Legende fudbala

[Ненад]

Још један сјајан и потцењен фудбалер, додуше сећам га се једино из Болоње пошто сам био сувише мали када је био легенда Лација.

Ђузепе Сињори.

 

[Vlad88]

Dario Hubner

Tatanka! Do 20. godine je radio u fabrici aluminijuma, u 30. je prvi put zaigrao u Seriji A na debiju Ronalda, u 34. je bio prvi strelac lige i obukao dres Milana. Pušio je paklu cigareta dnevno, obavezno bi zapalio na poluvremenu i bio je nezaustavljiv u tandemu sa Robertom Bađom.

 

[Ненад]

Ја већ поставио на претходној страници...

 

[Ненад]

Прелепа времена 2001/2, мултипренос на Трећем каналу и незаустављиви летећи магарци.
Лупатели, Дана, Лана, Данђело, Моро, Легротаље, Ериберто, Манфредини, Корини, Перота, Франческини, Марацина, Коради, Косато, јунаци мог детињства.

PRELAZZI: Leteći magarci - poslednja velika priča Kalča

...i poslednja masna fusnota koja italijanski fudbal odvaja od ostalih evropskih liga

http://www.mozzartsport.com/vesti/prelazzi-leteci-magarci-poslednja-velika-prica-kalca/93117

 

[Ненад]

Мој текст из 2 дела о локалним легендама Серије А. Многе који су заслужили да буду на листи нисам гледао, или их се нисам сетио, стога нека ми форумаши опросте што их нисам могао све побројати. Ово су неки од њих које сам побројао.

Локалне фудбалске легенде-први део, Серија А
http://forum.krstarica.com/entry.php/44210-Локалне-фудбалске-легенде-први-део-Серија-А

Наставак текста.
http://forum.krstarica.com/entry.php/44211-Локалне-фудбалске-легенде-први-део-Серија-А-наставак

Следећи наставак ће бити о Примери...

 

[Ненад]

Мало ме зеза комп, ево наставка првог дела текста.
http://forum.krstarica.com/entry.php/44211-Локалне-фудбалске-легенде-први-део-Серија-А-наставак

 

[Ненад]

Локалне фудбалске легенде, други део-Примера. Има много оних које нисам споменуо...

 

[Bari'91]

Kakav je ovo igrac bio a nekako je skroz pao u zaborav kao i Rivaldo niko da ih spomene danas...
Covek je bio masina ne staje a doktor fudbal...

 

[Bari'91]

Evo jos jedne zaboravljenje legende...Doduse nikad ga nisam volio ne zato sto je nas unakazio 2000te...Nego zbog njegove neodgovornosti prema fudbalu non salantnosti gde je znao stopostonu sansu tako olako da procerda da sutne nebu pod oblake ili da zahvati loptu traljavo a da ga to netangira puno onaj njegov osmeh kao ****** ispazen jezik...a mnogo sam voleo tu Barsu sa Rivaldom...Inace sem te mane imao je apsolutno sve fenomenalnu tehniku brzinu agilnost ko zmija je mogo da se provuce sa loptm kud je hteo ili da te okrene na metru...

 

[spaledada92]

Nedved je neki funkcioner u Juventusu ako se ne varam.

 

[Ненад]

Листа неких заборављених или мање познатих фудбалских легенди које заслужују помен.

1. Фернандо Пејротео, нападач лисабонског Спротинга. Процентуално најбољи нападач и фудбалер икада. 540 голова у 334 утакмице за Спротинг, за Португал је дао 14 голова у 20 утакмица. Његова комплетна статистика.
https://en.wikipedia.org/wiki/Fernando_Peyroteo
2. Дикси Дин, бивши нападач Евертона. За Евертон је дао 349 голова у 399 утакмица, уз 18 голова у 16 утакмица за Енглеску. 1928 је успео да буде први стрелац енглеске прве лиге са 60 голова, нешто што никоме никада није пошло за руком касније
3. Џими Гривс, бивши нападач Челзија и Тотенхема. 124 гола у 157 утакмица за Челзи, 220 голова у 321 утакмицу за Тотенхем. 44 гола у 57 утакмице за Енглеску. 5 пута најбољи стрелац лиге
4. Гунар Нордал, нападач Милана. 5 пута најбољи стрелац Серије А, најбољи стрелац Милана у историји са 210 голова, трећи стрелац Серије А
5. Омар Сивори, легенда Јувентуса, 135 голова у 215 утакмица за Јуве
6. Жозе Алтафини, 120 голова у Милану, 71 за Наполи, 25 у Јувентусу.
7. Телмо Зара, пре ере Месија и Роналда најбољи стрелац Примере и најбољи нападач Билбаа икада са 251 голом
8. Рафаел Морено Пићићи, човек по коме је трофеј најбољег стрелца Примере добила име
9. Делио Онис, најбољи аргентински фудбалер који није играо за аргентинску репрезентацију и најбољи стрелац Француске Прве лиге икада са 299 голова у дресу Ремса, Монака, Тура и Тулона
10. Уве Зелер, 404 гола у 476 утакмица за ХСВ
11. Фриц Валтер, члан немачке шампионске екипе из 1954. за Кајзерслаутерн дао 357 голова у 364 утакмице, уз 33 гола у 61 утакмици за Немачку

 

[Bari'91]

A daj brate neke koje smo gledali...

