Legende fudbala

За Ајалу, репутација од мене.

Још један тим заборављених од мене.

Голман-Јенс Леман. Ок, никада није био најбољи на свету, био је у сенци Кана, али је био увек добар. Да не помињемо да је био део 11 непобеђених.

Одбрана.

Десни бек-Вили Сањол. Ок, никада можда није био класа Тирама или Занетија, али је човек био сјајан десни бек у Бајерну.

Леви бек-Сержињо. Имао несрећу да игра у доба Роберта Карлоса, али опет, сасвим добар играч у Милану.

Централни бек 1-Фернандо Јеро. 150 голова у каријери, већ сам писао о њему.

Централни бек 2-Сол Кембел. Чудо како о њему сви ћуте, и како га се нико не сећа. Лично га уз Фердинанда сматрам најбољим одбрамбеним енглеским фудбалером којег сам гледао.

Задњи/централни везни-Фернандо Редондо. Бог отац деведесетих у Реалу, толико био добар да је Фергусон за њега говорио да има магнете у ногама. Штета да су га повреде унаказиле

Полушпиц десетка-Хуан Роман Рикелме. Једина ствар коју му сматрам као ману је што је играо за Виљареал(ја сам Валенсијин навијач). Имао је све, шут, преглед игре, дриблинг, технику, дигао је осредњи Виљареал у врх шпанског фудбала.

Десни везни-Гаиска Мендијета. Први страни играч којег сам упамтио и због којег сам заволео Валенсију. Најбољи играч Валенсије којег сам гледао(моје мишљење).

Леви везни-Робер Пирес. Уз Анрија најбољи играч Арсенала којег сам гледао(моје мишљење).

Нападач 1-Енди Кол. Слабо га се сећам, био сам балавац када је он био у Јунајтеду, али сам видео мало његове статистике и голова. Заслужио је више утакмица за Енглеску

Нападач 2-Ђоване Елбер или Марио Жардел. Њих двојица и Сони Андерсон су далеко бољи бразилски нападачи од било којег данашњег, изузев Нејмара...
 
Fernando Redondo alfa i omega tog Reala koji je bio gotiva pre galaktikosa najbolja srce time i zadnji vezni i organizator igre...Redondo Sedorf Savio (sećaš se njega Brazilac belac dobar dribler izgledo onako strkljavo) Mijatovic Raul. Morientes i Suker sa klupe...bio i Ze Roberto na kratko...secam sam da sam tad ko klinac uvek mislio da su Roberto Karlos i Ze Roberto braća hahahah
 
Na golu Bodo Ilgner i Kanjizares...Kanjizares je tad furo zalizanu crnu kosu malo dužu kad je prešo u Valensiju tad je promenio imidz i poco se farbati u plavo sto mu je postalo zastitni znak s vremenom...
 
da Kiko legenda Atletiko Madrida , bio je prakticno lider one ekipe iz 90ih koja je uzela duplu krunu pod vodstvom Radomira Antica , inace valjalo bi u ovoj temi pomenuti i Kili Gonzalesa, igrac isto nikad nije dobio paznju kakvu zasluzuje , a bio je verovatno i najbolji igrac Valensije kada su igrali ona 2 uzastopna finala Lige sampiona .
 
Ненад:
Бољи је био Мендијета. Него, сећа ли се неко од вас старијих бугарског убилачког тандема Стоичков-Пенев?
Kliknite za proširenje...

Slabo oni su ipak malo ranije igrali...Posto navijas za Valensiju vidim sigurno se odlicno secas i Visentea tada je vazio za jednog od najtalentovanijih igraca na svetu...brutalan igrac...ali je osto nekako nedorecen nije ispunio ocekivanja iako je godinama igro za Valensiju i bio perjanica...Ali mislim da je mogo vise...mislim da je i sa povredama imo problema...
 
Od tih nasih komsija najbolje pamtim Hadzija dok je bio u Galatasaraju kad su uzeli Kup Uefa...i tada je bio majstor i kido...stariji kazu da je par godina ranije bio jos bolji...

- - - - - - - - - -

jos_1_5ak:
da Kiko legenda Atletiko Madrida , bio je prakticno lider one ekipe iz 90ih koja je uzela duplu krunu pod vodstvom Radomira Antica , inace valjalo bi u ovoj temi pomenuti i Kili Gonzalesa, igrac isto nikad nije dobio paznju kakvu zasluzuje , a bio je verovatno i najbolji igrac Valensije kada su igrali ona 2 uzastopna finala Lige sampiona .
Kliknite za proširenje...

