Litije - protesti u Crnoj Gori povodom diskriminatornih odredbi novog Zakona o slobodi veroispovesti

Da li verujete da bi se mogle ostvariti patrijarhove najave o krvoproliću u Crnoj Gori?

  • Da.

    glasova: 22 45,8%
  • Ne.

    glasova: 26 54,2%

  • Ukupno glasova
    48
Sputnik Србиjа (Пише Наташа Милосављевић)
Ексклузивно: „Православље Црном Гором блиста“ – историјске литије добиле нову песму /фото, видео/ (22:41 23.06.2020)
Због вируса корона и немогућности снимања, Даница Црногорчевић, млада уметница која се бави етно, традиционалном и духовном музиком напокон објављује спот и песму „Православље Црном Гором блиста.”...
Линк: https://sptnkne.ws/CMB9

1122851738_0:67:3073:1729_1000x0_80_0_1_8f8b5e01aeb03216ed9d08627c93c3c2.jpg.webp

© Фото : Иванград студио

ПРАВОСЛАВЉЕ ЦРНОМ ГОРОМ БЛИСТА - Даница Црногорчевић

 
Изузетно квалитетна излагања о коријенима црногорског сепаратизма, отклона од српства и менталитету конвертита.

Црногорски сепаратизам: Конвертити добро знају ко су им били преци, зато и желе да им затру сваки траг!
Свечана сала Института за европске студије била је претијесна да прими све заинтересоване који су се 25. јуна 2020. године окупили да би чули мишљење излагача на округлом столу „Црна Гора између своје српске традиције и НАТО геополотичког пројекта“

Од ИН4С
- 27/06/2020 07:49


У име домаћина окупљене је поздравио Миша Ђурковић који је наговјестио да ће скуп заправо бити посвећен промоцији књиге „Црногорски сепаратизам“ српског историчара др Александра Раковића.
Шијаковић: Калај је искористио српску слабост ка регионализмима
Професор филозофије на Богословском факултету и некадашњи министар вјера Богољуб Шијаковић је истакао да је аустроугарски управник Босне и Херцеговине Бенјамин Калај у жељи да разбије било какву кохезиону везу Срба настањених широм Балкана врло добро уочио српску слабост – склоност ка регионализмима и провинцијализмима.

– Морамо да се супротставимо склоности ка регионализмима и ширимо свијест да смо исти народ, независно у којим крајевима живимо. Проблем било којих Срба треба да буде проблем читавог српског рода. Оног момента када Срби буду слободни, тада ће се ујединити – рекао је Шијаковић.
Он је примјетио да се у Србији, чак и на јавном сервису, потпуно погрешно користи наратив да је Мило Ђукановић успјешан политичар.
– Ако се неко бави деструкцијом или нечастивим радњама, ма колико му то полазило за руком не можемо рећи да је успјешан у вриједносном смислу. Тај човјек који је „врло успјешан“, оповргао је сваку реченицу коју је некад изговарао. Сопствени народ је завадио и довео на ивицу грађанског рата. За 14 година Црне Горе успио је да седам пута увећа дуг Црне Горе, а 777 пута увећа сопствену добит. Јединствен је по томе што је Закон о слободи вјероисповјести донијет на православни Божић, заправо, закон против СПЦ – рекао је Шијаковић који је истакао да се преизборна кампања у Црној Гори своди на батинање и хапшење политичких противника.

2-4-409x320.jpg

проф. др Богољуб Шијаковић и проф др Часлав Копривица (Фото: Трифко Ћоровић)

– Промјена националног идентитета подразумијева и мржњу према ономе што су некад били. Дакле, треба потаманити и истријебити све да не би било ниједног свједока њиховог поријекла. Тако из негације настаје несрећни идентитет и свијест – рекао је Шијаковић.
Он је подсјетио да је Беч уз подршку Ватикана дуго година креирао нашу слику у европској јавности. На то су се надовезали франковци и комунисти.
– Почетком 1934. године у Лепоглави је створена заједница политичких осуђеника, хрватских националних револуционара, македонских националних револуционара и комуниста са циљем рушења државе по цијену грађанског рата. Претходно на конгресу Комунистичке партије у Дрездену 1928. године донесен је програм разбијања Југославије који је још увек активан. Нити комунисти, нити њихови насљедници у Црној Гори, а и другдје никада нису суспендовали одлуке Дрезденског конгреса – рекао је Шијаковић и истакао тужну чињеницу да је и данас у Србији Јосип Броз једна од најважнијих политичких фигура.
Комунисти срушили Његошеву капелу, а са њом и грб Црне Горе
Шијаковић је подсјетио и на лик и дјело Савића Марковића Штедимлије који је још 1937. године тврдио да „основу црногорског национализма треба да чини хрватство“.
– Посао поражених нациста и фашиста наставила је побједничка комунистичка партија, нарочито Владимир Бакарић који је 1978. године изјавио да Црногорци говоре црногорским језиком. Тада му је додијељен почасни докторат на Универзитету „Вељко Влаховић“ у Титограду – рекао је Шијаковић и подсјетио на нимало случајну сепаратистичку симболичност у раду хрватског вајара Ивана Мештровића.
– Мештровић истовремено прави споменик Алојзију Степинцу у Загребу и маузолеј на Ловћену. Шта заправо симболише тај маузолеј и колико је он уопште примјерен једном православном епископу, нашем духу и традицији? Тај фараонски маузолеј подигнут је у духу сецесије и у себи има и непријатне призвуке нацистичког монументализма. Мада се огроман број интелектуалаца бунио, тадашње руководство је пристало не само на рушење Његошеве капеле, него и на рушење грба Црне Горе на коме је капела била подигнута – рекао је Шијаковић који је данашњу Црну Гору дефинисао као антидржаву.
Књизи „Црногорски сепаратизам“ дао је високу оцјену, а аутору Александру Раковићу признање, посебно у подвигу ишчитавања дегутантне франковачке литературе.
Копривица: Кад их питате од кад нису Срби – добијете одговор „А што знам ја?!“
Професор Факултета политичких наука др Часлав Копривица је истакао да православни Црногорци 1918. године нису бирали, већ су напросто били Срби.
– Нико им није открио да могу да бирају нацију, родитеље, што су данас хитови на којима се пишу докторати и који представљају подлогу политичке користи. Они који се позивају на хиљадугодишњу државност и историју Црне Горе, немају шта да траже када се говори о Црној Гори после 2006. године. То је потпуно друга Црна Гора – рекао је Копривица уз опаску да несрпски Црногорци представљају псеудоетничку кривотворину.
Часлав Копривица

проф. др Часлав Копривица (Фото: Трифко Ћоровић)

