Legende fudbala

Наставак текста.

Први меч за популарне Свраке, Алан је одиграо на шести рођендан писца овог текста, 17.8.1996. у поразу од Евертона 2-0. Ипак, до краја те сезоне, тандем Ширер-Фердинанд се одлично уклопио, постигавши укупно 41 гол те сезоне у Премијер лиги. Ширер је поново био најбољи стрелац Премијер лиге, трећи пут узастопно, постигавши 25 голова у истој, и још 3 у осталим такмичењима, укупно 28 у свим такмичењима. Њукасл је завршио сезону као други на табели, иза тих година недостижног Манчестера. Ширер је погађао између осталог, бившем клубу, Блекбурну, Манчестеру у великој победи од 5-0, Арсеналу, Ливерпулу, два пута Тотенхему у великој победи од 7-1, хет трик Лестеру, Челзију, Нотингему у победи од 5-0, и проглашен је за играча године.
Играо је и у УЕФА купу, дошавши са клубом до четвртфинала, где је Њукасл избачен од Монака. Следећа сезона је била његова сезона за заборав. Само 2 гола у 17 мечева, уз још 6 у купу, те године повреде су га спречиле да покаже свој максимум, и Њукасл, под Ширеровим бившим шефом у Блекбурну, Далглишем, је сезону завршио тек на тринаестом месту. Па ипак, те године успео је да да одлучујући гол у полуфиналу ФА купа против Шефилд Јунајтеда. Те сезоне се десио и инцидент у ФА купу против Лестера, и његова једина мрља на каријери. Ширер је шутнуо Нила Ленона, али није суспендован због тога. Бивши шеф ФА Грејем Кели је тврдио да је Ширер претио да неће играти за Енглеску на Светском првенству, ако буде суспендован, што је Ширер демантовао.
Каква год била истина, и поред лоше сезоне, Ширер је позван на Светско првенство 1998. И одиграо још једно солидно првенство. Погађао је у групи против Туниса, у победи од 2-0, и у осмини финала против Аргентине, из пенала. Затим је и у пенал серији погодио први, али је Енглеска поново испала после једанаестераца. Након Светског, Ширер се поново вратио у форму. Постао је капитен Њукасла, постигао је 14 голова у Премијер лиги, и још 7 у другим такмичењима, укупно 21, али је Њукасл поново одиграо слабу сезону, завршивши као 13. на табели, испавши у Купу победника купова од Партизана, највише успевши да дођу до још једног финала ФА купа, где су други пут узастопно изгубили. И мада је и следећа сезона Њукасла била лоша, тек 11. место у Премијер лиги, трећа рунда купа УЕФА, где су поражени од Роме, и полуфинале ФА купа, Алан се дефинитивно вратио те године. 23 првенствена гола(5 голова је те година постигао у победи над Нотингемом од 8-0), друго место листе стрелаца иза Кевина Филипса, уз још 7 у другим тамичењима, укупно 30 голова те сезоне, и позив на још једно Европско првенство, које ће бити и последње Аланово.

