Legende fudbala

Нови мој текст.

Најбољи српски фудбалери деведесетих пети део-Љубинко Друловић
http://media.gettyimages.com/…/ljubinko-drulovicfc-porto-pi…
Можда и најбоље репрезентативно крило које смо имали после распада Југославије. Уз Марија Жардела најбољи страни фудбалер у историји Порта.
Овај Нововарошанин рођен 11.9.1968. је прве кораке направио у Златару и ужичкој Слободи. Вероватно ни он сам није мислио да ће исписати велику фудбалску причу. Ни када је из Ужица прешао у Рад. А ипак, Рад је тих година имао страшне играче. Уз Љубинко ту су били и његове репрезентативне колеге Ђукић и Мирковић, каснији играч Партизана Ташевски, голман Цицовић и други. Ни 2 застрашујуће сезоне које је провео у Раду, постигавши 25 голова у том периоду и довевши клуб најпре до седмог, а онда до петог места, нису заинтересовале вечите ривале или неки већи клуб. Понуда је међутим стигла из Португала. Из малог клуба Жил Висенте.
И мада клуб није направио неки велики резултат Љубинко је одиграо застрашујућу сезону, постигавши 17 голова. А после гола Бенфици из слободног ударца сва 3 највећа португалска клуба су почели да се отимају за њега. Порто је победио у трци за Љубинка и тако је почела бајка која ће трајати наредних 7 голова.
Већ у првој сезони Друловић је постао миљеник навијача, нарочито након гола Бенфици у дербију. А када је наредне године дошао Марио Жардел створен је највећи тандем у историји Порта, какав није имала ни она Мурињова генерација. 5 пута узастопце Порто је узимао титулу шампиона Португала. Љубинко је са оба крила терорисао противнике а Жардел их уништавао головима. И први његов наступ за репрезентацију је био импресиван. На дебију у пријатељској против Аргентине постићи ће гол ударцем ван шеснаестерца после одбијене лопте из корнера. Убрзо ће постати један од незаменљивих шрафова репрезентације. Биће позван и на Светско првенство 1998. Врхунац каријере доживеће у сезони 1999/2000. када ће Порто довести до четвртфинала Лиге шампиона, где ће Порто довести до четвртфинала и Еуро 2000. на коме ће бити најбољи асистент истог, са 4 асистенције. 3 од те 4 су биле асистенције за Саву Милошевића. Након продаје Жардела Друловић ће довести клуб до четвртфинала купа УЕФА, избацивши свој будући клуб Партизан са 2 гола и то ће бити растанак. На крају сезоне истекао му је уговор и Друловић је отишао у великог ривала Бенфику. Истовремено је одлучио да се повуче из репрезентације.
У Бенфици Љубинко није више био као у Порту. За те 2 године се није толико прославио и одлучио је да се врати у Србију. Партизан је те године желео у Лигу шампиона. И направио је прави потез. Мада је углавном био резерва Љубинко је сваку своју шансу користио максимално. Памти се она сјајна партија против Реала у Београду у задњих 20 минута у којима је ушао када се прво убацио по десној страни и покушао да асистира уместо да да гол, а мало касније и сјајно шутирао спољном, што је Касиљас одбранио а затим Илић промашио. Па ипак у Партизану није успео да освоји ништа и вратио се у Португал. У Пенафиел где ће и завршити каријеру.
Дефинитивно један од најбољих и најпотцењенијих фудбалера са ових простора. Најбољи играч Портоа и португалске лиге деведесетих. Најбоље крило које је икада играло у португалској лиги. Никада Порто, ни Мурињова ни касније генерације нису нашле довољно добру замену за Друловића...
 
E svaka cast za tekst o Rambu ;)

Inace to sve sto je on uradio tamo je zaista nesto neverovatno i neponovljivo, mislim imamo mi igraci koji su postali legende najvecih evropskih klubova kao sto su Real Madrid, Atletiko Madrid, Juventus, Milan, Mancester Junajted, Celzi........itd , ali postati takva legenda u zemlji koja je "Meka i Medina" fudbala i gde svi igraju fudbal je nesto zaista nestvarno i neponovlivo.
Inace Brazil je jedna ogromna zemlja, prelepa zemlja i zemlja sa jednom specificnom energijom i tamo proslaviti se u bilo cemu je zaista fascinantno a kamoli u fudbalu koji je tamo neka vrste religije.