– Издресирани су да су од вајкада Црногорци који нису Срби, и онда се на основу породичне традиције која баштини конверзију позивају на своје претке. Кад поставите питање када су престали да буду Срби, пошто су 1918. то свакако били, добијате веома знаковит одговор – ћутање или кажу: „А што знам ја?!“ Другим ријечима, они јако добро знају да су им преци били Срби – рекао је Копривица наводећи још један примјер.
– Ако једна особа тврди да је рецимо Наполеон – заврши у лудници. Ако постоји хиљаду таквих онда то постаје национална опција. Осјећај заједничке судбине је лакмус папир за питање да ли се неки појединац сматра Србином или не – рекао је Копривица подсећајући да је Секула Дрљевић 1914. године у Скупштини Црне Горе прозивао Краља Николу што што није објавио рат Аустроугарској.
– У разговору са Хрватима он каже да је у вјерском и у националном смислу Србин коме „неће нека вуцибатина из Београда управљати Црном Гором“. Нажалост, није се ту зауставио. Богата лепеза идентитетских обољења који се могу видети од Беле Крајине па до скопске Црне Горе, указује да конвертити на негативан начин потврђују да су Срби – закључио је Копривица.
Ковић: Везе Штросмајера и Књаза Николе
Историчар проф др Милош Ковић је оцијенио да је посебан значај ове књиге што је отворила потпуно до сада неистражену тему конвертитства која је видљива не само кроз примјере југословенства код Срба, већ и на примјерима многих других европских народа.
4-2-403x409.jpg

проф. др Милош Ковић (Фото: Трифко Ћоровић)

– Иза свих тих процеса кључну улогу има римокатоличка црква која данас покушава да присваја и српска светилишта. У књизи се налази и документ који је објавио Василије Крестић, а на основу кога се види да бискуп Штросмајер уочава да је Књаз Никола склон светом оцу – Папи.
Ковић је посебно похвалио рад колеге историчара Александра Раковића, јер је дошао у ситуацију да истражујући потпуно неистражено поље смишља нове термине и кованице.
Раковић: Да је 1995. године епилог био другачији – Ђукановић би остао Србин
Сам аутор др Александар Раковић је рекао да му је књига „Црногорски сепаратизам“ због емотивне оптерећености била најтежа за писање. Ипак, наговјестио је да ће се у будућности бавити истом темом за подручје Хрватске.
Обзиром да је књига доживјела друго, а да је у припреми треће допуњено издање ове књиге, Раковић се сложио са неким критичарима да није био довољно оштар према комунистима без чије подршке франковачка идеја не би прошла.
Раковић је истакао да је идеологија Црне Горе Петровића била усмјерена ка томе да се Црна Гора и Србија уједине.
– Неки су хтјели српско царство. Књаз Никола и Данило су хтјели Србију, док је Његош писао да је Црна Гора само дио етничке Србије. Сепаратизам се појављује у оном моменту када почиње да се јавља намјера да се Црна Гора издвоји из концепта будућег уједињења. Појављује се код Крста Поповића у Другом свјетском рату, који је носио српску заставу, али се, као и остали зеленаши, у току Другог свјетског рата није национално одређивао. Ишчекујући исход рата питање је оставио отвореним након чега би се приклонио побједнику.
Раковић тврди да се и данас могу јасно уочити менталитетски фелери у Црној Гори који су дефинисани „трећина јунака, трећина олоша и трећина чека побједника“.
– Ђукановићева власт јесте потпуна олош. Трећина народа трпи све безусловно се изјашњавајући као Срби, док трећина јавно декларисаних Црногораца који гласају за ДПС чека коначан исход, када ће се поново изјаснити као Срби – рекао је Раковић.
5-1-409x273.jpg

др Александар Раковић (Фото: Трифко Ћоровић)

Он је подсјетио на 1995. годину када су заговорници данашње Црне Горе кукавички побјегли из заједничке државе.
– Да се није десио распад 1995. године и да је сачувана Република Српска Крајина и западни дијелови Републике Српске са Сарајевом извјесно је да би Мило Ђукановић остао Србин.
Раковић је истакао да је током истраживања дошао до потпуно невјероватне епизоде српске историје.
-Ријеч је о цариградским Црногорцима који су се изјашњавали као Хрвати. Ни њиховим савременицима није било јасно шта се догодило. На крају деветнаестог вијека када су новинари српских новина из Загреба дошли у Цариград и ословили их са „браћо Срби“, они су рекли: „Ми смо Црногорци, говоримо хрватским језиком…“ То је било велико изненађење за тадашњег српског пјесника и дипломату Љубу Ненадовића и за хрватске ауторе који су се са тим суочили и питали како је то могуће. Извјесно је да је био у питању хабзбуршки тест са идентитетом Црногораца на чијем челу је као главар био постављен Хрват. Погубан је тај поданички однос према главару, који и највеће јунаке осујећује да буду слободни. Због тога и Јован Цвијић каже да је Црна Гора морала да нестане као држава. „више није могла да опстане у супериорној Југословенској држави“
Раковић је истакао да је Краљ Никола веома скупо платио своју утопију.
– Он је заиста вјеровао да ће доћи на чело српских земаља и практично свој главарски систем владања пребацити у Србију, која је у том тренутку била демократска парламентарна монархија. Не може се оспорити да је дио његовог апарата почео да шурује са Хрватима. Књаз Никола је наивно повјеровао да ће надмудрити Ватикан. Није слушао савјете руског кнеза Голицина који му је рекао да не треба да гради фрањевачки самостан на Цетињу, јер ће то бити главна агентура која ће радити на расрбљавању Црне Горе. Међутим, од владара заслијепљеног ловорикама, јер је за двије трећине проширио територију Црне Горе, није се ни могло очекивати да ће било кога да слуша.
Раковић се осврнуо и на конвертитство Срба у Краљевини Југославији и никад објављен попис становништва из 1931. године.
– Попис је показао и самом Краљу Александру посљедице југословенске политике. Половина српског народа се изјаснила као Југословени, а друга као Срби, па је, по том попису, испало да су Хрвати најбројнији народ у Краљевини.
Готовине су Срби из Долине Неретве
Као посебну занимљивост коју је открио током истраживања Раковић истиче и српско поријекло хрватског генерала Анте Готовине.
– Све Готовине су родом из села Опличићи, из околине Чапљине, и сви су православни Срби. Анте Готовина је потомак једног од њих који је прије 50 година прешао у Далмацију и тамо се оженио са Хрватицом. Промјенио је вјеру и то је једини Готовина из околине Чапљине који није православни Србин. Генерал Анте Готовина је своје конвертитство искористио тако што је потаманио све Србе на које је наишао. Иста жеља видљива је и код његовог савременика Мила Ђукановића.
Раковић истиче да је у југословенској литератури мало писано о конвертитству, али да се у свјетској литератури као примјери конвертитства наводе динарски простори, као и подручја Кавказа, Крита и Андалузије.
Млади Срби из Црне Горе знају шта хоће
Када је ријеч о будућности Срба у Црној Гори, Раковић је умјерени оптимиста.
– Срби у Црној Гори данас су културолошки потпуно супериорни у односу на црногорске конвертите. Развили су чак и урбану културу коју ови други уопште немају. Биће врло занимљив наредни попис становништва на коме је реално очекивати значајно већи проценат Срба. Импресивно је видјети млађу генерацију Срба у Црној Гори која није ни рођена у Југославији. Они не разумију систем СРЈ, али знају да су Срби који пјевају „Боже правде“, масовно се одазивају на Богојављење и пливају за крст часни. Желе да живе у јединственој српску државу у којој су Србија, Црна Гора и Република Српска – слободни и уједињени.
Присутне је поздравио и Бранимир Нешић, оснивач издавачке куће „Catena Mundi“ који је најавио да ће се штампати и треће допуњено издање књиге „Црногорски сепаратизам“, као и да ће ова издавачка кућа радом на петом тому Енциклопедије наставити са својом борбом против заборава трајних националних вриједности.
 
