Litije - protesti u Crnoj Gori povodom diskriminatornih odredbi novog Zakona o slobodi veroispovesti

Da li verujete da bi se mogle ostvariti patrijarhove najave o krvoproliću u Crnoj Gori?

  • Da.

    glasova: 22 45,8%
  • Ne.

    glasova: 26 54,2%

  • Ukupno glasova
    48
Мудре поруке митрополита Амфилохија;

Митрополит Амфилохије: Они су своје самољубље прогласили за Бога и божанство – и мајку рођену би продали само да би стекли, зарадили пролазно, земаљско богатство
Ови који су се обезбожили данас, нажалост, овдје у Црној Гори они кажу да ове светиње припадају њима, ономе што они називају државом, а, уствари, државу поистовјећују са собом и бранећи себе, своје интересе, темељећи на безбожништву судбину Црне Горе

Од ИН4С
- 05/07/2020 16:29



Данас у Никшићу, на празник Светог свештеномученика Јевсевија у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, Свету архијерејску литургију је служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија и бројног свештенства.
Владика је у свом обраћању оцијенио да се и у ово наше вријеме поново јавља гоњење Цркве Божје.
Ови који су се обезбожили данас, нажалост, овдје у Црној Гори они кажу да ове светиње припадају њима, ономе што они називају државом, а, уствари, државу поистовјећују са собом и бранећи себе, своје интересе, темељећи на безбожништву судбину Црне Горе, а она је све утемељена на вјери у живог Бога, и све што је у њој саграђено, они кажу да светиње припадају њима. Коме њима? Ко су ти они? Своју власт и страсти поистовјећују са државом и са народом и у име Црне Горе. Које Црне Горе? То није више Црна Гора, него Монтенегро. То је нешто што је рођено не у колијевци крштења и у материнској утроби, него нешто што је рођено у идеологијама нашег времена, идеологијама братоубилаштва и богоубилаштва“.
mitropolit-amfilohije-i-vladika-joanikije-409x273.jpg

Он је указао да монаштво свој живот и своју младост, одричући се од свега, уграђује у обнову светиња у Црној Гори. Сада од њих, истиче Митрополит, треба одузети те светиње и дати их онима који су се поклонили идолима овога свијета.

Они су своје самољубље прогласили за Бога и божанство, они су своју власт прогласили за Црну Гору и сматрају да тој обезбоженој, распамећеној Црној Гори припадају светиње. Сигурно, све што је грађено овдје кроз вјекове и што се гради, па и ми заједно, припадамо природно Црној Гори, ми смо изворни, његошевски Црногорци које ту постоје кроз вјекове, и све што је грађено грађено је у име живог Бога, приношено је Богу на дар и Богу припада и Црква Божја, и народ Божји, народ црногорски, српски припада Богу и сви они, без обзира како се данас декларишу, припадају том народу Божјем, Христовом народу, ако су истински, прави народ“.
„Они комунисти, њихови духовни оци су, ипак, градили за народ у своје вријеме, саграђена су предузећа и хиљаде људи су добили парче хљеба, а данас ови, у име своје саможивости, самољубивости, својих интереса, приватизујући сада то што је за народ грађено, хоће да приватизују и цркве Божје и светиње Божје. Коме да их дају? Кога да уселе у ове светиње? Све што је у њих уложено уложено је из љубави према светињи Божјој, према Божјем народу и то припада Божјем Христовом народу изворном, а не некаквима који продају вјеру за вечеру. Управо се то догађа код савремене црногорске власти – продају вјеру за вечеру“.
Све би продали, и мајку рођену би продали само да би стекли, зарадили пролазно, земаљско богатство. Нема ту благослова Божјег“, поручио је Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.
dodjela-ordena-NK-409x273.jpg

Митрополит Амфилохије је Златним ликом Светог Петра Другог Тајновидца Ловћенског одликовао Никшићанина Мирослава Копривицу “за исповједничко свједочење вјерности Христуи Богу и ћивоту Светог Василија Острошког чији је дом одбио да руши на Бриској гори код Улциња”.
Истим одликовањем Митрополит Амфилохије је наградио родитеље једанаесторо дјеце Слободанку и Рада Булајића из Никшића.
 
Svet na dlanu
NE DAMO SVETINJE Auto litija u Beranama, 5.07.2020


Berane online
Auto LITIJA Berane (05.07.2020.)


Svet na dlanu
Ustalo je Berane - Auto litija, 5.07.2020
Berane simbol upornog i doslednog otpora režimu Mila Đukanovića. Danas izvode auto litiju, pošto su od pre par dana litije i molebani zabranjeni od strane Vlade Crne Gore.


Svet na dlanu (Autor snimka Pogled.me)
NE DAMO SVETINJE Auto litija u Beranama, 5.07.2020

 
Vatrogasci u Kotoru gase požar na brdu San Ðovani, koji je izazvala bakljada Komita na bedemima u tom gradu.