Inace posebno interesantno je to sto se u njegovoj karijeri odvijalo sve nekako spontano, jer on je bio prvo veoma nezadovoljan i skeptican kad je cuo da karijeru treba da nastavi u Brazilu , pa onda kada je otisao nadao se da se nece duze zadrzati , da ce mu to biti samo usputna stanica ka povratku u Evropu, medjutim odlicno se uklopio tamo , a posle 2 godine igranja u Vitoriji iz Salvadora cak se i vratio u Evropu na kratko i odigrao jednu polu sezonu u Veneciji koja je tada igrala u italijanskoj Seriji A (u to vreme ubedljivo najjacoj ligi u Evropi), medjutim ocigledno je i on zavoleo Brazil i uvideo da mu Brazil vise odgovara od Evrope i tako prvo je usledio prvi mandat u Flamengu pa onda su se menjali klubovi kako su godine isle ( Vasko de Gama, Fluminense, Goias, Santos, Atletiko Mineiro i na kraju ponovo Flamengo koja mu je bila kruna karijere (pogotovo ona 2009. titula sa Flamengom i priznanje za najboljeg igraca lige te godine), takodje u vreme igranja za Vasko je usledio i jedan kratak izlet u Kinu gde je za Sangaj Senhua odigrao jednu polu sezonu (sada prebogati i ambiciozni klub ciji napad predvodi Karlos Tevez.)) potpuno nesvestan da ispisuje stranice istorije brazilskog i svetskog fudbala.

Takodje mala igra sudbine je i to sto su mu poslednja 2 kluba u igrackoj karijeri bili Atletiko Mineiro i Flamengo, takodje 2 velika rivala cije rivalstvo seze jos iz 80ih godina, takodje duel Flamenga i Atletiko Mineira se smatra najvecim medjudrzavnim derbijem u Brazilu.

Inace igrati na ovom stadionu i pred ovakvim navijacima u ovoj atmosferi, mislim da ne postoji nista vise, vece i bolje sto neki igrac moze da ostvari u fudbalu :

http://cdn.c.photoshelter.com/img-get/I0000t_pbNphw1HE/s/880/880/Print-rb0076.jpg

http://oglobo.globo.com/fotos/2007/10/05/05_MHG_flamengo_LeonardoMagalhaes4.jpg

https://i.ytimg.com/vi/fxU8VGRHSlo/maxresdefault.jpg

https://upload.wikimedia.org/wikipe...ra_de_2008_(Final_-_Flamengo_2-1_Botafogo.jpg

https://upload.wikimedia.org/wikipe...o_flamengo.jpg/1024px-Torcida_do_flamengo.jpg


Inace po meni zaista steta sto nema nasih igraca u Brazilu, iskreno ne znam zasto, mada dok je Rambo igrao tamo neki su cak i dolazili kao recimo Dejan Osmanovic iz Hajduka iz Kule svojevremeno najbolji strelac nase lige ili bivsi golman Partizana Nikola Damjanac medjutim nisu ostavili nikakav trag tamo, brze su se vratili nego sto su otisli.

Mada ja mislim da bi nasi igraci mogli tamo fino da se naigraju, imamo te igrace koji su tehnicki potkovani i talentovani a ne odgovara im previse taj tvrdi i fizicki fudbal kakav se uglavnom igra u Evropi, recimo mislim na igrace kao sto su Bambi Tosic, Lazar Markovic, Jojic, Andrija Zivkovic, Adem Ljajic.....itd, kojima mislim da bi savrseno odgovarao fudbal kakav se igra u Brazilu a svakako da bi im bilo mnogo i bolje i lepse da igraju za neke brazilske velikane nego da igraju po nekim osrednjim klubovima po Evropi.
Mada bilo bi lepo kada bi Brazil postao potencijalna destinacija i nekih nasih igraca, generalno mislim da bi se lepo tamo snasli, Brazilci imaju slican temperament kao i mi, mentalitet, vole slicne stvari kao i mi....itd, tako da verujem da bi neki nasi igraci uspeli tamo da pronadju sebe.
 
