Legende fudbala

Kakva tehnika kontrola lopte taj dribling cug celim telim koji kida prsljenove ali taj njegov zavrsni pas ma cisti bezobrazluk perverzija od igraca...I uz sve to sto kazes totalno nenametljiv miran ko bubica...Secam se gledas i neverujes ****** kontas ovaj je najbolji...Inace tada kada smo kao klinci pricali o najboljoj desetci cesto su bila podeljenja misljenja Valeron ili Zidan...Sto danas deluje neverovatno iz ove perspektive meni je Valeron uvek bio drazi imao je to nesto...Ali nezahavalno je o tome pricati Zidan je igro za Real i Francusku i sve osvojio...Ovaj i jos nekoliko sjajnih igraca su napravili od Deportiva gigant...Spanija ko Spanija uvek je imala odlicne igrace ali veciti gubitnici bice da je to zbog tolikih podela u njihovom drustvu...Uzeli su svetsko napokon 2010 kada su na papiru imali daleko najjacu ekipu i celu osovinu iz Barselone koja svaki dan igra zajedno...
 
Мој омиљени играч. Није био најбољи ни у једном сегменту, а опет микс свих квалитета га је чинио јединственим. Игра у оба правца, шутира и левом и десном толико добро да једно време сам се заиста питао да ли је левоног или не. Мислим да није било играча који је толико добро умео да игра са обе ноге. Постизао и голове главом, продоран по левом крилу, а да опет никад није био најбржи у екипама за које је играо. Стварно, да је могао да игра то финале са Миланом 2003., питање је ко би победио. Слично на Еуру 2004., тако близу трофеја, и опет није имао среће. За овај податак нисам знао - да је трчао полумаратоне и маратоне у 40-ој години живота, са временима достојним Олимпијаде.
Очигледно је да легенду не чине трофеји и лична признања, него како се опходиш према игри, лопти, свом таленту и противницима/саиграчима.

- - - - - - - - - -

Сад ми паде на памет, могао би да нешто одрадиш и за Карела Поборског. Човек је због потеза и голова био главни разлог што је Еуро 1996. личио на неко јужноамеричко такмичење.
 

Kaže da mu je muka više što ga stalno pitaju za taj gol kao da je to jedina stvar koju je uradio u karijeri...Nije Pobro brate, nemo se ljutiš ali je majstorija koja se retko vidja...
 
Poslednja izmena:
Нов мој текст.