Secam se da sam cito na sportskoj centrali pre nekih 12 13 godine...Da ovaj covek nemoze loptu da ispimpla ni 5 puta to je prico Slavisa Jokanovic u sta ja naravno neverujem...

 

[Bari'91]

Sjajan univerzalac koji se skrasio na beku dugi niz godina je bio jedan od najboljih bekova na svetu njegov je 'problem' jer nije bio zvezda pored svih tih Italijana...danas potpuno zaboravljen...

 

[Ненад]

Бразил-11 потцењених, мој избор.

Голман-Рожерио Сени. 1237 утакмица за Сао Паоло, 131 гол, најефикаснији голман икада. И имао несрећу да брани у ери Диде

Десни бек-Рафиња. Одличан десни бек, већ 5 година првотимац Бајерна, и има несрећу да игра у ери Данија Алвеша и Мајкона.

Леви бек-Сержињо. 8 година, преко 200 утакмица у Милану, и имао несрећу да игра у ери најбољег левог бека у историји, Роберта Карлоса.

Централни бек-Едмилсон. Ок, 40 утакмица за Бразил је пристојан број, али када знамо да je oдиграо мање утакмица него нпр. Роке Жуниор, највећа бушотина и рупа у историји бразилске одбране, то га чини комплетно потцењеним.

Централни бек-Крис. Само 17 утакмица за Бразил, око 3 пута мање него рупетина Роке Жуниор. И поред 8 година играња фудбала за Лион, освајања 4 титуле са истима и преко 200 утакмица.

Задњи везни-Емерсон. Јесте одиграо 73 утакмице али када знамо да је 2002. када је био у напону форме, изостављен у корист Клеберсона и Вампете, који је 3 пута најурен из Европе, у којој је одиграо само 50 утакмица, тиме заслужује да се нађе на овој листи.

Полушпиц-Ђалмиња. Јесте да је свет мало касно чуо за њега, када је већ имао већ 27 година, али не мења чињеницу да је играо сјајан фудбал за Депортиво, у време када је тај клуб играо набољи фудбал Примере. Његово уништавање Реала, у победи 5-2 се и данас препричава. Заслужио је више од само 14 утакмица.

Други полушпиц-Жунињо Пернамбукано. 100 голова у 344 утакмице за Лион, главни играч тима у време када су владали Француском, штета је што је одлучио да се повуче већ 2006. са 31 годином. Имао је несрећу да на његовој позицији играју Роналдињо и Кака.

Први нападач-Марио Жардел. Никада ми неће бити јасно како је један нападач такве класе толико игнорисан што од штампе, што од селектора, и на крају од великих клубова Европе. У Васку није имао места, али зато касније цифре говоре све-Гремио, 67 голова у 73 меча. Порто 130 голова у 125 мечева. Галатасарај 34 гола у 43 меча. Спортинг 67 голова у 62 меча. 3 пута Златна копачка Европе. Заслужио је више од само 10 утакмица. Његово изостављање са списка путника 2002. у Кореју и Јапан, у сезони у којој је дао 56 голова је, по мом личном мишљењу једна од највећих фудбалских неправди, поготово што је изостављен у корист 2 анонимуса-Едилсона и Луизаа.

Други нападач-Ђовани Елбер. 7 година, 140 голова у дресу Бајерна. Само 15 утакмица у репрезентацији Бразила. Заслужио је више.

Трећи нападач-Сони Андерсон. Само 6 утакмица за момка који је за Марсеј дао 16 голова у 20 утакмица, 50 за Монако у 90 утакмица, 70 за Лион у 110 утакмица(уз једну неуспешну епизоду у Барселони).

Кладим се да би овај тим Бразила могао да лагано сруши сваку данашњу репрезентацију...

 

[Bari'91]

Бразил-11 потцењених, мој избор.

Голман-Рожерио Сени. 1237 утакмица за Сао Паоло, 131 гол, најефикаснији голман икада. И имао несрећу да брани у ери Диде

Десни бек-Рафиња. Одличан десни бек, већ 5 година првотимац Бајерна, и има несрећу да игра у ери Данија Алвеша и Мајкона.

Леви бек-Сержињо. 8 година, преко 200 утакмица у Милану, и имао несрећу да игра у ери најбољег левог бека у историји, Роберта Карлоса.

Централни бек-Едмилсон. Ок, 40 утакмица за Бразил је пристојан број, али када знамо да je oдиграо мање утакмица него нпр. Роке Жуниор, највећа бушотина и рупа у историји бразилске одбране, то га чини комплетно потцењеним.

Централни бек-Крис. Само 17 утакмица за Бразил, око 3 пута мање него рупетина Роке Жуниор. И поред 8 година играња фудбала за Лион, освајања 4 титуле са истима и преко 200 утакмица.

Задњи везни-Емерсон. Јесте одиграо 73 утакмице али када знамо да је 2002. када је био у напону форме, изостављен у корист Клеберсона и Вампете, који је 3 пута најурен из Европе, у којој је одиграо само 50 утакмица, тиме заслужује да се нађе на овој листи.

Полушпиц-Ђалмиња. Јесте да је свет мало касно чуо за њега, када је већ имао већ 27 година, али не мења чињеницу да је играо сјајан фудбал за Депортиво, у време када је тај клуб играо набољи фудбал Примере. Његово уништавање Реала, у победи 5-2 се и данас препричава. Заслужио је више од само 14 утакмица.