Последње његово велико такмичење било је за заборав. Био је и овај пут најбољи играч екипе, погодивши у победи против Немачке, али је Енглеска порађена од Португала, и у одлучујућем мечу од Румуније, 3-2, у којем је Ширер постигао свој последњи гол за Енглеску. И то је био његов последњи меч за Енглеску. Након 63 утакмице(од тога, 34 као капитен) и 30 голова за Енглеску, одлучио је да каже збогом репрезентацији.
Након Европског првенства, уследила је још једна лоша сезона за Ширера. Нови проблеми са повредама, само 5 голова у Премијер лиги и још 2 у другим такмичењима, и још једно 11. место за Њукасл. И када су душебрижници мислили да је његово време прошло, Ширер се поново вратио и доказао да је вино боље што је старије. 23 пута је погодио у Премијер лиги, довевши екипу до 4 места и завршивши на 4. месту листе стрелаца, уз још 7 голова у другим такмичењима. Следеће године, 2002/3. Ширер је наставио да даје голове. Довео је екипу до Лиге Шампиона, у којој је клуб прошао прву групну фазу, са Динамом из Кијева, Јувентусом и Фејнордом, да би испао у групној фази осмине финала у групи са Интером, Барселоном и Леверкузеном. Још 17 голова у премијер лиги и 8 у другим такмичењима, укупно 25 голова, и треће место Њукасла у Лиги. И тада је дошла његова последња велика сезона, 2003/4. Почело је лоше. Партизан се опет показао као проклетство Њукасла, у квалификацијама за Лигу Шампиона. Тарибо Вест је потпуно пребио Ширера, који је ипак имао шансу да из слободног ударца у задњем минуту избаци Партизан. Није успео, а затим је у пенал серији, као и за Енглеску репрезентацију, капитенски узео лопту и први шутирао. Овај пут је промашио и проклетство пенала се наставило. Ипак, Ширер се искупио. Још 22 пута је тресао мрежу ривала у Премијер лиги, довео клуб до петог места, и до полуфинала купа УЕФА, уз 6 голова у истом. где је Марсеј био прејак за Свраке.И његова претпоследња сезона била је солидна, 7 првенствених, 1 у купу и 11 голова у купу УЕФА,, где је био најбољи стрелац истог те сезоне, уз један хет трик Бени Сакнину. И онда је дошла његова последња сезона, 2005/6. 14 голова у свим такмичењима, од тога 10 првенствених. Његов последњи меч био је 17.4.2006. против Сандерленда. Од екипе се опростио голом, и завршио каријеру повредом. 18 година након што је његова каријера почела, и 260 голова касније.
Од 19.4. до 11.5. 2006. на Њукасловом стадиону стајао је огроман транспарент захвалнице за 10 великих година. Тог 11.5.2006. одиграо је опроштајни меч против Селтика. Ушао је са клупе и постигао гол из пенала, за победу од 3-2. Са фамилијом је оптрчао почасни круг око Сент Џејмс Парка и отишао у легенду.
Након играчке каријере опробао се као тренер. 2009. је био привремени тренер Њукасла, али није успео да сачува клуб у највишем рангу.
За крај, мало статистике по питању Ширерове каријере. 43 гола у 158 мечева за Саутемптон, 130 голова у 171 меч за Блекбурн, 206 голова у 405 мечева за Њукасл, 13 голова у 11 мечева за младу репрезентацију, један меч за Б тим Енглеске, 30 голова у 63 мечева за Енглеску. Укупно 422 гола у каријери у 809 мечева. Клупски има једну Премијер лигу са Блекбурном. Појединачно, најбољи је стрелац Премијер лиге од њеног оснивања са 260 голова, три пута је био најбољи стрелац Премијер лиге(сва 3 пута узастопно, 1995-7), био је најбољи стрелац Еура 1996. и био у тиму првенства, био је у светском тиму године 1995. 2005. је био најбољи стрелац УЕФа купа, 1996. је био трећи у избору за Златну лопту, два пута је био најбољи играч Премијер лиге, 1995. и 1997. 5 пута је био играч месеца Премијер лиге, 1995. је био најбољи играч Премијер лиге, 2004. је изабран у Енглеску кућу славних, Пеле га је бирао у 125 најбољих играча света, на десетогодишњицу Премијер лиге проглашен је за најбољег играча исте, дели место са Ендијем Колом по броју највише голова Премијер лиге у једној сезони са 34 гола, највише голова у Премијер лиги у сезони од 38 утакмица са 31. голом, има највише хет трикова у Премијер лиги, 11, и витешку титулу.
За крај, микс голова Алана Ширера.

https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=208558339538594&id=100011532880479
 
Oce Sirer da preuzme Engleze...Imam druga zovu ga Sirer...Nenade fini su ti tekstovi samo pisi...Inace lepo sto je neko postavio Berbatova covek koji je imao dar mozda i najmeksi prvi dodir ikad vidjen neverovatno kako je delovalo ali isto tako covek koji je bio neverovatno lenj toliko lenj da u manchesteru gde je po talentu mogo postati legenda covek je zbog svoje lenjosti i svatanja fudbala njegov fudbal u hodu cesto bio neuticijan bezopasan otud ga ferguson nije stavio ni na klupu u finalu LSa ali da je bio majstor i umetnik da zanemis to jeste...
 
