Lenji za samostalan zivot

[Julija_Sabo]

У околини имам случајеве људи од близу 30 година који још студирају, живе са родитељима и чекају да им мама и тата спреме ручак и дају паре за изласке. Ја припадам млађој генерацији, знам да ситуација уопште није бајна, али не желим да живим по том моделу. Ако је неко већ принуђен да са тридесетак година живи са својима, онда то не би смело да изгледа као да има 10 година - да добија све на тацни, опеглано, сређено. Претпостављам да је о оваквим људима реч на овој теми, а не о људима који раде али једноставно не могу да приуште себи да се одвоје од родитеља - што не траје вечно, кад-тад се нађе неко решење за оне који имају јаку жељу да буду самостални.
На ово морам да се осврнем

a ako neko hoce da studira npr PRAVNI fakultet,on postoji samo jedan npr u Beogradu(ustvari postoji i privatni,koji ne vredi nicemu i jos je skuplji) i tu je cena skolarine preko 80.000 din......i to je jedan od najeftinijih fakulteta....o drugim,strucnim i da ne govorim......cene skolarina su i do nekoliko stotina hiljada za jednu godinu....(?)

Један у Београду, још неколико у Србији. И где баш њега нађе, ове године су примили све који су конкурисали у првом року. Ко ту не упадне на буџет, мислим, стварно. Ни не треба да студира. И кад је реч о осталим факултетима, уместо кукања на високе школарине, зашто не упасти на буџет? Далеко је то од немогућег. За буџетлије постоје мензе и домови, тако да такав студент може да живи са јако мало пара.

 

[Hellen]

ja se ne bih slozio sa tobom......a takodje smatram da imam bolji uvid u zivot SVOJE generacije od tebe...

Извини, ја сам мислила да си много млађи.

pa i ne pricamo o pojedinacnim slucajevima sto se tice zdravlja,vec u globalu....
ako ti hoces da kazes da ljudi stariji od 50 godina imaju zdravlje manje-vise ISTO kao i ljudi od 30ak godina onda definitivno nemas dobar uvid u tu materiju.......eto,ako mozes zaviri u neki dom zdravlja ili bolnicu.....cekaonice su PUNE ljudi od 50,60 godina a nisu pune ljudi od 30 godina....

Хех, сад наврћеш на људе од 50-60 година. А зашто не од 40-50?

a neki nemaju ni 20 ni 30 ni 25.....imaju manje,neki mnogo manje.....iz raznih razloga...jedan od njih je sto je zadnjih 10ak godina "popoularno" da se radi na crno.....uz silne muke i patnje kod domacih privatnika

А неки немају ни дана радног стажа. И шта сад? Причамо ли о просечном човеку или о појединачним случајевима?

gresis,to traje najintezivnije zadnjih godinu dana,ali to je pocelo da se desava u prilicnoj meri jos od pre 9-10 godina.....znaci mnogi pedesetogodisnjaci su u zadnjih deset godina ostali bez posla,i sada 85% njih i dalje dzedzi na nekom birou...

А сад ми објасни како су то само педестогодишњаци остајали без посла последњих година, а тридесетогодишњаци нису?

i ovde ne pricamo o kultu mladosti,vec o tome da u srbiji ima,bar jedno MILION takvih ljudi,koji imaju najminimalnije sanse da nadju neki novi posao....pa sad ti vidi,ili pokusaj da zamislis kakvi su njihovi problemi.....a imaju 50ak godina.....15ak godina daleko od penzije za muskarce npr....

Не, овде управо причамо о култу младости! О томе да влада предрасуда како су млади пуни духа и ведрине а како су старији скрхани животним проблемима па су зато генерално сви надрндани и сморови. Управо због тога многи данас ''не желе да одрасту'', желе да остану ''вечно млади'', а мисле да ће то постићи тако што ће живети и према животу се односити као тинејџери и са 35 година.

pa to sto neka deca konobarisi ili raznose pizu,ili rade nesto za neku sicu,ne znaci da su izvedeni na put.......
i nije tacno da su "deca" od 20,25 godina,generalno izvedena na put.......ljudi tih godina u srbiji tek onda ne znaju sta hoce i sta nece.......