Други полушпиц-Жунињо Пернамбукано. 100 голова у 344 утакмице за Лион, главни играч тима у време када су владали Француском, штета је што је одлучио да се повуче већ 2006. са 31 годином. Имао је несрећу да на његовој позицији играју Роналдињо и Кака.

Први нападач-Марио Жардел. Никада ми неће бити јасно како је један нападач такве класе толико игнорисан што од штампе, што од селектора, и на крају од великих клубова Европе. У Васку није имао места, али зато касније цифре говоре све-Гремио, 67 голова у 73 меча. Порто 130 голова у 125 мечева. Галатасарај 34 гола у 43 меча. Спортинг 67 голова у 62 меча. 3 пута Златна копачка Европе. Заслужио је више од само 10 утакмица. Његово изостављање са списка путника 2002. у Кореју и Јапан, у сезони у којој је дао 56 голова је, по мом личном мишљењу једна од највећих фудбалских неправди, поготово што је изостављен у корист 2 анонимуса-Едилсона и Луизаа.

Други нападач-Ђовани Елбер. 7 година, 140 голова у дресу Бајерна. Само 15 утакмица у репрезентацији Бразила. Заслужио је више.

Трећи нападач-Сони Андерсон. Само 6 утакмица за момка који је за Марсеј дао 16 голова у 20 утакмица, 50 за Монако у 90 утакмица, 70 за Лион у 110 утакмица(уз једну неуспешну епизоду у Барселони).

Кладим се да би овај тим Бразила могао да лагано сруши сваку данашњу репрезентацију...

bas citam imena i to ocu da napisem opralili bi ove danasnje fizikanere industrijske sto se prestavljaju za brazilce...kakve su nekad imali igrace ccc...Sto je najgore Brazil doveo Dungu a on inace ima problem sa celim Brazilom jer ga nikad nisu cenili pa je i sa peharom u rukama 94 porucio sad pricajte da ovo nije "taj" brazil...Snjim je i krenuo sunovrat kad je 2010 poco da forsira neku ratnicku ekipu a Skolari izlapeli to jos malo zacinio i rezultat je poznat ****** 7 komada na domacem terenu...naravno da nemaju neku generaciju al opet ovo sebi nisu smeli dozvoliti morali su skockati ekipu koja ce se idalje nositi sa svima i beleziti pristojne rezultate dok nova generacija ne stasa...setite se Nemacke dok ih je vuko Balak kako su izgledali skromno ali se nisu dali opet su belezili rezultate dok nije stasala jedna generacija...Ja se stvarno brinem za Brazil i bojim se kad ce se oporaviti od ovog shoka...opste mi se ovi novi klinci nesvidjaju sto stizu preko shahtojra sve fizicki puca a nimalo nedposeca na brazil kakav Daglas Kosta kakav Hulk kakav bre onaj mali iz PSGa kako se zove Moura sve na isti kalup onda gomila zadnjih veznih sto su svi isti koda ih je jedan tata pravio...osnova Brazila bi danas morala biti Nejmar Kutinjo Firminjo iako ni oni verovatno nebi imali mesta na na spisku od 2000te na ovamo ipak imaju dodirnih tacaka sa brazilcima lice na njihove igrace...Rafinja iz barselone je ok slabo sam ga gledo i on ima tog brazilskog smeka iako igra u oba pravca...takodje im fali klasicna 9ka...

 

[Ненад]

bas citam imena i to ocu da napisem opralili bi ove danasnje fizikanere industrijske sto se prestavljaju za brazilce...kakve su nekad imali igrace ccc...Sto je najgore Brazil doveo Dungu a on inace ima problem sa celim Brazilom jer ga nikad nisu cenili pa je i sa peharom u rukama 94 porucio sad pricajte da ovo nije "taj" brazil...Snjim je i krenuo sunovrat kad je 2010 poco da forsira neku ratnicku ekipu a Skolari izlapeli to jos malo zacinio i rezultat je poznat ****** 7 komada na domacem terenu...naravno da nemaju neku generaciju al opet ovo sebi nisu smeli dozvoliti morali su skockati ekipu koja ce se idalje nositi sa svima i beleziti pristojne rezultate dok nova generacija ne stasa...setite se Nemacke dok ih je vuko Balak kako su izgledali skromno ali se nisu dali opet su belezili rezultate dok nije stasala jedna generacija...Ja se stvarno brinem za Brazil i bojim se kad ce se oporaviti od ovog shoka...opste mi se ovi novi klinci nesvidjaju sto stizu preko shahtojra sve fizicki puca a nimalo nedposeca na brazil kakav Daglas Kosta kakav Hulk kakav bre onaj mali iz PSGa kako se zove Moura sve na isti kalup onda gomila zadnjih veznih sto su svi isti koda ih je jedan tata pravio...osnova Brazila bi danas morala biti Nejmar Kutinjo Firminjo iako ni oni verovatno nebi imali mesta na na spisku od 2000te na ovamo ipak imaju dodirnih tacaka sa brazilcima lice na njihove igrace...Rafinja iz barselone je ok slabo sam ga gledo i on ima tog brazilskog smeka iako igra u oba pravca...takodje im fali klasicna 9ka...

По мени, сад када читам састав из 2002. постаје ми нејасно како је Бразил успео да освоји Светско.
Мислим да је Сколари био пијан када је састављао тим.