Jaooo kako me nostalgija pere...himna svetskog prvenstva u Italiji 1990.g. :worth:


Takodjer i prvenstvo iz nase perspektive vazno jer je bilo poslednje gde je ucestvovala Jugoslavija pre rata, i bila je bome pracena, jako puno ljudi iz Jugoslavije je islo na utakmice kao i puno dijasporaca
 
Poslednja izmena:
Један текст о мом омиљеном голману.

Kucamo na vrata… Santijaga Kanjizaresa (VIDEO)
„Kažu da su Strelci u horoskopu uporni i tvrdoglavi. Takav sam i ja, sve što sam u životu radio, radio sam do daske, bez ustezanja i uvek sam hteo da budem najbolji“, tvrdi legendarni Zmaj sa Mestalje, majstor za penale
14431716884752.jpg


http://www.mozzartsport.com/vesti/kucamo-na-vrata-santijaga-kanjizaresa-video/116468
 
Нов мој текст са Фејсбука.

Фернандо Јеро-заборављена легенда Реал Мадрида

https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=266085617119199&id=100011532880479
 
Poslednja izmena:
Rigobert Song se bori za život posle moždanog udara

Nekadašnji kapiten fudbalske reprezentacije Kameruna Rigobert Song (40) doživeo je moždani udar i nalazi se u teškom stanju, prenosi ESPN.

Bivši defanzivac Liverpula, Galatasaraja, Lansa, Vest Hema i Kelna od 2015. godine radio je kao selektor selekcije Čada.

On je za državni tim Kameruna odigrao rekordnih 137 utakmica i postigao pet golova.
 
Meni je uvek Rivaldo bio bolji igrač i od Zidana Figa...Zidan je bio sjajan igrač ali previše romantizovan posle odlaska u penziju...nikad ga niko nije tako doživljavo u ono vreme kao kad ga danas pomeneš...Danas nije retkost da neko odvali Zidan najbolji svih vremena i ostane živ...

- - - - - - - - - -

Svima je bilo jasno da je zuba najbolji na svetu medjutim povrede su ga odvojile od terena pa su glavna 3 takmaca za zlatnu loptu bili Rivaldo Figo i Zidan...sećam se tog vremena...

- - - - - - - - - -

Hahaha ču sećam koda je juče bilo...
 
Нови мој текст.

Фернандо Моријентес-потцењени шпански нападач

П.С. За Барија, намеравам да пишем сада о Барсиним легендама, биће Ривалдо, Луис Енрике, Стоичков...

 
Мој текст о Ривалду.

Ривалдо-лидер Барсе крајем 20.века
https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/…/3f4cc040f56bbb449408…
Институција десетке, број који је дао велики број фудбалских уметника. Њу су носили фудбалски уметници, људи који су играли иза два нападача у формацији 4-4-2 дијамант или 4-5-1 иза правог нападача. Они су могли готово све, знали су да дају и намештају голове, креирају игру и обично су били миљеници фанова.
Партизан је имао Вукотића, Звезда Шекуларца, Сарајево Сушића, Французи Платинија и Зидана, Италијани Тотија, Аргентинци Марадону и Буручагу, Холанђани Кројфа, Бразилци Ривелиња, Сократеса, Роналдиња, Каку, Жуниња и играча о коме је овај текст-Ривалдо, легенда Барселоне и уз Роналда најбољи бразилски фудбалер крајем деведесетих и почетком двехиљадитих.