Веома квалитетан одговор протојереја Велибора Џомића на сталне пакосне и заједљиве поруке извјесног Кривомозгића

Џомић одговорио Kривокапићу: Срби су захвални Kривомозгићу јер је он својим ставовима допринио васкрсу Српства у Црној Гори!
Date: 27 Juna, 2020

Шеф експертског тима Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор Велибор Џомић поручио је да охрабрује Ранка Kривокапића да се што чешће јавно оглашава као Kривомозгић.

Он је реаговао на изјаву Kривокапића који је прије пар дана казао да су свештеници учествовали у нападу на Скупштину 2008.

“Потребно је да Kривокапић никако не прескочи да ме помене са сваком неистином која му падне на памет, па макар и лажљивом причом о наводном дијељењу новца за паљење Скупштине 2008. године коју је пред Основним судом у Подгорици званичним актом демантовала Управа полиције. Ми Срби смо Kривокапићу неизмјерно захвални, јер је он својим ставовима кључно допринио васкрсу Српства у Црној Гори, рекао је Џомић за Борбу.

Kривокапић је изјавио да је Џомић 2008. учествовао плаћањем људи из друге земље у нападу на Скупштину
 
in4s.net
НАЦИОНАЛНА ТЕЛЕВИЗИЈА 28. ЈУН 2020.
Тренутно се емитује емисија УЖИВО.
Гости у премијери – Матија Бећковић, Чедомир Антић, Александар Раковић, Дејан Мировић и у улози водитеља Александар Протић из Београдског синдиката ће на Видовдан 28. јуна 2020. у 11 часова, из студија у Београду говорити о актуелним дешавањима у Црној Гори.


Спутњик Србија
Митрополит Амфилохије: Настављамо службе и молебане за ослобађање од безакоња 08:31 28.06.2020
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је да је прихваћена одлука Националног координационог тела за заразне болести (НКТ) да се не организују литије, али и да ће бити настављене службе и молебни за ослобађање од, како је рекао, безакоња које је завладало у Црној Гори...
https://sptnkne.ws/CQdA

Спутњик Србија
Епископски савјет: Испоштоваћемо дискриминаторске наредбе, нисмо договарали обуставу литија 09:54 27.06.2020
Епископски савјет обавјештава јавност да ће Црква испоштовати нове правне норме из наредбе Министарства здравља на читавој територији Црне Горе, иако су очигледно селективне и дискриминаторске...
https://sptnkne.ws/CPGB

KTV televizija - Bez Cenzure - Zvanicni kanal
Boris Malagurski: Zakon o slobodi veroispovesti je ujedinio narod u Crnoj Gori! 27.06.2020.
..."Радим сад на новом пројекту а зове се Црна Гора: Подељена земља."


Crna Gora: Podeljena zemlja - Malagurski Cinemamalagurski.com › crnagora
https://malagurski.com/sr/crnagora/

Malagurski-Cinema-Poster-Montenegro.jpg
 
Подгорички просветари су за само један дан, њих 178 потписали проглас (овдје) подршке Српској православној цркви у Црној Гори у одбрани светиња
Преко 170 просветара Подгорице: НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!
"Ми, професори из Подгорице, дајемо јавну и недвосмислену подршку Српској православној цркви у Црној Гори, односно Митрополији црногорско-приморској, Епархији будимљанско-никшићкој, Епархији милешевској и Епархији захумско-херцеговачкој, у настојањима да се разријеши криза настала усвајањем Закона о слободи вјероисповијести чије спорне одредбе су дискриминаторске у односу на СПЦ и њене вјернике у Црној Гори", навели су у Прогласу

Од ИН4С
- 28/06/2020 13:30

Литија у Подгорици, 29. 2. 2020/Архива

Подгорички просветари су за само један дан прикупили 178 потписа за подршку Српској православној цркви у Црној Гори.
Ми, професори из Подгорице, дајемо јавну и недвосмислену подршку Српској православној цркви у Црној Гори, односно Митрополији црногорско-приморској, Епархији будимљанско-никшићкој, Епархији милешевској и Епархији захумско-херцеговачкој, у настојањима да се разријеши криза настала усвајањем Закона о слободи вјероисповијести чије спорне одредбе су дискриминаторске у односу на СПЦ и њене вјернике у Црној Гори„, навели су у Прогласу и додали да подржавају напоре црквених великодостојника и вјерника да се укину или измијене оне одредбе Закона којима се ускраћују Уставом гарантована права Српске православне цркве и њених припадника у Црној Гори, а третирају положај вјерских заједница и њихову одвојеност од државе, једнакост свих пред законом и неповредивост људских права и слобода.

Према њиховим ријечима, на овај вид подршке одлучили су се дубоко свјесни значаја и улоге коју је Црква имала у обликовању, трајању и подизању угледа Црне Горе.
Међу потписницима се поред наставника налазе и сарадници у настави, као и они у пензији или тренутно незапослени.
Потписивање просветара и даље је отворено, а поред чињенице да су цифру од 178 потписника достигли за само један дан, важно је истаћи да се потписивње спроводило на друштвеној мрежи Фејсбук која није доступна свим просветарима. Зато покретачи ове иницијативе сматрају да је број оних који су са Прогласом сагласни далеко изнад данашњег приказа.

