Kutak za trudnice

[MajaVA]

Meni se stvarno desila ljubav na prvi pogled. Donesu mi je a ja samo je gledam i mazim.
Sto se tice kucevnih poslova i peglanja pelena to je sveki radila jer smo ziveli zajedno, ali naravno da mi je to nabijeno na nos pa vise ne zivimo zajedno.
A nisam to trazila od nje sama je tako htela.
Ali me je rana od epiziotomije urnisala mesec dana.

 

[jelenced]

r
iskulirala sam ih naravno, skunula na lijep nacin, zahvalila na brizi i pomoci i lijepo odbila. pa zamisli da mi ta dodje i **** me u mozak 7 dana kad sam najosjetljivija?
takav su mi pritisak nabili, da sam se isplakala ko kisna godina kad sam dosla kuci.
sreca pa zive u drugom gradu

to se meni upravo desilo,
sa tim sto sam ja izgleda bila previse fina kada sam govorila da mi ne treba pomoc, pa dosla nepozvana
na kraju sam iskljucivala tel posto je prvo zvala na fix,
ja se ne javim posto ne mogu da se pomerim sa kreveta,
ona krene na mob pa sa razlicitih brojeva
pa sam islkljucila tel
a moje dete je 2 nedelje pilo upola razredjenu formulu posto gdja sve zna pa i ne mora da cita uputstvo


budi krajnje jasna i ne dozvoli joj sekundu da se razmase, posto ces je teze obuzdati zato sto jednostavno neces imati snage!
da shvati i vidi granicu, ako joj das prst otkinuce ti ruku

 

[neizreciva]

rasplaka me

bas ti hvala sto si napisala ovo, mnogima od nas ces pomoci ako se nadjemo u slicnoj ili istoj situaciji

brankich, kod mene je obrnuta situacija. ja sam opet donekle svjesna da ce taj zamotuljak cim mi je donese stalno biti tu, da ce zavisiti od mene/nas. i onda me uhvati frka.
a strasno sam ***** igrac kad sam nervozna. sikcem doslovno. u jednu ruku je dobro pa ne drzim sve u sebi vec pickaram redom
zato se plasim pomalo svega sto dolazi.

od 8 mj sam postala puno osjetljivija. mozda neke stvari koji mi ljudi kazu dobronamjerno ja shvatim kao pritisak.
recimo, pasu mi moji i mm jer pricaju puno samnom, u svakoj situaciji osjecam podrsku. uvjek za sve imamo plan B pa idu taktikom-ako ne mogne ovako mocice onako, ne brini.

ali svekar i svekrva... nisu oni ni trunke zlonamjerni. ali i se dotaknu nekih stvari koji mene sad ko trudnicu i buducu mamu plase i uopste ne zelim pricati snjima o tome.
za vikend su mi krenuli pricati da bi bilo najbolje da svekrva dodje kod nas kad se beba rodi da ona kuva jer moram jesti supe corbe jer CU DOJITI. pa opet me ona ushvati na samo kako se ona sekira sta ako ja ne mognem. pa ona ne moze da spava koliko se boji kako ce to sve proci, hoce li beba biti ok.
iskulirala sam ih naravno, skunula na lijep nacin, zahvalila na brizi i pomoci i lijepo odbila. pa zamisli da mi ta dodje i **** me u mozak 7 dana kad sam najosjetljivija?
takav su mi pritisak nabili, da sam se isplakala ko kisna godina kad sam dosla kuci.
sreca pa zive u drugom gradu

i ja sam sa svekrom i svekrvom prosla u pocetku bas cupavo, nisu ni oni bili zlonamerni ali su u toj brizi i iscekivanju dali sebi za pravo da se mesaju bas svuda....nemam savet jer se ni ja nisam bas najbolje snasla i tek kada sam odbila sa bebom da odem do njih, shvatili su (a beba je tada vec imala poal godine) da moraju da ohlade inace cemo biti u losim odnosima...