Ривалдо Витор Борба Фереира је рођен 19.4.1972. у Ресифеу, у држави Пернамбуко. И као што бива код Бразилаца, или се заволи фудбал или одбојка, било на песку. Почео је онако како су почињале и друге бразилске легенде, Роналдо, Пеле, Леонидас, и други-у бетонском паклу бразилских фавела. У држави у којој су дивља насеља велика као градови(највећа Риова фавела је велика као Нови Београд), у којој полиција дилује а криминалци растурају њену дрогу, у фавели постоје 2 избора која дете има-да постане криминалац или фудбалер. Ривалдо је изабрао другу страну.
Бирање те друге стране није било нимало лако по Ривалда. Неухрањеност, криве ноге, губитак зуба, немогућност да сам плати своје фудбалско школовање. Но Ривалдо је истрајавао у свему. Фудбал је почео да тренира тек са 16 година, након година играња на улици. Скаути малог и младог клуба Паулистано, основаног 1983, којем је највећи успех био да се једне године пласира у трећи ранг су га позвали. И одбацили због физичке слабости. Да ствар буде гора по дечака, отац му је прегажен колима и умро те исте године. Изгледало је да се свет срушио за Ривалда. Мали клуб га је одбацио, отац му је умро никада не видевши какв ће му син бити фудбалер, а тренер малог клуба коме нико ни тада ни данас не зна име га је одбацио не сањајући да ће отпадак да се претвори у светски познатог и цењеног фудбалера.
Но, ако су га људи из Паулистана одбацили, људи из екипе Санта Круз су га приметили. И одлучили да му пруже шансу. Те 1991. И Ривалдо је почео да игра, 8 голова у 18 утакмица и следеће 1992 је потписао за екипу Моги Мирим, чији је председник данас. И за 2 године приказао добар фудбал. У трећем рангу је успео да да за 2 године 10 голова у 30 утакмица и дошао је први озбиљан ангажман. Коринтијанс, члан првог ранга и данас један од највећих клубова Бразила је одлучио да га позајми. Момак који је био одбачен од аматерског клуба је добио шансу на професионалном нивоу, нешто о чему је могао само да сања када је као клинац шутирао лопту о зид. И одиграо је добру сезону. 19 пута је био стрелац у 1,5 годину и Палмеирас је одлучио да га ангажује. У међувремену је стигао и позив младе репрезентације, у којој су били и Роналдо, Роберто Карлос, Кафу и други, а затим и позив А репрезентације, у пријатељском сусрету са Мексиком, у којем ће погодити у победи 1-0.
Палмеирас је те 1994 године имао велике амбиције. Заго(члан Роме из 2001 која је узела титулу Серије А), Роберто Карлос, Цезар Сампајо(освајач титуле првака света са Бразилом 1994), Флавио Консеисао(касније играч Депортива, Реала и Дортмунда), Ромариов најбољи пријатељ и највећи непријатељ истовремено Едмундо, највећа легенда клуба Еваир и Ривалдо. Страшна екипа на челу са Вандерлејем Луксембургом као тренером. И таква екипа је постала хит Бразила. Већ у првој Ривалдовој сезони клуб је узео титулу првака Бразила и шампионат Паулиста, а Ривалдо је одмах израстао у лидера екипе. 14 голова, од тога у финалу 3 гола у 2 меча шампионата Паулиста свом бившем клубу Коринтијансу који га је лансирао у орбиту. Следеће сезоне му је успело да погоди још 24 пута у свим такмичењима. Од Палмеираса се опростио 1996. са још 18 голова за титулу шампионата Паулиста и 6 у другим такмичењима и дошло је време да са 24 године дође у Европу.
Мада је Парма нациљала око на Ривалда, најбржи у куповини се испоставио Депортиво. Шпанци су имали високе амбиције. У клуб су те године играли Ђукић, Најбет, Донато, у пакету са Ривалдом је дошао и његов саиграч Флавио Консеисао, Мауро Силва, Бегиристаин. Џон Тошак је у Ривалду видео свог главног играча. И Ривалдо се управо показао као то. 21 првенствени гола, четврто место на листи стрелаца, треће место за Депортиво. И тренер Барселоне Боби Робсон је убедио управу да доведе Ривалда а не Стива Мекманамана. Испоставило се да је био у праву.