Подршка са истим циљем организована је за сада и у Беранама, Котору и Бару, а ускоро се очекује и у другим градовима Црне Горе. Након обзнане појединачних спискова, просветари имају у плану обједињавање у јединствен списак и заједничко обраћање јавности овим поводом.
Проглас просветара Подгорице
Ми, професори из Подгорице, дајемо јавну и недвосмислену подршку Српској православној цркви у Црној Гори, односно Митрополији црногорско-приморској, Епархији будимљанско-никшићкој, Епархији милешевској и Епархији захумско-херцеговачкој, у настојањима да се разријеши криза настала усвајањем Закона о слободи вјероисповијести чије спорне одредбе су дискриминаторске у односу на СПЦ и њене вјернике у Црној Гори. Подржавамо напоре црквених великодостојника и вјерника да се укину или измијене оне одредбе Закона којима се ускраћују Уставом гарантована права Српске православне цркве и њених припадника у Црној Гори, а третирају положај вјерских заједница и њихову одвојеност од државе, једнакост свих пред законом и неповредивост људских права и слобода. Дубоко свјесни значаја и улоге коју је Црква имала у обликовању, трајању и подизању угледа Црне Горе, одлучили смо се на овај вид подршке.
Потписници
  1. Јасна Ивановић, проф. црногорског-српског, хрватског и босанског језика и књижевности
  2. Славица Илинчић, проф. црногорског-српског, хрватског и босанског језика и књижевности
  3. Бранка Марковић, проф. разредне наставе
  4. Горан Радевић, проф. разредне наставе
  5. Бранка Радевић, проф. разредне наставе
  6. Драган Чађеновић, проф. црногорског-српског, хрватског и босанског језика и књижевности
  7. Александра Брновић, проф. биологије
  8. Јасминка Милошевић, проф. философије
  9. Сања Вујошевић, проф. енглеског језика и књижевности
  10. Јадранка Вујичић, проф. црногорског-српског, хрватског и босанског језика и књижевности
  11. Драгиша Ивановић, проф. црногорског-српског, хрватског и босанског језика и књижевности
  12. Милијанка Ивановић, проф. црногорског-српског, хрватског и босанског језика и књижевности
  13. Милован Ивановић, проф. разредне наставе
  14. Нина Ивановић, проф. енглеског језика и књижевности
  15. Ана Ђоковић, проф. енглеског језика и књижевности
  16. Оливера Мићовић, проф. разредне наставе
  17. Моника Рувинов, проф. њемачког језика и књижевности
  18. Анђа Крунић, проф. црногорског-српског, хрватског и босанског језика и књижевности
  19. Јулија Живковић, проф. српског језика и књижевности
  20. Радмила Гвозденовић, проф. математике
  21. Слободан Савовић, проф. историје и географије
  22. Биљана Тапушковић, проф. музике
  23. Вера Вучинић, проф. разредне наставе
  24. Андреа Чађеновић, проф. њемачког језика и књижевности
  25. Мр. Слободан Чуровић, проф. црногорског-српског, хрватског и босанског језика и књижевности
  26. Тијана Булатовић, проф. разредне наставе
  27. Марија Пејовић, проф. енглеског језика и књижевности
  28. Радмила Пејовић, проф. биологије
  29. Станиславка Апрцовић, проф. математике
  30. Тамара Радоњић, проф. црногорског-српског, босанског и хрватског језика и књижевности
  31. Наташа Колчевић, васпитачица
  32. Ирена Раковица Касалица, васпитачица
  33. Александра Мишуровић, проф. енглеског језика и књижевности
  34. Наталија Баошић, проф. разредне наставе
  35. Данка Одаловић, проф. биологије
  36. Биљана Стаматовић, проф. енглеског језика и књижевности
  37. Милка Обрадовић, проф. српског језика и књижевности
  38. Валентина Мијовић, проф. математике
  39. Слободанка Бакић, проф. енглеског језика и књижевности
  40. Тања Вујошевић, проф. географије
  41. Љиљана Милошевић, проф. црногорског-српског, босанског и хрватског језика и књижевности
  42. Валентина Поповић, дипл. класични филолог
  43. Драгана Илић, проф. хемије
  44. Ивана Милић, проф. разредне наставе
  45. Снежана Вулин, проф. разредне наставе
  46. Александрина Вујачић, дипл. инжењер електротехнике
  47. Веселинка Булатовић, наставник у пензији
  48. Тамара Милошевић, проф. црногорског-српског, босанског и хрватског језика и књижевности
  49. Зоран Ђуришић, проф. физичког васпитања
  50. Данило Бојовић, проф. разредне наставе
  51. Драгана Боричић, дипл. инжењер прехрамбене технологије
  52. Љиљана Ћорац Ражнатовић, проф. руског језика и књижевности
  53. Славена Ивановић, проф. руског језика и књижевности
  54. Дубравка Бабовић Живковић, проф. историје и географије
  55. Миланка Шћепановић, проф. информатике
  56. Татјана Матановић, проф. историје и географије
  57. Ивана Улићевић, проф. разредне наставе
  58. Мира Видић, проф. математике
  59. Драгана Ераковић, проф. разредне наставе
  60. Бајо Ераковић, проф. разредне наставе
  61. Јасна Јовановић, проф. разредне наставе
  62. Мирјана Каваја, дипл. инжењер прехрамбене технологије
  63. Весна Ђурашевић, проф. енглеског језика и књижевности
  64. Мироје Беговић, проф. математике
  65. Зорка Пешић Ђиновић, проф. разредне наставе
  66. Александра Ћетковић, графички инжењер
  67. Милојка Кљајевић, проф. разредне наставе
  68. Јелена Крџић, дефектолог логопед
  69. Перса Ђаковић, дипл. инжењер електронике
  70. Милена Ћетковић, проф. разредне наставе
  71. Ирена Павићевић, проф. математике
  72. Жељко Миладиновић, дипл. инжењер електротехнике, проф. информатике
  73. Анђа Вујовић Војиновић, проф. математике
  74. Нина Срдановић, проф. биологије
  75. Наташа Девић, проф. математике
  76. Снежана Мугоша, проф. математике
  77. Маријана Абрамовић, проф. информатике са техником
  78. Ђина Јанковић, проф. разредне наставе
  79. Мира Чановић, проф. српског језика и књижевности
  80. Мируна Максимовић, проф. предшколског васпитања и образовања
  81. Вања Поповић, проф. руског језика и књижевности
  82. Биљана Јелић Ковачевић, проф. ликовне цултуре
  83. Јованка Марковић, наставница у пензији
  84. Биљана Мосуровић, проф. разредне наставе
  85. Мирела Шљиванчанин, проф. разредне наставе
  86. Милица Калуђеровић, магистар италијанског језика и књижевности
  87. Драгутин Вучинић, проф. историје и географије
  88. Драшко Вучинић, проф. историје и географије
  89. Даница Поповић, проф. биологије
  90. Ивана Калуђеровић, проф. енглеског језика и књижевности
  91. Никола Љешњак, проф. математике
  92. Радован Божовић, спец. електронике, телекомуникација и рачунара
  93. Иван Бошковић, проф. физичке културе
  94. Мр Милена Калуђеровић Никочевић, пијаниста и проф. клавира у музичкој школи
  95. Јово Никочевић, проф. виолине и виоле у музичкој школи
  96. Радмила Грбовиц, проф. црногорског-српског, босанског и хрватског језика и књижевности
  97. Ратка Вујачић, дипл. музичар
  98. Милица Радоњић, проф. енглеског језика и књижевности
  99. Исидора Драшковић, проф. њемачког језика и књижевности
  100. Драган Булатовић, проф. филозофије и логике
  101. Максим Драшковић, проф. српског језика и књижевности
  102. Боривоје Кастратовић, проф. математике и физике
  103. Људмила Радовић, магистар музике, диригент хора Св. Марко при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици
  104. Гордана Мијановић, дипл. вајар и дипл. сликар
  105. Милица Баровић, наставник предшколског васпитања
  106. Оља Мрдак Вукчевић, проф. разредне наставе
  107. Дијана Вулић, проф. разредне наставе
  108. Сандра Улићевић, проф. разредне наставе
  109. Даница Кујовић, проф. разредне наставе
  110. Ана Баровић Раимонди, проф. енглеског и италијанског језика
  111. Сања Тодоровић, проф. математике
  112. Оља Вуксановић, наставник предшколског васпитања
  113. Загорка Каловић, проф. биологије
  114. Јелена Беговић, проф. црногорског-српског, босанског и хрватског језика и књижевности
  115. Зоран Божовић, проф. географије
  116. Иван Луковац, проф. црногорског-српског, босанског и хрватског језика и књижевности
  117. Мирко Луковац, проф. историје и латинског језика
  118. Светлана Ђурнић, проф. енглеског језика и књижевности
  119. Мирјана Ђуровић, проф. психологије
  120. Лазар Шћекић, проф. математике
  121. Сузана Мугоша, проф. разредне наставе
  122. Снежана Вукотић, проф. разредне наставе
  123. Снежана Богојевић, проф. разредне наставе
  124. Јелена Шљукић, проф. енглеског језика и књижевности
  125. Оливера Милић, проф. разредне наставе
  126. Снежана Влаховић, проф. енглеског језика и књижевности
  127. Сенка Шљукић, проф. разредне наставе
  128. Веселин Ракчевић, проф. у пензији
  129. Александра Жуњић, проф. разредне наставе
  130. Смиља Радовић, проф. црногорског-српског, босанског и хрватског језика и књижевности
  131. Радојка Драганић, проф. енглеског језика и књижевности
  132. Горана Миладиновић, проф. разредне наставе дипл. грађевински инжењер
  133. Наталија Вукчевић, социјални сарадник у инклузији РЕА дјеце
  134. Нада Симовић, проф. физичког васпитања
  135. Велика Шћепановић Ребић, дипл. инжењер прехрамбене технологије
  136. Вања Јововић, проф. разредне наставе
  137. Марија Миличковић, проф. српског језика и књижевности
  138. Татјана Перовић Ђуровић, проф. математике
  139. Младен Вучељић, проф. математике
  140. Евица Ивановић, дипломирани дефектолог
  141. Лидија Ковачевић, проф. руског језика
  142. Небојша Бобан Иковић, проф. физичког васпитања, др кинезиолог
  143. Татјана Вукчевић, проф. историје
  144. Југослав Раичковић, проф. физичког
  145. Клаудијо Драгојевић, проф. физике
  146. Валентина Радоњић, дипл. грађевински инжењер
  147. Снежана Кажић, дипл. грађевински инжењер
  148. Душка Зечевић, наставник предшколског образовања
  149. Слободанка Бобан Зековић, проф. разредне наставе
  150. Далиборка Постолов, проф. математике
  151. Надежда Поповић, учитељица у пензији
  152. Горан Павићевић, проф. историје
  153. Милица Раденовић, проф. енгл. језика и књижевности
  154. Биљана Ковачевић, проф. разредне наставе
  155. Милена Браковић, проф. разредне наставе
  156. Маријана Ђокић, проф. математике
  157. Зоран Б. Лековић, професор ликовне културе
  158. Тања Вуковић, професор разредне наставе
  159. Игор Костић, проф. физичког васпитања
  160. Ражнатовић Предраг, проф. историје
  161. Живана Булатовић, дипломирани математичар
  162. Јелена Блечић, професор математике
  163. Тања Савовић, проф. математике
  164. Дедеић Тијана, дипл. сликар, наставница ликовне културе
  165. Александра Јанковић, проф. италијанског језика
  166. Биљана Вучуровић, професорица књижевности
  167. Срђан Јовановић, проф. физике
  168. Мирјана Мијушковић, наставник предшколског образовања
  169. Весна Ђуровић Вуксановић, магистар ликовне умјетности
  170. Видосава Вујошевић, проф. математике
  171. Исидора Даутовић, проф. ликовне умјетности
  172. Весна Радишић, дипл. грађ. инжењер
  173. Јасминка Кривокапић, дипл. грађ. инжењер
  174. Милева Вукашиновић, дипл. грађ. инжењер
  175. Снежана Поповић, проф. физичког васпитања и образовања
  176. Снежана Бољевић, дипл. математичар
  177. Вера Марковић, проф. разредне наставе
  178. Никица Вујиновић, проф. разредне наставе
Напомена: Списак није коначан. Покретачи сабирања потписа извињавају се колегама за евентуалне грешке у именовању и моле да имају разумијевања да је списак прављен у јако кратком року. У наредном ажурираном и допуњеном списку те грешке биће отклоњене, а колеге позивају да све неправилности пријаве покретачима
Текст прогласа;
Ми, професори из Подгорице, дајемо јавну и недвосмислену подршку Српској православној цркви у Црној Гори, односно Митрополији црногорско-приморској, Епархији будимљанско-никшићкој, Епархији милешевској и Епархији захумско-херцеговачкој, у настојањима да се разријеши криза настала усвајањем Закона о слободи вјероисповијести чије спорне одредбе су дискриминаторске у односу на СПЦ и њене вјернике у Црној Гори. Подржавамо напоре црквених великодостојника и вјерника да се укину или измијене оне одредбе Закона којима се ускраћују Уставом гарантована права Српске православне цркве и њених припадника у Црној Гори, а третирају положај вјерских заједница и њихову одвојеност од државе, једнакост свих пред законом и неповредивост људских права и слобода. Дубоко свјесни значаја и улоге коју је Црква имала у обликовању, трајању и подизању угледа Црне Горе, одлучили смо се на овај вид подршке.
Ова прича постаје све величанственија. Велики наклон за просветаре у Подгприци.
 