Na ovom području nalazi se i bastion Sv. Roko i crkva Gospa od zdravlja, kao i utvrđenje Sveti Ivan. U tom delu Kotora ranije večeras je organizovana bakljada, pa je vatra gorela od vrha San Ðovanija do gradske rive.

 
Мудре поруке митрополита Амфилохија;

Митрополит Амфилохије: Они су своје самољубље прогласили за Бога и божанство – и мајку рођену би продали само да би стекли, зарадили пролазно, земаљско богатство
Ови који су се обезбожили данас, нажалост, овдје у Црној Гори они кажу да ове светиње припадају њима, ономе што они називају државом, а, уствари, државу поистовјећују са собом и бранећи себе, своје интересе, темељећи на безбожништву судбину Црне Горе

Од ИН4С
- 05/07/2020 16:29



Данас у Никшићу, на празник Светог свештеномученика Јевсевија у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу, Свету архијерејску литургију је служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија и бројног свештенства.
Владика је у свом обраћању оцијенио да се и у ово наше вријеме поново јавља гоњење Цркве Божје.
Ови који су се обезбожили данас, нажалост, овдје у Црној Гори они кажу да ове светиње припадају њима, ономе што они називају државом, а, уствари, државу поистовјећују са собом и бранећи себе, своје интересе, темељећи на безбожништву судбину Црне Горе, а она је све утемељена на вјери у живог Бога, и све што је у њој саграђено, они кажу да светиње припадају њима. Коме њима? Ко су ти они? Своју власт и страсти поистовјећују са државом и са народом и у име Црне Горе. Које Црне Горе? То није више Црна Гора, него Монтенегро. То је нешто што је рођено не у колијевци крштења и у материнској утроби, него нешто што је рођено у идеологијама нашег времена, идеологијама братоубилаштва и богоубилаштва“.
mitropolit-amfilohije-i-vladika-joanikije-409x273.jpg

Он је указао да монаштво свој живот и своју младост, одричући се од свега, уграђује у обнову светиња у Црној Гори. Сада од њих, истиче Митрополит, треба одузети те светиње и дати их онима који су се поклонили идолима овога свијета.

Они су своје самољубље прогласили за Бога и божанство, они су своју власт прогласили за Црну Гору и сматрају да тој обезбоженој, распамећеној Црној Гори припадају светиње. Сигурно, све што је грађено овдје кроз вјекове и што се гради, па и ми заједно, припадамо природно Црној Гори, ми смо изворни, његошевски Црногорци које ту постоје кроз вјекове, и све што је грађено грађено је у име живог Бога, приношено је Богу на дар и Богу припада и Црква Божја, и народ Божји, народ црногорски, српски припада Богу и сви они, без обзира како се данас декларишу, припадају том народу Божјем, Христовом народу, ако су истински, прави народ“.
„Они комунисти, њихови духовни оци су, ипак, градили за народ у своје вријеме, саграђена су предузећа и хиљаде људи су добили парче хљеба, а данас ови, у име своје саможивости, самољубивости, својих интереса, приватизујући сада то што је за народ грађено, хоће да приватизују и цркве Божје и светиње Божје. Коме да их дају? Кога да уселе у ове светиње? Све што је у њих уложено уложено је из љубави према светињи Божјој, према Божјем народу и то припада Божјем Христовом народу изворном, а не некаквима који продају вјеру за вечеру. Управо се то догађа код савремене црногорске власти – продају вјеру за вечеру“.
Све би продали, и мајку рођену би продали само да би стекли, зарадили пролазно, земаљско богатство. Нема ту благослова Божјег“, поручио је Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.
dodjela-ordena-NK-409x273.jpg

Митрополит Амфилохије је Златним ликом Светог Петра Другог Тајновидца Ловћенског одликовао Никшићанина Мирослава Копривицу “за исповједничко свједочење вјерности Христуи Богу и ћивоту Светог Василија Острошког чији је дом одбио да руши на Бриској гори код Улциња”.
Истим одликовањем Митрополит Амфилохије је наградио родитеље једанаесторо дјеце Слободанку и Рада Булајића из Никшића.

Kaže Amfilofije koji uživa u svim zemaljskim dobrima. Kakav licemer!
 