Da da Kili Gonzales svakako extra igrac...Otiso u Inter i sahranio ga kao i mnoge...tesko je bilo Inter tada 'preziveti'...

- - - - - - - - - -

Kozmin Kontra rumun odlican bek veoma tehnicki potkovan igro u onome Alavesu koji je doso do finala kupa UEFA izgubio od Liverpula...Tada je igro Havi Morreno za Alaves ako se nevaram te godine je bio najbolji strelac u primeri ili u Kupu Uefa nosio gips oko ruke...mislim da je posle toga otiso u Milan i propo...
 
Bari'91:
Slabo oni su ipak malo ranije igrali...Posto navijas za Valensiju vidim sigurno se odlicno secas i Visentea tada je vazio za jednog od najtalentovanijih igraca na svetu...brutalan igrac...ali je osto nekako nedorecen nije ispunio ocekivanja iako je godinama igro za Valensiju i bio perjanica...Ali mislim da je mogo vise...mislim da je i sa povredama imo problema...
Kliknite za proširenje...

Био ми омиљени играч...
 
Eto'o strasan napadac...I sto je jako bitno igrac koji je u velikim utakmicama hladan kao spricer koliko je puta resavao velike meceve ALI ima tu jedna opaska igro je u toj dominantnoj barsi i nije tip igraca koji je samostalan tako reci da sam moze vuci ekipu poput Drogbe ili ranije Mr Zorza ...Weu nisam puno gledo jesam neke utakmice i njegov doprinos Africkom fudbalu je nemerljiv...Izmedju Drogbe i Eto'a tezak izbor kazem u jednu ruku bi radje Drogbu koji mi je malo drazi i samostalniji igrac a u drugu bi Eto'a za kojeg znam da nece zakazati u bitnoj tekmi potreban mu je delic sekunde...Mozda ipak Eto'o...I da napomenem koliko je veliki ispo covek Eto'o one sezone kad je Inter uzeo Ligu Sampiona pod Murinjom svesno je zrtvovan na krilu tada a doso je sa reputacijom najubojitijeg napadaca na svetu i time otvorio prostor Diegu Militu da iskaze svu klasu i odigra sezonu iz snova...
 
Strašan igrač definitivno simbol valensije iz tog vremena najuticajni njihov igrač čini mi se da su on i Stefano Fiore došli u Lacio tada da zamene Nedveda i Verona i Mendijeti nikako nije išlo a svi su očekivali da će biti majstor...Lik je baskijac pa da Gaiska...čudi me da ga Bilbao nikad nije angažovo i probo vratiti u život...stvarno nestvaran pad...Kad smo već kod Španaca bio je jedan bolji od Mendiete...dirigent Depotiva Huan Karlos Valeron...
 
Мој један текст о једном мање познатом играчу, али свакако локалној легенди.