 

[mini_me]

Ako možeš da izbegneš svrkrvu - izbegni. Msm, super što hoće da kuva al će ti usput nabiti tenziju, ako je već sad krenula kad se dete rodi biće još gora tako da će ti više odmoći nego pomoći. Ako mama može da ti skuva bolje tako. To ti je super varijanta.

Što se konstantnog merenja bebe tiče, ne znam ko je uspostavio taj trend al veoma je loš i ne znam čemu ako već ideš svakih mesec dana na kontrolu kod dr koji će ti reći dal je dete napredovalo ili nije.
Meni nije ni palo na pamet da kupim tu vagu iskreno, a kad smo išli kod dr, uglavnom je lepo dobijao na težini, ako je nekad manje dobio ni najmanje se nisam stresirala oko toga, nekad dobije više, nekad manje, to je sve normalno.

 

[neizreciva]

ma vazno je kako se beba ponasa i kako izgleda, a ti grami su ludilo, niko m nisu dobro ta merenja donela....ja nisam kupila vagu ni kod jednog deteta....

 

[jelenced]

meni je vise ljudi pricalo da im je najstresniji dan u zivotu bilo donosenje bebe iz porodilista
kada se pokupe i njeni i njegovi roditelji da docekaju bebu
a svima hormoni na maximumu

 

[Micimacko]

- - - - - - - - - -

micimacko, kolike 10 meseci!!!!!!!!!!!! joj majko mila.

ništa ne pitaj...ja sam mislila već posle 4 meseca da ću odlepiti od njegovog vrištanja,a posle čudo samokontrole,navikla sam se,nekako otupela,jer sam znala da mu jednostavno ne mogu pomoći,samo mu grejati stomak i nadati se da će što pre proći napad...i onda odjednom posle 10 meseci samo je nestalo kako je došlo...ja sam 2 nedelje živela u čudu i gledala na sat svaki dan očekujući da će se kolike vratiti...a inače mislim da sam ja bila toliko smirena zbog svoje profesije...ko ne zna,ja sam glumica,i jelte moje školovanje je proteklo u neviđenoj samokontroli,i sakupljanju emocija,i pozatvaranju istih u razne fioke,pa vađenje istih na zadatu temu itd.,tako da sam ja NAUČILA kako da držim pod kontrolom sve svoje emocije,i sve što može da me izbaci iz takta...eto,smatram da je meni to pomoglo da bez ppd-a i trzavica podnesem period posle porođaja,odnosno veoma moguće da sam i imala,samo nisam primetila jer sam u momentu primenila te naučene cake sa Akademije,pa zbog toga nisam znala da je to to...apropo Zsuki,ja sam sa Gabrielom imala jedan incident bacanja deteta na krevet kada je imao 3 godine(tada i nikad više),toliko se drao zbog nečeg što nije umeo da mi objasni,i ništa nije pomagalo da se smiri,da sam u ga u jednom momentu samo zveknula na krevet,da sam se uplašila sama sebe...on se zabezeknuo i prestao da plače,ja sam ga pomilovala po licu i zahvalila da je prestao,i zaključala se u kupatilo,sela na wc šolju i plakala ko kiša 20 minuta...sebi tu svoju epizodu ni dan danas ne mogu da oprostim,jer da u sekundi dok se to desilo,nisam odmah povukla i ručnu,plašim se da sam ga mogla ozbiljno povrediti,a u životu ruku na njega nisam digla(osim štipkanja ručica kada je pokušavao da ugura prstiće u utikač)..znači ja sam se uplašila sama sebe...ali to je bio taj jedan jedini put kada sam izgubila kontrolu...i posle sam razmišljala,da je veoma moguće da taj ppd koji nisam dozvolila da se manifestuje kada je bilo vreme planulo u tom trenu,a možda je i ovo nekako i normalno,kada te toliko izbace iz takta...nemam poooooooooojma...