Препустити погани која влада Црном Гором да настави своје штетно дјеловање, бити пасиван на пасјалуке које у континуитету раде је погубна оријентација. а опет увијек постоји опасност да Цркву оптуже да се мијеша у политику, зато је Митрополит Амфилохије, свакако човјек бритког ума, у паљиво састављеној поруци (овдје), гдје није фаворизовао било коју политичку опцију, позвао у име Цркве све грађане Црне Горе да изађу на изборе за посланике у народној Скупштини, те да на њима изаберу и гласају за оне који неће доносити и потврђивати безаконе и антицрквене законе у њихово име.
Митрополит Амфилохије: Црква позива све грађане Црне Горе да изађу на изборе и гласају за оне који неће доносити антицрквене законе
Нашем свештенству, монаштву и вјерном народу очински препоручујемо да сву наду положимо на Живога и Истинитога Бога и да ниједним гестом не покажемо владање које није достојно хришћана и потомака Светих првоврховних апостола Петра и Павла, као и равноапостолних Светога Саве, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског

Од ИН4С
- 14/07/2020 15:45


фото: Митрополија

Послије одслужених Светих Литургија свуда по Црној Гори, а понајприје крај ћивота Светог Петра Цетињског, истинског и непролазног духовног пастира, државног господара, миротворца, учитеља и законодавца, на празник Светих Апостола Петра и Павла, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх Пећког Трона Амфилохије, упутио је Петровданску поруку свештенству, монаштву, вјерном народу, домаћој и међународној јавности.
Његову поруку преносимо у цјелости:
Прво и основно, увијек и најважније јесте да Црква Христова у сваком времену и народу има свој пут и свој циљ. Пут Цркве Божје – епископа, свештенства, монаштва и вјерног народа јесте пут Богочовјека, а циљ на том путу јесте сједињење са Богом и задобијање вјечног живота. Њена порука свијету била је, јесте и остаје порука мира Божијег међу браћом и свих људима добре воље ради исцјељења од братомржње (а сваки човјек нам је брат) и превазилажења сукоба и грјеховних подјела. Тим путем је и ради тога циља Црква Христова вјековима и ходила и бродила, па и у овом обремењеном и сложеном времену она нема другога и благословенијега пута и призвања. Зар сам Христос није дошао у свијет ”да исцијели грешне, а не здраве”?
Празник Светих Апостола дочекали смо са великом радошћу због истинске духовне обнове Црне Горе, а посебно нашег благочестивог и доброг народа Божјег, свих узраста и занимања, који је молитвеним литијама показао своје најљепше лице и који је својом вјером, мудрошћу, достојанством, истрајношћу и мирноћом задивио и Црну Гору и сав свијет. Примјером и жртвом је показао да је, по пророчкој ријечи Ловћенског Тајновидца, ”народ бранич Цркве и племена”. ”Не дамо Светиње” није само молитвена порука која је мјесецима изговарана и пјевана (а и даље се пјева) од најмлађих до најстаријих учесника литија. Она је и наш саборни Тројичиндански завјет, по коме ће нас памтити наши потомци.
Дужни смо, и пред Богом, и пред Часним Крстом и десницом Светог Јована Крститеља и ћивотима Светога Петра Цетињског и Светог Василија Острошког, да овдје подсјетимо да смо прије неколико седмица објавили да ћемо до Петровдана, 12. јула ове године, мирно и стрпљиво чекати одговор Владе Црне Горе на наш позив од 11. маја за обнову, због епидемије прекинутог, дијалога о спорним и неуставним одредбама Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. До данас нијесмо добили одговор од Владе Црне Горе, чиме нам је послата јасна порука да Влада, и поред спорадичних јавних објава, заправо није истински посвећена дијалогу и рјешавању проблема. Наводна Владина ”понуда о одлагању примјене Закона” никада званично није упућена Митрополији и епархијама СПЦ у Црној Гори и отуда је она за нас, уз све до сада изречене правничке оцјене о њеној неуставности, непостојећа. Није на нама да објашњавамо разлоге и узроке Владиног, ничим изазваног, прекида дијалога као јединог пута за решавање отворених и сложених питања између Цркве и државе, као питања свеукупног црногорског друштва.