Већ у првој сезони Ривалдо је одиграо застрашујуће. 28 голова у свим такмичењима, од тога 19 првенствених. Почело је голом из пенала против Дортмунда у Суперкупу Европе. У првом свом Ел класику је постигао гол у победи 3-2. Након центаршута са десне стране се снашао и са 5 метара сместио лопту уз десну стативу. Био је почетак његовог терорисања Реала. Успео је и да у купу краља погоди против Валенсије у победама 2-1 и 3-1, Мериде, постигне хет трик против Сарагосе и у финалу против Мајорке. Уследио је и позив на Светско првенство 1998. На Светском првенству је био битан део екипе која је стигла до финала, погодивши против Марока у победи 3-0, два пута у победи нада Данском 3-2 у четвртфиналу и из пенала у пенал серији против Холандије и нашао се у идеалном тиму.
Дошла је сезона 1998/9. И Ривалдо је поново био најбољи стрелац клуба са 29 голова у свим такмичењима. Погодио је 2 пута у ремију против Манчестера 3-3, најпре из слободног ударца, а затим полумаказицама. И поново је био стрелац против Реала, у победи 3-0. Прихватио је лопту Луиса Енрикеа, издржао Кампа у послао лопту у доњи десни угао. Барса је поново била прва, а Ривалдо је узео своју прву Златну лопту, титулу најбољег играча Европе и Фифиног најбољег играча света. И стигао је позив за Копа Америка. На њему се Бразил окитио прваком Јужне Америке шести пут, а Ривалдо је био стрелац у победи 7-0 над Венецуелом, против Мексика и у групи и у полуфиналу, двоструки стрелац у финалу против Уругваја, и у четвртфиналу против Аргентине, сјајним голом са 25 метара у горњи десни угао из слободног ударца. Поделио је титулу најбољег стрелца са Роналдом.
Уследиле су лоше године за Барсу, али је Ривалдо наставио да погађа. 23 гола у свим такмичењима, од тога 10 у Лиги шампиона. Настављен је његов терор против Реала, гол у ремију 2-2, са шеснаестерца у десне рашље. Погађао је 2 пута у победи над Фиорентином у победи 4-2, против Арсенала у победи 4-2, 2 пута против Фиорентине у ремију 3-3, 2 пута у победи над Портом у победи 4-2 и једном у реваншу за 2-0, и 2 пута против Челзија у победи 5-1. И онда је дошла сезона 2000/1, најбоља у Ривалдовој каријери.36 голова, гол у победи над Лидсом 4-0, хет трик против Милана у победи 3-2, гол у ремију против Лидса и гол у победи 5-0 над Бешикташем. Погађао је 2 пута у Ел класику у ремију 2-2.
И најчувенији хет трик његове каријере. Барселона и Валенсија су играли задње коло, у борби за четврто место. Најпре је погодио из слободног ударца, у доњи десни угао, затим је избацио одбрамбеног играча Валенсије и са 25 послао лопту у доњи леви угао и на крају постигао најбољи гол своје каријере. Прихватио је лопту на шеснаестерцу окренут леђима и маказицама погодио леви угао за победу 3-2 и обезбеђење квалификација за ЛШ.
То је била његова последња велика сезона у великим лигама и репрезентацији. Ван Гал му није продужио уговор и Ривалдо је потписао за Милан. Међутим, поред велике конкуренције се није снашао. 5 голова у 22 мечева. Никако није могао да се избори да буде прва постава. Позајмљен је у Крузеиро где није пуно показао. Дошли су и други играчи у бразилској репрезентацији и убрзо је прецртан и из ње. Чинило се да је Ривалдо готов.
Онда, те 2004 се десио неочекиван трансфер који га је вратио у младост. Стигао је позив у Олимпијакос. Ривалдо је прихватио, свестан да више нема шансе у великим западним легендама. И одмах постао легенда клуба. И играо је сјајно. 43 гола у 100 мечева у 3 године, 3 титуле за 3 године, од тога 2 дупле круне. 4.12.2004. је дао свој први гол у дербију смртних непријатеља, из слободног ударца за 1-0. Погодио је и у победи 3-2, 15.1.2006 најпре волејем из шеснаестерца, затим голом из казненог.
Након Олимпијакоса, Ривалдо је потписао за други атински клуб, АЕК. И тамо су га такође упамтили као легенду. 15 голова у сезони за једну годину.