 

[nikodija]

meni je vise ljudi pricalo da im je najstresniji dan u zivotu bilo donosenje bebe iz porodilista
kada se pokupe i njeni i njegovi roditelji da docekaju bebu
a svima hormoni na maximumu

Definitivno naj stresniji, izadjes iz porodilista i jedina zelja ti je da se dobro oribas u SVOM kupatilu, a u bolnici te doceka gomila naroda koja je sva razdragana a tebi ni do cega, pa te tako svi skupa prate kuci gdje te ceka jos ljudi.... da budem iskrena sve su to bili moji roditelji,sestre i braca i zato sam ih posle nekoliko sati izbacila iz kuce , jedino je beba bila pametna satima spavao samo se probudi da jede pa nisu imali prilike da ga nosaju a bas su se nameracili na tu ideju da nosaju djete od 4 dana i da se svi redom slikaju sa njim, Za*ebo im proracun pa su se slikali pokraj krevetca

 

[Sally_Solomon]

Zene, jel radila koja eskpertski uz u frontu (onaj od 21-25 nedelje sto ide?).
Treba da zakazem, a ne znam jel mogu telefonom ili moram da idem licno? I jel lekar bude onaj koji ti zapadne pretpostavljam?


Ja bih dala jedini savet trudnicama tj buducim porodiljama, uklonite iz svoje okoline sve koji vas nerviraju, vi i beba ste apsolutno na prvom mestu, pa onda muz a ostali deset mesta posle toga.
Beba oseca ako je mama nervozna i uznemirena, bebi je potreban mir, ljubav, paznja i sigurna sam da to utice na nju, kako ce ponasati.
Znaci apsolutno vas niko ne zanima, kad se vratite sa bebom kuci - osim da vas sluzi, kuva vam ako treba i ostalo. Isto tako za porodiliste - nije to tako crno kao sto se prica, ja sam se plasila da odem u porodiliste koliko sam se gluposti nacitala, bukvalno sam se bojala, rekoh porodicu se kod kuce. Ali to prosto nije tako, jako je bitno i sta imate u glavi i sta ocekujete, i biti pozitivan sve vreme.

Posle imate teme i ovde sve o bebama pa mozete dobiti savete ako su vam potrebni oko dojenja, grceva, i slicno.

 

[Tsuymish]

Ja kao psiholog sam stava da žene, ali i njihovu okolinu treba edukovati o post porođajnoj depresiji isto kao i o dojenju recimo. malo taj termin ppd zvuči surovo i previše ozbiljno, englezi kažu Baby blues to mi se mnogo više dopada. I postoji razlika u stepenima izraženosti tog sindroma....kao što kaže Sile, dok ne osetiš stvarnu potrebu da fizički naudiš bebi, sve je ok. naravno, porodilji treba podrška i u najblažem obliku "depresije".
baš zato kažem da i okolinu (muž, roditelji, svekrve i sl) treba da znaju da je taj sindrom normalan, prolazan i treba da znaju šta činiti da porodilji bude lakše.

recimo ja sam povremeno bacala bebu na krevet i drala se na nju iz petnih žila sad me sramota i da napišem. ona se nekad toliko drala a ja bila toliko iscrpljena da jednostavno nisam znala šta ću. i onda sam je tresnula na krevet i drala se koji ti je andrak, šta hoćeš više od mene, prestani da se dereš....
i nakon toga mi je bilo još gore, jer sam mislila da ću biti savršena majka, pa pobogu 7 godina smo se konjski trudili da je dobijemo, a ja sad samo tako mogu da je bacim...
i u svoj toj unezverenosti ja kažem mužu šta sam uradila i kako sam se osećala i kako mi je sad krivo i kako se odvratno osećam, a on!!!! samo što se nije razveo od mene. a inače je baš fin i obrazovan, mislim nije neko tocilo, ali to ga je izvelo iz takta. a tek mene... i onda sam mu ostavljala na kompu otvorene linkove o ppd da se malo informiše...a mene stvarno nije to nešto drmalo, evo desilo se možda 3 puta da tako ispizdim....posle prvog puta, tog čuvenog bacanja, sam već znala, da treba bebu da spustim u kolevku, da pozatvaram sva vrata, da odem da se istuširam, pustim neku muziku dok se smirim i gotovo. neće joj ništa biti ako bude sama 5 minuta u sobi i urla. urlala bi šta god ja uradim...

