Ево, ја волим да пеглам, то ми је омиљени кућни посао!
Јес да нисам удата, али пеглам целој својој породици и ретко кад ме то мрзи, јер фино седнем, упалим на тв-у неку страну емисију или серију и само повремено дигнем главу када не разумем неку фразу или ме нешто посебно заинтересује. Тако успут обнављам и енглески, ма милина!
Али, зато бих била неописиво срећна када не бих морала да усисавам или да имам тако моћан усисивач, да пређем само једном, а не да дрљам тепих и презнојавам се. Живели шарени теписи!
Мене мучи интелектуална лењост, када немам воље да прочитам новине, што радим сваки дан, када ме мрзи да погледам шта значи нека реч или да се подсетим неке ствари из опште културе. Волела бих да имам неки леп хоби, а за сваки нађем разлог зашто ме не привлачи и сада сам у некој фази када после посла само седнем за комп, проверим ФБ и у стању сам да играм игрицу коју сам већ сто пута прешла. Зато гледам и да не будем у кући док ме не прође та фаза.
За мене је појам лењости била једна рођака, која никада није била запослена ни пре ни после удаје и која је за сваку прославу наручивала комплетно послужење, евентуално би направила неку салату и толико причала о њој као да је саставила робота, толико се јадна намучила! Не смета мени наручивање хране, волим ја и домаће и кетеринг, али немој толико да смараш да си пала с ногу спремајући, смешно је и нико не жели да слуша жалопојке кад ти дође у госте, као да једем њен зној и зобамо њен тешки труд.

Славу су славили пуне три године и онда одлучили да "то није за њих".