Девети на листи је Кристијано Лукарели. Лично сам га магловито памтио из Лећеа и Торина(мада су његове статистике у та 2 клуба заиста пристојне-27 голова за Леће у 2 сезоне у Серији А, и 9 за Торино у истој). Пошто сам био јако мали, до недавно нисам знао да је кратко био играч мог омиљеног клуба Валенсије. Међутим, архинепријатељ Паола ди Канија(Лукарели је комуниста, док је Ди Канио фашиста) је најбоље своје партије пружио у Ливорну. Након 30 голова у Серији Б 2004. наставио је истим ритмом у Серији А. 2005. 24, 2006 19, 2007 20 голова. Тј. у 4 сезоне 93 гола! Након тога је отишао у Шахтјор, где се није снашао, затим у Парму, вратио се у Ливорно, дао још 10 голова у Серији А и завршио каријеру у Наполију. Успео је да одигра 6 утакмица у репрезентацији и постигне 3 гола.
Десети на листи је Ђузепе Фавали. Дефинитивно једна од легенди небеско плавих, за њих је од 1992-2004. одиграо 400 утакмица и сматра се једним од најбољих левих бекова у Италији икада. После тога је 2 године био у Интеру и још 3 у Милану. 70 у Интеру, 100 у Милану и крај каријере. Тј. човек је у каријери одиграо скоро 600 утакмица у великим клубовима Серије А! За репрезентацију је међутим одиграо само 8 утакмица. Дефинитивно потцењен играч.
Једанаести на листи је Каха Каладзе. Поуздани грузијски фудбалер никада није имао третман какав је заслужио. Дошао је у пакету са Шевченком и, док се о Шеви причало још годинама, о Грузијцу се много мање причало. Па ипак, он је чинио сјајну четворку Миланове одбране са Малдинијем, Нестом и Кафуом и за 9 година одиграо мало мање од 300 утакмица у Милану, пре одласка у Ђенову. Дефинитивно један од најбољих играча који никада нису играли Европско или светско првенство.
Дванаести на листи је Марко Ди Вајо. Дете Лација, сматран је једним од највећих талената Серије А, када је са 18 година одиграо први меч. Улазећи са клупе, одиграо је 8 утакмица уз 3 гола. Међутим, због страшне конкуренције у нападу, поред Сињорија, Казирагија и Бокшића, и Крањотијеве политике довођења скупих играча, сматрао је да за њега нема места и отишао је у Серију Б., прво у Верону, па Бари, да би у Салернитани почео да показује свој таленат. Увео је Салернитану у Серију А, са 21 голом и дао још 12 у истој, али је Салернитана била прва испод црте. Његове партије нису промакле Парми и за 3 године у 80 утакмица постигао је 40 голова, зарадивши статус повременог репрезентативца и трансфер у Јувентус. Иако резерва, успео је да за 2 године да 18 голова у Серији А, што га је препоручило Валенсији где се није снашао. Уследила су сељакања у Монако, Ђенову, да би у Болоњи постао оно што јој је некада био Сињори, и друга верзија Дарија Хубнера. Већ у првој сезони 24 гола и први стрелац Серије А, укупно у 4 сезоне 70 голова у 150 утакмица. Од плаво црвених се опростио и у Америци у Монтреалу за 3 године постигао 40 голова у 90 утакмица, од тога 22 у сезони 2013. Успео је да одигра и 14 утакмица за репрезентацију, уз 2 гола.
Тринаести на листи је Фабрицио Миколи. Први пут сам за њега чуо када је Перуђа разбила Интер 4-1, у оном саставу који су чинили Зе Марија, Гросо, Блази, Вризас итд. Након што је одлично одиграо ту сезону Јуве га је вратио са позајмице. Као четврти нападач дао је 8 првенствених голова. Након тога Фиорентина је откупила половину његовог уговора, да би затим био 2 пута позајмиљван Бенфици. Након тога потписује за Палермо, где проживљава најбоље дане своје каријере-80 голова у 180 утакмица. Након 6 година играња за Палермо 2013. потписује за Леће у којем завршава каријеру. У каријери је у Серији А, играјући за Перуђу, Јувентус, Фиорентину и Палермо постигао 103 гола. Одиграо је 10 утакмица за Италију, уз 2 гола.