mi smo u školici za trudnice imale kratko predavanje o ppd, ali mislim da je propust, što na času kad dođu tate, da se uče kupanju beba i prepovijanju, nije pomenta taj sindrom a ni dezinformacije o dojenju...
mm je pre i posle svakog podoja merio bebu, zato što je mislio da tako treba, i onda smo dodavali dohranu posle podoja...to je meni bilo užasno. kao da sam na nekom ispitu, imala sam tremu posle svakog podoja, da li sam ostvarila cilj, da li sam se pokazala kao dobra majka...večno sam zahvalan mama sa foruma koje su me odgovorile od vage...

.

ja je nisam bacala ali sam puna gneva govorila,njoj kao,ko da me razume, sreca pa ne razume, u fazonu upropastila si mi zivot,ucuti vise,sta hoces vise od mene, sto sam te uopste rodila,da mi se dernjas ne mogu da mrdnem od tebe,bolje da sam abortirala

uzas
pa onda placem sto sam to rekla,pa je ljubim i izvinjavam se
a u glavi,brodolom
i muz koji mi kaze da sam luda,da idem da se lecim, da ne moze da izdrzi vise pored mene lude
i tako
kad sam rekla bila da hocu drugo dete,mm je bio u fazonu kako ON ne zna jel moze ON kroz sve to jos jednom da prodje
onda sam mu malo pokazala linkove i objasnila mu neke stvari,pa je konacno skapirao sta se desavalo sa mnom

 

[Tsuymish]

meni je vise ljudi pricalo da im je najstresniji dan u zivotu bilo donosenje bebe iz porodilista
kada se pokupe i njeni i njegovi roditelji da docekaju bebu
a svima hormoni na maximumu

jao e
moji nisu bili tu, jer su u kanadi,tada mi je tata jos bio ziv
al Irina i ja smo bile 6 dana u porodilistu
a treci dan,kada smo trebale kuci,ona pozuti i ja javim muzu da ipak ne izlazimo

pa je tu krenulo
ali keva je ispekla pile...pile i pogaca,pa pile i pogaca
pa non stop, kad izlazis,javi mi da znam,da ispeku pile,da ne bacamo ko danas
i ja tu kulirala koliko sam mogla,jer sam bila u haludzi oko nadolazenja mleka i kamenja velicine glave,koje nikako da izduvam jer bebu donesu situ na podoj
i meni pred kraj 4 dana,pile i pogaca bace mrak na oci i kad sam dreknula u telefon
reko ma ebalo vas bre i pile i pogaca,jeste vi bre normalni,ne znam sa sisama sta cu a ti mi drobis o piletu,boli me uvo za pile,dal ce da ispeku ili nece

pa mm burazer moj i drugar nas dosli ispod p[rozora moje sobe mortus pijani...mm se ne vidi kad je pijan al ova dvojica....burazer gleda kroz zgradu porodilista a drugar pada po ulici i peva nesto i traze bebu da vide
i kao sad ce oni da dodju gore kod mene
ja tu popizdim opet i reko samo probajte,pobicu vas odmah ovde pred svima,bezite kuci