Не знам шта ти подразумеваш под ''извести на пут''. Обично се то каже када се мисли да су деца почела да живе своје животе и да родитељи више немају толико обавеза око њих, да не морају толико времена да им посвећују, да више не брину њихове свакодневне бриге....значи - имају више простора и времена за себе.

ne moze.....moze da mu kupi neke jeftinije pelene.....ili dete moze eventualno da cuva neka od baki....a ako neko hoce da studira npr PRAVNI fakultet,on postoji samo jedan npr u Beogradu(ustvari postoji i privatni,koji ne vredi nicemu i jos je skuplji) i tu je cena skolarine preko 80.000 din......i to je jedan od najeftinijih fakulteta....o drugim,strucnim i da ne govorim......cene skolarina su i do nekoliko stotina hiljada za jednu godinu....(?)

И јефтијије пелене коштају неколико хињада месечно. И гардероба и квалитетне ципеле које се купују сваких пар месеци јер мало дете брзо расте... И приватни вртићи ако нема места у државним... Мислим, свако време носи своје бриге, а ако се нема пара јендако је тешко имао 30 или 50 година!

e sad,zamisli onoog pedesetogodisnjaka koji je dobio otkaz,ili koji radi za 20.000 kako ce to da plati detetu..

..
А замисли оног који није добио отказ и има 60 00 плату.

e tom,svaka cast.....a i tebi svaka cast.....(ocigledno ne znas kako to izgleda kada neko svom detetu hoce nesto da obezbedi,ali ne moze,zato sto ne moze(npr nema dovoljno para) a ne zato sto u tako odgovara...(!?)...)

А ово -

 

[pull wings of flies]

Ja sam lenj za samostalan život, no ipak smatram da je uvodni tekst previše tendenciozan i prepun zabluda. Da perem, peglam, spremam hranu... sve to imam i u roditeljskom domu. Takođe da činim kompromise i svadim se sa ukućanima, time se privikavajući na neki tamo zajednicki život (a šta je onda ovo?). Nakon svih obaveza i troškova oko domacinstva ne preostaje mi nešto slobodnog vremena, tako da niti se provodim, niti izlazim, uopšte. Možda je čudno da još uvek živim u kuci koju su sazidali moji roditelji kada su bili mlađi od mene sada, i znam da pre svih njih boli i opterecuje što nisam završio škole, nemam pristojan posao niti pomišljam da ikada zasnujem svoju porodicnu zajednicu sa nekim, ali sem te spoznaje i nemam šta od previše razmišljanja o svemu. Ali tu i tamo naletim na neke mudrosere koji nalaze za shodno da razglabaju, pre svega prema svojim interesima i iz svog ugla, o situaciji u kojoj se, u grubim okvirima, nalazi ipak veliki deo ljudi mojih godina. I naravno da će uvek da nas uporede sa zapadnom Evropom, USA i Kanadom (samo da jednom čujem/pročitam da se upoređujemo sa našom ligom, dakle, u ovom trenutku, Moldavija, Gruzija i sl), da spomenu devedesete, samoupravljanje, neku ekonomsku krizu,... Sociolozi i psiholozi će da diskutuju (u monolozima) o kulturološkim i sociopatološkim razlozima, politička opozicija će kriviti vlast, koja opet krivi prethodnu, ili apatiju u narodu, čuće se i glas poslodavaca, prodavaca nekretnina, neki će se vajdati, neki samoosuđivati, oglasiće se i neki zalutali forumaš... ali koga zaista briga o tome, osim njih (nas), dok imaju prostor da se čuju? Sutra će naći novu temu, pogotovu što ljude slabo interesuje da slušaju o svakodnevici koju žive. Neko kao ja nije ni za osudu niti za (sa)žaljenje, jednostavno živim svoj život u skladu sa mogućnostima koje imam i kako ih koristim (ili sam iskoristio), kako mogu, katkad moram, ponekad i kako želim. Možda cu jednom uspeti da ga promenim na "drugačije", ali to je do mene, mada ne samo do mene, i svestan sam da zauvek mogu ostati tu gde jesam. To što je znatan broj u sličnoj situaciji govori samo o opštoj situaciji koja vlada, ipak se svako od nas mnogo više prilagođava životu nego što smo u stanju da život prilagodimo sebi.