Четрнаести са листе је његов саиграч Фабио Гросо. Након игара за Перуђу, 2004. је потписао за новајлију Палермо, где је играо до 2006. одигравши 90 утакмица у првенству. Сјајне игре у Палерму који је постао хит Серије А препоручиле су га репрезентацији, где се усталио на левом боку, одигравши све утакмице на Светском првенству и поставши јунак истог. Најпре је у полуфиналу дао Немцима гол у 119. минуту, да би у финалу погодио одлучујући пенал против Француза. Интер је први реаговао и довео га у своје редове, где је одиграо једну сезону пре трансфера у Лион. Тамо је одиграо 2 године, да би затим отишао у Јувентус и одиграо 3 године пре краја каријере. Човек одлуке на 2 најважније утакмице своје репрезентације, играње у 3 велика клуба, 50 репрезентативних утакмица говоре јасно какав је играч био.
Петнаести са листе је Лука Тони. Лично га магловито памтим из Бреше, у коју је дошао да замени Хубнера, и постигао је 13 голова. После тога је прешао у Палермо, увео га у Серију А, постигавши за 2 сезоне 50 голова. Фиорентина је реаговала, довела га и он је у првој сезони постигао 31 првенствени гол, увевши исту у Лигу Шампиона први пут после Батистуте. Остао је још једну сезону у Фиренци, дао још 16 голова и отишао у Бајерн. 3 сезоне, 40 голова у 60 утакмица, поставши први стрелац лиге у првој сезони. У трећој сезони је међутим, почео да се повређује па је продат. Рома, Ђенова, Јувентус, Емирати, Фиорентина су била искуства за заборав, да би у Верони постао онај стари. Прва сезона 20 голова, друга 22, први стрелац лиге са 38 година, као некада Хубнер са 35. Тренутно још игра у Верони. За репрезентацију је одиграо око 50 утакмица.
Шеснаести са листе је Енрико Кјеза. Лично га памтим из времена када је дао гол Звезди за Лацио и његов период у Фиорентини и Сијени. Први пут Италија је чула за њега када је 1995. за Кремонезе дао 14 голова у Серији А. Вратио се у матичну Сампдорију и дао 22 првенствена гола 1996. Уследио је позив за репрезентацију на Еуро 1996. где је одиграо 2 меча и дао гол у поразу 2-1 од Чеха, а затим и на Светско првенство 1998. Клупски после 1996. играо је у Парми, 30 голова на 90 мечева, да би у Фиорентини играо најбоље године своје каријере. После само 7 голова у првој сезони, дао је 22 у другој, и 5 на 5 утакмица у трећој сезони. Укупно 34 на 59 утакмица. Уследио је трансфер у Лацио где се није снашао-7 голова у 24 утакмице у свим такмичењима. Прешао је у Сијену, играо тамо 6 година и каријеру завршио у нижој лиги. За репрезентацију је одиграо 22 утакмице, уз 7 голова.
Седамнаести са листе је Себастијан Фреј. Француски голман је поприлично потцењен, само две утакмице у репрезентацији. Број утакмица за своје клубове говори више од њега-35 у Интеру, 30 у Верони, 130 у Парми, 180 у фиорентини, 70 у Ђенови. Укупно у Серији А око 350 утакмица.
Осамнаести је Ђанлука Паљука. 40 утакмица у репрезентацији. Округлим бројевима ћу навести његов број утакмица-око 200 у Сампдорији, 160 у Интеру, 250 у Болоњи, 20 у Асколију, укупно преко 500 утакмица у Серији А.