strasno

- - - - - - - - - -

ništa ne pitaj...ja sam mislila već posle 4 meseca da ću odlepiti od njegovog vrištanja,a posle čudo samokontrole,navikla sam se,nekako otupela,jer sam znala da mu jednostavno ne mogu pomoći,samo mu grejati stomak i nadati se da će što pre proći napad...i onda odjednom posle 10 meseci samo je nestalo kako je došlo...ja sam 2 nedelje živela u čudu i gledala na sat svaki dan očekujući da će se kolike vratiti...a inače mislim da sam ja bila toliko smirena zbog svoje profesije...ko ne zna,ja sam glumica,i jelte moje školovanje je proteklo u neviđenoj samokontroli,i sakupljanju emocija,i pozatvaranju istih u razne fioke,pa vađenje istih na zadatu temu itd.,tako da sam ja NAUČILA kako da držim pod kontrolom sve svoje emocije,i sve što može da me izbaci iz takta...eto,smatram da je meni to pomoglo da bez ppd-a i trzavica podnesem period posle porođaja,odnosno veoma moguće da sam i imala,samo nisam primetila jer sam u momentu primenila te naučene cake sa Akademije,pa zbog toga nisam znala da je to to...apropo Zsuki,ja sam sa Gabrielom imala jedan incident bacanja deteta na krevet kada je imao 3 godine(tada i nikad više),toliko se drao zbog nečeg što nije umeo da mi objasni,i ništa nije pomagalo da se smiri,da sam u ga u jednom momentu samo zveknula na krevet,da sam se uplašila sama sebe...on se zabezeknuo i prestao da plače,ja sam ga pomilovala po licu i zahvalila da je prestao,i zaključala se u kupatilo,sela na wc šolju i plakala ko kiša 20 minuta...sebi tu svoju epizodu ni dan danas ne mogu da oprostim,jer da u sekundi dok se to desilo,nisam odmah povukla i ručnu,plašim se da sam ga mogla ozbiljno povrediti,a u životu ruku na njega nisam digla(osim štipkanja ručica kada je pokušavao da ugura prstiće u utikač)..znači ja sam se uplašila sama sebe...ali to je bio taj jedan jedini put kada sam izgubila kontrolu...i posle sam razmišljala,da je veoma moguće da taj ppd koji nisam dozvolila da se manifestuje kada je bilo vreme planulo u tom trenu,a možda je i ovo nekako i normalno,kada te toliko izbace iz takta...nemam poooooooooojma...

ja to ne umem bas dobro ni kad nemam ppd hahh
al ja verbalno bombardujem
svasta kazem u besu

- - - - - - - - - -

Zene, jel radila koja eskpertski uz u frontu (onaj od 21-25 nedelje sto ide?).
Treba da zakazem, a ne znam jel mogu telefonom ili moram da idem licno? I jel lekar bude onaj koji ti zapadne pretpostavljam?


Ja bih dala jedini savet trudnicama tj buducim porodiljama, uklonite iz svoje okoline sve koji vas nerviraju, vi i beba ste apsolutno na prvom mestu, pa onda muz a ostali deset mesta posle toga.
Beba oseca ako je mama nervozna i uznemirena, bebi je potreban mir, ljubav, paznja i sigurna sam da to utice na nju, kako ce ponasati.
Znaci apsolutno vas niko ne zanima, kad se vratite sa bebom kuci - osim da vas sluzi, kuva vam ako treba i ostalo. Isto tako za porodiliste - nije to tako crno kao sto se prica, ja sam se plasila da odem u porodiliste koliko sam se gluposti nacitala, bukvalno sam se bojala, rekoh porodicu se kod kuce. Ali to prosto nije tako, jako je bitno i sta imate u glavi i sta ocekujete, i biti pozitivan sve vreme.

Posle imate teme i ovde sve o bebama pa mozete dobiti savete ako su vam potrebni oko dojenja, grceva, i slicno.

tacno

 

[Mali čičak]

Suki, lepo si objasnila.
I ja mislim da je edukacija najbitnija.
O dojenju i ppd-u.
Mnogo se vise javlja nego sto se pominje a zene se muce jer misle da su nesto krive ili lude.

Cinjenica je, da se sve vrati na svoje vrlo brzo. Ovo je zlatno pravilo!
Zatp treba nauciti dosta o dojenju, da bar to ne bude problem.
I naci neku osobu podrske. Kojoj mozes reci svako osecanje, a da ce te razumeti, bez osude,
da ce znati kad si za lekara, za lekove a kad za zagrljaj, kad za samocu itd...
Osecanja mogu biti najrazlicitija... od toga da neces da vidis bebu, da te nervira, da si ljuta na nju...
normalno je to... promenila ti je zivot... i treba ti vremena za prihvatanje promena...