 

[Hellen]

5ica za temu i uvodni post.

Ja bi se najvise osvrnula na taj momenat odgoja..gde roditelji ne dopustaju "deci" da odrastu na nekoliko nacina-tako sto ih tetose kada deca nailaze na poteskoce, pomazu im u svemu sto mogu, zamenjuju decu u obavezama, i ponekad svojim kritikama podrivaju samopouzdanje , onda kada se ta "deca" odluce da samostalno deluju , i naravno usled neiskustva mozda pogrese ili ne uspeju.

Hocu da kazem da postoji taj momenat, verujem na podsvesnom nivou, gde roditelji svojim ponasanjem produzavaju stanje zavisnosti, i ne dopustaju deci da odrastu.

Ову појаву сам приметила чак и код своје генерације (родитељи који имају децу млађе тинејџере).
Писала сам о томе овде, на једној теми о тинејџерима.

Наиме, ми који смо одрастали слободно и неспутано - спутавамо своју децу и, ваљда у жељи да их заштитимо, правимо од њих дебиле.
Три другарице моје деце не смеју да се играју радним данима, само викендом, јер ''радним данима мора да се учи''. Не пуштају их напоље, лакше им је да деце седе пред компом, ''бар су ми на очима'' - да се родитељи не би стресирали мислећи шта сад деца раде и где су. Не пуштају их напоље јер ''дува ветар'', ''јер је топло'', ''јер је хладно'', ''јер је киша'', јер је снег''....
А и кад изађу напоље, морају да буду само испред зграде, не смеју ни да се прошетају по насељу... Не смеју у биоскоп, не смеју да прошетају по граду (а паланка је у питању, није БГ), не смеју сами на базен, не смеју сами на клизалиште....
И шта се онда дешава:
- или добијемо неспособњаковиће који навикну да живе под родитељским скутом
- или у 16-17. години добијемо бунтовног клинца који крене да руши све те стеге и оде у другу крајност понашајући се као пуштен с ланца.

Осамостаљивање је постепен процес, почиње од првих дана живота и траје континуирано. Многим родитељима то није јасно.

 

[Neva]

Ovde stavri nisu ni crne ni bele...i nikada nece biti...

Radi se o tome da svako prica iz svog ugla i svog zivotnog iskustva...Mnogi ovde nisu imali potrebe da se posle zavrsenog fakulteta potucaju po firmama i fimicama, opd ugovorima na 3, 6, meseci sa kojima ne mozes da ostvaris prava na kredit, da ti plata kasni po 2 meseca i sl., ali cutis i radis, krisom gledas oglase i nadas se da ce biti bolje...Takodje, mnogi su posle skole, faxa, usli u drzavnu sluzbu koja automatski daje bolje islove, a slozicete se da su drzavni radnici bili zasticeni i sada jesu kao beli medvedi...ova sada otpustanja ne racunam..dakle, taj nije strahovao, osim ako nije napravio neko gadno s.ranje...ili se promenio politicki vrh, a on dospeo u opozicionu stranu...
Poenta je da je situacija teska i da treba razumeti i one od 30 i one od 50...Ja vec rekoh, nosim isto breme vremena kao i moji roditelji, jer vodim zaseban zivot...isto brinem kako platiti, kako nahraniti, kako obuci...i to je normalno...ili nije...? Vise ni to ne znam...
Posto spadam u tu srednju generaciju, oko mene su mladi ljudi zeljni zivota, zeljni svega, rade, zive sami ili sa roditeljima, ali i jedni i drugi prezivljavaju...to je poenta....Stvorio se veliki jaz izmedju zelja, potreba i mogucnosti ...Normalno je da mlad covek zeli lep auto, da majka svom detetu zeli najbolje cipelice ili pelene, najlepsi vrtic, najbolju skolu, da devojka zeli lepu garderobu, da mladi bracni par zeli lep, sredjen stan, da baka i deka gledaju njih i svoje unucice, da sve bude tako...to je normalno...ali, za nekoga je to tako, za nekoga krvavo, za nekoga bolno jel ne moze...i nema to veze sa generacijama ili godinama, gradom ili selom...to je ljudski...