 
Poslednja izmena:
То је био крај Ривалда у Европи. 2009. је потписао двогодишњи уговор са Узбекистанским Буњодкором. За фантастичан уговор од 10 милиона за те 2 сезоне. И тамо је постао легенда. 43 гола за 3 године, од тога 22 2009 и две дупле круне. Уследио је трансфер у Сао Пауло, а затим је Ривалдо отишао у Анголу у Кабускорп. Чисто да промовише фудбал. И тамо је по лепом упамћен, 11 голова у 21 мечу. Уследио је трансфер у Сао Каетано, и затим повратак у свој Моги Мирим, који му је био први озбиљан трансфер и захваљујући којем се домогао прве бразилске лиге. И то је било то. Повукао се 2014, накратко се вративши 2015 и погодивши свој последњи гол, у победи 3-1 над Макаеом, у којем је дао гол заједно са својим сином Ривалдињом.
Ривалдо је један од најбољих играча бразилског фудбала икада. Сјајан дриблер и креатор игре, одличан шутер левом ногом, сјајан извођач слободних удараца, био је све што је красило некадашње бразилске фудбалере. Терорисао је Реал, био љубимац Барсиних навијача, Олимпијакос и Аек га памте као највећу звезду која је икада играла у грчкој лиги. Није био нападач, али је у сваком клубу имао висок проценат голова.
Подаци за бразилску лигу су непотпуни, тако да нећу успети да напишем пуну статистику Ривалда. Ово је његова непотпуна статистика голова. 16 голова за Санта Круз, 19 за Коринтијанс, 24 за Моги Мирим, 60 за Палмеирас. Укупно 119 голова у Бразилу, непознат пун број утакмица. 22 гола у 46 мечева за Депортиво. 130 голова у 235 мечева за Барселону. 8 голова у 40 утакмица за Милан. 2 гола у 10 мечева за Крузеиро. 43 гола у 100 мечева за Олимпијакос. 15 голова у 44 меча за АЕК. 43 гола у 82 меча за Буњодкор. 7 голова у 46 мечева за Сао Пауло. 11 голова у 21 мечу за Кабускорп. 2 гола у 19 мечева за Сао Каетано. 2 гола у 13 мечева за младу репрезентацију Бразила, 1 гол у 8 мечева за Олимпијску репрезентацију, 35 голова у 74 меча за Бразил. Укупно по непотпуним подацима, 440 голова у 738 мечева.
Клупски, Ривалдо има титулу првака Бразила са Палмеирасом, 2 шампионата Паулиста, 2 Примере, куп Краља са Барселоном и 2 УЕФА Супер куп(Барса, Милан), Лигу Шампиона са Миланом, италијански куп, шампионат Минеиро са Крузеиром, 3 грчке лиге и 2 грчка купа са Олимпијакосом, 3 првенства и 2 купа са Буњодкором. Са Бразилом има Куп конфедерација, Светско првенство, Копа Америка и Олимпијске игре.
Лично, Ривалдо је 1999 освојио Златну лопту и био Фифин најбољи играч света. У кући славних Бразилског фудбала је, Фифиних 125 најбољих, има 2 титуле најбољег играча бразилске лиге, 1998 је био најбољи страни играч Примере, 2 пута је био у тиму Светског првенства, 2 пута у тиму године Европских спортских медија, 1999 је био најбољи играч у избору Ворлд Сокера и најбољи стрелац и играч Копа Америка, најбољи стрелац Лиге Шампиона 2000, најбољи страни играч грчке лиге 2 пута, и најбољи стрелац узбечке лиге.
За крај микс Ривалда.
 