Ja mislim da na ovoj temi je svakako vredan i pomena jos jedan fenomen svetskog fudbala , a to je Japanac Kazujosi Miura koji je nedavno usao u "Ginisa" i istoriju svetskog fudbala kao najstariji strelac na jednoj profesionalnoj takmicarskoj utakmici , on je naime proslog meseca proslavio jubilarni 50. rodjendan i sa 50 punih godina se upisao u strelce na jednom profesionalnim takmicarskom mecu.

Miura je trenutno clan japanske Jokohame, ekipe koja se trenutno takmici u drugoj japanskoj ligi i bori se da se vrati u elitni rang japanskog fudbala.

Inace Miura je svoju igracku karijeru poceo jos 1986. godine. kada vecina danasnjih profesionalnih igraca su jos maltene bili u pelenama a mnogi se cak nisu jos ni rodili.
Promenio je dosta klubova i drzava gde je igrao, igrao je cak iz a nekoliko brazilskih klubova od kojih su svakako najpoznatiji Koritiba i Santos, igrao je i za Djenovu , Dinamo Zagreb, FK Sidnej a u Japanu za Verdi Kavasaki (danasnji Tokio Verdi) , Kjoto, Visel Kobe i Jokohamu za koju igra jos od 2005. godine.

Igrao je i za reprezrentaciju Japana u periodu od 1990. do 2000. gde je na 89 utakmica postigao neverovatnih 55 golova (zaista izvanredan ucinak i prosek).

Cestitke za Miurija i zelim mu da igra fudbal sa uzivanjem jos ovoliko ;)
 
Нови мој текст.

Најбољи српски фудбалери деведесетих једанаести део-Славиша Јокановић
http://i.imgur.com/JEwd4.jpg
Један од најбољих задњих везних који је играо за Југославију деведесетих. Сјајан у пару са Владимиром Југовићем у дефанзиви тима, легенда Партизана и оног лудог тима Тенерифа.
Стамени Новосађанин рођен 16.8.1968. је каријеру почео у клубу са Детелинаре, Новом Саду. И након 2 године 1998. потписао уговор са Војводином. И био део сјајне генерације која је 1989. освојила првенство Југославије испред носа моћној Звезди. Наредне године потписаће за Партизан и биће део сјајног везног реда са Катанецом, Заховићем, Стевановићем, Вујачићем. У својој другој години за црно беле освојиће куп Југославије, да би у трећој сезони, у оној чудесној сезони у којој је Партизан дао 103 гола Јокановић погађао 13 пута за црно беле.
Након 3 сјајне сезоне, Славиша је отишао у Овиједо, где ће за 2 сезоне бити стандардан члан првог тима и постићи 12 голова. Одличне сезоне су га препоручиле Тенерифама. Екипи са Канарских острва је требала замена за Фернанда РЕдонда који је отишао у Реал. Јокановић ће управо постати познат у Шпанији по негативном-против Реала ће 2 пута крвнички стартовати на Редонда због чега ће га навијачи Реала прозвати убицом. А ипак, прва сезона Тенерифа је била чудесна. Пици и Хуанеле су решетали голове, а Јокановић сјајно држао средину терена и Тенерифе је био пети.. У тих 4 године са Тенерифама највише ће се памтити његове партије у оној блиставој сезони 1996/7. када ће бред њима у УЕФА купу падати Макаби, Лацио, коме ће Јокановић дати гол за 4-3, Фејнорд, кога ће Тенерифе почистити на сред Тигања и Брондби, пре него што ће их зауставити Шалке у полуфиналу. Отићи ће и на Светско првенство 1998. на коме ће бити незаменљив. Након испадања Тенерифа Јокановић је отишао у Депортиво.
У Депортиву је одиграо сјајну сезону, у оној сјајној генерацији која ће освојити првенство, са Мауром Силвом, Флавиом Консеисаом и Ђалмињом и отићи на Еуро 2000 на коме ће бити незаменљив до оног преварантског црвеног картона против Шпаније. Онда долази и најслабији део његове каријере. У Челзију се за 2 године неће снаћи и биће окарактерисан као једно од најгорих појачања клуба. Вратио се у Шпанију, и завршио каријеру у Сиудад Мурсији. Истовремено и 2002. се повукао из репрезентације, после 64 меча и 10 голова.
После играчке се отиснуо у тренерске воде. Најуспешнији период имао у Партизану са којим је узео 2 дупле круне и Вотфорду кога је увео у први ранг Енглеске. Данас води Фулам...
 
