Laku noc ti zelim ....

Branko Lori · 11.04.2021. u 22:06

PetarSamotnjak · 12.04.2021. u 11:01

Branko Lori · 12.04.2021. u 14:45

Duki Lu · 12.04.2021. u 16:23

PetarSamotnjak · 13.04.2021. u 10:26

Branko Lori · 13.04.2021. u 23:41

Ti si još dete, o, nasmejana,
i tako puna ptičijih šala,
igračku grla si mi dala
i šljive oka mokre od grana.
Sviralo živa, tako si čista
i žena, žena uzdrhtala ….
Na usni si mi ugledala,
mesto poljupca, dva vrela lista.

Oskar Davičo

PetarSamotnjak · 14.04.2021. u 10:03

Dalmatinkaa · 14.04.2021. u 21:27

Branko Lori · 15.04.2021. u 11:50

U tuzi se povlačim
Godine mog voljenja tebe
u tvojoj pojavnosti i tvom odsustvu, potiru
zakon, volju
kojom mi je zabranjeno da te sačuvam, more
je staklenka, osunčana
lepotom grčkog brodovlja: kako
bih imala moć ako
nemam želju
da te preobrazim: u
onoga što mi je voleo telo,
koje nađe tamo
strast koja nas je držala
nad svim ostalim darovima, u tom jedinstvenom trenu
nad čašću i nadom, nad
vernošću, u ime tog odnosa,
odbijam te
uz takva osećanja ka ženi
koja bi te pustila
da s njom otpočineš, odbijam da
spavamo opet
ako te ne mogu imati.

Louise Elisabeth Glück
dobitinica Nobelove nagrade 2020

Branko Lori · 22.04.2021. u 00:10

fortes · 22.04.2021. u 01:02

PetarSamotnjak · 22.04.2021. u 19:55

Branko Lori · 25.04.2021. u 22:27

Dan ti bogat u naručju
Nosim
Mlade jele duž pogleda
Sadim
Gradovima tvog ćutanja
Lutam
Rosu ti sa trepavica
Berem
Noć vitku ti preko pasa
Lomim
Brižne zore sa krovova
Zovem
Vasko Popa

PetarSamotnjak · 26.04.2021. u 10:51

Branko Lori · 30.04.2021. u 00:03

PetarSamotnjak · 30.04.2021. u 15:04

Duki Lu · 01.05.2021. u 21:49

Branko Lori · 02.05.2021. u 23:47

Branko Lori · 03.05.2021. u 12:21

PetarSamotnjak · 03.05.2021. u 20:03

Branko Lori · 09.05.2021. u 11:34

Вечерња тиха песма плови над реком,
фабрика светли искром далеком.
Негде воз покреће точкове пламене,
негде под оскорушом, њих двојица чекају мене.

Ех, оскорушо коврџава, цветова белих.
Ех, оскорушо, оскорушице, зашто тужна си?

Изнад воде тихо звижде меки тонови,
Оскоруши мене воде стрми путеви.
Непрестано под увојцима ветар трепери,
десно увојци стругара, лево ковачеви.

Ех, оскорушо коврџава, цветова белих.
Ех, оскорушо, оскорушице, зашто тужна си?

Кад се дању сретнемо, ватром горимо,
а увече кад се нађемо, само ћутимо.
Летње звезде тихо, над њима чувају стражу,
који им је од њих двојице дражи, неће да ми кажу.

Ко од њих ко ми, жели руку дати,
узнемирено срце, не може да схвати,
Само по доброти слични су њих двоје,
Мила оскорушо, спаси срце моје.

О, оскорушо коврџава, оба добра су,
О, оскорушо, оскорушице, помози срцу мом.