Аитор Ларазабал-неопевана легенда Атлетик Билбаа
http://media.gettyimages.com/…/jan-2002-aitor-larrazabal-of…
Од свих клубова који практикују Кантеру у Шпанији не постоји клуб који је вернији њој од Атлетик Билбаа. Клуб са традицијом форсирања своје школе је деведесетих продуковао многе сјајне играче. Један од њих је играо у сјајној екипи са Герером, Ечеберијом, Зигандом, Урсаизом, Алкортом, у оној сјајној генерацији из 1998, али за разлику од њих никада није толико помињан. Човек-клуб, Аитор Ларазабал, узданица тима 14 година на позицији левог бека.
Аитор Ларазабал је рођен 21.6.1971. у Билбау. И као и сваки клинац, маштао је да заигра за први тим Билбаоа. И жеља му се остварила. Са 11 је почео у млађим категоријама. Његов таленат није прошао непримећен и 1989, са 18 година је пребачен у Б тим. И онда је дошао тај 2.9.1990. Ларазабал је први пут обукао дрес првог тима. Деби неће памтити по нечему добром, Билбао је изгубио од Тенерифа 1-0. Па ипак, то је био почетак.
Већ те године Ларазабал се изборио за место првог левог бека, у тврдој сезони коју је Билбао завршио на тек 12. месту. Билбао је добио сјајног бека, способног и за голове и за асистенције. Оно што је двехиљадитих био Ираола, деведесетих је био Ларазабал. Снажна левица, идеална за ударце из даљине и шутирање пенала.
Но, никако му се није дало да заигра за репрезентацију. Иако је у сезони 1993/4, одиграо сјајно, у сезони у којој је Билбао завршио као пети, није ни био у конкуренцији за одлазак на Светско првенство. Серђи је био први избор и ту се ништа није могло. Но, то није поколебало Ларазабала. Ништа га није могло избацити са његове поз7иције левог бека. Ни када је 1996. Лизаразу дошао. Ларазабал је остао чврст на својој поз7ицији. Лизаразу је морао да на крају године напусти клуб и оде у Бајерн где ће направити велику каријеру.
И онда је дошла сезона 1997/8. Најбоља још од последње 2 титуле, 1983/4. Мада је Билбао имао хит играча у офанзивној линији, Ечеберију, Герера, Урсаиза, З/иганду, никако се не сме заборавити сјајна дефанзивна линија. Повратник Алкорта, Пакси Фереира, Роберто Риос и по левој страни Ларазабал, а иза њих на голу Иманол Ечеберија, презимењак(можда и рођак) далеко поз7натијег Хозебе. Пао је Атлетико, Барса је понижена са 3-0, а Ларазабал је одиграо чудесну сезону са 7 првенствених голова. Сви су мислили да је коначно дошло време да са својих 26 година, Ларазабал коначно обуче дрес фурије. Сви осим Хавијера Клементеа. Клементе се на левој страни одлучио за неприкосновеног Серђија и Сосиједадовог играча сличног презимена, Аранзабала. Можда је погрешио у писању, ко зна. Повео је Герера, Алкорту, Ечеберију, можда се и за Ларазабала могло наћи место.
То је већ био почетак краја за Ларазабала. Мада је и даље остао први избор каснијих тренера, његова форма је почела да пада. Те 2002. у први тим је почео да се пробија млади Асијер Дел Орно и Ларазабалова звезда је почела да тамни. Већ 2002 је почео да дели минутажу са Дел Орном, да би у сезони 2003/4 био истиснут. Те 2004. му је истекао уговор. Човек клуб који је цео свој живот посветио Билбау је одлучио да не тражи нови клуб. За њега није било другог клуба сем његовог Билбаа. Након 445 утакмица и 43 гола.
Аитор Ларазабал никада није био звезда. Ни у свом Билбау он није слављен онако како су то били Ечеберија, Гереро, Урсаиз, Зиганда и други. Нема ниједан екипни или лични трофеј. Па ипак, он је неспорно легенда клуба. Радио је свој посао добро, постигавши гол у свакој својој сезони за Билбао, био је оно што ће касније на супротној страни бити Андони Ираола. Човек клуб, веран својима до краја, тих, повучен и никада слављен као неки његови други саиграчи.
Аитор Ларазабал, неопевана Билбаова легенда...
 
Мој текст о Канавару.