Лилијан Тирам-стуб француске одбране
https://i.ytimg.com/vi/0ysFjkf5rwg/hqdefault.jpg
Његов посао није био да игра лепо, његов посао је био да трпа лева крила и нападаче у џеп. И радио га је одлично. Један од четири бедема француске одбране, десни бек најјаче одбране коју је Парма имала, један од најбољих одбрамбених Јувентуса у 21. веку, рекордер по броју наступа за Француску-Лилијан Тирам.
Лилијан Тирам је рођен за Нову годину 1972. у насељу Поент а Питр, на острву Гвадалупе, једном од егзотичних карипских острва, на изгледе лепим местима за одмор и туризам, и ван очију јавности потресеним ужасном немаштином, криминалом и високим процентом незапослености. И његова мајка је као и друге одлучила да пође трбухом за крухом и да пође у Француску, у неизвесност, те 1981. и тамо се запосли као кућна помоћница у малом месту Боа Коломб.
И тамо је Лилијан први пут почео озбиљније да се бави фудбалом. Након што се породица преселила у Фонтенбло, Лилијан се уписао у локални Расинг, где ће упознати свог великог пријатеља и саиграча из репрезентације, Клода Макелелеа. Са 17 година, добио је свој први озбиљнији ангажман. Позив на пробу у Монако. Задовољио је пробу, али је стигла озбиљна повреда колена и доктори су му рекли да никада неће моћи да игра фудбал. Чинило се да је то његов крај.
Тирам међутим, није тако мислио. Након повреде се вратио, упоран у настојању да докаже супротно. И доказао је. 24.5.1991. је одиграо своју прву утакмицу за Монако, у ремију 1-1 против Тулона. И то је био почетак велике каријере. Арсен Венгер је у њему препознао поузданог бека и већ следеће сезоне Тирам је почео да игра, у ротационом систему Монака. Временом се усталио у првом тиму и стигао је и позив за први тим Француске, 1994. да би у сезони 1995/6 одиграо своју најбољу сезону за Монако и најефикаснију у својој каријери, са 5 првенствених голова. Стигао је и позив на Еуро 1996. и почетак успостављања једне сјајне француске одбране, коју ће чинити са Англомом, Десаијем, Бланом, Лизаразуом, Лебефом, Канделом и другима. На Еуру је одиграо све утакмице и био незаменљив на десном боку. Био је то знак да је прерастао Монако.
И те 1996. Тирам се одлучио за Парму. И повукао потез каријере. Те године, страшна одбрана Парме, коју је Тирам чинио са Канаваром, Бенаривом, Аполонијем, и Буфоном на голу је играла гранитну одбрану са само 26 примљених голова. И Парма је завршила као друга. Након и следеће добре сезоне уследио је позив на Светско првенство 1998. Тирам је био незаменљив члан екипе која је освојила Светско. Француска је примила само 2 гола на првенству, од Данске и Хрватске, а Тирам је, на изненађење свих, постао јунак који је одвео Французе у финале. Након вођства Хрватске, у тренуцима када ни велиманима попут Зидана, Анрија, Ђоркаефа и других није ишло Тирам се храбро одлучио да крене у напад и постигао 2 гола. Једина два за Француску, али два која су га уздигла до хероја нације без кога ни освајање Светског остао само сан. Стигло је и финале, и шта рећи-Роберто Карлос је стрпан у џеп. Поред Тирама није било пролаза.
Након те сезоне, Тирам је следеће године узео и УЕФа куп са Пармом. Одиграо је још 2 сјајне сезоне за Парму и стигао је и позив за Еуро 2000.И шта рећи-одиграо је сваки минут за Французе. Код Емеа Жакеа није било дилеме на десном боку, Тирам је био недодирљив. И после Светске дошла је и европска титула. Међутим, Парма је улазила у финансијску кризу и 2001. је дошло време за опроштај. Јувентус је имао амбиције да врати титулу после 3 године.
И Тирам је прихватио понуду која се не одбија. Јуве је уклопио сјајан тим у одбрани, са Тирамом на десном боку, Монтером и Јулијаном у центру и Замбротом на левој страни. И титула је враћена уз само 23 примљена гола и 3 пораза у лиги. Стигао је и позив на Светско првенство 2002. које ће се разочаравајуће завршити по Француску. Но, и поред тога, и следеће године, Јуве је освојио титулу са 4 пораза и поново најбољом одбраном лиге, као и финале Лиге шампиона. После губитка титуле 2004. дошао је и Еуро 2004. на коме ће Тирам поново бити незаменљив, у коме ће Француска завршити такмичење у четвртфиналу.
Након Еура 2004. Јуве је одлучио да врати титулу од Милана. Тирам је пребачен у центар одбране, на десни бок је стигао Зебина, док је за Тирамовог партнера одређен Фабио Канаваро, његов партнер и пријатељ из Парминих дана. И шта друго рећи-одбрана Јувеа је поново била савршена. Поново 2 узастопне титуле, 2 пута Јуве је имао најбољу одбрану лиге, а сезоне 2005/6. је освојио титулу доминантније него икада, са само једним поразом у лиги. И наравно, Тирам је био међу путницима на Светско првенство 2006. Пребачен је у центар одбране, док је Вили Сањол играо десног бека. И сјајно је одиграо то првенство, играо је сјајно у тандему са Вилијамом Галасом, и Француска је примила само 3 гола, од Јужне Кореје, Шпаније и у финалу против Италије.
Та 2006. је практично била лабудова песма Лилијана Тирама. Јуве је избачен у други ранг после афере Калчополи и Тирам је продат Барселони, за само 5 милиона евра. Мада се његове партије у Барси не могу назвати разочаравајућим, Тирам је ипак био у годинама, и више није био онај ниво из Јувентуса и Парме. Те 2 године су биле 2 разочаравајуће године Барселоне. Стигао је и позив за Еуро 2008. и ту се видело да је Тирам готов. На 2 утакмице које је играо као централни одбрамбени, Француска је примила 4 гола, сва четири од Холандије у поразу 4-1. И то је био његов крај. Након 142 утакмице за Француску, одлучио је да каже збогом. Уговор са Барсом је истекао, и Тирам је одлучио да оде у пензију. Те 2008. са 36 година.
Лилијан Тирам, један од најбољих одбрамбених у историји Француске...
 
Нов мој текст.