Не зове Криса или Жуана, зове Рокеа Жуниора, тај идиот је био део оне Лидсове одбране што је на његових 6 утакмица примила 22 гола.
На левог бека не зове Сержиња, Силвиња, Цезара, зове Жуниора из Парме.
Не зове Емерсона, зове Вампету и Клеберсона.
Не зове Жуниња Пернамбукана зове Денилсона.
Не зове Жардела, који је дао 56 голова, или Елбера, Андерсона, Аморосоа, Аилтона, зове Луизаа и Едилсона. Луизао играо у Европи само у Херти и одатле је шутнут, Едилсон, који је играо у Јапану и Арабији или тако нешто.

За ову данашњу репрезентацију немам речи. Изузев Нејмара, ово није Бразил. Ово је Италија. Уопште, Бразил је препун пропалитета после 2002. Робињо, Адријано, Пато, Гансо, итд. све гомила пропалитета. Овакав Бразил никада ништа неће урадити. Људи немају ниједног креатора игре, бар не врхунског. О нападачима немам речи. Ко је уопште Бернард из Шахтјора, па тај ни тамо не зна гол дати. Хулк, Фред, Жо, апсолутне катастрофе...

 

[Bari'91]

Бразил-11 потцењених, мој избор.

Голман-Рожерио Сени. 1237 утакмица за Сао Паоло, 131 гол, најефикаснији голман икада. И имао несрећу да брани у ери Диде

Десни бек-Рафиња. Одличан десни бек, већ 5 година првотимац Бајерна, и има несрећу да игра у ери Данија Алвеша и Мајкона.

Леви бек-Сержињо. 8 година, преко 200 утакмица у Милану, и имао несрећу да игра у ери најбољег левог бека у историји, Роберта Карлоса.

Централни бек-Едмилсон. Ок, 40 утакмица за Бразил је пристојан број, али када знамо да je oдиграо мање утакмица него нпр. Роке Жуниор, највећа бушотина и рупа у историји бразилске одбране, то га чини комплетно потцењеним.

Централни бек-Крис. Само 17 утакмица за Бразил, око 3 пута мање него рупетина Роке Жуниор. И поред 8 година играња фудбала за Лион, освајања 4 титуле са истима и преко 200 утакмица.

Задњи везни-Емерсон. Јесте одиграо 73 утакмице али када знамо да је 2002. када је био у напону форме, изостављен у корист Клеберсона и Вампете, који је 3 пута најурен из Европе, у којој је одиграо само 50 утакмица, тиме заслужује да се нађе на овој листи.

Полушпиц-Ђалмиња. Јесте да је свет мало касно чуо за њега, када је већ имао већ 27 година, али не мења чињеницу да је играо сјајан фудбал за Депортиво, у време када је тај клуб играо набољи фудбал Примере. Његово уништавање Реала, у победи 5-2 се и данас препричава. Заслужио је више од само 14 утакмица.

Други полушпиц-Жунињо Пернамбукано. 100 голова у 344 утакмице за Лион, главни играч тима у време када су владали Француском, штета је што је одлучио да се повуче већ 2006. са 31 годином. Имао је несрећу да на његовој позицији играју Роналдињо и Кака.

Први нападач-Марио Жардел. Никада ми неће бити јасно како је један нападач такве класе толико игнорисан што од штампе, што од селектора, и на крају од великих клубова Европе. У Васку није имао места, али зато касније цифре говоре све-Гремио, 67 голова у 73 меча. Порто 130 голова у 125 мечева. Галатасарај 34 гола у 43 меча. Спортинг 67 голова у 62 меча. 3 пута Златна копачка Европе. Заслужио је више од само 10 утакмица. Његово изостављање са списка путника 2002. у Кореју и Јапан, у сезони у којој је дао 56 голова је, по мом личном мишљењу једна од највећих фудбалских неправди, поготово што је изостављен у корист 2 анонимуса-Едилсона и Луизаа.

Други нападач-Ђовани Елбер. 7 година, 140 голова у дресу Бајерна. Само 15 утакмица у репрезентацији Бразила. Заслужио је више.

Трећи нападач-Сони Андерсон. Само 6 утакмица за момка који је за Марсеј дао 16 голова у 20 утакмица, 50 за Монако у 90 утакмица, 70 за Лион у 110 утакмица(уз једну неуспешну епизоду у Барселони).

Кладим се да би овај тим Бразила могао да лагано сруши сваку данашњу репрезентацију...

Mario Zardel klasican exekutor ali jedan od najboljih kojeg sam video ubica neprasta...Inace 2008 doso u Australiju da igra fudbal nije nesto islo prico je kako je imo teskih problema sa kokom puko frajer..lehenda kaze da je stalno kupovo Drulovicu rolexe za namestene golove ... Kolko je Drulovic cenjen u Portugali idalje je pojam savrsenog krila starog kova sa savrsenim centarustom ovde u Australiji upoznam lika Potugalca kazem mu da sam Srbin on odmah o Drulovicu odusevio sam se znao sam da je tamo bio cenjen naravno al davno je igro Drulovic...

Djalminja je 2002 kod Skolarija bio siguran putnik navodno e onda je Irruretu tadasnjeg trenera Depora na treningu napuco pa ga Skolari zbog toga nije zvao bojo se da nenapravi neki skandal sjebe atomsferu...Inace Djalminja smeker pravi Brazilac koji je igro svoju igru onako kako je hteo i kolko je hteo i opet je bio vrh igrac...Inace poznat su njegovi citati da im nije Irrureta doneo jednu titulu nego da su zbog njega ispustili 3 titule...