Имајући у виду да су, у сред новог распламсавања заразе, расписани избори за 30. август у Црној Гори, а посебно неистините и злонамјерне изјаве званичника Демократске партије социјалиста о наводном ”учешћу Цркве на изборима” и наводној њиховој ”побједи на тим истим изборима над СПЦ”, које су срачунате на увлачење Цркве у партијску изборну кампању, овим објављујемо да ћемо настојати да до 30. августа не учествујемо у полемикама и да не одговарамо на беспризорне нападе и коментаре који имају за циљ да укључе Цркву у политичку кампању ради злоупотребе њене вјековне христоносне мисије за добро свих људи и свих народа. Нашу борбу за измјене неприхватљивих одредби Закона о слободи вјероисповијести ћемо, као и до сада, наставити да водимо свим дозвољеним и цивилизованим средствима до коначне Христове побједе. На тај начин, као и увијек до сада неодступно свједочимо да Цркви није и неће јој бити, без обзира на жеље и намјере недобронамјерних, мјеста у партијским обрачунима и кампањама.
Црна Гора се налази пред озбиљним изазовима и новим искушењима који се не могу ни прикрити, а ни ријешити повампирењем духа братоубилаштва у име ”новог идентитета”, као ни братским диобама, братском мржњом и међусобним сукобљавањима и сукобима. У свим овим изазовима, власт има, по природи ствари, највећу одговорност, као што сноси и одговорност за усвајање Закона којим се, противно вољи велике већине грађана Црне Горе, намјерава отимање светиња и црквене имовине ради стварања ”своје цркве”. Са жаљењем констатујемо да се у посљедње вријеме, путем друштвених мрежа и на друге начине, шире дезинформације о стварању некаквих ”изборних листа” са наводним благословом и подршком Цркве. И овом приликом понављамо и наглашавамо да се никакве изборне листе не формирају са благословом, нити било ко има право да се на то позива у јавности. Црква са своје стране позива све грађане Црне Горе да изађу на изборе за посланике у народној Скупштини, те да на њима изаберу и гласају за оне који неће доносити и потврђивати безаконе и антицрквене законе у њихово име.
Иначе свако од нас је дужан да, према својим могућностима, даде допринос очувању здравља душе и тијела свих, али и да посвједочи да на агресивном богоборству и отимањем Светиња нико разуман не може градити будућност Црне Горе.
То отимање је започело рушењем цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену – гробног мјеста Светог Петра II Ловћенског Тајновидца. Обурдавањем тог храма је започело обурдавање ловћенске Црне Горе, које је навукло проклетство Петра II на ову и овакву Црну Гору.
Садашњи властодршци који поистовјећују државу Црну Гору са собом, својим Законом о отимању Светиња и идеологијом заснованом на рушењу грба Црне Горе, повампирују под фирмом антифашизма, братоубилачки дух бољшевичке револуције, градећи (једини у Европи) управо на братомржњи будућност државе – Црне Горе.
Тринаестојулски пак устанак је био Општенародни устанак, који је револуција нажалост претворила у братоубилаштво, чији се дух данас повампирује од њених сљедбеника, што се јасно види из најновијег интервјуа г. Ђукановића.
Стога смо дужни да подсјетимо – због оптуживања Цркве за неофашизам јер тражи братско помирење – да је ”озлоглашени” Павле Ђуришић, учесник Тринаестојулског устанка (ослободитељ Берана и Хитлеров затвореник), убијен 1945.г. у логору Стара Градишка – Јасеновцу од стране усташа Анте Павелића и Секуле Дрљевића, творца Независне фашистичке Црне Горе на Цетињу и у Старој Градишки, оснивачâ ”Хрватске православне цркве”. Ово везано за нападану изјаву Патријарха српског г. Иринеја у вези стварања у Црној Гори ”аутокефалне црногорске цркве”. Отуда се поставља питање: да ли је власт овакве Црне Горе стварно тринаестојулска или оне Црне Горе 12. јула – независне, фашистичке – Секуле Дрљевића?
Иначе, идеја данашње власти о стварању ”аутокефалне црногорске цркве” заснована је на ноторним лажима како је Иван Црнојевић 1485.г. основао Црногорску Цркву (док је он у ствари тада Зетској Митрополији дао ново сједиште на Цетињу) и како је Црногорска митрополија Краљевине Црне Горе 1918.г., својим васпостављањем јединства Пећке Патријаршије, престала да постоји! Па треба да је обнове црногорски АТЕИСТИ!? Они, који обећавају да ће на изборима (30. августа 2020.г.) ”побиједити СПЦ”, поистовјећујући православне литије са опозицијом и четништвом. Они превиђају оно што види не само здрава Црна Гора, него и сав свијет, да су ове молитвене литије појава саборне братске љубави и братског помирења и као такве јединствене су у Европи и свијету. Нажалост, данашња владајућа странка, да би остварила своју антицрквену идеологију, покушала је да изманипулише Римокатоличку Цркву и Исламску заједницу склапањем са њима Темељних уговора, и затим доношењем ”Закона” који се наводно односи само на Православну Цркву и на њене Светиње, подгријевајући том манипулацијом како међувјерску, тако и међунационалну мржњу, покушавајући тиме да претворе Римокатоличку Цркву и Исламску заједницу у играчке које ће бити у њеним рукама.
Упућујући ову Петровданску поруку позивамо све у Црној Гори да се окупимо у братској љубави, праштању и помирењу око ћивота Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког у духу апостолске поруке: ”Не лажите један другога, јер свукосте старога човјека са дјелима његовим, и обукосте се у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога који га је саздао, гдје нема Јелина ни Јудејца, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него је све и у свему Христос” (Кол. 3, 9-11).
Нашем свештенству, монаштву и вјерном народу очински препоручујемо да сву наду положимо на Живога и Истинитога Бога и да ниједним гестом не покажемо владање које није достојно хришћана и потомака Светих првоврховних апостола Петра и Павла, као и равноапостолних Светога Саве, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског.
Нашу борбу за одбрану Светиња широм Црне Горе и цијелог свијета водићемо са молитвом у нашим срцима и братском љубављу. Та борба јесте и биће непрестана и трајаће до побједе, и то до Христове побједе! А до тада сви саборно, из једних уста и из једног срца, кличемо и поручујемо: Не дамо Светиње.
Ево тог цитата из поруке;
Црна Гора се налази пред озбиљним изазовима и новим искушењима који се не могу ни прикрити, а ни ријешити повампирењем духа братоубилаштва у име ”новог идентитета”, као ни братским диобама, братском мржњом и међусобним сукобљавањима и сукобима. У свим овим изазовима, власт има, по природи ствари, највећу одговорност, као што сноси и одговорност за усвајање Закона којим се, противно вољи велике већине грађана Црне Горе, намјерава отимање светиња и црквене имовине ради стварања ”своје цркве”. Са жаљењем констатујемо да се у посљедње вријеме, путем друштвених мрежа и на друге начине, шире дезинформације о стварању некаквих ”изборних листа” са наводним благословом и подршком Цркве. И овом приликом понављамо и наглашавамо да се никакве изборне листе не формирају са благословом, нити било ко има право да се на то позива у јавности. Црква са своје стране позива све грађане Црне Горе да изађу на изборе за посланике у народној Скупштини, те да на њима изаберу и гласају за оне који неће доносити и потврђивати безаконе и антицрквене законе у њихово име.