Дидије Дешамп-капитен највеће генерације француског фудбала
http://img1.cfstatic.com/%E9quipe-de-france/puis-est-venue-l-ere-de-didier-deschamps-qui-a-porte-le-brassard-tricolore-a-54-reprises-record-a-battre-1995-2000_52537_wide.jpg
Вођа светским звездама попут Анрија и Зидана, човек који је предводио Французе до светске и европске титуле, један од само 3 играча(друга два Бекенбауер и Касиљас) који је освојио Лигу шампиона, Европско и Светско првенство. Човек који је својим залагањем давао пример и ментор каснијих сјајних задњих везних француског фудбала, Вијере и Макелелеа, Дидије Дешамп.
Дидије Дешамп је рођен 15.10.1968. у француском делу Баскије у градићу Бајон. Његове прве спортске активности међутим нису биле везане за фудбал, него за рагби, у малом рагби клубу из чувеног летовалишта Бијариц. Но, убрзо је схватио да му се фудбал више допада и почео фудбалску каријеру у малом клубу из свог родног места, Авирона. И наравно, као бивши рагбиста, није био створен за улогу креатора и уметника. Његов задатак је био уништавање противничке игре. И Дешамп је као задњи везни то сјајно радио у млађим категоријама Авирона. Тако је 1983. примећен од стране Нанта. И прихватио позив. Играће 2 године у омладинском тиму и те 1985. са непуних 17 година, први пут је убачен у игру. Против Бреста, 27.9. 1985, ушавши у игру уместо Вахида Халихоџића. Следеће сезоне је већ почео да добија место у ротационом систему, да би од 1987. постао стандардан првотимац, незаменљив на позицији задњег везног. Стигао је и позив младе репрезентације, а затим и пресељење у Марсеј, тада највећи клуб Француске.
Стигао је и позив од Мишела Платинија у А тим, у пријатељској против Југославије 29.4.1989.

Но, није све почело добро по Дешампа. Прву годину је био у ротацији клуба, да би следећу 1990/1 отишао на позајмицу у Бордо, на каљење. Сматрали су да још није сасвим сазрео за првотимца. Због тога Дешамп неће одиграти ту сезону у којој ће генерација Папена, Амороса, Абедија Пелеа и других стићи до финала Купа Шампиона где ће изгубити од Звезде. Но, Дешамп се није предавао. Одиграо је фантастичну сезону за Бордо, и следеће сезоне се вратио. Овај пут, место задњег везног је било резервисано за њега. Освојио је првенство и био позван на Еуро 1992. На разочаравајућем првенству за Французе је био незаменљив све три утакмице. Следеће године је успео оно што није успело генерацији из 1991.-узео је Лигу шампиона, поставши најмлађи капитен који је то урадио. И те 1994. отишао. Његова нова дестинација је био Јувентус.
Након година Миланове доминације, Јувеу су били потребни играчи који ће вратити Серију А. Те 1994. Јуве је сем Дешампа ангажовао Паула Соузу, Алесиа Такинардија, Ћира Ферару и Дел Пјеру је дата већа улога у тиму. И резултати су били видљиви. Већ прве године Скудето, куп и финале купа УЕФА у коме је Јуве изгубио од Парме. Следеће године, Јуве је изгубио титулу али су стигли Суперкуп Италије, куп Италије и Лига Шампиона, друга за Дешампа. Дешамп је играо сјајно те године, у тандему са Паулом Соузом, одигравши сјајно против Реала и у финалу против Ајакса. Стигао је позив за Еуро 1996. Били су то почеци највеће генерације Француске. Дешамп је добио капитенску траку и играо сјајно у тандему са Зиданом, чинивши тако један од најбољих репрезентативних тандема у централном делу везног реда у формацији 4-4-2, одигравши све утакмице сем полуфиналне.
Након те сезоне, уследиле су још 2 сјајне сезоне за Јуве, још 2 Серије А и два финала Лиге Шампиона у којима ће Јуве изгубити од Реала и Дортмунда. Разуме се, стигао је и позив на Светско првенство 1998. И ту ће Дешамп одиграти најблиставије тренутке своје каријере. Француска је примила само 3 гола, 1 у групама и 2 у елиминацијама, а Дешамп је у тандему са Емануелом Петијем био потпуно непрелазан. Њих двојица су уништавали противничке нападе и омогућавали Зидану и Ђоркаефу да играју. Једини меч који је Дешамп пропустио био је последњи меч у групи. У финалу, Еме Жаке се одлучио да против Бразилаца који су играли 4-4-2 са десеткама Ривалдом и Леонардом по крилима и Сампајом и Дунгом као централним везнима, супротстави 4-5-1, са Дешампом, Петијем и Карембеом као задњим везнима. Дешамп је имао задатак да у средини уништава игру, док су Пети и Карембе били задужени за чување Ривалда и Леонарда. Тактика је успела, Дешамп је одиграо величанствен меч, бразилски везни ред је одиграо једну од најгорих утакмица и Француска је славила са убедљивих 3-0. Дешамп је подигао Златну Богињу.
Наредне 1999. године Дешамп је после Јувеове слабе сезоне одлучио да оде. Његова нова дестинација је био Челзи. Са колегама из репрезентације Десаијем и Лебефом. Уследио је позив за Еуро 2000. Поново је одиграо све утакмице, одиграо добро финале у тандему са Вијером, дигао европски пехар и изненађујуће за све, одлучио да се опрости од репрезентације. Након 103 утакмице и 4 гола. Било је доста.
То је већ био и пад његове каријере. Из Челзија је отишао у Валенсију где је мало играо, ушао у финалу Лиге Шампиона и по трећи пут изгубио. И одлучио да се опрости. Више није био онај стари, није било оног уживања у фудбалу и са 32 године, можда мало рано, окачио копачке о клин. После тога тренирао је Монако, Марсеј, Јувентус и Француску, довевши је до четвртфинала Светског првенства 2014. и финала Еура 2016.
И ту је крај наше приче о Дидијеу Дешампу. Мада га је друга легенда француског фудбала Ерик Кантона поспрдно назвао водоношом, у време његових почетака, мада је био прозиван као играч чија је једина улога била да додаје бољима од себе, он је остварио готово све о чему је маштао као клинац. Освојио је све што се могло освојити клупски и репрезентативно, био капитен легендама фудбала као Зидан и Анри, обављао је свој наизглед неприметан посао добро и тачно, и тихо завршио своју велику каријеру. Без скандала и било чега ружног да се напише о његовом приватном и професионалном животу.
Дидије Дешамп, једна од највећих легенди француског фудбала...
 