За крај посветио бих се неким играчима којих се сећам, из великих клубова Италије, који су одиграли много утакмица, били важни шрафови тима али ипак остали на нивоу локалних легенди. Углавном нису добијали светска признања, новине их нису превише помињале, неки од њих нису били стандардни репрезентативци, али су били добри у ономе што су радили.
Јувеове локалне легенде.
Морено Торичели. Доведен из ниже лиге, од 1992-8 150 утакмица. За Фиорентину 1998-2002 100 утакмица. Еспањол 2003-4, 30 утакмица. Репрезентација само 10 утакмица.
Ђанлука Песото звани професор. Играо на обе стране, доведен из ривалског Торина, 1995-2006, 250 првенствених утакмица, 22 утакмице у репрезентацији.
Алесандро Бириндели. Доведен из Емполија, 1997-2008 око 200 утакмица.
Ћиро Ферара. Око 250 утакмица за Наполи и још толико за Јувентус, око 50 утакмица за Италију.
Антонио Конте. 70 утакмица за Леће, око 300 у Јувентусу. 20 утакмица за репрезентацију.
Миланове локалне легенде.
Масимо Амброзини. 18 година у клубу, нешто мање од 500 утакмица у свим такмичењима, 35 у репрезентацији. Освојио готово све што се може освојити клупски.
Интерове локалне легенде.
Иван Кордоба. 12 година у Интеру, завршио каријеру 2012. Преко 400 утакмица.
Ромине локалне легенде.
Дамјано Томази. 10 година у Роми, преко 300 утакмица.
Лациове локалне легенде.
Сем поменутих, Фавалија, Рокија и Сињорија, ту су и они које нисам поменуо.
Лука Маркиђани. 10 година, преко 300 утакмица.
Паоло Негро. 12 година, око 380 утакмица за Лацио.
Синиша Михајловић. 6 година у Лацију, око 200 утакмица и 30 голова. У Сампдорији око 130 утакмица 15 голова. У Роми око 70 утакмица и 7 голова. У Интеру око 40 утакмица и 7 голова. Укупно нешто мање од 450 утакмица у Серији А.
Дејан Станковић. Преко 500 утакмица у Серији А, за Лацио и Интер, око 70 голова. 102 утакмице за репрезентацију. Изузетно потцењен на светском нивоу.
Анђело Перуци. Око 200 утакмица за небеско плаве, око 300 за Јувентус, 40 за Интер, 20 за Рому, 30 за Верону, укупно преко 600 утакмица у свим клупским такмичењима, плус 31. у репрезентацији
Следећи наставак писаће о локалним легендама Примере.
Десети на листи је Ђузепе Фавали. Дефинитивно једна од легенди небеско плавих, за њих је од 1992-2004. одиграо 400 утакмица и сматра се једним од најбољих левих бекова у Италији икада. После тога је 2 године био у Интеру и још 3 у Милану. 70 у Интеру, 100 у Милану и крај каријере. Тј. човек је у каријери одиграо скоро 600 утакмица у великим клубовима Серије А! За репрезентацију је међутим одиграо само 8 утакмица. Дефинитивно потцењен играч.
Једанаести на листи је Каха Каладзе. Поуздани грузијски фудбалер никада није имао третман какав је заслужио. Дошао је у пакету са Шевченком и, док се о Шеви причало још годинама, о Грузијцу се много мање причало. Па ипак, он је чинио сјајну четворку Миланове одбране са Малдинијем, Нестом и Кафуом и за 9 година одиграо мало мање од 300 утакмица у Милану, пре одласка у Ђенову. Дефинитивно један од најбољих играча који никада нису играли Европско или светско првенство.
