Zašto mleko nije zdravo?
U svom životu ste sigurno čuli i videli brojne propagandne materijale i programe koji reklamiraju važnost, neophodnost i dobrobiti korištenja mleka i mlečnih proizvoda u našoj prehrani. Zahvaljujući veličini i financijskoj moći, kao i uticaju mlečne industrije, ona je uspela da u naše umove usadi lažna uverenja kako bez njenih proizvoda nema zdravlja, nema rasta i razvoja, nema 'čvrstih kostiju' i tome slično.
Danas, kada su po cijelom svijetu aktualne afere o kravljem ludilu, počinjemo da shvatamo pravu istinu - onu koju godinama nepotkupljivi stručnjaci i nutricionisti pokušavaju izneti javnosti: Mleko i mlečni proizvodi, ne samo da nisu neophodni u prehrani dece i odraslih (osim kod odojčadi, i to u prvom redu majčinim mlekom ili eventualno punovrednim zamenama, bez primesa kravljeg mleka), nego su sve opasniji za upotrebu.
Prema rečima R. Katačić, dr. med., bolesti koje se na neki način dovode u vezu sa upotrebom kravljeg mleka i mlečnih proizvoda su sledeće:
1. nepodnošljivost laktoze (mlečnog šećera) zbog nedostatka enzima laktaze (statistički gledano narodi Evrope puno manje obolevaju od ostalih naroda sveta). Simptomi intolerancije laktoze ogledaju se kao nadutost i pojačani 'gasovi', bolovi i grčevi u trbuhu, vodenasti prolivi, mučnina i 'krčanje' u stomaku
2. povećana sklonost arteriosklerozi i posledicama - kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti
3. povećani rizik obolijevanja od pojedinih vrsta raka - posebno se spominju rak prostate, rektuma i dojke
4. za neke teške neurološke bolesti poput amiotrofične lateralne skleroze smatra se da bi mogle biti povezane s upotrebom mleka
5. alergijske reakcije ne samo na mlečne belančevine, nego i na moguća zagađenja unutar mleka
6. zarazne bolesti prouzrokovane raznim vrstama bakterija (Salmonella, Yersinia, Campylobacter, Listeria) i virusa i drugih mikroorganizama, kojima mleko i mlečni proizvodi mogu ponekad biti zaraženi
7. 'bolest kravljeg ludila' - Goveđa spongiformna encefalopatija
8. rezistencija na antibiotike zbog učestale izloženosti antibioticima iz kravljeg mleka
9. uticaj hormona, nataloženih pesticida i ostalog zagađenja
10. osteoporoza
11. moguća povezanost raznih vrsta leukemija sa kravljim virusom leukemije, kao i brojna druga stanja.
U djetinjstvu takođe postoji čitav niz stanja uz koja bismo mogli povezati upotrebu kravljeg mleka: alergije, sideropenična anemija i posledična nešto niža inteligencija, rani početak arteriosklerotičnih promena na krvnim sudovima, juvenilni dijabetes (tip I) - iz tog razloga 'American Academy of Pediatrics' preporučuje da se upotreba kravljeg mleka započinje najranije u uzrastu od 12 meseci, akne, reumatoidni artritis, karijes, zarazne bolesti.
Kako bi se poštedeli svih gore navedenih bolesti i opasnosti vezanih uz mleko i mlečnu prehranu, R. Katačić nas dalje poziva da otkrijemo i oduševimo se ukusnim zamenama za mleko i mlečne proizvode iz široke palete vegetarijanskih proizvoda kao što su sojino mlijeko, pirinčano mleko, mleko iz orašastih plodova, sojin sir, sir raznih orašastih plodova itd. Juvenilni dijabetes ili dijabetes tipa I jest teška bolest od koje obolijevaju djeca i mlade osobe koje su kasnije doživotno vezane za insulin.
Posljednjih godina brojne studije pokušavaju shvatiti povezanost te bolesti sa prehranom. Rezultati govore da postoji velika verovatnoća da upotreba kravljeg mleka u prehrani dece (naročito ako se ono koristi u prvim mesecima života deteta, ili ako se obilno upotrebljava) jako povećava rizik za obolijevanjem od te bolesti.
Naime, u kravljem je mleku određeni peptid izgrađen od 17 aminokiselina veoma sličan jednom peptidu našega tela, koji se nalazi u ćelijama naše gušterače koje proizvode insulin. Budući da naše telo često taj kravlji protein prepoznaje kao strano telo, naš imunološki sistem stvori antitela na njega. Kasnije, ta ista antitela napadaju naš protein iz gušterače, čime nastaje tzv. autoimuna reakcija na deo naše vlastite gušterače, koji se time uništi. Nema više biosinteze insulina, i pacijent ga mora doživotno uzimati.