Након овог позива очекивати је, и поред ове пошасти корана, велики одзив на изборима у Црној Гори, можда и 80+%, што већа то боље.
Пуна подршка митрополиту Амфилохију, СПЦ и вјерујућем народу у Црној Гори у борби за одбрану светиња.
 
Командир бјелопољске полиције Данко Гогић: Прогони СПЦ и вјернике, онемогућио обиљежавање Славе града – Светих апостола Петра и Павла
Уколико се са оваквом праксом настави ми као духовни пастири ћемо морати, са тугом у срцу и великом жалошћу, затражити од црквених власти да се из Цркве, као заједнице Бога и човјека, искључе поменута господа, као и сви они који буду учествовали у дискриминацији и прогону цркве
Од
ИН4С
-
14/07/2020 17:14 Посљедња измјена: 14/07/2020 17:16
45


Подијелите


Facebook



Twitter



Telegram


Поводом дешавања на Петровдан, празник и Славу града Бијелог Поља, свештенство, монаштво и српска православна црквена општина Бијело Поље, обратила се саопштењем грађанима Бијелог Поља и цјелокупној свјетској јавности, свим институцијама у Црној Гори и амбасадама страних земаља које се налазе у Црној Гори.
Њихово саопштење преносимо у цјелости:

Као добар послушник својих претпостављених, кршећи Устав и законе који гарантују грађанима слободу кретања, горе поменути командир бјелопољске полиције је на Петровдан 12. Јула у поподневним часовима, заједно са својим колегом из Берана Марјаном Рачићем, без икаквог разлога и правног основа, забранио кретање колоне возила од Беране до Бијелог Поља у част празника и Славе овог града. То исто забрањено је и групи бјелопољаца који су хтјели да се прикључе колони а упутили су се до цркве Св. Петра и Павла, и којима је у мјесту Ракоње, на самом улазу у Бијело Поље, забрањено даље кретање. Аута која су се кретала из правца Берана су у потпуности поштовала све законске одредбе, да би у мјесту Биоча надомак Бијелог Поља, поменути командир извео око 50 полицајаца спремних да јуришају и туку народ који се кретако својим возилима. Иста ствар је задесила и житеље општине Бијело Поље у мјесту Ракоње гдје је до касних вечерњих часова због полицијске блокаде саобраћај био у прекиду. Мржња и острашћеност виновника овог срамног чина иде дотле да су били у стању да без икаквог разлога сатима држе у колони возила правосланих вјерника у којима су се налазиле труднице, мала дјеца и старији људи. Очигледно је да су жељели да испровоцирају инцидент и да на недужни народ саспу сву «хемију» коју су са собом понијели, вјероватно као заштиту учесника од короне. Својим понашањем директно су угрозили јавно здравље и здравље учесника у аутолитији, и прекршили мјере НКТ-а на које се тако здушно позивају!