Нови мој текст.

Најбољи српски фудбалери дванаести део-Мирослав Ђукић
http://media.gettyimages.com/…/may-2000-portrait-of-mirosla…
Персона нон грата у Ла коруњи, биће прва асоцијација на њега. А ипак, много више од тога. Играч који се уздигао не играјући ни за једног од вечитих ривала, што је мало ком нашем играчу пошло за руком.
Када је у Рад дошао из Мачве, нико није знао за њега. Онако како каснијих година нико неће знати за Банета Ивановића када је из Срема дошао у ОФК. А ипак, када је одиграо ту блиставу сезону 1989-90, за њега су почели да се отимају вечити. Но, Мирослав им је рекао не, и уместо понуде вечитих отишао у Шпанију, у редове Депортива из Ла Коруње.
Супердепор је тих година био јако скроман клуб. Te 1990. су били друголигашка екипа. А ипак, те године Депор је освојио друго место и пласирао се у први ранг, као екипа која је имала другу најбољу одбрану лиге. Мада је Ђукић имао скромну улогу у тој првој години није одустајао. И после тешке прве сезоне у којој је једва изборен опстанак, у другој је на изненађење свих Депор дошао до трећег места, са другом одбраном лиге. И онда је дошла сезона 1993/4. Најбоља сезона Мирослава Ђукића, уништена једним детаљем. Депор је примио само 18 првенствених голова и имао само 4 пораза. Имао је шансу за титулу. Последња утакмица деведесети минут, пенал против Ђукићевог будућег клуба, Валенсије. Бебето одбија да шутира, Донато је замењен и лопти је пришао Ђукић. И промашио, пропустио да донесе прву титулу клубу(што плаво бели неће пропустити наредне године). И мада је и наредне 3 године играо сјајан фудбал за плаво беле, и био још једном други и трећи, промашај му никада није опроштен ни заборављен. Депор је одлучио да му не продужи уговор и Ђукић је 1997. напустио клуб. Иронијом судбине, у клуб против кога је промашио пенал, Валенсију.
И мада је имао већ 31 годину када је дошао у редове Слепих мишева, и тамо је наставио са сјајним играма. После прве сезоне и периода уклапања, у другој сезони је у тандему са легендом клуба, Паком Камарасом чиниo најбољи одбрамбени тандем лиге. A када су доведени отпадак Милана Роберто Фабијан Ајала, искусни Англома и Карбони, као и отпадак Барселоне Пелегрино и Севиљин таленат Марчена створена је одбрана која је наредних пола деценије важила за најјачу у Шпанији. И мада су клуб поспрдно звали Проклетници са Местаље, због два изгубљена финала Лиге шампиона, Валенсија је те 2002. после 30 година коначно вратила титулу, захваљујући страшној задњој линији која је примила само 29 голова а чији је део био и Ђукић.
То је и била последња велика сезона Мирослава Ђукића. Наредне године му је истекао уговор и Ђукић је после 13 година играња у Примери и 400 утакмица за Депортиво и Валенсију, више од било којег другог нашег фудбалера, напустио Валенсију и отишао у Сегунду, у Тенерифе. У њему је и завршио каријеру 2004. са већ 38 година.
Може се похвалити једном од најуспешнијих иностраних каријера од свих српских фудбалера. Преко 400 мечева, једно првенство и два купа Краља, учесник два финала Лиге шампиона, једног Светског и једног Европског првенства. За Југославију је играо 48 пута и дао 2 гола. После успешне играчке каријере, тренирао је младу репрезентацију, коју је довео до финала Еура 2007. Партизан, кратко Валенсију и многе друге шпанске клубове. Један од најбољих одбрамбених играча Примере деведесетих...
 