I zato, izaberite mene za predsednika ...Zaokruzite 13 i imacete sve ovo...

 

[gost 43599]

Cini mi se da ste malo strogi....ekonomska situacija u Srbiji zaista nije laka....koliko god se trudila ne mogu da zamislim zivot osobe od 20+ koja ima primanja od 150, 250 ili 300 e i zivi sama...a kamoli nekoga ko ima 30+...dok u dvoje je vec druga prica, moze nekako da se prodje....
Te pare nisu dovoljne za osnovne zivotne potrebe, mada opet verujem da ko ume da barata novcem opet ce se nekako rasporediti...s stim sto je sicu skoro pa nemoguce... ...postoje ljudi koji su sebicni i zele da uzivaju komfor kod roditelja ( mada cini mi se da u Srbiji tih ima najmanje ), neki nisu nasli ljubav, sami su a svi znamo da je u dvoje lakse ili bar nekako moze da se izadje na kraj sa svim troskovima, neki su tek poceli da rade pa im treba vremena i truda da se pokazu + uvecaju platu i radni staz kako bi imali mogucnost vise, postoje i osobe sa statusom izbeglice koje rade na crnjaka, neki se plase, neki skupljaju na kamaru i cekaju bolje dane...svako ima svoj razlog zasto je tako kako je....neki su shvatljivi, neki manje...

S+anje je kad je covek neostavren...nije imao priliku da se dokaze u radu, da uziva u plodovima svog rada, da se polako skuci, kad sve to nije postigao i ne razmislja o ljubavi i sreci sa drugom osobom...sta ce nekome kad nije ni za sebe...to vodi u jos vece frustracije, depresiju, apatiju na kraju i agresiju i razna obracunavanja...

Znaci smatram da je u Srbiji najveci problem nemanje posla a sa tim i redovnih prihoda i to sto su mnogi ljudi sami...

 

[gost 43599]

Ovde stavri nisu ni crne ni bele...i nikada nece biti...

Radi se o tome da svako prica iz svog ugla i svog zivotnog iskustva...Mnogi ovde nisu imali potrebe da se posle zavrsenog fakulteta potucaju po firmama i fimicama, opd ugovorima na 3, 6, meseci sa kojima ne mozes da ostvaris prava na kredit, da ti plata kasni po 2 meseca i sl., ali cutis i radis, krisom gledas oglase i nadas se da ce biti bolje...Takodje, mnogi su posle skole, faxa, usli u drzavnu sluzbu koja automatski daje bolje islove, a slozicete se da su drzavni radnici bili zasticeni i sada jesu kao beli medvedi...ova sada otpustanja ne racunam..dakle, taj nije strahovao, osim ako nije napravio neko gadno s.ranje...ili se promenio politicki vrh, a on dospeo u opozicionu stranu...
Poenta je da je situacija teska i da treba razumeti i one od 30 i one od 50...Ja vec rekoh, nosim isto breme vremena kao i moji roditelji, jer vodim zaseban zivot...isto brinem kako platiti, kako nahraniti, kako obuci...i to je normalno...ili nije...? Vise ni to ne znam...
Posto spadam u tu srednju generaciju, oko mene su mladi ljudi zeljni zivota, zeljni svega, rade, zive sami ili sa roditeljima, ali i jedni i drugi prezivljavaju...to je poenta....Stvorio se veliki jaz izmedju zelja, potreba i mogucnosti ...Normalno je da mlad covek zeli lep auto, da majka svom detetu zeli najbolje cipelice ili pelene, najlepsi vrtic, najbolju skolu, da devojka zeli lepu garderobu, da mladi bracni par zeli lep, sredjen stan, da baka i deka gledaju njih i svoje unucice, da sve bude tako...to je normalno...ali, za nekoga je to tako, za nekoga krvavo, za nekoga bolno jel ne moze...i nema to veze sa generacijama ili godinama, gradom ili selom...to je ljudski...