 

[Ненад]

Mario Zardel klasican exekutor ali jedan od najboljih kojeg sam video ubica neprasta...Inace 2008 doso u Australiju da igra fudbal nije nesto islo prico je kako je imo teskih problema sa kokom puko frajer..lehenda kaze da je stalno kupovo Drulovicu rolexe za namestene golove ... Kolko je Drulovic cenjen u Portugali idalje je pojam savrsenog krila starog kova sa savrsenim centarustom ovde u Australiji upoznam lika Potugalca kazem mu da sam Srbin on odmah o Drulovicu odusevio sam se znao sam da je tamo bio cenjen naravno al davno je igro Drulovic...

Djalminja je 2002 kod Skolarija bio siguran putnik navodno e onda je Irruretu tadasnjeg trenera Depora na treningu napuco pa ga Skolari zbog toga nije zvao bojo se da nenapravi neki skandal sjebe atomsferu...Inace Djalminja smeker pravi Brazilac koji je igro svoju igru onako kako je hteo i kolko je hteo i opet je bio vrh igrac...Inace poznat su njegovi citati da im nije Irrureta doneo jednu titulu nego da su zbog njega ispustili 3 titule...

Чуо сам за тај инцидент са Ђалмињом.
Никада нисам схватио зашто Жардела никада нису тражили велики клубови, и зашто га селектори никада нису волели.
Па ако су играчи као Бернард или Жо заслужили да играју више утакмица у репрезентацији од њега од ових нових, или Луизао и Едилсон од некадашњих, онда ја заиста не разумем, по којем то критеријуму Бразилци зову своје играче. Нисам знао да је куповао Друловићу ролексе, а за то што је Љуба био цењен није чудо, па њега Портови навијачи сматрају за једног од 3 најбоља странца која су играла у клубу...

 

[Ненад]

Након 14 година верности, Карлос Гурпеги у заслуженој пензији...Један од чланова Билбаове екипе двехиљадитих које никада више нећемо гледати...Аранзубија, Дел Орно, Ларазабал, Каранка, Пријето, Орбаиз, Тико, Ечеберија, Ескеро, Јесте, Урсаиз и још многи неспоменути...

Бедак ми је што је пао два пута на допинг тесту. Дефинитивно мислим да је Гурпеги могао да направи каријеру као Алонсо, или Мартинез.
Збогом, легендо, било је уживање гледати те!

 

[Ненад]

Један мој текст о Жарделу који сам поставио на Фејсбук.

Марио Жардел-заборављени бразилски нападач

Кад неко пита за бразилске нападаче деведесетих година, најпре падну на памет 3 велика имена-Роналдо(по мени лично најбољи бразилски нападач кога сам лично гледао), Ромарио и легенда Депортива Бебето. Међутим, ово није прича о њима тројици. Ово је прича о Марију Жарделу, играчу кога штампа није превише помињала, велики клубови се нису око њега отимали, а бразилски селектори га уопште нису волели.

 

[хан Ацо]

 

[Ненад]

Још један мој текст о још једној фудбалској легенди који сам поставио на Фејсбук.