Мој нови текст.

Најбољи српски фудбалери тринаести део-Анто Дробњак
http://media.gettyimages.com/…/bastias-anto-drobnjak-dribbl…
Неки га се можда сећају из оне рекламе са Синишом Михајловићем, из оне рекламе за Пилс Лајт пиво. Како год, и дан данас остаје нејасно зашто је и поред сјајне каријере у француској остао непозван на Светско првенство 1998.
Јер за 5 година у Француској Анто је постао легенда Бастије. И пре одласка у Француску, за 2 године у Звезди је заблистао. Већ у првој сезони је био најбољи стрелац лиге са 22 гола. У црвено белом дресу за само 2 сезоне погађаће укупно 39 пута. И када је отишао у Француску наставио је да погађа. У све три сезоне у Бастији је био најбољи стрелац екипе. У другој сезони је био други стрелац лиге, иза Сонија Андерсона, са 20 голова. У свакој од 3 сезоне је пребацио двоцифрен број голова. У трећој сезони је довео клуб до седмог места и пласман у Интертото куп. У исто време је одиграо 3 утакмице у репрезентацији и погодио 3 пута.Након 3 сезоне је отишао у Ленс. Из Бастије је отишао као шести стрелац у историји клуба са 56 голова у сивм такмичењима.
Ленс је те године имао солидну екипу. Легенде клуба голман Вармуз и Сикора са Дехуом у задњој линији, Зијани, покојни Фое, Орума и Шмицер у вези, и Анто у нападу. И на изненађење свих, Ленс је освојио титулу , захваљујући бољој гол разлици од Меца, а Дробњак је био најбољи стрелац и играч клуба са 14 голова и четврти стрелац лиге. А ипак, и поред још једне сјајне сезоне није добио позив на Светско првенство. Уместо њега је позван Перица Огњеновић. Никоме није јасно чиме је Перица заслужио да се нађе испред Анте.
То је био почетак пада Анте Дробњака. Отишао је у Јапан, одиграо још једну солидну сезону и то је био крај. Вратио се у Француску, али више то није био онај исти играч. УСошоу је мало играо наредне 2 године и каријеру је завршио 2002. у другој лиги, заборављен.
Након играчке каријере је остао у фудбалу. Био је помоћник Бранку Брновићу у репрезентацији Црне Горе. Данас је директор Будућности из Подгорице. Повремено сврати на Маракану и обиђе Звездине утакмице. Један од најпотцењенијих српских фудбалера.
Следећи део ће бити последњи и писаћу о Предрагу Ђорђевићу...
 
Нови мој текст, о једном врх нападачу нажалост упамћеном само по тој једној ужасној утакмици.

Мартин Палермо-најбољи нападач у историји Боке
 
Nenade svaka ti cast za ove tekstove .

Ja mislim da ce se u buducnosti pricati o Neimaru kao legendi fudbala . Covek je sam za 7 minuta izbacio PSG spakovavsi im 3 komada . On je danas jedini pravi dribler i majstor fudbala . Po mom misljenju uz Mesija najbolji igrac na svetu trenutno . Ronaldo jeste vrhunski fudbaler ali je ipak nesto slabiji od ove dvojice . Bejl ume da zasija na trenutke da pomislis kako je najbolji na svetu kao na primer na EP prosle godine ali kod njega je problem sto nije konstantan desava mu se da ga mesecima nema nigde . I Suarez je trenutno najbolji spic igrac na svetu i sigurno jedan od najboljih spiceva u poslednjih X godina kakav je to njuh za gol to je nesto neverovatno to se ne vidja svaki dan ..

Posto je Mesi ostario po mom misljenju Neimar ce u narednim godinama da se nauzima zlatnih lopti , pred njim je buducnost . Vreme radi za njega . On uvek zasija na velikim utakmicama kad je najpotrebniji on je tu sto naravno ne umanjuje njegov doprinos i na manjim mecevima u kojima je takodje sjajan . Dokazace da je legenda ako bude uspeo da napravi neki rezultat sa ovim prosecnim Brazilom i ako sa Barsom nastavi da uzima trofeje bez Mesija , Inieste , Suareza .
 