Митрополит црногорско-приморски госп. Амфилохије је човјек бритког ума, чије ријечи одјекују, далеко се чују, и изјаве на данашњи дан (овдје) доћи ће до оних до којих треба;
Митрополит Амфилохије: Власт тражи да полицајци служе безакоњу; Када би чували Устав и Црну Гору не би тукли народ
Црква и овај народ су против безакоња а не против Црне Горе. Ова власт тражи да полицајци који су прихватили да служе Уставу и законома, служе безакоњу и онима који су се наметнули као тобожњи чувари тога закона, а уствари су чувари своје власти и пара

Од ИН4С
- 28/06/2020 15:50




Црква и овај народ су против безакоња а не против Црне Горе. Ова власт тражи да полицајци који су прихватили да служе Уставу и законома, служе безакоњу и онима који су се наметнули као тобожњи чувари тога закона, а уствари су чувари своје власти и пара. То они чувају, јер када би чували истински Устав и Црну Гору не би тукли народ, настављајући тиме злочине Другога свјетскога рата и злочине против ових који су овдје на правди Бога побијени од братске руке”, оцијенио је данас на Видовдан Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије изражавајући наду да ће се и ова власт вратити себи, части и образу својих ђедова, прађедова, који се нијесу борили за одликовање и паре него су себе жртвовали за своје породице, земљу, отечаство и народ.
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је ово казао у манастиру Подластва у Грбљу гдје је са свештенством служио Свету архијерејску литургију и парастос страдалима за крст часни и отечаство.

mitropolit-podlastva-2-409x273.jpg

У току Свете службе је крштена и миропомазана слушкиња Божија Ивана, која се поставши хришћанка сараспела Христу у Тајни крштења, да би примила квасац вјечнога непролазнога живота.
Високопреосвећени Митрополит је казао да се кроз сву историју рода људскога остварује ријеч Господња: Ако мене гонише и вас ће гонити; Ко слуша вашу ријеч, слуша ријеч Моју и Онога који је Мене послао; Ко се Мене одриче, одриче се Оца Мога који је на небесима, Не можете два господара служити.