Нови мој текст.

Ђанлука Замброта-Јувентусов универзалац
http://media.gettyimages.com/…/gianluca-zambrotta-of-juvent…
Универзалац!Могао је да игра све по левој и десној страни. Један од најбољих играча по страни које је Италија икада имала.
Ђанлука Замброта је рођен 19.2.1977. у Кому. И у истоименом клубу је почео каријеру. Са 17 је већ дебитовао за мали клуб са севера Италије, у Серији Б, одигравши само један меч. Након испадања клуба у Серију Ц1, Замброта је као десно крило убачен у прву поставу. И одиграо две сјајне сезоне. То је била препорука за менаџера Барија Еугенија Фасцетија.
За Бари Замброта је дебитовао 31.8.1997. Фасцети га је убацио на леву страну терена и Замброта је узвратио сјајним играма. Његова друга сезона је била блистава-већ у првом мечу је погодио за победу против Венеције, а у седмом колу је дао гол Интеру у победи 3-2. Бари је обезбедио средину табеле, а Замброта је најпре позван у младу репрезентацију 10.2.1999. а затим и у А репрезентацију, у ремију против Норвешке, поставши први Баријев играч након 50 година који је заиграо за репрезентацију. Јувентус је реаговао и Замброта је по пола уговора доведен, а у замену у Бари је отишао Симоне Перота.
Мада је прву годину Јуве одиграо лоше, Замброта је одиграо сјајну сезону. Обезбедио је себи прву поставу играјући на оба крила. Додуше, сјајну сезону је покварио црвени картон у последњем колу због чега је Лацио успео да освоји титулу. Међутим, Дино Зоф га је позвао на Еуро 2000. Код Зофа је играо на десној страни у формацији 3-5-2 као офанзивно бек-крило. Међутим, пропустиће финале против Француске, због црвеног картона против Холандије. Можда би Италија освојила то првенство да је Замброта играо финале, знајући да су оба гола Француске пале по страни на којој је уместо њега играо Песото.
Након Еура 2000. Замброта је наставио са сјајним играма за Јуве. У сезони 2001/2. након одласка Зидана, Јувентус је довео Недведа и Замброта је стављен на десно крило. Сјајно се уклопио у тандем са Недведом, поставши најбољи крилни тандем у Италији. И дошао је позив за Светско првенство 2002. Трапатони га је ставио на десно крило и Замброта је био незаменљив, одигравши све утакмице. Међутим, онда је у осмини финала против Јужне Кореје доживео тешку повреду. Јуве је реаговао и док се Замброта не опорави довео Маура Каморанезија. Како је Каморанези одиграо знатно изнад могућности, било је јасно да за Замброту више нема места на десном крилу. Међутим, Липи није хтео да га се одрекне. Знајући за његову универзалност, а будући да је позиција десног бека била заузета од стране Лилијана Тирама, Замброта је пребачен на леви бок. И противно очекивању, сјајно се снашао на својој новој позицији. Онако како је раније био најбољи крилни тандем са Недведом, сада је са Тирамом чинио најбољи бековски тандем Италије. Стигао је позив и за Еуро 2004. И на њему одиграо све утакмице на неуспешном првенству за Италију. Колико је добро одиграо првенство говори чињеница да је изабран у први тим првенства и поред тога што је Италија испала у групи. Можда је чињеница да је Италија завршила такмичење непоражена допринела томе.
И онда су уследиле две можда најбоље сезоне његове каријере. Након што је 2004. Јуве препустио титулу Милану, у клуб су доведени Канаваро и Зебина, и оформљена је сјајна одбрамбена четворка, Зебина на десној, Тирам и Канаваро у средини, а Замброта на левој страни. Титула је враћена,а а након повреде Зебине, и повратка Кијелинија у клуб, Замброта је поново морао да се сели на другу позицију. Прешао је на десну страну. Но њему то није било битно, навикао је на све позиције и одиграо још једну сјајну сезону која га је одвела на Светско првенство 2006. Играјући на позицији десног бека, пропустивши прву утакмицу, Замброта је до краја турнира био незаменљив. У четвртфиналу против Украјине је дао један од само 2 гола за Италију. Са десне стране је кренуо у центар, наместио се на леву ногу и са око 30 метара сјајно пуцао у леви доњи угао. Цело првенство је одиграо сјајно у бековском тандему са Гросом, и те године је изабран у првих 11 првенства и првих 11 Света.