Пјер ван Хојдонк-холандска гол машина
Крајем деведесетих и почетком двехиљадитих, Холандија је имала један од најјачих напада на свету. За њу су играли Барсин убиојити нападач Патрик Клајверт, омражен код нас Срба због 3 гола Ивици Краљу, Руд ван Нистелрој, легенда ПСВ-а, Манчестера и Реала, Хаселбајнк, који је играо сјајно за Лидс, Атлетико и Челзи и у сва 3 клуба био у врху стрелаца лига у којима је играо(код нас познатији по своја 2 имена, Џими Флојд јер Александар Стојановић није никада успео да му изговори презиме па га је ословљавао Џими Флојд), легенда Депортива и Бајерна Рој Макај и легенда Арсенала и Ајакса Денис Беркамп. Међутим, постојао је још један, мање познат од њих, није играо у тако великим клубовима, па ипак је неспорно важио за одличног нападача. У питању је Пјер ван Хојдонк.
Петрус Фердинандус Јоханес Ван Хојдонк, познатији по надимку Пјер Ван Хојдонк, на мене лично оставио је утисак у време играња за Фејнорд 2001-3, када су он и Данац Јон Дал Томасон били најбољи нападачки тандем купа УЕФА, о чему ће речи бити касније.
И данас сматрам да од њега нисам видео бољег извођача слободних удараца. У неку руку Ван Хојдонк је налик Жарделу, о којем сам већ писао. Засењен другим нападачима, није био мета највећих клубова, новине нису писале превише о њему, па ипак, за разлику од Жардела, селектори су ценили његове игре по Европи, о чему сведочи чињеница да је био у саставу Холандије на једном Светском првенству, 1998. и 2 европска, 2000 и 2004. Укупно је за Холандију играо 46 пута, уз 14 голова. За играча који је био тек пети избор селектора, више него добро.
Ван Хојдонк је рођен у малом месту Стенберхен у Холандији. Од малена навијач НАЦ Бреде, са 11 година је од стране скаута истог изабран из локалног Велберга. Међутим, са 14 година одлази из клуба процењен као неталентован, у клуб из родног града, V.V. Стенберхен. И тада је почео његов успон.
Са 20 година, прешао је у екипу РБЦ Розендал који је тада био у другом рангу, и захваљујући повреди првог нападача успео да се устали у клубу. Мада је прва сезона била релативно неплодна за њега, само 6 голова у 32 меча, у клубу су препознали његов таленат. Већ у другој сезони, Пјер је почео да решета и постигао 27 голова у 37 мечева за РБЦ и довео клуб који се борио за опстанак претходних година на десето место друге холандске лиге. И тада се његов сан остварио. Бреда је реаговала и довела га потрошивши на њега 400 000 гулдена. Бреда је имала план повратка у највбиши ранг и Ван Хојдонк је промовисан у првог нападача. И већ прве године почео да обећава, постигавши 20 голова. Бреда није успела да се пласира, завршивши на четвртом месту и у плеј офу испавши од Го ахед Иглса, али већ следеће године постигао је још 26 голова и довео клуб до трећег места и промоције у први ранг. И тада се видело у каквог је нападача Пјер израстао. Повратак у први ранг Бреда је крунисала седмим местом у лиги, док је Пјер погађао мрежу противника 25 пута, завршивши на другом месту листе стрелаца иза Јарија Литманена. То је била његова сезона из снова, на крају сезоне потписао је за Селтик и први пут заиграо за Холандију, успевши да у холандској лиги поготи у 11 мечева заредом. 81 гол у 115 мечева за 3 године.
У Селтику Пјер се прве сезоне није најбоље снашао. 8 голова у 19 мечева. Након периода аклиматизације у другој сезони показао је зашто га је Селтик довео, 32 гола у 44 меча, од тога 26 у лиги, и у трећој сезони још 16 у 29 мечева, у сјајном тандему са Португалцем Кадетеом. Нажалост по њега, у то време владала је Ренџерсова ера од 9 узастопних титула и Селтик није ни са Пјером у тиму успео да је прекине. На полусезони треће сезоне Нотингем Форест је реаговао и довео га за 3,5 милиона евра.
Прва полусезона у Нотингему није била успешна, само 1 гол у 8 утакмица и испадање у други ранг. У другом рангу постигао је 29 голова у 41 мечу и вратио Нотингем у први ранг, поделивши прво место на листи стрелаца са Кевином Филипсом. И стигао је позив за холандску репрезентацију за Светско првенство 1998.На Светском је успео да одигра 3 меча, против Јужне Кореје, Бразила и Хрватске, улазећи са клупе, уз гол Кореји. У трећој сезони у највишем рангу Енглеске постигао је 6 голова у 21 мечу и Нотингем је опет испао. Ван Хојдонк је одлучио да се врати у Холандију.
И вратио се, у Витесе Арнхем. И пронашао оног старог себе. 25 голова у 29 мечева, уз још 3 у другим такмичењима, укупно 28 у 36 мечева, и довео је клуб до четвртог места и купа УЕФА, завршивши на другом месту листе стрелаца иза Ван Нистелроја. Стигао је поново позив од Холандије и Пјер се нашао на списку за ЕУРО 2000. Овај пут није одиграо ниједну утакмицу, поред Клајверта, Макаја и Беркампа, али његове партије нису остале незапажене. Бенфика је реаговала и довела га.
У Бенфици је одиграо лично одличну сезону, 23 гола на 35 мечева, од тога 19 у лиги, али сезона је била неуспешна. Бенфика није освојила ниједан трофеј, а Пјер је спаковао кофере и са 32 године потписао за Фејнорд.
И тада се потврдила она стара изрека да без старца нема ударца. Иако је Фејнорд завршио на трећем месту у лиги иза Ајакса и ПСВ-а, Пјер је завршио као најбољи стрелац лиге са 24 гола. Фејнорд је тада имао сјајну екипу, Зутебир на голу, искусни Босвелт, Бонавентуре Калу, и многи други, као и сјајни Данац Јон Дал Томасон, са којим је Ван Хојдонк чинио незаустављив тандем. Титули најбољег стрелца холандске лиге придодао је титулу најбољег стрелца купа УЕФА, са 8 голова, укупно 32 гола у 46 мечева. , Фејнорд је испао из Лиге Шампиона, у групи са Бајерном, Спартом и Спартаком, и као трећи у групи испао. Ван хојдонк је дао један гол у групи, Бајерну. Фејнорд је у купу УЕФА извукао Ренџерс и Пјер је наплатио полицајцима за сезоне док је играо за Селтик. Укупан резултат 4-3, уз његова 2 гола у Ротердаму и четвртфинале. У четвртфиналу их је чекао ПСВ. По гол у Ајндховену и Ротердаму и после укупног резултата 2-2 приступило се извођењу пенала. Одлучујући пенал извео је Ван Хојдонк и Фејнорд је отишао у полуфинале. У полуфиналу гол Интеру у Ротердаму, укупан резултат 3-2 за Фејнорд. И тада је дошло финале против дортмундске Борусије. Гол прво из пенала, после пенала над њим, па из слободног ударца, уз гол Томасона и Фејнорд побеђује 3-2. УЕФА куп је Фејнордов. Следеће сезоне Фејнорду је опет измакла титула, 4 бода мање од шампиона ПСВ-а и 3 мање од Ајакса и треће место. Ван Хојдонк је у првенству погодио 28 пута у 28 мечева, уз још 1 у 5 мечева у Европи, тј. 29 голова у 33 меча, завршивши као други стрелац лиге иза Кежмана. Фејнорд је успео да стигне до финала Купа и изгубио од Витесеа.
Већ 34 године је имао када је дошао у Фенербахче. Мислило се да је за старо гвожђе, али је све душебрижнике демантовао. 24 гола у првенству, други стрелац турске лиге и титула шампиона после 2 године доминације Галатасараја. И опет је стигао позив за репрезентацију. Пјер се нашао у тиму за ЕУРО 2004. са Клајвертом, Ван Нистелројем и Макајем. Играо је против Немачке и Португала. Друга сезона у Фенеру је показала да је тело почело да га издаје. 10 голова у 26 мечева, још једно првенство и повратак у своју омиљену Бреду.
И то је било последње од Пјера ван хојдонка. Још 8 голова у 20 мечева у Бреди, повратак у Фејнорд на још 2 године, 8 голова у 43 меча и Пјер је завршио каријеру. 2007. са већ 38 година.
Пјер ван Хојдонк је био један од најбољих холандских нападача деведесетих и раних двехиљадитих. Иако је био стално у сенци Клајверта, Беркампа, Ван Нистелроја, Хаселбајнка и Макаја, успео је да одигра 46 утакмица за Холандију. Његова клупска статистика говори више од њега-33 гола за РБЦ, 89 за Бреду, 56 за Селтик, 41 за Нотингем, 28 за Витесе, 23 за Бенфику, 70 за Фејнорд, 35 за Фенербахче, 14 за Холандију. У каријери која је трајала 18 година, постигао је 389 голова. У нешто више од 500 мечева. Сјајна каријера сјајног нападача.
За крај, један миск Пјерових голова и слободних удараца.