Обавјештавамо грађане Бијелог Поља и цјелокупну свјетску јавност, све институције у Црној Гори, амбасаде страних земаља које се налазе у Црној Гори, да је на тим дешавањима забрањено кретање свима који се Богу моле и Српску Православну Цркву чувају. Доказ овога јесте безпризорно и бесправно ограничавање слободе кретања а потом и ограничавање слободе вјероисповијести.
Такође обавјештавамо и указујемо да су се непуна 24 часа од оваквог срамног чина бјелопољске полиције и њихових надређених према православном становништву, кроз Бијело Поље организовано кретале колоне возила са државним симболима, укљученим сиренама, отвореним прозорима и сједењем на вратима аутомобила, и уз употребу ватреног оружја, што се види на снимцима који су објављени на друштвеним мрежама. Ми немамо ништа против слободе кретања свих оних који дан државности желе да прославе на овај начин, али то исто право тражимо и за нас. За разлику од овог бијесног и бучног скупа, наше аутолитије су достојанствене и мирне, и могу служити за примјер свима, са чиме се поносимо. Али за разлику од «строгоће» која је примијењена над нама, овај бучни и непримјерени скуп није ничим ометан, нити се нашло и једно полицијско возило да их контролише а камоли омета или забрањује.

Нажалост, ово се већ више од пола године дешава пред очима цијелог свијета и питамо се, шта је за осуду ако није ово? Ако ово није довољан разлог за осуду, онда једино што је остало свима нама јесте брига за голи живот и опстанак у овом граду. У једном од предходних саопштења смо говорили о дискриминаторном односу градских институција Бијелог Поља према свом становништву православне вјероисповијести, а последња срамна дешавања у нашем враду су потврдила нашу бојазан да ће се са том праксом наставити.Јер док су јуче позивали на информативни разговор свештенике Синишу Јанковића и Милосава Јовановића,а прије десет дана хапсили монахе и шиканирали свештенике који у Црној Гори бораве са породицама по 25 и више година, јуче су вјероватно „пуцаче“из колоне чашћавали џебаном, да им се нађе,злу не требало! И колико знамо нико од организатора и „пуцача“ није ни опоменут,а камо ли саслушан или притворен!
Ми као свештенство и вјерујућа паства смо у страху, јер знамо који су следећи кораци када се некоме забрани да се креће слободно својим градом. Да ли то значи да у скорије вријеме које је пред нама, улицама Бијелог Поља неће бити пожељно да се креће ни мантија, ни нико ко је вјерујући човјек? Да ли се то понавља историја у којој смо могли да чујемо оне демонске ријечи “Србима, Жидовима и псима забрањен улаз”? Ми се у Бога надамо да једна мирна мултивјерска средина као што је Бијело Поље, то себи неће дозволити. Јер знамо да од кад је Петрове цркве и Бијелог Поља, које је настало око ове светиње, овакав притисак није запамћен. Није запамћено да се умјесто честитке поводом славе града јуриша на народ са пендрецима, сузавцем и осталим помаглима која су била припремљена као «искрена» честитка Славе нашег града. Ово је још болније јер се дешава под командом оних који су себе и своју дјецу крстили у цркви коју прогоне. Можда је из тог разлога њихово понашање толико осионо и грубо, а за нас жалосно и болно, по оној народној: «Ко ти ископа око? Брат! Зато је тако дубоко!»
Bijelo-Polje-27.2.jpg
Бијело поље, 27.2.
Невјероватно је и забрињавајуће да је некоме преча наредба предпостаљених, или можда његова лична жеља да се некоме додвори, од сопственог образа, а да не причамо Устава и закона. Стога смо по ко зна који пут, дужни да опоменемо и начелника, и командира и управу полиције, и локалне власти, да прекину са прогоном своје цркве. Уколико се са оваквом праксом настави ми као духовни пастири ћемо морати, са тугом у срцу и великом жалошћу, затражити од црквених власти да се из Цркве, као заједнице Бога и човјека, искључе поменута господа, као и сви они који буду учествовали у дискриминацији и прогону цркве. Искључење из Цркве јесте први степен одлучења од светих тајни и свих свештених радњи и таквима се ставља на душу свештеничка забрана по ријечима јеванђеља “Што год свежете на земљи, биће свезано и на небесима”( МТ.18.18) до њиховог јавног покајања.
Ми као вјерујући људи се уздамо у Божију милост, и молимо се Господу да своју заблудјелу дјецу просвијетли и врати на пут истине и правде.

Епархија будимљанско-никшићка
 
Sva pitanja vlasnistva,resice na najposteniji nacin,Zakon o vlasnistvu religijskih objekata u Crnoj Gori. Sve Zakone,pa i ovaj,ne donosi nas Predsednik
no Narodna Skupstina,izabrana na najpostenijim Izborima.!
Mislim da Crkva ne moze da ima vlasnistvo nad nekretninama.Crkva zavisi od drzave u kojoj se nalazi.Sve nekretnine mogu bit samo drzavne a
Crkvi se daje objekat na koriscenje.Evo jedan primer;Hram Sv.Save u Beogradu ne gradi se parama Crkve,nego novac se trosi iz budzeta gradjana
Srbije.Da li sutra moze Pravoslavna Crkva da kaze,da je Hram Sv.Save njeno vlasnistvo ???
 