Фабио Канаваро-најбољи одбрамбени играч 21. века
http://www.101greatgoals.com/…/02/948772-fabio-cannavaro.jpg
У фудбалу као што постоје они који дају голове и они који креирају игру, тако постоји и трећа врста. Они не играју леп фудбал, њихов задатак је да уништавају противничке нападе и да трпају у џеп горепоменуте. Један од таквих био је Фабио Канаваро, најбољи одбрамбени играч 21. века.
Фабио Канаваро је рођен 13.9.1973. у Напуљу, у радничкој фамилији, од мајке служавке и оца банкарског службеника. И као и његов брат Паоло, заволео је фудбал. Оба брата су почела у предграђу, у локалном клубу из Бањолија. И обојица су примећена од скаута Наполија. Међутим, за разлику од Паола, који ће заувек остати сенка старијег брата и локална легенда Серије А, старији брат ће исписати златним словима своју каријеру.
Упоредо са тренирањем у малђим категоријама Наполија, Канаваро је сакупљао лопте за први тим. Већ у млађим категоријама је примећен захваљујући скочности, борбености, маркирању и убрзо је пребачен да тренира у први тим. И одмах је постао познат на необичан начин. На једном од тренинга је уклизао Марадони. Цео клуб је хтео да га разапне на крст осим Марадоне. Ел Пибеу се допала борбеност Канавара и стао је у његову одбрану, рекавши да га пусте да игра како хоће.
Тако је Канаваро дебитовао за Наполи, 7.3.1993. против Јувеа, у поразу 4-3. То је било рођење сјајног одбрамбеног тандема, који је чинио са каснијим Јувентусовим одбрамбеним, Ћиром Фераром. Ферара је био нека врста ментора младом Канавару и заједно ће чинити један од најбољих одбрамбених тандема Наполитанаца. У својој последњој сезони постигао је свој први, и једини гол за Наполи, против Милана, за реми 1-1. Пошто је Наполи остао без средстава, окренуо се продаји. Канаваро је те 1995. потписао за Парму, за коју је већ играо његов бивши саиграч Зола.
И то је био почетак стварања једне сјајне одбране коју ће Парма имати деведесетих. Уз староседеоце и легенде клуба Аполонија и Бенарива, уз Канавара је доведен и Тирам и Парма је створила једну од најјачих одбрамбених линија коју је Калчо икада видео. Следеће 1996. у први тим је убачен и млади талентовани голман Буфон и у сезони 1996/7. Парма је одиграла најбољу своју сезону икада у Калчу, завршивши као друга, иза неприкосновеног Јувентуса. Њена гранитна одбрана је била друга најјача у првенству, иза Јувеове, са само 26 примљених голова. Ради илустрације колико је то била јака одбрана, те сезоне Парма није примила гол на чак 20 од 34 првенствена меча! Те 1997. је и први пут позван у репрезентацију, 22.1.1997. против Северне Ирске. Наредну сезону је одиграо такође одлично и позван је на Светско првенство 1998. на којем ће играти против Камеруна, Аустрије, Норвешке и Француске. Онако како је у Парми постао кључан играч одбране, тако је и у репрезентацији постао један од кључних играча одбране, коју је тих година чинио са Нестом, Малдинијем, Костакуртом, Бергомијем, Песотом и Торичелијем. 1999 је са Пармом дошао до свог првог и јединог европског трофеја-купа УЕФА, освојио и куп Италије и први пут у каријери заиграо са братом Паолом. Сјајне игре ће му обезбедити пут на Еуро 2000. на којем ће одиграти све мечеве, играјући са Нестом и Јулијаном у формацији 3-5-2, и одигравши све утакмице на првенству. На крају своје каријере у Парми, освојио је куп Италије, и отишао на Светско првенство 2002. где ће одиграти све групне утакмице, али га није било у осмини финала против Јужне Кореје. Можда би Италија прошла даље да га је имала...
Након СП, Канаваро је отишао. Парма је грцала у дуговима и одлучила се да га прода Интеру за 23 милиона. Прву сезону се сјајно уклопио са Занетијем, Кордобом и Матерацијем, успевши да се нероазурима освоји друго место Серије А и дође до полуфинала Лиге шампиона. Другу сезону је међутим одиграо доста слабије и касније ће говорити о том периоду као најгорем у каријери. Но, и поред слабе сезоне, отишао је на Еуро 2004. које ће се разочаравајуће завршити по Италију и поред тога што је Италија отишла кући без пораза, а на којем ће он одиграти 2 од 3 меча.
И тада се десило оно што је опоравило његову каријеру. Трансфер у Јувентус те 2004. за 10 милиона евра. Канаваро је поново био онај стари. Осећао се као код куће-са њим је био његов ментор из Наполија Ферара, његови саиграчи из Парме Буфон и Тирам, уз Замброту, Песота, Биринделија, Монтера, плус Вијеру и Емерсона као два задња везна и одиграо је две фантастичне сезоне. Јуве је узео два Скудета заредом, два прва Канаварова у каријери, а колико је доминантан био Јуве у другој сезони говори податак да су изгубили само једну утакмицу у Серији А, да су примили само 24 гола у 38 утакмица, да су 17 утакмица сачували мрежу и да су везали 28 утакмица без пораза! Никада доминантнија сезона Јувентуса. Наравно, уследио је позив на Светско првенство 2006. Колико је одбрана Италије била добра на том Светском првенству говоре чињенице да је примила само 2 гола, од Американаца и Француза у финалу, да ниједан није био из игре-Зидан је дао гол из пенала а против Американаца то је био аутогол Закарда после слободног ударца. Одбрана коју је Канаваро чинио са Нестом, Матерацијем, Замбротом, Гросом, Закардом, Барзаљијем, Одом се показала највећом у историји Италије. Канаваро је проглаен за најбољег играча Светског првенства, Фифиног најбољег играча света и постао је тек трећи одбрамбени иза Бекенбауера и Замера који је освојио Златну лопту. Та 2006. је била зенит његове каријере.
Након Светског првенства, на изненађење свих десила се афера Калчополи. Јувентус је избачен у другу лигу, а Канаваро је као и велика већина осталих одлучио да оде. И изабрао праву дестинацију. Реалу је требао добар и поуздан централни одбрамбени, којег Мадриђани нису имали још од одласка Фернанда Јера. Први пик је био Канаваро. Реал га је довео испод цене, за 6 милиона евра. И то им се исплатило. Већ у првој сезони, Реал је освојио титулу чекану 4 године, а Канаваро је сјајно играо са Рамосом, Елгером, Робертом Карлосом, у друго. Повреда је узроковала да не оде на Еуро 2008 и сада се многи питају шта би било да је отишао.
Било како било, Канаваро је одиграо још једну добру сезону за Реал али Реал овај пут није узео титулу. И то је била лабудова песма Фабија Канавара. На купу Конфедерација је изједначио Малдинијев број утакмица за Италију, вратио се у Јувентус, више повређен него спреман, и одиграо је сезону испод очекивања. Светско првенство 2010. је као и цела Италија одиграо испод очекивања, испавши у групи и примивши 5 голова у 4 утакмице. Повукао се са 136 утакмица за Италију, одиграо једну сезону за Ал Ахли из Дубаија и 2011. завршио каријеру са 38 година. Након тога радио је као тренер у Кини и Катару.
Канаваро је био најбољи одбрамбени играч своје генерације по мом мишљењу. Могао је да игра на сваком месту у одбрани, имао је све-игру главом и поред само 176 цм висине, старт, знање маркирања и зоне и човека, а колико га је Италија ценила говори податак да нико није одиграо више утакмица за Италију са капитенском траком. Узео је скоро све што се могло освојити осим једне неостварене жеље-Лиге шампиона.
Фабио Канаваро, најбољи одбрамбени играч 21. века...
 