Хвала, Сотире. И ја мислим да ће Нејмар одскочити још више када ова двојица почну да трокирају за коју годину. У Бразилу је већ дао 51 гол за само 25 својих година, нешто што ни Пелеу није успело.

Него, још један мој текст. О једном заборављеном енглеском крилу.

Стив Мекманаман-најбоље енглеско крило деведесетих
 
Bari'91:
Secate se kakav je car bio Aleksandar Mostovoi...Selta sa njim Karpinom, Makelelom, Gustavo Lopez i Katanja...Mostovi jedan od zaboravljenih majstora umetnik starog kova 10ka...
Kliknite za proširenje...
О њему сам писао пре неког времена. Човек у једној сезони дао 4 гола Барси...

- - - - - - - - - -

Нови мој текст.

Ромарио-легенда три клуба Рија
 
jos_1_5ak:
Ja mislim da na ovoj temi je svakako vredan i pomena jos jedan fenomen svetskog fudbala , a to je Japanac Kazujosi Miura koji je nedavno usao u "Ginisa" i istoriju svetskog fudbala kao najstariji strelac na jednoj profesionalnoj takmicarskoj utakmici , on je naime proslog meseca proslavio jubilarni 50. rodjendan i sa 50 punih godina se upisao u strelce na jednom profesionalnim takmicarskom mecu.

Miura je trenutno clan japanske Jokohame, ekipe koja se trenutno takmici u drugoj japanskoj ligi i bori se da se vrati u elitni rang japanskog fudbala.

Inace Miura je svoju igracku karijeru poceo jos 1986. godine. kada vecina danasnjih profesionalnih igraca su jos maltene bili u pelenama a mnogi se cak nisu jos ni rodili.
Promenio je dosta klubova i drzava gde je igrao, igrao je cak iz a nekoliko brazilskih klubova od kojih su svakako najpoznatiji Koritiba i Santos, igrao je i za Djenovu , Dinamo Zagreb, FK Sidnej a u Japanu za Verdi Kavasaki (danasnji Tokio Verdi) , Kjoto, Visel Kobe i Jokohamu za koju igra jos od 2005. godine.

Igrao je i za reprezrentaciju Japana u periodu od 1990. do 2000. gde je na 89 utakmica postigao neverovatnih 55 golova (zaista izvanredan ucinak i prosek).

Cestitke za Miurija i zelim mu da igra fudbal sa uzivanjem jos ovoliko ;)
Kliknite za proširenje...

Ti više pratiš taj Azijski fudbal kod njih je najveće božanstvo Endo #7 iako se nikada nije oprobo u Evropi i pored asova poput Nakate i Nakamure ranije, a danas Honde i Kagawe...
 
Nenade fini su ti tekstovi čovek ima šta i naučiti ja pojma nisam imo da je Anto Drobnjak ovako dobro igro u Francuskoj...na taj spisak 98 je trebo da upadne i Ilija Ivic a moralo se naći mesta za Predraga Djordjevića mnogo mnogo ranije ovi naši ga se setili kad je u Grčkoj bio legenda već uveliko...Samo imam jednu zamerku na ovo otkud mesta za Pericu Ognjenovića ja neznam koje si ti godište ali Perica je bio talenat koji se radja jednom u 50 godina...
 
Bari'91:
Nenade fini su ti tekstovi čovek ima šta i naučiti ja pojma nisam imo da je Anto Drobnjak ovako dobro igro u Francuskoj...na taj spisak 98 je trebo da upadne i Ilija Ivic a moralo se naći mesta za Predraga Djordjevića mnogo mnogo ranije ovi naši ga se setili kad je u Grčkoj bio legenda već uveliko...Samo imam jednu zamerku na ovo otkud mesta za Pericu Ognjenovića ja neznam koje si ti godište ali Perica je bio talenat koji se radja jednom u 50 godina...
Kliknite za proširenje...
Искрен да будем никада не бих ставио Перицу пре Рамба и Дробњака...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top