Mislim da Crkva ne moze da ima vlasnistvo nad nekretninama.Crkva zavisi od drzave u kojoj se nalazi.Sve nekretnine mogu bit samo drzavne a
Crkvi se daje objekat na koriscenje.Evo jedan primer;Hram Sv.Save u Beogradu ne gradi se parama Crkve,nego novac se trosi iz budzeta gradjana
Srbije.Da li sutra moze Pravoslavna Crkva da kaze,da je Hram Sv.Save njeno vlasnistvo ???
Јес' ти узео лекић? А и цртани ти је давно прошао.
 
Tebi ocigledno,nece pomoci ne "lekic",nego ni "lekcina".Ti si nemoj se ljutis,ali ti si "fijukno".
Е ако си ми ти рекао тролчино милогорска! Него кад смислиш одговор јавим ми чија је твоја кућа или чији је твој аутомобил?
 
Е ако си ми ти рекао тролчино милогорска! Него кад смислиш одговор јавим ми чија је твоја кућа или чији је твој аутомобил?
Postavio si mi jedno od glupih pitanja.Ciji je moj automobil.Pa obzirom da sam ga kupio od svog novca,onda je svakako moj.
 
Јоаникије: Црква није биро за регистрацију нација

29.07.2020.

Пише Небојша Поповић

Црква није биро за регистрацију и успостављање нација, нити машина која меље или угрожава било чију нацију, поручио је епископ будимљанско-никшићки Јоаникије на округлом столу у Подгорици на тему „Православље и нација“.
Ректор Цетињске богословије Гојко Перовић нагласио је да је црква утемељена на много дубљим основама него што је то било који земаљски пролазни идентитет, уз поруку да ће Црква на крају објединити народ у Црној Гори, јер се не може дозволити да се народ и по том питању подијели.
То су неке од главних теза које су се синоћ могле чути на округлом столу у организацији удружења „Не дамо Црну Гору“ које је основало 77 универзитетских професора, уз медијацију проф. др. Душана Крцуновића.
Национална располућеност
Описујући идентитетску комплексност ситуације у Црној Гори која је сада довела до сукоба државе и Српске православне цркве (СПЦ), др. Крцуновић је казао да њу најбоље објашњава синтагма — „патологија идентитета“, која своје прве коријене вуче од прије стотињак година и која је кренула са наизглед безазленим српско-црногорским међудинастичким разликама.


„Током времена прилике су се заоштравале, па су постојеће политичке подјеле између зеленаша и бјелаша под утицајем комунистичке идеологије, али и доброј мјери страних чинилаца, почеле да мутирају у вјештачке, али опасне црногорско-српске националне подјеле“, казао је Крцуновић.
Он је упозорио да сада живимо у времену када вишедеценијски подгријавану црногорско-српску националну располућеност, несмјењујућа владајућа клика у Подгорици жели да продуби у „застрашујућу, непремостиву и суицидалну црквено-вјерску подјелу већинског православног народа у Црној Гори, то јест у етничко парцелисање помјесне православне цркве“.
Ректор Цетињске богословије Гојко Перовић казао је да он коријене проблема у односу између сваке државе и цркве види још у најстаријем бибилијском тексту, када је израиљски народ коме је основни идентитет било сабирање око Бога и Божје ријечи, ушавши након вјекова лутања и ропства у Земљу обећану, пожелио да и он сам има своју државу и цара.

Он је подсјетио да се, иако је пророк Самуило у том тренутку Израиљце отворено упозорио да ће њихове синови и кћери, ако им он да цара, постати слуге тога цара, а не Господа, догодило управо оно чега се Самуило прибојавао.
„Народ је почео да служи цару, а не Богу. Неко би рекао откуд проблем, зар не може и једно и друго, али очигледно да негдје у суштини и не може. Ту драму пренесену хиљаду година касније видимо и у Пилатовој судници када Пилат пита Господа: `Јеси ли ти цар`, а Исус му одговара: `Моје царство није од овога свијета`“, казао је Перовић.
Ректор Цетињске богословије се након тога осврнуо на тумачење појма нације и различито схватање тог појма које данас имамо на Западу и Истоку.
„У модерном западном тумачењу, нација у савременом политиколошком и филозофском тумачењу није етничка група, већ државо уређење и идентитет у оквиру државних граница. Можемо да кажемо да је нација вјештачка политичко-идеолошка творевина, то јест ангажовање људи на одређеном простору око изградње једног политичког идентитета.“
„На Истоку имамо други тип колективног идентитета који каже да се окупљамо око култа без обзира гдје ми живјели. Тако имате Јевреје који су Јевреји без обзира да ли живе у Швајцарској, Русији или Пољској... Док на Балкану имате идентитет српског народа који је кроз уста краља Николе прије 100 година дефинисан као идентитет једног истог народа, без обзира на границе“, казао је Перовић.
Он је у том смислу подсјетио и на ријечи краља Николе који је на свом крунисању казао да се нада да ће Европа подржати два српска краља, „једнога на Јадрану, другога на Дунаву“.
Говорећи специфично о односу цркве према феномену нације, Перовић је пак казао да црква Христова која не познаје ни Грка ни Јеврејина, ни роба ни слободњака — своју јачину и виталност не би смјела да црпи из било којег земаљског идентитета.
СПЦ има кондиције више од било које власти
Ипак то не значи да сада не треба констатовати да је једина канонски призната православна црква у Црној Гори Српска православна црква (СПЦ), као што је такође и Црна Гора као држава призната у Уједињеним нацијама (УН), казао је Перовић.