Дванаести на листи је Марко Ди Вајо. Дете Лација, сматран је једним од највећих талената Серије А, када је са 18 година одиграо први меч. Улазећи са клупе, одиграо је 8 утакмица уз 3 гола. Међутим, због страшне конкуренције у нападу, поред Сињорија, Казирагија и Бокшића, и Крањотијеве политике довођења скупих играча, сматрао је да за њега нема места и отишао је у Серију Б., прво у Верону, па Бари, да би у Салернитани почео да показује свој таленат. Увео је Салернитану у Серију А, са 21 голом и дао још 12 у истој, али је Салернитана била прва испод црте. Његове партије нису промакле Парми и за 3 године у 80 утакмица постигао је 40 голова, зарадивши статус повременог репрезентативца и трансфер у Јувентус. Иако резерва, успео је да за 2 године да 18 голова у Серији А, што га је препоручило Валенсији где се није снашао. Уследила су сељакања у Монако, Ђенову, да би у Болоњи постао оно што јој је некада био Сињори, и друга верзија Дарија Хубнера. Већ у првој сезони 24 гола и први стрелац Серије А, укупно у 4 сезоне 70 голова у 150 утакмица. Од плаво црвених се опростио и у Америци у Монтреалу за 3 године постигао 40 голова у 90 утакмица, од тога 22 у сезони 2013. Успео је да одигра и 14 утакмица за репрезентацију, уз 2 гола.
Тринаести на листи је Фабрицио Миколи. Први пут сам за њега чуо када је Перуђа разбила Интер 4-1, у оном саставу који су чинили Зе Марија, Гросо, Блази, Вризас итд. Након што је одлично одиграо ту сезону Јуве га је вратио са позајмице. Као четврти нападач дао је 8 првенствених голова. Након тога Фиорентина је откупила половину његовог уговора, да би затим био 2 пута позајмиљван Бенфици. Након тога потписује за Палермо, где проживљава најбоље дане своје каријере-80 голова у 180 утакмица. Након 6 година играња за Палермо 2013. потписује за Леће у којем завршава каријеру. У каријери је у Серији А, играјући за Перуђу, Јувентус, Фиорентину и Палермо постигао 103 гола. Одиграо је 10 утакмица за Италију, уз 2 гола.
Четрнаести са листе је његов саиграч Фабио Гросо. Након игара за Перуђу, 2004. је потписао за новајлију Палермо, где је играо до 2006. одигравши 90 утакмица у првенству. Сјајне игре у Палерму који је постао хит Серије А препоручиле су га репрезентацији, где се усталио на левом боку, одигравши све утакмице на Светском првенству и поставши јунак истог. Најпре је у полуфиналу дао Немцима гол у 119. минуту, да би у финалу погодио одлучујући пенал против Француза. Интер је први реаговао и довео га у своје редове, где је одиграо једну сезону пре трансфера у Лион. Тамо је одиграо 2 године, да би затим отишао у Јувентус и одиграо 3 године пре краја каријере. Човек одлуке на 2 најважније утакмице своје репрезентације, играње у 3 велика клуба, 50 репрезентативних утакмица говоре јасно какав је играч био.
Петнаести са листе је Лука Тони. Лично га магловито памтим из Бреше, у коју је дошао да замени Хубнера, и постигао је 13 голова. После тога је прешао у Палермо, увео га у Серију А, постигавши за 2 сезоне 50 голова. Фиорентина је реаговала, довела га и он је у првој сезони постигао 31 првенствени гол, увевши исту у Лигу Шампиона први пут после Батистуте. Остао је још једну сезону у Фиренци, дао још 16 голова и отишао у Бајерн. 3 сезоне, 40 голова у 60 утакмица, поставши први стрелац лиге у првој сезони. У трећој сезони је међутим, почео да се повређује па је продат. Рома, Ђенова, Јувентус, Емирати, Фиорентина су била искуства за заборав, да би у Верони постао онај стари. Прва сезона 20 голова, друга 22, први стрелац лиге са 38 година, као некада Хубнер са 35. Тренутно још игра у Верони. За репрезентацију је одиграо око 50 утакмица.