I zato, izaberite mene za predsednika ...Zaokruzite 13 i imacete sve ovo...

Nevu za predsednikaa!!!! Ali pazi ja sam podpredsednik....

 

[Neva]

Nevu za predsednikaa!!!! Ali pazi ja sam podpredsednik....

Dogovoreno...

 

[smaki*]

Situacija jeste teška. Mnogo mladih uopšte nema posao ili radi neke bzv posliće za 20 000 din. Znam žene koje su završile fax, a rade u pekarama ili kao kasirke u supermarketima.

Isto znam studente od 30 godina kojima mame i tate plaćaju sve, izlaske, letovanja, zimovanja...

Poenta je da se ne mogu trpati u isti koš oni koji hoće da budu samostalni, ali im objektivne okolnosti ne dozvoljavaju, i oni koji neće jer je tako lakše.

 

[Hellen]

Poenta je da se ne mogu trpati u isti koš oni koji hoće da budu samostalni, ali im objektivne okolnosti ne dozvoljavaju, i oni koji neće jer je tako lakše.

 

[gost 159591]

Ja stvarno ne razumem bas najbolje zasto se osudjuju oni koji zive sa roditeljima i kojima roditelji pomazu u tolikoj meri da bi se moglo hladno reci da ih izdrzavaju. Ako je coveku tako lakse a roditeljima lepse u cemu je problem?
Zar nam nije svima cilj biti srecan i proziveti ovaj zivot najlepse moguce a da to nejlepse moguce nije na stetu drugih?!
Neko zeli biti lekar pa studira medicinu, neko ne zeli cistiti kucu pa plati pomocnicu, neko nece da kuva pa jede u restoranu, neko zeli lepu frizuru pa ode frizeru i sve je OK, zasto ne bi bilo. Ljudi rade ono sto zele. Ako mi je lepse i lakse iz bilo kog razloga ziveti sa roditeljima ja cu sa njima i ziveti (ako je to i njihova zelja, naravno), ako zelim da budem sama i odmorim se kao penzioner lepo cu ispratiti decu u njihove stanove a ako mi pricinjava zadovoljstvo da su mi deca i unuci uz mene jer nemam smisao zivota bez njih onda mi nece biti na smetnji.
Ocekujemo li mi to stvarno da svaki covek mora biti u masini koju je donelo ovo vreme? Kako je bilo nekad glupo sto je odlazak muskog deteta iz roditeljske kuce bio sramota i skoro pa prokletstvo za roditelje tako je i sad glupo ostanak smatrati neuspehom. Stvar zelje, volje, mogucnosti i nacina zivota na koji svi mi imamo pravo.

 

[Hellen]

Шта знам, ја мислим да је поента родитељства оспособљавање детета да се суочава са животним проблемима, а не склањање свих животних проблема од њега....
Мислим да овде није тема о животним изборима типа: да ли ће неко живети сам или у заједници са родитељима, него о све присутнијој неспособности одређеног броја људи да сами брину о себи.
Сутра неће бити родитеља, и шта онда?

 

[gost 43599]

Sirom Evrope sasvim je normalno da roditelji i mladi zive u istoj kuci ( roditelji dole, mladi gore )..koliko je to super za njihove medjusobne odnose ili ne, ne bi u to da ulazim ali na taj nacin lakse ili nekako mogu da se skuce, nego da sami pocinju od 0...mada to je najbolje ali danas tesko izvodljivo...

 

[gost 159591]

Шта знам, ја мислим да је поента родитељства оспособљавање детета да се суочава са животним проблемима, а не склањање свих животних проблема од њега....
Мислим да овде није тема о животним изборима типа: да ли ће неко живети сам или у заједници са родитељима, него о све присутнијој неспособности одређеног броја људи да сами брину о себи.
Сутра неће бити родитеља, и шта онда?