 

[lee van cleef]

Michel Preud'homme
Andreas Koepke
Thomas Ravelli

Dennis Irwin
Michel Salgado
Paolo Montero
Gianluca Pessotto
Jose Luis Chamot
Roberto Sensini
Ian Harte
Jorge Costa

Marcus Assuncao
Finidi George
Robert Prosinecki
Djalminha
Valeron
Robert Pires
Fernando Redondo
Alexander Mostovoi

Mario Jardel
Jari Litmanen
Oliver Bierhoff
Nwanko Kanu
Stephane Chapuisat
Viorel Moldovan
Les Ferdinand
Benny McCharthy

 

[Ненад]

Још један мој текст са Фејсбука, о Деметрију Албертинију.

Деметрио Албертини-заборављени италијански везиста.
Он је био Пирло пре Пирла. Играо је централног везног играча, и имао готово све што треба да краси играча те позиције-шут, дугу и кратку лопту, преглед игре, техничку поткованост, тактичко знање, контролу лопте итд. Оно што је двехиљадитих година у Милану и Италијанској репрезентацији био Пирло то је деведесетих био Албертини. Па ипак, са доласком нових генерација почео је да пада у заборав. Деметрио Албертини, један од најбољих италијанских везиста деведесетих година.

 

[Ненад]

Нови мој текст, Алан Ширер је овај пут.

Алан Ширер-најбољи енглески нападач деведесетих
Од оснивања Премијер лиге 1991. много добрих нападача је играло у њој. За енглеску репрезентацију играли су тада Енди Кол, Мајкл Овен, Ијан Рајт, Роби Фаулер, Лес Фердинанд(да, јесте род са Риом, за оне који питају) и многи други. Па ипак, једно име се издваја међу њима-Алан Ширер.
http://b.smimg.net/15/37/640x480/alan-shearer.jpg