Шеснаести са листе је Енрико Кјеза. Лично га памтим из времена када је дао гол Звезди за Лацио и његов период у Фиорентини и Сијени. Први пут Италија је чула за њега када је 1995. за Кремонезе дао 14 голова у Серији А. Вратио се у матичну Сампдорију и дао 22 првенствена гола 1996. Уследио је позив за репрезентацију на Еуро 1996. где је одиграо 2 меча и дао гол у поразу 2-1 од Чеха, а затим и на Светско првенство 1998. Клупски после 1996. играо је у Парми, 30 голова на 90 мечева, да би у Фиорентини играо најбоље године своје каријере. После само 7 голова у првој сезони, дао је 22 у другој, и 5 на 5 утакмица у трећој сезони. Укупно 34 на 59 утакмица. Уследио је трансфер у Лацио где се није снашао-7 голова у 24 утакмице у свим такмичењима. Прешао је у Сијену, играо тамо 6 година и каријеру завршио у нижој лиги. За репрезентацију је одиграо 22 утакмице, уз 7 голова.
Седамнаести са листе је Себастијан Фреј. Француски голман је поприлично потцењен, само две утакмице у репрезентацији. Број утакмица за своје клубове говори више од њега-35 у Интеру, 30 у Верони, 130 у Парми, 180 у фиорентини, 70 у Ђенови. Укупно у Серији А око 350 утакмица.
Осамнаести је Ђанлука Паљука. 40 утакмица у репрезентацији. Округлим бројевима ћу навести његов број утакмица-око 200 у Сампдорији, 160 у Интеру, 250 у Болоњи, 20 у Асколију, укупно преко 500 утакмица у Серији А.
За крај посветио бих се неким играчима којих се сећам, из великих клубова Италије, који су одиграли много утакмица, били важни шрафови тима али ипак остали на нивоу локалних легенди. Углавном нису добијали светска признања, новине их нису превише помињале, неки од њих нису били стандардни репрезентативци, али су били добри у ономе што су радили.
Јувеове локалне легенде.
Морено Торичели. Доведен из ниже лиге, од 1992-8 150 утакмица. За Фиорентину 1998-2002 100 утакмица. Еспањол 2003-4, 30 утакмица. Репрезентација само 10 утакмица.
Ђанлука Песото звани професор. Играо на обе стране, доведен из ривалског Торина, 1995-2006, 250 првенствених утакмица, 22 утакмице у репрезентацији.
Алесандро Бириндели. Доведен из Емполија, 1997-2008 око 200 утакмица.
Ћиро Ферара. Око 250 утакмица за Наполи и још толико за Јувентус, око 50 утакмица за Италију.
Антонио Конте. 70 утакмица за Леће, око 300 у Јувентусу. 20 утакмица за репрезентацију.
Миланове локалне легенде.
Масимо Амброзини. 18 година у клубу, нешто мање од 500 утакмица у свим такмичењима, 35 у репрезентацији. Освојио готово све што се може освојити клупски.
Интерове локалне легенде.
Иван Кордоба. 12 година у Интеру, завршио каријеру 2012. Преко 400 утакмица.
Ромине локалне легенде.
Дамјано Томази. 10 година у Роми, преко 300 утакмица.
Лациове локалне легенде.
Сем поменутих, Фавалија, Рокија и Сињорија, ту су и они које нисам поменуо.
Лука Маркиђани. 10 година, преко 300 утакмица.
Паоло Негро. 12 година, око 380 утакмица за Лацио.
Синиша Михајловић. 6 година у Лацију, око 200 утакмица и 30 голова. У Сампдорији око 130 утакмица 15 голова. У Роми око 70 утакмица и 7 голова. У Интеру око 40 утакмица и 7 голова. Укупно нешто мање од 450 утакмица у Серији А.
Дејан Станковић. Преко 500 утакмица у Серији А, за Лацио и Интер, око 70 голова. 102 утакмице за репрезентацију. Изузетно потцењен на светском нивоу.
Анђело Перуци. Око 200 утакмица за небеско плаве, око 300 за Јувентус, 40 за Интер, 20 за Рому, 30 за Верону, укупно преко 600 утакмица у свим клупским такмичењима, плус 31. у репрезентацији
Следећи наставак писаће о локалним легендама Примере.