Ja sam jednom jurila muza u 3 nocu kroz hodnik... on nosi Elenu u rukama a ja vicem:"Sad cu je prebiti!!!"
I krenem je po nogama a on sve sklanja... Nemoj nemoj bice dobra... ja cu je smiriti i uspavati... ahahah...
sad je smesno, tad nije bilo... srecom pa on razume sve... i drugo dete je...

Po meni bi trebalo uvesti razgovore sa psihologom, obavezne.
Bar jednom nedeljno u prvih 40 dana.


Ali evo trudnice nase, mi smo tu.
Slobodno nam pisite ovde ili na pp sve sto zelite i osecate.
Razumecemo vas.

Osecanja prema bebi i osecanja prema samoj sebi mogu biti svakakva.
Ako pomislite da bilo sta nije u redu, javite se psihijatru... ili psihologu...
Iznenadile bi ste se koliko je sve ovo cesto a koliko se o tome malo prica ili ne prica uopste.

 

[Tsuymish]

ja kazem da mi dodje da je udavim ko pile

 

[Tsuymish]

evo kad vec pricamo o tome, iskocilo na fb

http://www.bebac.com/vesti/depresija-posle-porodjaja?tema=trudnoca

 

[Mali čičak]

Dobar tekst sile.

Svidja mi se sto napisase da dojenje povezuje majku i dete.
U ppd-u se, i kad su zene na antidepresivima, ne preporucuje prestanak dojenja.
Znaci, najnormalnije se doji i piju lekovi.
Bas nedavno smo prevodili neke tekstove o tome.
Ako ikoga zanima, slobodno nek se javi.

 

[neizreciva]

meni je vise ljudi pricalo da im je najstresniji dan u zivotu bilo donosenje bebe iz porodilista
kada se pokupe i njeni i njegovi roditelji da docekaju bebu
a svima hormoni na maximumu

muzevljevim roditeljima je medju prvim recenicama bila ta da ce cim dete prohoda oni njega uzimati preko leta i kako ce ga oni dovesti u red jer cemo ga mi razmaziti ....mislila sam tada a mislim i sada, aha malo sutra, tek kada mali kaze da hoce da ostane (tj kada vise ne bude beba) onda ce i ostajati, do tada nema sanse a ovo drugo sam im odmah rekla da se ne mesaju (naravno na lep nacin).....

 

[mini_me]

Mene je sinoć baš boleo stomak, donji deo stomaka i leđa, kao kad treba da dobijem, nisam procurila. Čula sam se sa dr i rekla mi da uzmem utrogestan. Ovakve momente u prvoj trudnoći apsolutno nisam imala, još mi to fali. Ima li neko da ovo pije, šta je to koji đavo?

Da li vi pijete kafu? Šta mislite dal možda kafa može da utiče negativno na prva tri meseca trudnoće, počinjem da mislim da mi kafa ne izaziva te bolove?? U prvoj trudnoći sam pija 1 dnevnu, skroz normalno.

 

[jelenced]

ja kafu uopste nisam pila u trudnoci, izbacila sam sve sto mislim da bebi ne treba

ja sam imala neke bolove, telo se menja od hormona, nista strasno

 

[mini_me]

Ne znam, kad me tel dr pitala dal sam krvarila nije mi delovalo da nije strašno.

Sad sam se setila, preključe uveče sam dizala dete, jedno 15 min sam ga držala da vidi neku priredbu, ne znam dal to može biti razlog da me negde dan kasnije boli stomak? Znači nakon toga odmah me nije boleo.

 

[Sally_Solomon]

mini-me, ja koristim utrogestan, nije to nista strasno. Samo bolje da se koristi vaginalno a ne da se pije (proveri sa tvojom dr). Pije se samo ako krvaris.

Ja sam prokrvarila bila jedan dan, pa je ipak sve ok sad, cim sam primila inekciju i pocela sa utrogestanom nije se ponavljalo. To ti je samo progesteron. On se uzima ako imas kontrakcije ili krvarnja ili bilo sta tog tipa, uglavnom u prvom trimestru, mada nekad i u drugom i trecem.