“Не можете служити Богу и мамону. Само двије врсте људи постоје овдје на земљи од настанка рода људскога: они који служе Богу и они који служе мамону и клањају се лажним идолима и вриједностима. Тако је то било од Адама и Еве и тако се наставља до наших времена. Они који су Божији су увијек на распећу, увијек страдају”, казао је владика. Додао је да то свједоче и светитељи које данас славимо, као и сви они који су за Христа пострадали кроз вјекове, прије, за вријеме Христа и послије Њега. Нарочито прва три вјека историје Цркве, календар је препун имена мученика од дјетета до старца.
mitropolit-podlastva-3-409x273.jpg

Свети пророк Амос, живио је у VIII вијеку прије Христа, а његово се пророштво на оном првом изабраном народу остварује до наших времана, а Бог, како је казао, попушта страдања не да би уништио народ него да би га вратио правоме путу, истини својој – Себи као вјечној истини, Себи као истинскоме Богу и своме закону. Свети мученици Вит, Модест и Крискентија су пострадали у вријеме цара Диоклецијана – проклетога цара Дукљанина.
Свети великомученик Косовски Лазар је такође био постављен пред избором коме ће се привољети царству: ако се приволи земаљском онда ће побједити привремено, ако се опредијели Небеском царству онда ће пострадати; и како је записано Цар воледе Царству небескоме – опредијелио се за Царство Божије и жртвовао себе заједно са својим витезовима косовским страдалницима на Газиместану за вјеру и отечаство, крст часни и слободу златну.
mitropolit-podlastva-4-409x273.jpg

“Цара Лазара је Бог изабрао да настави дјело светородне лозе Немањића и он је истински наставио то дјело, као и они који су се опредијелили за Нови завјет, Христа распетога, али и васкрслога кроз вјекове”, бесједио је владика. Појаснио је да су: Јадовно, Јасеновац, Пребиловац, КиМ и многа друга мјеста свједочанства оних који су се жртвовали за праву вјеру и име Божије до наших времена.
Присјетивши се 1999. године и мученика тада пострадалих, које је и сам сахрањивао тих страдалних дана, међу којима је мученица дјевојка Марица Мирић сахрањена у Пећкој пшатријаршији, над којом је извршено насиље од четворице терориста пред њеном мајком, а онда су је заклали као јагње. У своје четири књиге Митрополит је записао имена хиљада оних који су побијени од дјеце до стараца 1998-1999. године. Међу њима је и монах Харитон чије су сасечене мошти послије одређеног времена пронађене, али његова глава још увек није, као и јеромонах Стефан и многи други до наших времена који су страдали за Христа следујући Св. Лазара Косовског.
bato-carevic-manastir-podlastva-409x273.jpg

“Жртвовали су се правду Божију, за истину, и показали и нама пут којим треба да ходимо. Зато је и овај храм Великомученику Косовском Лазару подигнут не случајно баш овдје у Грбљу. Подигнут је по древном предању, које је и посвједочено, цару Лазару, јер он је Грбљанин, Хребељановић, и то показује његова крсна слава Св. пророк Амос и мученик Вит, дан када је била и она вечера цара Лазара прије Косовске битке.”
Поменуо је да је у Грбљу био храм посвећен Св. пророку Амосу и мученику Виту, који ће се ако Бог да обновити. Храм Св. Лазара Косовског и са њиме пострадалих мученика који је никао овдје је живо свједочанство, како је нагласио, живога континуитета и наставка са Михољске превлаке 800 година горења кандила вјере и вјерности Христу Богу.
“Грбаљ је колијевка Великомученика цара Лазара и да Бог награди савремене Грбљане, као и њихове претке, што су се удостојили да подигну храм Великомученику Косовском Лазару и да овдје буде сахрањено њих око 90 страдалника невино побијених у вријеме оне богомржње и братомржње 1944-1945. године. И они су као древни мученици били бачени у јаме, бунар, да би послије толико година били овдје пренијети и сахрањени у заједничкој гробници са благословом светога Патријарха Павла”, бесједио је Архиепископ цетињски.
Додао је да су и они свједоци древнога изворнога Грбља, Паштровића, Подмаина и других који су из ових братстава и племена који су се жртвовали и наставли тај пут Св. Лазара, пророка Амоса, мученика Вита… оних који су остали вјерни Христу Богу и који су се са Њима сараспели да би вјечно са Њим живјели.
mitropolit-podlastva-5-409x273.jpg

“Дај Боже да и овај народ који је сада овдје подијељен од овоземаљских моћника, не остане одијељен од имена Божијега, од Христа Бога нашега, од праве вјере, ма гдје био и да остане вјеран крсту часноме, Новоме завјету, Христу Богу, правој вјери, Косовском великомученику Лазару, мученику Виту и свима светима изњедрених из рода нашега”, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије благословећи све сабране у овој светој обитељи.
Испред манастира гдје се налази спомен-костурница подигнута 1992. године, у којој је сахрањено 90 Грбљана, Маина и Будвана, који су без суђења страдали од братске руке, након помена који је одслужио, Митрополит је казао да су користећи антифашизам, изводећи лењинистичку револуцију браћа овдје поклала своју браћу, сестре, очеве, мајке, и да се то наставило до наших дана:
“И ово овдје што се сада догађа по духу није ништа друго него продужетак тог отровнога сјемена братоубилаштва који се сада пројављује овдје у заштиту властољубља, сластољубља и својих пара”, поручио је Митрополит Амфилохије.
Владика је благословио Вука Вуковића, часног полицајаца који је недавно напустио полицију јер је чувар Цркве и чувар народа, оцијенивши да он наставља да се бори за Устав и образ Црне Горе и светиње:
Оно од чега се отказао је да се он не бори против своје браће и за интересе моћника овога свијета и оних који су њихове слугерање, који наводно штите Црну Гору од Цркве Божије и оних који су у њу уградили своје биће, борећи се кроз вјекове за крст часни и слободу златну.”
Црква и овај народ је устао против безакоња, не против Црне Горе, њенога Устава, а власт, како је нагласио, тражи да полицајци који су прихватили да служе Уставу и законома, служе том безакоњу и онима који су се наметнули као тобожњи чувари тога закона:
“Они су уствари чувари своје власти и својих пара, а они знају како су их зарадили. То они чувају, јер када би чували истински Устав и Црну Гору не би тукли народ. Они тиме настављају злочине Другога свјетскога рата и злочине против ових који су на правди Бога побијени и похрањени овдје од братске руке. У Бога се надам да ће овај Косовски завјет утицати и на њих, да се и они врате себи, својој памети и гробовима својих предака, части и образу својих ђедова, прађедова, који се нијесу борили за своја одликовање и паре него су себе жртвовали на христолики начин за спасење свијета и своје породице, земље, отечаства и свога народа”, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Вечерас у 19 часова Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством ће служити молебан за спас светиња и братску слогу.
Црква и овај народ су против безакоња а не против Црне Горе. Ова власт тражи да полицајци који су прихватили да служе Уставу и законома, служе безакоњу и онима који су се наметнули као тобожњи чувари тога закона, а уствари су чувари своје власти и пара. То они чувају, јер када би чували истински Устав и Црну Гору не би тукли народ, настављајући тиме злочине Другога свјетскога рата и злочине против ових који су овдје на правди Бога побијени од братске руке
оцијенио је данас на Видовдан Митрополит Амфилохије изражавајући наду да ће се и ова власт вратити себи, части и образу својих дједова, који се нијесу борили за одликовање и паре него су себе жртвовали за своје породице, земљу, отечаство и народ.
 