Ma nista. Malo ce se pomuciti u pocetku i navici ce se. Znam mnogo njih koji su ostajali bez roditelja sa pet, deset, petnaest , trideset a i pedeset. Prebole, snadju se, nastave.
Isto tako ne mislim da je zajednicki zivot sklanjanje deteta od zivotnih problema. Nije zivot samo u cetiri zida svoje kuce, problemi vrebaju u poslu, u skoli, u ljubavi, u prijateljstvu u zdravlju i to sto smo umesto deteta opeglali ves i probudili ga da ide na posao ni slucajno nije garant da ono nece naici na vece zivotne poteskoce od bilo kog vrsnjaka koji zivi sam.

 

[gost 159591]

I jos da dodam: Moj cilj jeste da moja deca odu od mene kad odrastu i to tako da spremno docekaju sve ono sto ih ceka. Ne zato sto je to kul ili sto je to neki garant da sam uspela kao roditelj vec zato sto njihov ostanak ne bi bio obostrano zadovoljstvo. Njima bi mozda i prijalo da budemo zajedno i posle njihove 25-e ili cak 30-e ali meni ne. Ja ovim ocima gledajuci, sebe vidim kao samu i sebi posvecenu barem u starosti. To mi nece oduzeti zasigurno.

 

[elleonora]

[/B]


Ma nista. Malo ce se pomuciti u pocetku i navici ce se. Znam mnogo njih koji su ostajali bez roditelja sa pet, deset, petnaest , trideset a i pedeset. Prebole, snadju se, nastave.
Isto tako ne mislim da je zajednicki zivot sklanjanje deteta od zivotnih problema. Nije zivot samo u cetiri zida svoje kuce, problemi vrebaju u poslu, u skoli, u ljubavi, u prijateljstvu u zdravlju i to sto smo umesto deteta opeglali ves i probudili ga da ide na posao ni slucajno nije garant da ono nece naici na vece zivotne poteskoce od bilo kog vrsnjaka koji zivi sam.

Slazem se,izasla sam iz roditeljskog doma sa 18...da mi je tad ova pamet bila ostala bi' jos neko vreme cisto da stvorim malo bolje temelje za moj samostalni zivot...ovako poletela pa se i namucila.

Nebi zelela da mi deca ostanu u kuci i do 30-e pod izgovorom da studiraju(samo) i jos me pri tome grde sto im nisam ispeglala omiljenu kosulju ali ni da zure iz iste dok si ne stvore pristojne uslove.Neka dece ali zna se na koji nacin i zasto.

 

[Hellen]

Isto tako ne mislim da je zajednicki zivot sklanjanje deteta od zivotnih problema

Ми не причамо о заједничком животу, него о нечијој НЕСПОСОБНОСТИ да брине сам о себи....

Живела сам са цимерком, која је била размажена јединица, и живот са њом је, на моменте, био ужас! Са 20 година је први пут у животу опрала нешто на руке (поткошуљу) и правила је такву драму око тога, као да је разбацала 10 тона стајског ђубрива!

Другарица моје ћерке је први пут преспавала без родитеља у 4. основне, и преплакала је свих недељу дана рекреативне наставе....дојадила и Богу и народу цмиздрењем...

Због једног мамлаза од 17 година замало да погинем...јер је ''дете било гладно'', па је мама, која ме је возила колима, као суманута јурила 140 на сат, да би ''детету дала вечеру'', јер он не зна да отвори фрижидер нити да направи сендвич....

Које добро ти родитељи доносе свом детету таквим презаштићивањем?
А и зашто би околина била дужна да трпи хирове неспособних и размажених особа?
У чему је поента?
Лепо мами, лепо детету....ок, а да ли је то заиста и ДОБРО за дете?