Igracina mene samo zanima kako je moguce da se na svim top10 listama uporno zaboravlja i to kod relativno mladjih ljudi koji prate fudbal od sredine 90tih...Mozda zato sto je marketinski nekako bio u senci Ronalda iz te generacije...Ali koliko got marketinski bio u senci teren je cesto suportno govorio...Ronaldo jeste imo problema sa povredama...Ali znam i kad su njih dvojica bili zajedno na terenu neretko bi se Rivaldo izdvojio kao vodja glavni igrac uskocio bi u prvi plan i resavao utakmice...Dobro ima i do toga sto su u Ronalda bile sve oci uprte i bio je toliki pritisak pa je Rivaldo znao da preuzme kormilo kad ovaj zaskripi...Nekazem da je bolji igrac od Ronalda ali potpuno nepravedno zaboravljen od vecine raje...2002 kad su poslednji put uzeli svetsko...****** od tad je proslo 14 godina jel mene neko zeza? Nego da se vratim na temu te 2002 je odigro sjajno...i tu je njegova uloga zaboravljena...pala je skroz u treci plan zbog Ronaldovog povratka zlatne kopacke i frizure :D (a napadac je jel te ocekujes da bude najbolji strelac) i Ronaldinjove najave svetu...

- - - - - - - - - -

Jos jedan igrac koji je zario i palio pocetkom 2000tih vazio za instituciju Pavel Nedved...Takodje pao u zaborav...
 
11 zaboravljenih...

----------------------Makaj---------Klaudio Lopez

Overmars------------Rivaldo---------------Nedved-------Rekoba


Lizarazu--------Kordoba------------Ajala----------Zambrota

--------------------------------Toldo/Peruci

Ovako...krenimo od golmana mozda i nisu zaboravljeni ostali su u senci Buffona razumljivo...Buffon je najboljih svih vremena...ali ova dvojica su svakako medju najboljim golmanima koje pamtim...

Lizarazu neko ce reci bek je upitanju nemoze biti aktuelan i to je ok...samo sto je to verovatno najkompletniji levi bek kojeg sam gledo...nije bolji od Robertna Karlosa taj je donosio ekipi jednu novu dimenziju ali jeste kompletniji...a retko ce ga ko pomenuti kada se dotaknemo teme o bekovima u fudbalu...mozda je i davno bilo...

Zambrotta...u mladosti veznjak kasnije prekomandovan na beka i lik je to radio doktorski peglo u oba pravca i trajo je i trajo...i nekako je pao u zaborav ***** li ga kao da nikad nije igro...

Ayala jedan od najboljih stopera svoje generacije u vreme kada su stoperi bili vrhunski u fudbalu...imao je sve jako prljav i namazan prototip argentinca...a danas Otamendi vazi za neku zvreku...

Kordoba mozda sam malo subjektivan ali sam ga obozavo brz hrabar odlicno citanje igre metar i zilet a najbolji odraz u seriji A...kasnije je umeo da kiksne ali je cesto bio i povredjen i tako je polako izbledeo...

Overmars mozda ne svetska klasa ali krilo starog kova brz ko metak tehnika-holandjanska odlican centarsut...kultni igac tog vremena potpuno zaoravljen...

Rekoba pa mozda i nije toliko zaboravljen mozda ga i ljudi pamte dobro iako nije ispunio potencijal koji je najavljivo...

Makaj ovaj dok je bio u Deportivu lik je neumoljiv tvrdim da u to vreme uz Sevchenka nije bilo ubitacnijeg napadaca...kasnije preso u Bajern trpo ali nikad nije bio tako dobar malo izgubio na ostrini nije mu ko nekad trebalo pola sanse ili koji cenat prostora da je smesti iza golmana...mislim da je u pitanju zato sto je otiso u bundesligu bajern je uvek bio dominantan mogo je igrati opustenije tu ligu nije bilo tog naboja te konkrencije tog takmicarskog nivoa pa se dalo primetiti u Ligi Sampiona da to nije vise taj Makaj...lik je danas potpuno potpuno zaboravljen...

Klaudio Lopez...mogo su u prvih 11 Argentine da menjas i Batistutu ako mislis da ce Krespo odigrati bolje ali jedno je bilo sigurno ime koje ces uvek videti u prvih 11 Argentine je Klaudio Lopez...strasan igrac povuceni spic jedan od najcenjenih igraca tog doba...danas potuno zaboravljen...
 

Back
Top