Митрополит црногорско-приморски госп. Амфилохије је човјек бритког ума, чије ријечи одјекују, далеко се чују, и изјаве на данашњи дан (овдје) доћи ће до оних до којих треба;
Митрополит Амфилохије: Власт тражи да полицајци служе безакоњу; Када би чували Устав и Црну Гору не би тукли народ
Црква и овај народ су против безакоња а не против Црне Горе. Ова власт тражи да полицајци који су прихватили да служе Уставу и законома, служе безакоњу и онима који су се наметнули као тобожњи чувари тога закона, а уствари су чувари своје власти и пара

Од ИН4С
- 28/06/2020 15:50




Црква и овај народ су против безакоња а не против Црне Горе. Ова власт тражи да полицајци који су прихватили да служе Уставу и законома, служе безакоњу и онима који су се наметнули као тобожњи чувари тога закона, а уствари су чувари своје власти и пара. То они чувају, јер када би чували истински Устав и Црну Гору не би тукли народ, настављајући тиме злочине Другога свјетскога рата и злочине против ових који су овдје на правди Бога побијени од братске руке”, оцијенио је данас на Видовдан Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије изражавајући наду да ће се и ова власт вратити себи, части и образу својих ђедова, прађедова, који се нијесу борили за одликовање и паре него су себе жртвовали за своје породице, земљу, отечаство и народ.
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је ово казао у манастиру Подластва у Грбљу гдје је са свештенством служио Свету архијерејску литургију и парастос страдалима за крст часни и отечаство.

mitropolit-podlastva-2-409x273.jpg

У току Свете службе је крштена и миропомазана слушкиња Божија Ивана, која се поставши хришћанка сараспела Христу у Тајни крштења, да би примила квасац вјечнога непролазнога живота.
Високопреосвећени Митрополит је казао да се кроз сву историју рода људскога остварује ријеч Господња: Ако мене гонише и вас ће гонити; Ко слуша вашу ријеч, слуша ријеч Моју и Онога који је Мене послао; Ко се Мене одриче, одриче се Оца Мога који је на небесима, Не можете два господара служити.

“Не можете служити Богу и мамону. Само двије врсте људи постоје овдје на земљи од настанка рода људскога: они који служе Богу и они који служе мамону и клањају се лажним идолима и вриједностима. Тако је то било од Адама и Еве и тако се наставља до наших времена. Они који су Божији су увијек на распећу, увијек страдају”, казао је владика. Додао је да то свједоче и светитељи које данас славимо, као и сви они који су за Христа пострадали кроз вјекове, прије, за вријеме Христа и послије Њега. Нарочито прва три вјека историје Цркве, календар је препун имена мученика од дјетета до старца.
mitropolit-podlastva-3-409x273.jpg

Свети пророк Амос, живио је у VIII вијеку прије Христа, а његово се пророштво на оном првом изабраном народу остварује до наших времана, а Бог, како је казао, попушта страдања не да би уништио народ него да би га вратио правоме путу, истини својој – Себи као вјечној истини, Себи као истинскоме Богу и своме закону. Свети мученици Вит, Модест и Крискентија су пострадали у вријеме цара Диоклецијана – проклетога цара Дукљанина.
Свети великомученик Косовски Лазар је такође био постављен пред избором коме ће се привољети царству: ако се приволи земаљском онда ће побједити привремено, ако се опредијели Небеском царству онда ће пострадати; и како је записано Цар воледе Царству небескоме – опредијелио се за Царство Божије и жртвовао себе заједно са својим витезовима косовским страдалницима на Газиместану за вјеру и отечаство, крст часни и слободу златну.
mitropolit-podlastva-4-409x273.jpg

“Цара Лазара је Бог изабрао да настави дјело светородне лозе Немањића и он је истински наставио то дјело, као и они који су се опредијелили за Нови завјет, Христа распетога, али и васкрслога кроз вјекове”, бесједио је владика. Појаснио је да су: Јадовно, Јасеновац, Пребиловац, КиМ и многа друга мјеста свједочанства оних који су се жртвовали за праву вјеру и име Божије до наших времена.
Присјетивши се 1999. године и мученика тада пострадалих, које је и сам сахрањивао тих страдалних дана, међу којима је мученица дјевојка Марица Мирић сахрањена у Пећкој пшатријаршији, над којом је извршено насиље од четворице терориста пред њеном мајком, а онда су је заклали као јагње. У своје четири књиге Митрополит је записао имена хиљада оних који су побијени од дјеце до стараца 1998-1999. године. Међу њима је и монах Харитон чије су сасечене мошти послије одређеног времена пронађене, али његова глава још увек није, као и јеромонах Стефан и многи други до наших времена који су страдали за Христа следујући Св. Лазара Косовског.
bato-carevic-manastir-podlastva-409x273.jpg

“Жртвовали су се правду Божију, за истину, и показали и нама пут којим треба да ходимо. Зато је и овај храм Великомученику Косовском Лазару подигнут не случајно баш овдје у Грбљу. Подигнут је по древном предању, које је и посвједочено, цару Лазару, јер он је Грбљанин, Хребељановић, и то показује његова крсна слава Св. пророк Амос и мученик Вит, дан када је била и она вечера цара Лазара прије Косовске битке.”
Поменуо је да је у Грбљу био храм посвећен Св. пророку Амосу и мученику Виту, који ће се ако Бог да обновити. Храм Св. Лазара Косовског и са њиме пострадалих мученика који је никао овдје је живо свједочанство, како је нагласио, живога континуитета и наставка са Михољске превлаке 800 година горења кандила вјере и вјерности Христу Богу.
“Грбаљ је колијевка Великомученика цара Лазара и да Бог награди савремене Грбљане, као и њихове претке, што су се удостојили да подигну храм Великомученику Косовском Лазару и да овдје буде сахрањено њих око 90 страдалника невино побијених у вријеме оне богомржње и братомржње 1944-1945. године. И они су као древни мученици били бачени у јаме, бунар, да би послије толико година били овдје пренијети и сахрањени у заједничкој гробници са благословом светога Патријарха Павла”, бесједио је Архиепископ цетињски.
Додао је да су и они свједоци древнога изворнога Грбља, Паштровића, Подмаина и других који су из ових братстава и племена који су се жртвовали и наставли тај пут Св. Лазара, пророка Амоса, мученика Вита… оних који су остали вјерни Христу Богу и који су се са Њима сараспели да би вјечно са Њим живјели.
mitropolit-podlastva-5-409x273.jpg