Juvenilni dijabetes, bez obzira na redovno uzimanje insulina, naročito ako se ne tretira najpravilnijom vegetarijanskom prehranom, podstiče razvoj mnogih komplikacija kod bolesnika.
Kao česti razlog neophodnosti upotrebe kravljeg mleka navodi se sprečavanje osteoporotičnih promena na kostima. Brojna novija istraživanja, međutim, iznose sasvim suprotne činjenice. Kravlje mleko je visokoproteinska namirnica, prebogata belančevinama, a upravo previsok unos koncentrirasanih belančevina kroz upotrebu hrane životinjskog porekla (mesa i prerađevina, mleka i mlečnih proizvoda i jaja) dovodi do gubitka kalcijuma iz kostiju. To se 'korištenje kalcijuma iz kostiju' događa zato što je taj kalcijum potreban za neutralizaciju aminokiselina - kiselih 'gradivnih jedinica' belančevina. Bogatstvo kalcijuma u mleku tu ne pomaže mnogo.
Epidemiološke studije nad mnogim narodima sveta potvrđuju pomenute činjenice. Naime, što više ti ljudi koriste životinjske belančevine u prehrani, više obolijevaju od osteoporoze, bez obzira na količinu unetog kalcijuma.
Klasičan primjer su Eskimi s Aljaske i to zahvaljujući svojoj specifičnoj prehrani. Ti ljudi jedu izrazito visoke količine kalcijuma dnevno (kroz ribu i riblje kosti), ali istovremeno i jako puno životinjskih belančevina (ribe, morževi, kitovi). Taj im kalcijum ne pomaže puno, budući da su Eskimi vodeći u svetu po obolijevanju od osteoporoze, što se posebno ogleda u jako povećanoj sklonosti ka lomovima kosti.
Godinama smo učeni kako ćemo izbeći probleme osteoporoze konzumiranjem mleka, sireva i jogurta. No, uz obilnu upotrebu tih namirnica bogatima kalcijumom, preostaje povišeni rizik za dobijanje osteoporoze zbog obilja belančevina koje su nam kroz njih servirane!
Još samo jedan podatak - meso takođe povisuje rizik obolevanjaod osteoporoze i to ne samo zbog velike koncentracije belančevina, već i zbog povišenog unosa fosfora i sumpora kroz tu namirnicu. Vegetarijanska prehrana u sebi sadrži obilje kalcijuma, bez štetnosti visokoproteinske prehrane, koje su mnogo šire od spomenutog gubitka kalcijuma.
Kalcijum u biljkama (mg u 100g)
OSUŠENI PERŠUN 1467 ORAH 129
MAK SEMENKE 1460 SPANAĆ 126
SUSAM 783 SUNCOKRETOVE SEMENKE 116
SUVA KORA LIMUNA 765 NAUT 110
OSUŠENI CELER 645 HREN 105
SUVI ŠIPAK BEZ SEMENKI 310 MARINIRANE MASLINE 96
ROGAČ BRAŠNO 279 SUVE KAJSIJE 82
TEKSTURIRANA SOJA 270 SUVO SOČIVO 79
INDIJSKI KEŠU ORAH 267 SUVI BOB 74
OSUŠENI CRVENI LUK 257 SUVE PŠENIČNE KLICE 69
SVEŽI ŠIPAK 257 KELARABA KOREN 68
BADEM 252 CELER KOREN 68
PERŠUN 245 ZELENA SALATA 65
PINJOLE SUŠENE 233 PRAZILUK 65
LEŠNIK 226 RAŽ 64
SOJA OBIČNA 225 SVEŽE URME 63
KELJ 212 SVEŽE TREŠNJE 63
ZELENA SOJA 197 KIKIRIKI 59
SUVE SMOKVE 193 ŽUTI SUVI GRAŠAK 59
BELI LUK 181 ŽUTI SUVI GRAŠAK 59
SVEŽA POMORANDŽINA KORA 161 ZELENE MAHUNE 57
PISTAĆI 138 ENDIVIJA 54
SEMENKE BUNDEVE 135 SMOKVA 54
SUVI GRAH 135 ZOBENE PAHULJICE 54
ZAČINSKA PAPRIKA SLATKA 134 PASTRNJAK 51
SVEŽA KORA LIMUNA 134
Za poređenje: 100 ml kravljeg mlijeka ima nešto manje od 110 mg kalcijuma.
izvini stvarno, nije mi bila namera
.
ali ipak, chesto mogu da jedem samo pasulj, i naravno salatu, a retko da ima josh neshto da se izabere - ponekad grashak, i onda se smorim da stalno jedem isto... 
samo shto kazhem da ih josh ni jednom nisam videla u menzi 
Leto je pravo vreme za to, licno na dinjici od 1kg mogu da izdrzim do kasnog popodneva.