 

[just S.]

mini me, ja sam negdje do 10te sedmice imala 2 ili 3 puta bas takve bolove.

jednu noc su trajali sat vremena, izuzetno jaki.
sjecam se da sam toliko plakala i bila uvjerena da je to kraj.
oni klasicni, jaki menstrualni bolovi, mada su prosli bez sekreta i krvarenja.

svaki put kad bih otisla dr ona bi smireno rekla da je to ok, maternica se siri, da malo usporim i to je to.
cak i kad sam imala sekret jedan put nakon odnosa nije mi nista uvodila.


a sto se tice kave, ja sam je pila jer mi je regulisala pritisak, mada preko neke stvari jer mi se gadila. na poslu sam pila po 2 sa koleginicama.
ako ti prija, pij slobodno solju.sve sto koristimo u normalnim kolicinama je ok, pa ne mozemo promjeniti citav nacin ishrane i navike jer smo trudne.

gore ce ti biti ako je skroz izbacis pa dobijes mrtvacke glavobolje kao ja na pocetku

 

[Mali čičak]

Pila sam utrogestan celu trudnocu sa medom.
Nisam krvarila. Samo preventivno

 

[Tsuymish]

i ja sam u drugoj trudnoci,prvo pila,posle stavljala
do 35 nedelje

 

[TheMakica]

Samo pij utrogestan i mirno spavaj.
I ja sam ga pila od 4tog do kraja 7og i prekinula na svoju ruku.

On moze da te ucini strasno pospanom, i zaboravnom.
Tako pise u uputstvu i kod mene je i bilo tako. Zato nisam mogla da izdrzim vise da ga pijem.

 

[gost 237624]

Da, ima on nezeljena dejstva, medju retkim spadaju i digestvivni poremecaji. Medjutim meni je zeludac inace jako slaba tacka i odmah su pocela jake mucnine, sto u prvom tromesecju i ocekujes, pa nisam povezivala sa Utrogestanom. Medjutim kada je doslo do toga da nisam mogla nista da stavim u usta, ni vodu da pijem koliko je zeludac otkazao i koliko je bolno bilo, presla sam na vaginalnu primenu.
I cini mi se da potpuno drugacije deluje kada se primenjuje oralno i vaginalno, mislim da vaginalno vise deluje ne grlic materce, a oralno drzi nivo progesterona visokim pa se javljaju mucnine, bolne grudi, sve sto je u prvom tromesecju inace normalno... Ima lekara koji instiraju na vaginalnoj primeni, drugi na oralnoj, ali ne znam sto.
I ja sam imala u par navrata jake bolove, da sam mislila da je gotovo. Ziganje u predelu jajnika, bol u ledjima, pa sam tako jednom prilikom kada su se javili jaci bolovi na svoju ruku pocela da pijem Utrogestan, a jak bol zbog istezanja ligamenata materice me je tako bio presekao da tu nisam imala dilemu da se nesto otkacilo. Mislim da kada se pojave ti bolovi i kada nakon leskarenja i odmora bol prodje, da je to sve regularno. Na konstantne bolove vec treba obratiti paznju.

Inace, ja opet moram da mirujem. Na poslednjem UZ vidjeno je da je bebina glavica nize postavljana, i to mi je povremeno pravilo osecaj ziganja na grlicu materice. Medjutim, od juce bas osecam ponovo pritisak u donjem delu abdomena kada hodam, kao ono na pocetku trudnoce, na trenutke onaj osecaj kao da ce beba da ispadne. Tera me da hodam sporo, ali sam mislila da je to normalno. Nesto mi se ne cini na oko da se stomak spustio, ali izgleda da se nesto desava. Inace sam 32+6, i beba je krupnija pa po UZ ocekivani termin porodjaja je pomeren dve nedelje unapred, ali i sa tim bas je rano da se beba spusti.