 

[gost 159591]

Da, ima raznih primera.
Zivela sam sa roditeljima do devetnaeste i ni jednu jedinu obavezu nisam imala osim da ucim. Nista nisam umela, nista nisam zelela i nista nisam ni radila.
Onda je dosao rat a godinu posle sam se i udala.
Sa dvadeset i dve nepune imala sam dvoje dece, prvo nije ni prohodalo kad se drugo rodilo, nisam imala vodu, struju, prodavnicu, tv, nista, ali bas nista osim volje da ih podignem.
Nikada nisu bili gladni, neokupani, nepopeglane odece, nikada zapostavljeni, nikada se nije ni po cemu primetilo gde i kako rastu. Naucila sam tako reci preko noci i kuvati i spremati i stedeti i koristiti bunar i cuvati hranu bez frizidera i siti i krpiti i biti i majka i otac i naucila sam provlaciti se ispred snajpera i trcati cik-cak sa kantama vode a da ih ne prolijem, naucila sam kako napraviti osvetljenje bez svece i sijalice i kako moze biti ukusna domaca cokolada od svinjske masti i kakaa...Kad se mora moze se a kad se ne mora zasto bi se

Hocu reci da nema pravila.

Moja kcerka zna mnogo toga raditi i mnogo obaveza i mimo skole ima ali ne zato sto smatram da mora tako jer bez tog nece moci vec zato sto zivimo zajedno i sto mora znati da zajednicki zivot sa bilo kim i bilo kad trazi kompromise i zajednicko ulaganje. Ziveti kod roditelja ne znaci uvek blagoslov, koliko god delovali zasticeno ljudi se moraju odreci mnogo toga sto bi ziveci sami imali. Tako da zivot sa roditeljima ipak mora biti i jeste izbor i nista vise. Dobije se na mostu ali i izgubi na cupriji.

 

[cave man]

I jos da dodam: Moj cilj jeste da moja deca odu od mene kad odrastu i to tako da spremno docekaju sve ono sto ih ceka. Ne zato sto je to kul ili sto je to neki garant da sam uspela kao roditelj vec zato sto njihov ostanak ne bi bio obostrano zadovoljstvo. Njima bi mozda i prijalo da budemo zajedno i posle njihove 25-e ili cak 30-e ali meni ne. Ja ovim ocima gledajuci, sebe vidim kao samu i sebi posvecenu barem u starosti. To mi nece oduzeti zasigurno.

Rekao bih da je ovo usamljeno razmisljanje. Ljude starost menja, tako da je pitanje da li ces ovo isto misliti i tada. Strah je glavno osecanje koje obuzima ljude u tom dobu i bojazan da ne budu ostavljeni i zaboravljeni dominira.

 

[Hellen]

Rekao bih da je ovo usamljeno razmisljanje. Ljude starost menja, tako da je pitanje da li ces ovo isto misliti i tada. Strah je glavno osecanje koje obuzima ljude u tom dobu i bojazan da ne budu ostavljeni i zaboravljeni dominira.

Вероватно нико не жели да буде остављен и заборављен, али ни ја не бих желела да моја деца живе са мном и зависе од мене... Из простог разлога што знам да је боље и лепше када имају само свој живот, а ја ћу бити ту да чувам унуке кад затреба, да помажем финансијски, ако недајбоже затреба, али не желим да бринем о четрдесетогодишњој деци као што бринем сада о десетогодишњој.

 

[gost 159591]

Rekao bih da je ovo usamljeno razmisljanje. Ljude starost menja, tako da je pitanje da li ces ovo isto misliti i tada. Strah je glavno osecanje koje obuzima ljude u tom dobu i bojazan da ne budu ostavljeni i zaboravljeni dominira.

Da, potpuno si u pravu i cinjenica je da ja sad ne mogu znati sta cu tacno osecati za deset ili petnaest godina. Verovatno sam to pisala jer sad gledam tako na svoju buducnost a kako cu sutra ni sama ne mogu biti sigurna.

 

[cave man]

Вероватно нико не жели да буде остављен и заборављен, али ни ја не бих желела да моја деца живе са мном и зависе од мене... Из простог разлога што знам да је боље и лепше када имају само свој живот, а ја ћу бити ту да чувам унуке кад затреба, да помажем финансијски, ако недајбоже затреба, али не желим да бринем о четрдесетогодишњој деци као што бринем сада о десетогодишњој.