„Као што се држава Црна Гора, која има своје границе, не зове скуп грађана од Улциња до Пљеваља — него се зове Црна Гора и то њено име које је временом постало и национално име, не претпоставља да су сви њени грађани национално Црногорци. Тако ни име СПЦ не обавезује ниједног вјерника да буде по нацији оно што он неће да буде. Другим ријечима, Српска православна црква као Христова црква и једина света саборна и апостолска црква под своје окриље окупља све вјернике, без обзира на њихову националну припадност“.
„Испод крова имена СПЦ мислим да су сви комотни, а питање је стила и црквенога живота и начина да ниједан наш обред, јавно обраћање и служба не буде спроведено на такав начин да нечије идентитетске осјећаје вријеђа“, казао је Перовић и поручио да Црква, без обзира што се налази под баражном ватром идеолошке пропаганде актуелне власти, има више кондиције од било које власти.
„Црква је старија, више памти, боље зна, утемељена је на дубљим основама него што је то било који земаљски пролазни идентитет и она ће на крају објединити народ јер не може дозволити да се народ и по том питању подијели“, закључио је Перовић.
Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије указао је на то да је прва ствар која се мора знати да су по духу у Христу сви једно без обзира из којег народа потичу.
„Када апостол Павле каже да у цркви нема ни Грка ни Јеврејина, то не подразумијева да се искључују разлике међу народима. Треба појмити да се разлике пола, личности, менталитета и неке националне разлике не претпостављају одмах сукоб. То је врло често мотив и за упознавање и богаћење“, казао је владика.
С тога, на реторичко питање да ли Христос укида нације и националне разлике — владика Јоаникије је казао да је одговор — „не“.
„Можемо само говорити о томе да црква разлике преображава, оплемењује и даје им нови садржај и могућности. Међутим, по нашој људској природи и слабостима те разлике понекад постану разлог за неразумијевање“, појаснио је Јоаникије.
У контексту актуелних тензија и дешавања, владика је такође примијетио да данас око питања нације имамо доста дискусија у Црној Гори, али да оне нису од јуче.


„Била је то тема и у уџбеницима у доба краља Николе и једном је чак Црна Гора морала да заузме званичан став, јер је Европа мешетарила и гледала да се већ тада Црногорци одвоје из широког корпуса који је припадао српском роду. Наравно Црногорци су то потврђивали и носили барјак једно вријеме у цијелом српству, па је колико се сјећам неко од браће Драговића, који су били најученији људи у Црној Гори с почетка 20. вијека, лијепо рекао: `Ми смо по државности Црногорци, а по народности Срби`“, казао је владика Јоаникије, указујући да је у питању слојевити идентитет који многи тешко схватају, али који се нарочито кроз вјеру оплемењује.
Он је додао да сада нажалост имамо тензију у Црној Гори — ко је Србин, а ко Црногорац, те да у том смислу постоји једна мрачна ствар у историји људског рода, а то је завађање народа.
„Скоро сам читао како су неке западне службе плаћале људе на простору бивше Југославије да завађају народ. Позната је ствар да је Аустроугарска монархија у своме плану за Балкан у 19. вијеку за једну од својих кључних идеја имала да што више завађа Београд и Цетиње.“
„Завађање траје и споља и изнутра и тога имамо на претек и данас у Црној Гори. Зар нису производ свега онога што су радили Секула Дрљевић и Савић Марковић Штедимлија горки плодови које имамо данас? Данас се нажалост за црногорску нацију много качи мржња, и то је оно чега би Црногорци требало да се што прије ослободе“, упозорио је владика.
Говорећи на концу о захтјеву власти у Подгорици да православна црква у Црној Гори треба да буде државна црква или да служи црногорској нацији, односно, да СПЦ као таква угрожава црногорски нацију — владика је указао да црква није биро за регистрацију и успостављање нација, нити машина која меље или угрожава било чију нацију.
„Црква свачију слободу поштује, али прихвата само оно што је добро, плод љубави и добре мисли и намјере“, закључио је владика Јоаникије.
 

Back
Top