Da se razumemo Kanavaro je bio vrhunski igrač ali i na svom vrhuncu nikad nije bio najbolji odbrambeni a kamoli najbolji u 21. Veku...Ta njegova Zlatna lopta (da se razumemo nije on trebo da je dobije ali nekako bila je simbolična nagrada za sve vrhunske odbrambene koje su italijani imali u protekle dve decenije tako ja to doživljavam iako sam shvatio da će posle toga iskovati mit o Kanavaru kao najboljem...) Te 2006te glavni igrač Italije i sigurno njihov ako ne najbolji onda najznačajniji igrač u modernijoj istoriji Pirlo držo je fudbalske časove sve je išlo preko njega apsolutno je nezamisliva bila igra Italije bez njega na tom prvenstvu, Nesta se po običaju povredio i Materazzi je uskočio u prvi plan kao x faktor gol Česima za prolaz gol u finalu onda isprovociro Zidana...definitivno je odigro bolji turnir od Kanavara(iako nije bolji igrač da se razumemo)...Buffon je takodje sjajno branio tako da realno Kanavaro je po prikazanom na turniru bio treći ili četvrti igrač Italije...Grosso je takodje odigro sjajan turnir posle toga je usledio transfer u Inter i naravno nikad više nije zaigro na tom nivou...Takodje ostaje mi u sećanju da Luka Toni vola nije mogo ubosti na prvenstvu...A Djilardino potvrdio da nikad neće biti veliki igrač...
 
Не сматрам ја да је он најбољи одбрамбени у 21. веку толико због те Златне лопте, колико због тога што сматрам да је у периоду 2004-9 одиграо боље од других одбрамбених...
 
Sta reci legenda nad legendama Huan Sebastijan Veron se vraca na teren i to u dresu maticnog Estudijantesa kako bi pomogao klubu da dogodine ostvari sto bolji rezultat u Copa Libertadores , samo da podsetimo Veron se pretprosle godine oprostio od aktivnog igranja i to bas u dresu Estudijantesa ali eto posle 2 godine odlucio je da se vrati na teren posle dogovora sa Nelsonom Vivasom trenerom Estudijantesa i Veronovim bivsim saigracem kako bi pomogao ekipi na napadne trofej prvaka Juzne Amerike, ali prvo Veron ce prvo samo trenirati oko 50 dana kako bi se sto bolje fizicki pripremio za povratak na teren.
Samo da se podsetimo Veron ce dogodine napuniti 42 godine , e alal mu vera, to je igracina ;)

Ocigledno covek voli da igra fudbal ;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top