Онда се десила афера Калчополи. Јувентус је избачен у други ранг и Замброта се одлучио на одлазак. Са Тирамом је отишао у Барселону. Након 297 утакмица и 3 гола за Јувентус. Ту је већ почео његов пад. Играо је 2 сезоне које су биле лоше и за њега и за Барселону. Неким утакмицама је подсетио на себе из доба Јувентуса-сјајан лоб гол против Атлетика у победи 6-0, као и сјајно чување Кристијана Роналда у Лиги шампиона против Менчестера, на којој је међутим, његова грешка пресудила да Сколс да гол. Мада су то биле бледе године, Италија га је и даље видела као важног шрафа репрезентације. Позван је на Еуро 2008. на коме ће одиграти све утакмице.
Те 2008. на чело Барсе је дошао Пеп Гвардиола. И довео Данија Алвеша и Адријана. Замброти је било јасно да за њега нема места и отишао је у Милан. Прве две сезоне је био готово стандрардан, да би у наредне две његов значај почео да опада. На Светском првенству 2010. које се завршило лоше по Италију одиграо је све утакмице и опростио се од репрезентације. Након 98 мечева и 2 гола. Играо је све мање и 2012. по истеку уговора он, Инзаги, ван Бомел, Гатузо и Неста су потражили нову средину, следивши политику подмлађивања клуба.
То је било то од елитног фудбала за Ђанлуку Замброту. Наредних годину дана тренирао је са својим Комом у покушају да нађе нови клуб. 2013. је потписао за швајцарски Кијасо као тренер играч, одиграо 10 утакмица и 2014. завршио каријеру са већ 37. година. Након тренерског посла у Кијасу данас ради као тренер индијског Делхија.
Ђанлука Замброта је био један од најбољих играча света. Био је један од оних чија се корисност није могла видети на први поглед. Његово није било да ради лепе потезе, даје лепе голове и слично. Па ипак, могао је да игра и офанзивно и дефанзивно, и по левој и по десној страни, и да даје голове и игра обема ногама. Као мало који пре њега...
 
Ima dosta stranih igraca, tj. legendi gde je svako u svoje vreme bio majstor na svoj nacin,
ali za mene je ziva i prava legenda naseg fudbala bio i ostao Genije Dejo Savicevic.
Kada se samo prisetim njegovih fenomenalnih utakmica i osvajanje Lige Sampiona sa Zvezdom,
a da ne pricamo vreme kada je bio jos bolji i kad je igrao za AC Milano.
FANTAZIJA koja LEGENDAAA
 
Poslednja izmena:

Back
Top