Ja znam primere da se roditelji plase da im nece biti uzvraceno istom merom,ali ponavljam uglavnom je rec o roditeljima jedinaca. Oni cine sve deci odricuci se svega u svojim 50-im godinama ali su konstantno uplaseni da ce dete-covek kad stane finansijski na svoje noge da im okrene ledja i prestane s njima da kontaktira. Taj iracionalni strah neznam odakle potice ali je sigurno da nije dobar ni za jednu stranu a pogotovo ne za dete.

 

[cave man]

Da, potpuno si u pravu i cinjenica je da ja sad ne mogu znati sta cu tacno osecati za deset ili petnaest godina. Verovatno sam to pisala jer sad gledam tako na svoju buducnost a kako cu sutra ni sama ne mogu biti sigurna.

Moja baba je do 80 godina odbijala bilo kakvu pomoc dece,zivela je 300 km razdaljine od dece i vidjali su je jednom godisnje. Unuke je cuvala kad smo bili manji cesce ali kad smo poodrasli to se proredilo na jednom godisnje. Kad je pregazila 80 pocela je da doziva stalno sinove da dolaze i da je obilaze i dosla na kraju da zivi kod sinova i snaja. Nije bila toliko bolesna,brinula je sama o sebi ali je uhvatio neki strah od samoce.

 

[Afroo]

Ми не причамо о заједничком животу, него о нечијој НЕСПОСОБНОСТИ да брине сам о себи....

Живела сам са цимерком, која је била размажена јединица, и живот са њом је, на моменте, био ужас! Са 20 година је први пут у животу опрала нешто на руке (поткошуљу) и правила је такву драму око тога, као да је разбацала 10 тона стајског ђубрива!

Другарица моје ћерке је први пут преспавала без родитеља у 4. основне, и преплакала је свих недељу дана рекреативне наставе....дојадила и Богу и народу цмиздрењем...

Због једног мамлаза од 17 година замало да погинем...јер је ''дете било гладно'', па је мама, која ме је возила колима, као суманута јурила 140 на сат, да би ''детету дала вечеру'', јер он не зна да отвори фрижидер нити да направи сендвич....

Које добро ти родитељи доносе свом детету таквим презаштићивањем?
А и зашто би околина била дужна да трпи хирове неспособних и размажених особа?
У чему је поента?
Лепо мами, лепо детету....ок, а да ли је то заиста и ДОБРО за дете?

Ovakve priče kad čujem odmah mi bude loše, ja to

Nikad mi neće biti jasno zašto neki roditelji misle da to svojom "velikom" ljubavlju
štite svoju decu, pre bih rekla da od njih prave "invalide" nesposobne za išta
osim umiranja i pranja zuba...strašno

moja deca...su naučena sve da rade, već u prvom osnovne obe su znale da podgreju
ručak, u trećem da opeglaju sebi šta im treba, ako nije opeglano....za ostali svet
u našem okruženju je bilo potpuno nenormalno što ih ne vodim i ne dočekujem iz
škole.......a zašto bi...da li je trebalo do 5-og razreda da ih držim za ručicu...ni mene
nisu..i ništa mi ne fali....
poslove po kući neke delimo, neke radim samo ja...a neke odavno samo one...neće celog
života biti uz mene...a čak i da budu...pa nisam ja njih rodila da bi isključivo služila
njima.....ako neko pod tim i takvim služenjem podrazumeva ljubav roditelj-dete, grdno
se vara....ljubav je nešto drugo...a meni sve mimo toga liči na neko izrabljivanje(malo
grugo), ali nikako na skladnu porodicu...gde se roditelji i deca poštuju....
ko ne ume da otvori frižider, neka bude gladan, odavno važi to pravilo, koga
bi sve mame da hoće da razmišljaju o sebi i svojoj deci mogle da primene.....
zašto praviti od zdrave dece...takve nesposobljakoviće......

 

[Gost 131338]

Cini mi se da ste malo strogi....ekonomska situacija u Srbiji zaista nije laka....koliko god se trudila ne mogu da zamislim zivot osobe od 20+ koja ima primanja od 150, 250 ili 300 e i zivi sama...a kamoli nekoga ko ima 30+...dok u (

I sta se desi sa tih 300e kad se zivi sa roditeljima?