“Дај Боже да и овај народ који је сада овдје подијељен од овоземаљских моћника, не остане одијељен од имена Божијега, од Христа Бога нашега, од праве вјере, ма гдје био и да остане вјеран крсту часноме, Новоме завјету, Христу Богу, правој вјери, Косовском великомученику Лазару, мученику Виту и свима светима изњедрених из рода нашега”, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије благословећи све сабране у овој светој обитељи.
Испред манастира гдје се налази спомен-костурница подигнута 1992. године, у којој је сахрањено 90 Грбљана, Маина и Будвана, који су без суђења страдали од братске руке, након помена који је одслужио, Митрополит је казао да су користећи антифашизам, изводећи лењинистичку револуцију браћа овдје поклала своју браћу, сестре, очеве, мајке, и да се то наставило до наших дана:
“И ово овдје што се сада догађа по духу није ништа друго него продужетак тог отровнога сјемена братоубилаштва који се сада пројављује овдје у заштиту властољубља, сластољубља и својих пара”, поручио је Митрополит Амфилохије.
Владика је благословио Вука Вуковића, часног полицајаца који је недавно напустио полицију јер је чувар Цркве и чувар народа, оцијенивши да он наставља да се бори за Устав и образ Црне Горе и светиње:
Оно од чега се отказао је да се он не бори против своје браће и за интересе моћника овога свијета и оних који су њихове слугерање, који наводно штите Црну Гору од Цркве Божије и оних који су у њу уградили своје биће, борећи се кроз вјекове за крст часни и слободу златну.”
Црква и овај народ је устао против безакоња, не против Црне Горе, њенога Устава, а власт, како је нагласио, тражи да полицајци који су прихватили да служе Уставу и законома, служе том безакоњу и онима који су се наметнули као тобожњи чувари тога закона:
“Они су уствари чувари своје власти и својих пара, а они знају како су их зарадили. То они чувају, јер када би чували истински Устав и Црну Гору не би тукли народ. Они тиме настављају злочине Другога свјетскога рата и злочине против ових који су на правди Бога побијени и похрањени овдје од братске руке. У Бога се надам да ће овај Косовски завјет утицати и на њих, да се и они врате себи, својој памети и гробовима својих предака, части и образу својих ђедова, прађедова, који се нијесу борили за своја одликовање и паре него су себе жртвовали на христолики начин за спасење свијета и своје породице, земље, отечаства и свога народа”, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
Вечерас у 19 часова Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством ће служити молебан за спас светиња и братску слогу.
оцијенио је данас на Видовдан Митрополит Амфилохије изражавајући наду да ће се и ова власт вратити себи, части и образу својих дједова, који се нијесу борили за одликовање и паре него су себе жртвовали за своје породице, земљу, отечаство и народ.
Прећера га и митрополит. Њима нема повратка, спалили су све мостове за собом.
 
Napad na srpsku porodicu u Podgorici: Uzvikivali "Srbe na vrbe"

Foto: Pixabay/Ilustracija | Napad na srpsku porodicu u Podgorici: Uzvikivali "Srbe na vrbe"

N.N.28.06.2020 15:04

Na porodicu Zlatka Rakočevića, člana Nove srpske demokratije, juče je izvršen napad. Njihova kuća u podgoričkom naselju Donji Kokoti gađana je staklenim flašama, kamenjem i jajima, uz poklik "Srbe na vrbe".

"Hvala mojim dobrim komšijama Miranovićima i Uskokovićima što su mi jajima i kamenjem gađali kuću dok mi je muž u Morači. To vam očigledno nije bilo dovoljno, pa ste i staklenom flašom gađali. Moje dobre komšije, hvala vam. Ja i moja beba Julijana koja za par dana puni šest mjeseci, vam zahvaljujemo od srca i osjećamo se sigurno u svojoj kući i državi. Hvala vam što ste izvršili napad na nas uz poklike 'Srbe na vrbe' noseći zastave Crne Gore i razne gorenavedene rekvizite. Patriotski, nema što. Zahvaljuju vam se i moji svekar i svekrva od 80 i kusur godina koji su nalivali vrt, i koji su mogli biti povrijeđeni. Hvala vam", objavila je na svom Facebook profilu Jovana Rakočević, prenio je portal IN4S.

Kako se saznaje, porodica Rakočević je podigla i prijavu protiv napadača.

U razgovoru sa novinarom IN4S Jovana Rakočević je rekla da je automatski pozvala policiju, te da su bili korektni i odradili svoj posao.

"Djeca i par odraslih momaka iz komšiluka su organizovano u majicama i sa zastavama s crnogorskim motivima maltene izvršili puč na našu kuću jer smo Srbi", rekla je Rakočevićeva.

Ona je istakla da su otprilike pola sata pravili buku i pjevali i udarali palicama o kante, te da su imali improvizovane bubnjeve.

"Ja, pošto sam bila sama u kući, nisam ni skontala šta se dešava, čula sam, ali sam kulirala, jer nije moje da se miješam u šta narod radi. Vidjela sam s prozora njih oko 15 ili 20, ali ni na kraj pameti da su organizovani došli nas da maltretiraju! E kad su počeli da gađaju, zvala sam policiju. Šokirana sam", kazala je ona.

Rakočevićeva je kazala da im se nije, na sreću, ništa dogodilo, ali sama pomisao, kako kaže, da se ovo desilo tu gd,e joj žive svekar i svekrva, kao i ona s mužem i malim djetetom je više nego poražavajuća.

"Važno je da je ovo iz mržnje urađeno, pjevali su 'Srbija nema izlaz na more', 'Ovo ovdje je naše', 'Idite za Srbiju, Srbe na vrbe, smrt Srbima', naglašava Rakočevićeva.

Kako navodi, ona i njena porodica se javno deklarišu kao Srbi.

"Nemamo izgleda pravo ni da živimo. Do sad se nisam nešto previše eksponirala, išla sam na litije, idem u crkvu, ali vjerujte da od sad ću zaista da se borim za svoja prava, jer je ovo prevršilo svaku mjeru", zaključila je Jovana Rakočević.

https://www.nezavisne.com/novosti/e...cu-u-Podgorici-Uzvikivali-Srbe-na-vrbe/607257
 

Back
Top