. Нпр. Никола Рамић је писао о икавско-јекавском говору Срба из јужне половине Гламочког поља, а Слободан Реметић о шћакавизму какањских и зеничких Срба (
https://forum.krstarica.com/threads/govor-zenickih-i-kakanjskih-srba.913816/). Наш говор земо има пуно не-источнохерцегочких елемената, да их не наводим сад јер би ми требало јако дуго (могу се наћи у постовима из претходних 15 страница на овој теми). "Греб", "гребље" и "гребница" говори Петар Ашкраба Загорски који је родом из околине Калиновика и говори изворним говором свог краја (нпр. поменуте облике је изговорио више пута на снимку под насловом
Скривена историја српског Загорја на каналу Srbija Global, ту води А. Шаргића по Калиновику и околини и прича о историји тог краја, може се наћи на youtube). Ето В. Ардалић је записао да се и код вас у Буковици у његово доба говорило "греб" и "гребље." А као што рекох код нас се у новије доба израз "греб" користио за стару особу, а у прошлости сигуран сам да се "греб" и "гребље" регуларно користило за "гроб" и "гробље."
Ардалића одавно имам. Да, није се посебно бавио језиком, више обичајима, али додао је и мали рјечник који је вриједан пажње.
И те како. Готово редован израз код старијих Буковчанаца. Млади га углавном не користе. Видиш, ту је школа направила медвјеђу услугу, мноштво старих израза је нестало баш током школовања. Наравно да нисам против школовања, наравно да треба знати и језички стандард, али ти стари изрази су по правилу били разлог за подсмијевање „сеоској дјеци” и она су их у борби да се уклопе у „цивилизацију” потпуно угушила у себи, иако су и у властитој кући и свуда око себе у завичају слушала тај свој изворни говор.
Слажем се. Нпр. људи који нису из наших крајева већ из Босне, Србије, ЦГ итд. и који су у доба СФРЈ долазили рецимо у Книн из неких разлога, не би у потпуности спознали изворни говор книнског краја само слушајући говор Книњана. Бабе из околних села су имале знатне разлике у говору од Книњана, а говор тих баба је заправо аутохтони у книнском крају. Книњани који су били наравно потомци сељака из околине или директни досељеници из околних села су одрекли многих језичких елемената сматрајући их "сељачким" и њихов говор је био прототип "српскохрватског" стандарда. Нико или мало ко у Книну осим сељака на пијаци који су долазили из околних села је: "укао", користио облике без почетног Ј (
едном, есам, едан, едва, еданпут итд), говорио "кашње" (ум. књижевног "касније), говорио "нами/вами" (ум. књ. "нама/вама), говорио "са женами" или "по њивами" или "овцами" (ум. књ. "са женама", "по њивама", "овцама"), говорио "њев" (ум. књ. "њихов"), "данаске" или "вечераске" или "јесенаске" (ум. књ. "данас", "вечерас", "јесенас"), "сто кили" (ум. књ. "сто кила"), "гошта" (ум. књ. "кошта"), "сиђати и сиђање" (ум. књ. "сједити" и "сједење"), "оли" (ум. књ. "или"), "нечо" или "некупо" или "наваљо" или "разваљо" (ум. књ. "не чује", "не купује", "наваљује", "разваљује"), "обрез" (ум. књ. "образ"), "ледано (ум. књ. "(х)ладно" или "ледено"), "лашње" (ум. књ. "лакше"), "приш'ело" (ум. "присјело), "уш'ев" (ум. књ. "усјев"), "ваје" (ум. књ. "увијек"), "напако" (ум. књ. "наопако"), "гунати" (ум. књ. "гонити"), "смиј" (ум. књ. "смијех), "узимљем" (ум. књ. "узимам"), "сипљем" (ум. књ. "сипам"), "на поли" (ум. књ. "на пола"), "теста" (ум. књ. "цеста"), "понићен" (ум. књ. "савијен") и много тога другог што је постојало у говору околних сељака и што је изворно.