Рођен 13.8.1970. од оца Алана, металског радника и мајке Ане, Алан је прве фудбалске кораке направио у свом родном месту, Госфоту, играјући за тим прво своје основне, затим и средње школе. Занимљиво је да је у то време играо везног играча, супротно од његове касније позиције. Са својом екипом успео је да освоји турнир школа на Сент Џејмс парку и ту је први пут примећен. Њукасл, ВБА и Манчестер Сити су га звали на пробу, да би на крају Алан одабрао Саутемптон.
Први меч за Саутемтон одиграо је 26.3.1988. против Челзија, да би 2 недеље касније постигао хет-трик против Арсенала, са 17 година и 240 дана постао је најмлађи играч Премијер лиге који је то успео, оборивши рекорд Џимија Гривса. То су му и била 3 гола те полусезоне у 5 мечева. Следеће 2 године су биле неуспешне за њега, само 5 голова у 45 мечева. Па ипак, Алан није одустајао. И онда 1990 је кренуло на боље за њега. Најпре је за младу репрезентацију Енглеске на Турниру у Тулону дао 7 голова у 4 утакмице, поставши најбољи стрелац турнира и помогавши екипи да га освоји, а затим је у Саутемптону те године погодио 14 пута у 48 утакмица у свим такмичењима.До 1992 је за младу репрезентацију погађао 13 пута у 11 мечева, још увек необорен рекорд енглеске младе репрезентације. И онда је дошла преломна сезона за њега, 1991/2. Те године погађао је 13 пута у првенству за Саутемптон, укупно 21 у свим такмичењима, и први пут је позван у А тим, против Француске, фебруара 1992, у победи од 2-0, при чему је на свом дебију постигао и гол. Након те сезоне, тражили су га Манчестер, Ливерпул и Лидс, али се 22-годишњи Ширер одлучио за Блекбурн. Блекбурн је Аланов трансфер платио 3,6 милиона фунти и обавио свој најбољи трансфер у историји, а Алан је повукао свој најбољи потез у каријери. Отишао је са 43 гола у 158 мечева за Саутемптон.
Блекбурну је те године требао нападач. Екипа шкотске фудбалске легенде Кенија Далглиша је била тек ушла у Премијер лигу из другог ранга, и састојала се од неколико тада непознатих играча за које ће се чути тек каснијих година. Швеђанин Патрик Андерсон, који ће касније играти у Бајерну и Барселони, Норвежанин Хенинг Берг који ће играти за Манчестер и Ренџерс, Грем Ле Со, који ће касније играти за Челзи, Џејсон Вилкокс који ће касније играти за Лидс у оној златној ери Лидса, Тим Шервуд, који ће касније играти у Тотенхему, Дејвид Бати који ће касније играти у Лидсу само су нека од имена која су тада наступала. Међутим, први међу једнакима у златној ери Блекбурна био је Алан Ширер. Но пре почетка његове каријере у Блекбурну, Алан је позван на Еуро 1992. У групи са Француском, Данском и Шведском, Енглеска је испала као последња у групи, са два бода, а Алан је играо у ремију против Француске без голова.
Већ прве сезоне у Блекбурну Алан је показао да је израстао у нападача врхунске класе. У 21 мечу у Премијер лиги 16 пута је тресао мреже противника и довео клуб до четвртог места. Блекбурн је уз Норвич и Астон Вилу био хит првенства и измакао им је бод до УЕФА купа. Алан је погађао мрежу и против величина као Ливерпул и Арсенал, завршивши сезону са 22 гола у 26 мечева у свим такмичењима. Следеће сезоне погађао је чак 31 пут у првенству, завршивши на другом месту листе стрелаца иза Ендија Кола, уз хет-трик Лидсу, коме је дао 5 голова те сезоне, и два гола Манчестер Јунајтеду, и голове Челзију и Тотенхему, укупно давши 34 гола у 48 мечева у свим такмичењима. Блекбурн је завршио као други и пласирао се у куп УЕФА.
И онда је дошла златна година Блекбурна, 1994/5 сезона. Блекбурн је на изненађење свих, освојио титулу, са бодом предности над Манчестер Јунајтедом а Ширер и Крис Сатон су терорисали ривале. Ширер је завршио сезону са 34 првенствена гола, и титулом првог стрелца лиге, уз хет трик КПР-у, Ипсвичу, и Вест Хему и голове Манчестеру, Арсеналу, Челзију и Ливерпулу. Укупно је те године погађао 37 пута у 49 утакмица. И онда је дошла сезона 1995/6, Ширерова последња сезона у Блекбурну. Блекбурн је подбацио у односу на прошлу сезону у првенству, заузевши тек 7. место, и испавши из групе у Лиги Шампиона у групи са Спартаком, Розенборгом и Легијом, али је Ширер и те године био одлично расположен. Поново је био најбољи стрелац лиге са 31 голом, укупно постигавши 37 голова у 48 мечева, уз хет-трикове Ковентрију, Нотингему, Вест Хему, Болтону, Тотенхему, и голове Манчестеру и Челзију. И то је била последња Аланова година у Блекбурну. Од Роверса се опростио са импресивним учинком-у првенству је погађао 112 пута у 138 мечева, у свим такмичењима 130 пута у 171 мечу. Учинак каквим су се тих деведесетих могли поносити још само легенде фудбала као Роналдо, Ромарио, Сињори, Вијери и још неки. Алан је позван на Европско првенство те 1996. године, заједно са Шерингемом, Лесом Фердинандом и Фаулером.
Те 1996. на Европском првенству, Енглеска је била у групи са Швајцарском, Холандијом и Шкотском. Почело је лоше по Енглезе, а добро по Ширера. Већ против Швајцараца је погодио у првом мечу, који је завршен 1-1. Дошао је острвски дерби против Шкота. Енглеска је победила 2-0, а Ширер је постигао први гол. И онда, у трећем, одлучујућем мечу за прво место, Енглези су згромили Холанђане, 4-1, уз 2 Ширерова гола. Енглези су прошли као први и чекало их је четвртфинале са Шпанцима. Након 0-0, изводили су се пенали. Енглеска је победила 4-2, а Ширер је погодио први пенал. И онда је дошло полуфинале са Немачком. Мада је Ширер погодио, меч је завршен 1-1, и извођени су пенали. Ширер је погодио први пенал, али су Енглези изгубили промашеним пеналом Герета Саутгејта. Сјајна генерација у којој су сем Ширера играли Невили, Пирс, Адамс, Кембел, Инс, Плет, Гаскоин, Андертон, Реднап, Мекманаман, Фаулер итд. је пропустила прилику да се окити титулом.
Па ипак, чињеница да је био најбољи стрелац Еура је радила у Ширерову корист. Манчестер је опет покушао да га купи, али је Ширер ипак прешао у Њукасл, код свог јунака из детињства Кевина Кигена. Њукасл је издвојио 15 милиона фунти за његов трансфер, еквивалент данашњој цени од 25 милиона фунти. Њукасл је тих година имао велике амбиције и доводио је играче попут Леса Фердинанда, Фаустина Асприље, Давида Жиноле, Павела Срничека, Дејвида Батија, касније Шеја Гивена, Крега Беламија и многе друге.